Pr­vi put ima­mo pred­sjed­ni­ka SAD-a ko­ji po­ku­ša­va raz­bi­ti EU

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - News - San­dra Velj­ko­vić

Eu­ro­pa ima sna­gu i važ­nost kao tr­go­vin­ski blok, ali nje­zi­na se vanj­ska i si­gur­nos­na politika ne mo­že no­si­ti sa SAD-om, Ki­nom pa ni s Ru­si­jom. Uz­rok to­mu je kon­fi­gu­ra­ci­ja Uni­je – ona ni­je dr­ža­va pa ni ne mo­že ta­ko funk­ci­oni­ra­ti

Kra­jem 18. sto­lje­ća bri­tan­ska aris­to­kra­ci­ja po­če­la je sum­nja­ti da je nji­hov kralj Ge­or­ge III. skre­nuo s uma. Po­čeo se po­na­ša­ti sve čud­ni­je i ne­pre­dvid­lji­vi­je na­kon gu­bit­ka ame­rič­kih ko­lo­ni­ja – go­vo­rio je sa­ti­ma dok bi mu se ru­bo­vi usa­na pje­ni­li. Ia­ko su se mno­ge od tih priča po­ka­za­le kao “laž­ne vi­jes­ti”, odra­ža­va­le su op­ći osje­ćaj da dr­žav­ni pos­lo­vi ni­su u kom­pe­tent­nim ili zdra­vim ru­ka­ma. Bri­tan­ska je eli­ta od­go­vo­ri­la na pro­blem ide­jom re­gen­ta. Par­la­ment je ov­las­tio prin­ca od Walesa da dje­lu­je kao na­mjes­nik s pu­nom mo­ći kra­lja, dok je Ge­or­ge III. teh­nič­ki nas­ta­vio vla­da­ti. Mno­gi po­li­ti­ča­ri i li­de­ri u Eu­ro­pi pred­sjed­ni­ka SAD-a Do­nal­da Trum­pa vi­de kao ne­ku vr­stu Ge­or­gea III., na­da­ju­ći se da nje­gov man­dat – ili man­da­ti – u po­za­di­ni ima­ju ne­kog re­gen­ta. Kao i kod en­gle­skog kra­lja, na­da­ju se da Trum­pom ipak uprav­lja­ju nje­go­vi sa­vjet­ni­ci, Kon­gres, su­do­vi i ame­rič­ko ci­vil­no druš­tvo, ka­žu Je­remy Sha­pi­ro i Di­na Par­dijs u ana­li­zi “Što Trump zna­či za Eu­ro­pu”. Ni­je ovo je­di­na ško­la raz­miš­lja­nja i od­no­sa pre­ma Trum­pu u Eu­ro­pi – jed­na ga stru­ja vi­di kao Me­si­ju, što je sa­žeo ma­đar­ski pre­mi­jer Vik­tor Or­ban u re­če­ni­ci da su iz­bo­rom Trum­pa “dobili do­zvo­lu s naj­vi­šeg mjes­ta u svi­je­tu da i sebe mo­gu sta­vi­ti na pr­vo mjes­to”, a u što vje­ru­ju i na­ci­ona­lis­tič­ki, an­ti­imi­grant­ski i an­ti­ma­ins­tre­am po­kre­ti. Me­si­ja za jed­nog, An­ti­krist je za dru­gog, ka­že pos­lo­vi­ca. Za one ko­ji u Trum­pu vi­de An­ti­kris­ta, on je sa­mo oče­ki­va­ni re­zul­tat u ni­zu mo­ral­nih i stra­te­ških ne­dos­ta­ta­ka SAD-a – od Ira­ka, “ra­ta pro­tiv te­ro­riz­ma”, skan­da­la ve­za­nog za pris­lu­ški­va­nje i ne­dos­ta­tak vod­stva u po­gle­du kli­mat­skih pro­mje­na. Pra­va je is­ti­na neg­dje na sje­ci­štu tih te­ori­ja. Jer, ma ko­li­ko na pr­vi

po­gled bi­la ira­ci­onal­na, kon­fuz­na i agre­siv­na Trum­po­va vla­da­vi­na u od­no­su na Eu­ro­pu i ši­re, što se uos­ta­lom i vi­dje­lo za nje­go­va po­sje­ta Velikoj Bri­ta­ni­ji i obi­lje­ža­va­nje 75. ob­ljet­ni­ce is­kr­ca­va­nja sa­vez­ni­ka u Nor­man­di­ji, ipak pos­to­ji me­to­da u nje­go­voj lu­dos­ti.

Eu­ro­pa duž­na Ame­ri­ci

Mno­gi ana­li­ti­ča­ri sma­tra­ju da je u po­za­di­ni – ili u pr­vom pla­nu, a da je sve os­ta­lo sa­mo re­fleks to­ga – no­va glav­na pre­oku­pa­ci­ja SAD-a – Ki­na te da se kroz nju obli­ku­ju i bi­la­te­ral­ni od­no­si s europ­skim dr­ža­va­ma. Kao što je ne­ka­da pri­ori­tet u ame­rič­koj vanj­skoj po­li­ti­ci bio ogra­ni­ča­va­nje So­vjet­skog Sa­ve­za, ta­ko je sa­da pri­ori­tet re­de­fi­ni­ra­ti od­no­se s Ki­nom jer Wa­shin­g­ton sa­mo u njoj vi­di po­ten­ci­jal­nog iz­a­zi­va­ča za svo­ju li­der­sku po­zi­ci­ju. To miš­lje­nje di­je­le i ova ame­rič­ka ad­mi­nis­tra­ci­ja, ali i opo­zi­ci­ja, sla­žu­ći se da tre­ba pro­mi­je­ni­ti od­nos ko­ji je de­fi­ni­ran još za vri­je­me Hen­ryja Ki­ssin­ge­ra i Ric­har­da Nixo­na, sa­mo ne pos­to­ji kon­sen­zus ka­ko to uči­ni­ti. Po­zi­ci­ja i opo­zi­ci­ja ima­ju svo­ju vi­zi­ju ko­je se pok­la­pa­ju s ame­rič­kim ško­la­ma vanj­ske po­li­ti­ke, li­be­ral­nim ins­ti­tu­ci­ona­liz­mom i neo­kon­zer­va­ti­viz­mom, ko­je se na­tje­ču za nad­moć u ne­ure­đe­nom svjet­skom po­ret­ku. Tre­ća ško­la – re­alis­ti – tre­ba­li bi bi­ti oni za ko­je se Eu­ro­pa na­da da “nad­gle­da” Trum­pa. Trump ide s agen­dom ru­še­nja sus­ta­va ko­ji su sa­mi iz­gra­di­li, ali bez jas­nog kon­cep­ta što na­kon to­ga. Nje­go­va je lo­gi­ka ta da se umjesto glo­ba­li­zi­ra­ne, otvo­re­ne eko­no­mi­je ori­jen­ti­ra na eko­nom­ski na­ci­ona­li­zam jer SAD, za raz­li­ku od Ki­ne, ne ovi­si, ili ba­rem ne u to­li­koj mje­ri, o iz­vo­zu jer ima svo­je ve­li­ko unu­tar­nje tr­ži­šte. SAD će iz­gu­bi­ti i pre­tr­pje­ti ne­što, ali Ki­na će još vi­še. On sma­tra da ins­ti­tu­ci­je ko­je je SAD stvo­rio na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta ras­tu­će si­le ko­ris­te pro­tiv nje­ga i u tim si­la­ma vi­di eg­zis­ten­ci­jal­nu pri­jet­nju. Ame­ri­ka s dru­ge stra­ne vi­še ne uži­va pov­la­šte­ni sta­tus “do­brog he­ge­mo­na”, nje­zin je sus­tav sa­vez­niš­tva na koc­ki. Sa­vez­ni­ci su se po­če­li pi­ta­ti je li u nji­ho­vu in­te­re­su po­dr­ža­ti os­lab­lje­nu su­per­si­lu ko­ja oči­to ni­je za­in­te­re­si­ra­na da za­dr­ži nji­ho­vu oda­nost. U Eu­ro­pi se s vre­me­na na vri­je­me mo­gu ču­ti gla­so­vi, po­seb­no iz Nje­mač­ke, da se na SAD vi­še ne mo­že os­la­nja­ti te da je po­treb­no pre­uze­ti svo­ju si­gur­nost u svo­je ru­ke. I u tom kon­tek­s­tu od­nos SAD-a i EU tre­nu­tač­no je nes­ta­bi­lan. Eu­ro­pa je frag­men­ti­ra­na, pi­ta­nje europ­skog je­dins­tva na koc­ki. Brexit je iz­ra­zi­to pot­ko­pao ide­ju Uni­je u ko­joj su svi ma­nje-vi­še za­do­volj­ni. EU se mora su­oči­ti s agre­siv­ni­jom Ru­si­jom i s po­s­lje­di­ca­ma mi­grant­ske krize. Osim s ovim ne­po­sred­nim kri­za­ma, EU se ta­ko­đer mora su­oči­ti s ni­zom du­go­roč­nih iz­a­zo­va, ne sa­mo s glo­bal­nom fi­nan­cij­skom kri­zom ne­go i s kli­mat­skim pro­mje­na­ma i eko­lo­škim iz­a­zo­vi­ma. SAD, s dru­ge stra­ne, ta­ko­đer ima an­ti­es­ta­bli­šment po­kret, ko­ji je uos­ta­lom i do­veo Trum­pa na vlast, ali i du­bo­ko po­di­je­lio druš­tvo. Opas­nost od te­ro­riz­ma zbog ra­to­va ko­je vo­di dijeli s Eu­ro­pom, is­to kao i du­go­roč­ne iz­a­zo­ve po­ve­za­ne s fi­nan­cij­skom nes­ta­bil­noš­ću i kli­mat­skim pro­mje­na­ma, no či­ni se da su im po­gle­di na ova pi­ta­nja vi­še raz­li­či­ti ne­go ko­nver­gent­ni. Ta­ko­đer, pro­mje­na sas­ta­va sta

nov­niš­tva i ve­ćeg udje­la His­pa­no­ame­ri­ka­na­ca od­v­la­či po­zor­nost na jug ame­rič­kog kon­ti­nen­ta. Oba­le Atlan­ti­ka uda­lju­ju se iz­me­đu jed­nog i de­set cen­ti­me­ta­ra go­diš­nje. Ko­li­ko su se uda­lji­li SAD i Eu­ro­pa? Ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti da su tran­sa­tlant­ski od­no­si za­pa­li u pro­ble­me i pri­je Trum­pa. Po­seb­no se to osje­ti­lo za man­da­ta Ge­or­gea Bu­sha, no ni nje­gov na­s­ljed­nik Ba­rack Oba­ma ni­je su­štin­ski pre­mos­tio taj jaz. Eu­ro­pa je i ta­da bi­la iz­van za­ni­ma­nja SAD-a, a kri­ti­ke – pri­mje­ri­ce o ve­ćim upla­ta­ma u bu­džet NATO-a – do­la­zi­le su i pri­je. Oba­ma, a ni de­mo­kra­ti, ni­su otvo­re­nih ru­ku pri­mi­li Tran­sa­tlant­ski spo­ra­zum o tr­go­vin­skom part­ner­stvu (TTIP), i oni po­ka­zu­ju­ći za­zor od mul­ti­la­te­ra­le. Ipak, pos­to­ji bit­na raz­li­ka. Sa­da pr­vi put ima­mo ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka ko­ji ne go­vo­ri o manj­ku so­li­dar­nos­ti oko NATO-a, ne­go pred­sjed­ni­ka ko­ji sma­tra da Eu­ro­pa du­gu­je no­vac SAD-u za za­šti­tu. I dru­go – pr­vi put ima­mo ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka ko­ji ak­tiv­no po­ku­ša­va des­ta­bi­li­zi­ra­ti pa i raz­bi­ti – EU. Naj­ve­ća europska si­la Nje­mač­ka naj­dis­tan­ci­ra­ni­ja je od ove ame­rič­ke ad­mi­nis­tra­ci­je. An­ge­la Mer­kel i ame­rič­ki pred­sjed­nik Do­nald Trump ni­su se ni ru­ko­va­li na sas­tan­ku ovog tjed­na. Ulo­zi za Nje­mač­ku iz­u­zet­no su vi­so­ki. Ona je, kao i Ki­na, ovis­na o iz­vo­zu i ne mo­že svo­ju gos­po­dar­sku sna­gu te­me­lji­ti is­klju­či­vo na unu­tar­njem tr­ži­štu. To po­s­lje­dič­no ima im­pli­ka­ci­je za euro­zo­nu i za zem­lje ko­je po­naj­pri­je tr­gu­ju s euro­zo­nom, u ko­je spa­da i Hr­vat­ska. Ma­ne­var­ski pros­tor Nje­mač­ke do­nek­le je su­žen upra­vo zbog ovis­nos­ti o dru­gi­ma. Za raz­li­ku od Nje­mač­ke, ali i ci­je­le Eu­ro­pe, SAD je u velikoj mje­ri sa­mo­dos­ta­tan. Naj­ve­ća europska sla­bost ne­do­volj­na je ener­get­ska neo­vis­nost i to je da­nas za­pra­vo naj­ve­će pi­ta­nje ko­je SAD po­sve­ću­je Eu­ro­pi, bi­lo kons­tant­nim i ja­ko du­gim in­zis­ti­ra­njem na LNG ter­mi­na­li­ma, pa ta­ko i na Kr­ku, bi­lo otvo­re­nim pri­jet­nja­ma sank­ci­ja­ma tvrt­ka­ma ko­je su uklju­če­ne u nje­mač­ko-ru­ski pro­jekt Sje­ver­ni tok 2 i do­vo­đe­nje pli­na iz Ru­si­je. Nje­mač­ka, ma ko­li­ko u pr­vo vri­je­me ig­no­ri­ra­la ili od­ba­ci­va­la ame­rič­ke pri­jet­nje, na kra­ju je ipak di­je­lom pok­lek­nu­la jer se ona sa­ma i nje­zi­na am­bi­ci­ja da ne bu­de sa­mo eko­nom­ska ne­go i po­li­tič­ka si­la ne mo­že odr­ža­ti bez SAD-a. K to­mu, i Nje­mač­ka i Fran­cu­ska da­nas su iz­nu­tra po­li­tič­ki os­lab­lje­ne. U ovoj fa­zi od­nos SAD-a i EU obilježava kon­fron­ta­ci­ja. Ne­ki kru­go­vi u Eu­ro­pi po­ku­ša­li su is­ko­ris­ti­ti ovu si­tu­aci­ju ka­ko bi Eu­ro­pa pos­ta­la no­si­telj mul­ti­la­te­ra­liz­ma, no ni­su da­le­ko od­mak­li. Ta­ko­đer, europ­ski gla­so­vi ko­ji od­no­se že­le do­dat­no za­teg­nu­ti ili odvo­ji­ti se od SAD-a dr­ži pod kon­tro­lom europ­ski ma­ins­tre­am ko­ji zna da iz okr­ša­ja EU – SAD europ­ske dr­ža­ve ne iz­la­ze ja­če. Na­pro­tiv. Eu­ro­pa ima sna­gu i važ­nost kao tr­go­vin­ski blok, me­đu­tim nje­zi­na se vanj­ska i si­gur­nos­na politika ne mo­že no­si­ti sa SAD-om, Ki­nom pa čak ni s Ru­si­jom. Uz­rok to­mu je sa­ma kon­fi­gu­ra­ci­ja Uni­je – ona ni­je dr­ža­va pa ni ne mo­že ta­ko funk­ci­oni­ra­ti. Ame­rič­ka od­mak­nu­tost od Eu­ro­pe mo­žda se naj­bo­lje vi­di (ne sa­mo kroz Trum­pov man­dat) ne­za­in­te­re­si­ra­noš­ću za po­moć ili uklju­či­va­nje u rje­ša­va­nje pro­ble­ma na ju­go­is­to­ku kon­ti­nen­ta, s iz­nim­kom po­ti­ca­ja Sje­ver­noj Ma­ke­do­ni­ji. Oko BiH je za­ti­šje, a za sa­da se ne vi­di ni ja­ča an­ga­ži­ra­nost u od­no­si­ma Sr­bi­je i Ko­so­va.

Kon­so­li­da­ci­ja ili pro­past

Europ­ski od­go­vor je u krizi – ini­ci­ja­ti­va vi­so­ke po­vje­re­ni­ce za vanj­sku po­li­ti­ku Fe­de­ri­ce Mog­he­ri­ni sa­svim je za­mr­la, a ak­ci­ju su pre­uze­li An­ge­la Mer­kel i Ma­cron. No, uvi­jek se u rje­ša­va­nju kriz­nih si­tu­aci­ja na ju­go­is­to­ku Eu­ro­pe u 90-im go­di­na­ma proš­log sto­lje­ća pr­vo vi­di europska fa­za ko­ja u pra­vi­lu za­vr­ša­va ti­me da se ka­že: “A sad to ipak mo­ra­mo pre­da­ti Ame­ri­kan­ci­ma da do­vr­še”. Sce­na­ri­ji o bu­duć­nos­ti tran­sa­tlant­skih od­no­sa ovi­se o vi­še va­ri­ja­bli, od ko­jih je naj­važ­ni­je unu­tar­nje sta­nje EU i stav pre­ma SAD-u. U sce­na­ri­ju dalj­njeg pro­pa­da­nja od­no­sa, ako se EU iz­nu­tra kon­so­li­di­ra, bit će u kom­pe­ti­tiv­nom od­no­su s Ame­ri­kom. Ako se EU, pak, još uru­ši, sve će ovi­si­ti o to­me kak­ve bi­la­te­ral­ne od­no­se po­je­di­ne dr­ža­ve mo­gu pos­ti­ći i za­dr­ža­ti sa SAD-om. U sce­na­ri­ju op­ćih po­bolj­ša­nja, uje­di­nje­ni EU bit će ot­po­ran i sna­žan i su­ra­đi­vat će sa SAD-om, a bu­de li frag­men­ti­ran, Wa­shin­g­ton će odr­ža­ti snaž­ne od­no­se s jez­grom EU. Ana­li­za ame­rič­kog po­li­to­lo­ga sa stal­nom adre­som u Velikoj Bri­ta­ni­ji Joh­na Pe­ter­so­na mo­žda da­je ne­ke obri­se ono­ga što sli­je­di. On je radio na pro­jek­tu od­no­sa Eu­ro­pe i SAD-a i na to­me ko­li­ko se on pro­mi­je­nio od ad­mi­nis­tra­ci­je Bil­la Clin­to­na do Ge­or­ga Bu­sha te us­ta­no­vio da se u vri­je­me akut­ne po­li­tič­ke krize u tran­sa­tlant­skim od­no­si­ma stva­ri za­pra­vo ni­su to­li­ko pro­mi­je­ni­le na rad­noj ra­zi­ni. Ili, nje­go­vim ri­je­či­ma, una­toč svoj toj bu­ci pče­le ra­di­li­ce nas­ta­vi­le su ra­di­ti i pro­izvo­di­ti tran­sa­tlant­sku po­li­ti­ku i ve­li­ka je šan­sa da se is­to do­go­di i na­kon ove krize, ali u no­vim okol­nos­ti­ma.

Me­si­ja za jed­ne, An­ti­krist za dru­ge, ta­kav stav europ­ske dr­ža­ve ima­ju o Do­nal­du Trum­pu i nje­go­voj ad­mi­nis­tra­ci­ji

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.