Kod nas ha­ra vi­rus žal­bi, što re­me­ti ro­ko­ve pla­ni­ra­ne za pro­jek­te

Inves­ti­ci­je su po­gu­ra­le rast hr­vat­skog BDP-a u pr­vom tro­mje­se­čju, a naj­ve­ći dio njih os­tva­ru­je se u pro­met­noj in­fras­truk­tu­ri

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Intervju - Raz­go­va­rao Jo­sip Bo­hu­tin­ski jo­sip.bo­hu­tin­[email protected]­cer­nji.net

Hr­vat­ski BDP u pr­vom tro­mje­se­čju ove go­di­ne ras­tao je 3,9 pos­to, što je iz­nad svih oče­ki­va­nja. Naj­ve­ći do­pri­nos tom ras­tu da­le su inves­ti­ci­je, po­go­to­vo one u pro­met­noj in­fras­truk­tu­ri. S mi­nis­trom mora pro­me­ta i in­fras­truk­tu­re Ole­gom But­ko­vi­ćem raz­go­va­ra­li smo o pro­jek­ti­ma ko­ji se re­ali­zi­ra­ju u nje­go­vu re­so­ru, ali i o sta­nju u HDZ-u.

Ko­li­ka je tre­nu­tač­na vri­jed­nost ugo­vo­re­nih pro­je­ka­ta u pro­met­noj in­fras­truk­tu­ri ko­ji se re­ali­zi­ra­ju? Iz ko­jih se iz­vo­ra fi­nan­ci­ra­ju ti pro­jek­ti?

Gos­po­dar­ski rast od 3,9 pos­to re­zul­tat je ra­da Vla­de ko­ji nas je ja­ko obra­do­vao. Dra­go mi je da su na taj rast naj­vi­še utje­ca­le upra­vo ve­li­ke inves­ti­ci­je u in­fras­truk­tu­ru ko­je se pro­vo­de naj­ve­ćim di­je­lom pre­ko Mi­nis­tar­stva mora, pro­me­ta i in­fras­truk­tu­re. Inves­ti­cij­ski cik­lus u pro­met­nu in­fras­truk­tu­ru vri­je­dan je go­to­vo 20 mi­li­jar­di ku­na i re­zul­tat je ra­da u po­s­ljed­njih ne­ko­li­ko go­di­na. Kad se to­me do­da da naj­ve­ći dio tih pro­je­ka­ta fi­nan­ci­ra­mo iz fon­do­va EU, još smo za­do­volj­ni­ji. Oni su nam upra­vo i omo­gu­ći­li ta­kav za­mah investicij­a u pro­me­tu.

Ko­li­ka je is­ko­ri­šte­nost sred­sta­va iz Ope­ra­tiv­nog pro­gra­ma Kon­ku­rent­nost i ko­he­zi­ja i CEF-a (Ins­tru­ment za po­ve­zi­va­nje Eu­ro­pe)?

Po­čet­kom 2017. ima­li smo ugo­vo­ren je­dan pro­jekt iz OP-a Kon­ku­rent­nost i ko­he­zi­ja, a da­nas ih ima­mo 50, što je 85 pos­to ugo­vo­re­nos­ti iz ukup­ne alo­ka­ci­je, od­nos­no 7,5 mi­li­jar­di ku­na. To­me još tre­ba do­da­ti i CEF u ko­jem smo ugo­vo­ri­li 35 pro­je­ka­ta, što je 93 pos­to ugo­vo­re­nos­ti iz tog ins­tru­men­ta. Alo­ka­ci­ja CEF-a za Hr­vat­sku iz­no­si­la je 3,4 mi­li­jar­de ku­na. Dak­le, ima­mo ukup­no 85 pro­met­nih pro­je­ka­ta ko­ji se fi­nan­ci­ra­ju iz fon­do­va EU ukup­ne vri­jed­nos­ti 15,5 mi­li­jar­di ku­na. Os­ta­tak od 4,5 mi­li­jar­di ku­na ula­ga­nja su u Is­tar­ski ip­si­lon, ko­ri­dor 5c, ob­no­vu i grad­nju dr­žav­nih ces­ta u ci­je­loj Hr­vat­skoj, ob­no­vu že­ljez­nič­ke in­fras­truk­tu­re, ob­no­vu luč­ke in­fras­truk­tu­re, što se fi­nan­ci­ra iz re­do­vi­tih i kre­dit­nih sred­sta­va. Od po­čet­ka pro­ved­be do po­čet­ka svib­nja ko­ris­ni­ci­ma OP KK is­pla­će­no je oko tri mi­li­jar­de ku­na, što je oko 30 pos­to ugo­vo­re­na nov­ca.

Ko­li­ko će Hr­vat­ska u slje­de­ćem pro­ra­čun­skom raz­dob­lju ima­ti na ras­po­la­ga­nju nov­ca iz fon­do­va EU za pro­met­nu in­fras­truk­tu­ru?

Ve­ći­na ključ­nih do­ku­me­na­ta ko­ji­ma se de­fi­ni­ra vi­še­go­diš­nji fi­nan­cij­ski ok­vir i pravila fi­nan­ci­ra­nja iz fon­do­va EU za bu­du­će pro­gram­sko raz­dob­lje 2021.-2027. još je u fa­zi iz­ra­de pa još ni­je do­ne­se­na ko­nač­na od­lu­ka ko­li­ko će ukup­no nov­ca bi­ti do­di­je­lje­no Hr­vat­skoj, a ti­me i pro­met­nom sek­to­ru. Pre­ma pri­jed­lo­gu Ured­be Europ­skog par­la­men­ta i Vi­je­ća ko­ja obu­hva­ća pravila tro­še­nja nov­ca EU u pro­gram­skom raz­dob­lju 2021.2027. za svih se­dam fon­do­va EU, Hr­vat­skoj je za pro­vo­đe­nje ko­he­zij­ske po­li­ti­ke do­di­je­lje­no ukup­no 9,8 mi­li­jar­di eura. Još ne zna­mo ko­li­ko će tog nov­ca bi­ti do­di­je­lje­no pro­met­nom sek­to­ru, ali oče­ku­je­mo da će­mo ima­ti ma­nji pro­ra­čun ne­go u proš­lom fi­nan­cij­skom raz­dob­lju, i to zbog Brexi­ta. No, oče­ku­je­mo da će, kao i u tre­nu­tač­nom pro­gram­skom raz­dob­lju, sred­stva iz Ko­he­zij­skog fon­da, ko­jem bi tre­ba­lo bi­ti do­di­je­lje­no 1,69 mi­li­jar­di eura, u ci­je­los­ti bi­ti us­mje­re­na na fi­nan­ci­ra­nje pro­je­ka­ta iz sek­to­ra za­šti­te okoliša i pro­me­ta dok će no­vac iz Europ­skog fon­da za re­gi­onal­ni ra­zvoj, 5,77 mi­li­jar­di eura, bi­ti ras­po­di­je­ljen na vi­še sek­to­ra pa ta­ko i na prometni. Vje­ru­jem da će sred­stva dos­tup­na unu­tar CEF-a, tj. 411 mi­li­ju­na eura, pot­pu­no bi­ti na­mi­je­nje­na pro­met­nim pro­jek­ti­ma.

Ko­ji se ve­li­ki pro­jek­ti po­či­nju re­ali­zi­ra­ti ove go­di­ne? Oče­ku­je­te li da će oni pri­do­ni­je­ti ras­tu BDP-a?

Po­čet će grad­nja na ko­ri­do­ru 5c do Be­log Ma­nas­ti­ra. Ta­ko­đer, pot­pi­sat će­mo ugo­vor o bes­po­vrat­nim sred­stvi­ma za pru­gu Hr­vat­ski Le­sko­vac – Kar­lo­vac, po­či­nju ra­do­vi na pru­zi Kri­žev­ci – Ko­priv­ni­ca – dr­žav­na gra­ni­ca, pot­pi­sat će­mo i ugo­vor o bes­po­vrat­nim sred­stvi­ma za na­ba­vu 21 novog vla­ka, to je pro­jekt vri­je­dan 1,2 mi­li­jar­de ku­na. Nas­tav­lja­mo s pro­jek­tom grad­nje i ob­no­ve lu­ka na ci­je­lom Ja­dra­nu. Vi­še pu­ta spo­mi­njao sam da tak­vi pro­jek­ti i tak­ve inves­ti­ci­je otva­ra­ju rad­na mjes­ta i di­žu gos­po­dar­stvo, pri­do­no­se ras­tu BDP-a, a to se sa­da i po­ka­za­lo.

Za­što pri­pre­ma pro­je­ka­ta u Hr­vat­skoj ta­ko du­go tra­je, po pet­šest go­di­na? Ka­ko se to mo­že ubr­za­ti?

Go­vo­ri­mo li o ve­li­kim in­fras­truk­tur­nim pro­jek­ti­ma u pro­me­tu, on­da uvi­jek go­vo­ri­mo o du­go­traj­nim pos­tup­ci­ma re­ali­za­ci­je tak­vih pro­je­ka­ta. To je pos­ta­lo ne­iz­bjež­no iz vi­še raz­lo­ga. Ka­da pri­mje­ri­ce pri­jav­lju­je­mo ve­li­ke pro­jek­te za fi­nan­ci­ra­nje iz fon­do­va EU, on­da i za sa­mi po­če­tak pri­ja­ve projekta tre­ba­mo ima­ti broj­ne do­ku­men­te po­put stu­di­je iz­vod­lji­vos­ti, ana­li­ze tro­ško­va i ko­ris­ti, ana­li­ze utje­ca­ja na oko­liš i dru­gu do­ku­men­ta­ci­ju ovis­no o vr­sti projekta. Kad sve te do­ku­men­te iz­ra­di­mo, ša­lje­mo ih na odo­bre­nje u JASPERS ko­ji iz­da­je po­t­vr­du o pri­prem­lje­nos­ti projekta, ko­ja se po­tom ša­lje Mi­nis­tar­stvu re­gi­onal­nog ra­zvo­ja i fon­do­va EU, na­kon če­ga tre­ba­mo is­ho­di­ti odo­bre­nje Ne­ovis­ne kon­tro­le kva­li­te­te ve­li­kog projekta (IQR). Na­kon što do­bi­je­mo odo­bre­nje od IQR-a, do­ku­men­ta­ci­ju ša­lje­mo na fi­nal­no odo­bre­nje u Eu­rop­sku ko­mi­si­ju.

A kad no­vac bu­de odo­bren, sli­je­di pos­tu­pak jav­ne na­ba­ve ko­ji kod nas tra­je une­do­gled?

Naj­ve­ći uz­rok za du­go­traj­nu pri­pre­mu pro­je­ka­ta je pos­tu­pak jav­ne na­ba­ve ko­ji omo­gu­ća­va be­sko­nač­ne žal­be i na na­tje­čaj­nu do­ku­men­ta­ci­ju i na od­lu­ku o oda­bi­ru. Ta­ko tvrt­ka ko­ja je ju­čer os­no­va­na s nu­la za­pos­le­nih mo­že ulo­ži­ti žal­bu na bi­lo ko­ji na­tje­čaj. Za­kon o jav­noj na­ba­vi us­kla­đen je s europ­skim di­rek­ti­va­ma i sta­njem na tr­ži­štu, no uvi­jek ape­li­ram kod tak­vih pos­tu­pa­ka na Dr­žav­nu ko­mi­si­ju za kon­tro­lu pos­tu­pa­ka jav­ne na­ba­ve (DKOM) da kod ve­li­kih

in­fras­truk­tur­nih pro­je­ka­ta tak­ve žal­be rje­ša­va što pri­je. Na ra­zi­ni Vla­de po­tak­nu­li smo ras­pra­vu o iz­mje­na­ma za­ko­na o jav­noj na­ba­vi ko­jim bi se, ne ugro­ža­va­ju­ći europ­ske di­rek­ti­ve, po­ku­ša­lo omo­gu­ći­ti kra­će pos­tup­ke ugo­va­ra­nja pro­je­ka­ta.

U dru­gim čla­ni­ca­ma Europ­ske uni­je ne do­ga­đa­ju se zlo­upo­tre­be pra­va na žal­bu?

Vje­ro­jat­no ne, a kod nas je taj vi­rus žal­bi zav­la­dao i ši­ri se. Ima­te u svim sek­to­ri­ma neo­gra­ni­čen broj žal­bi i na­rav­no da on­da ter­min­ski plan ko­ji ste do­ni­je­li za re­ali­za­ci­ju projekta do­la­zi u pi­ta­nje.

Ra­do­vi na Pe­lje­škom mos­tu iz­vo­de se pu­nom pa­rom, no na pris­tup­nim ces­ta­ma još ni­su po­če­li. Žal­be su us­po­ri­le i taj pos­tu­pak na­ba­ve. Avax je pod­nio i tuž­bu pro­tiv rje­še­nja DKOM-a ko­jim je po­ni­šte­na od­lu­ka da ta tvrt­ka gra­di di­oni­cu Du­bo­ka – Spa­ra­go­vi­ći. Kad će po­če­ti ti ra­do­vi i kad će bi­ti go­to­vi?

Ne tre­ba di­za­ti pa­ni­ku zbog ro­ko­va za do­vr­še­tak pris­tup­nih ces­ta. Hr­vat­ske ces­te su i kod Pe­lje­škog mos­ta i kod pris­tup­nih ces­ta ura­ču­na­le mo­gu­će pro­du­lje­nje ro­ko­va zbog žal­bi i tuž­bi. Sad čekamo od­lu­ku su­da o tuž­bi ko­ja bi tre­ba­la sti­ći od sre­di­ne lip­nja i HC će do­ni­je­ti od­lu­ku o oda­bi­ru za tu dru­gu fa­zu projekta. Po­nu­de za tre­ću i če­t­vr­tu fa­zu su na pre­gle­du. Na sve te pos­tup­ke mo­gu se iz­ja­vi­ti žal­be. Oče­ku­jem da će­mo usko­ro ima­ti od­lu­ku o oda­bi­ru za dru­gu fa­zu i na­kon to­ga pot­pis ugo­vo­ra.

Ipak će bi­ti je­dan pe­ri­od kad će most bi­ti za­vr­šen, a ces­te još ne­će, ko­li­ko će du­go bi­ti ta­ko?

Te­ško mi je sad špe­ku­li­ra­ti o to­me, no pro­jekt će­mo za­vr­ši­ti na vri­je­me, do kra­ja 2022. go­di­ne. Kraj­nji rok nam je do kra­ja 2023. zbog europ­skog fi­nan­ci­ra­nja, ali sve će to bi­ti go­to­vo pu­no pri­je.

Još ni­je iz­a­bran ni iz­vo­đač ra­do­va na ob­no­vi i grad­nji dru­gog ko­lo­si­je­ka pru­ge od Kri­že­va­ca do dr­žav­ne gra­ni­ce, za što smo dobili ne­po­vrat­nih 241 mi­li­jun eura. Ho­će­mo li us­pje­ti is­ko­ris­ti­ti taj no­vac za taj pro­jekt ili će on mo­ra­ti bi­ti ras­po­re­đen na ne­ke dru­ge pro­jek­te?

Taj je pro­jekt na­išao na niz kom­pli­ka­ci­ja i pro­du­lje­nja u sa­moj pri­pre­mi, a po­tom i u jav­noj na­ba­vi. On obu­hva­ća, pri­mje­ri­ce, go­to­vo 3000 čes­ti­ca i 48 par­ce­la­cij­skih ela­bo­ra­ta od če­ga se ve­ći­na čes­ti­ca od­no­si na pos­tup­ke pot­pu­nog iz­vla­šte­nja. Jav­na na­ba­va za taj pro­jekt po­kre­nu­ta je pot­kraj proš­le go­di­ne, a po­tom su us­li­je­di­le žal­be ko­je su pro­du­lji­le re­ali­za­ci­ju ci­je­log projekta. Sad oče­ku­je­mo i ko­na­čan oda­bir iz­vo­đa­ča i po­če­tak ra­do­va u dru­goj po­lo­vi­ci go­di­ne. Sve­ga to­ga svjes­na je i Europska komisija pa smo ne­dav­no ima­li sas­ta­nak s INEA-om na ko­jem smo još jed­nom objas­ni­li sve te­ško­će na ko­je smo na­iš­li u pri­pre­mi tog projekta te smo dobili pro­du­lje­nje ro­ka za nje­go­vu pro­ved­bu do kra­ja 2022. Vje­ru­jem da će ra­do­vi te­ći pu­no br­že pa ne­će bi­ti bo­jaz­ni od mo­gu­će pre­na­mje­ne tog nov­ca za ne­ke dru­ge pro­jek­te.

Ki­ne­zi su za ne­dav­nog sum­mi­ta 16 plus je­dan u Hr­vat­skoj is­ka­za­li za­in­te­re­si­ra­nost za grad­nju ni­zin­ske pru­ge od Rijeke do Kar­lov­ca. Jes­te li vo­di­li kon­kret­ni­je raz­go­vo­re s nji­ma o to­me i pod ko­jim bi uvje­ti­ma oni uš­li u taj pro­jekt?

Pro­jekt Pe­lje­škog mos­ta za­is­ta je otvo­rio vra­ta Hr­vat­ske i Eu­ro­pe pre­ma no­vom va­lu ula­ga­nja i ka­pi­ta­la s is­to­ka. To su po­t­vr­di­li i na­ši su­sre­ti s ki­ne­skom stra­nom, ka­ko u Ki­ni ta­ko i na ne­dav­nom sum­mi­tu 16 plus je­dan. Jed­na od te­ma bio je i pro­jekt ni­zin­ske pru­ge. Za­is­ta nam je dra­go da je ki­ne­ska stra­na po­ka­za­la iz­ni­man in­te­res za cje­lo­ku­pan ri­ječ­ki pra­vac uklju­ču­ju­ći i ri­ječ­ku lu­ku.

Je li mo­gu­će gra­di­ti ni­zin­sku pru­gu nov­cem iz fon­do­va EU? Ko­ja je bo­lja op­ci­ja?

Ni­zin­sku pru­gu naj­bo­lje je gra­di­ti europ­skim nov­cem jer su to bes­po­vrat­na sred­stva. Iz Europ­ske ko­mi­si­je dolaze po­zi­tiv­ni sig­na­li da bi­smo u slje­de­ćem fi­nan­cij­skom raz­dob­lju taj pro­jekt mo­gli fi­nan­ci­ra­ti nov­cem EU. Osim fi­nan­ci­ra­nja iz europ­skih fon­do­va, pos­to­ji i op­ci­ja grad­nje pru­ge mo­de­lom kon­ce­si­je, toč­ni­je, kon­ce­si­je za gra­đe­nje i uprav­lja­nje, za što su za­in­te­re­si­ra­ni ki­ne­ski ula­ga­či.

Zna­či, EU fi­nan­ci­ra­nje ima pred­nost una­toč to­me što to­li­ko du­go tra­je pri­pre­ma pro­je­ka­ta?

Grad­nja bi po kon­ce­sij­skom mo­de­lu iš­la br­že, ali bi vje­ro­jat­no Hr­vat­sku vi­še i sta­ja­la. Tre­ba u to­me pro­na­ći mje­ru jer iz fon­do­va EU ipak do­bi­va­mo bes­po­vrat­na sred­stva, a kad ula­zi­te u mo­del kon­ce­si­je uvi­jek mo­ra­te ra­ču­na­ti na odre­đe­no su­dje­lo­va­nje dr­ža­ve. Na­čin fi­nan­ci­ra­nja ovi­sit će po­naj­pri­je o sprem­nos­ti HŽ In­fras­truk­tu­re i pri­prem­lje­nos­ti pro­jek­t­ne do­ku­men­ta­ci­je za re­ali­za­ci­ju i do­vr­še­tak svih di­oni­ca ni­zin­ske pru­ge. Mi će­mo u man­da­tu ove Vla­de sva­ka­ko kre­nu­ti s grad­njom pru­ge od Za­gre­ba pre­ma Ri­je­ci, kao što sam već spo­me­nuo, na di­oni­ci Hr­vat­ski Le­sko­vac – Kar­lo­vac.

Ki­ne­ske tvrt­ke ja­vi­le su se na na­tje­čaj za kon­ce­si­ona­ra na Za­gre­bač­koj oba­li ri­ječ­ke lu­ke. Ko­li­ko je to po­ve­za­no s nji­ho­vom za­in­te­re­si­ra­noš­ću za ni­zin­sku pru­gu?

Luč­ka upra­va Ri­je­ka je na­kon su­glas­nos­ti Vla­de ras­pi­sa­la na­tje­čaj za do­dje­lu kon­ce­si­je na Za­gre­bač­koj oba­li u Ri­je­ci. Ugod­no smo iz­ne­na­đe­ni što je čak se­dam svjet­skih luč­kih ope­ra­te­ra is­ka­za­lo in­te­res u pr­vom kru­gu na­tje­ča­ja. Na­kon što je ovih da­na za­vr­še­na grad­nja ter­mi­na­la, uz po­moć Svjet­ske ban­ke bi­lo je po­treb­no ri­je­ši­ti i pi­ta­nje ces­te D403 i nje­zi­na fi­nan­ci­ra­nja, što smo us­pje­li po­mo­ću europ­skih fon­do­va, pa se ta­ko­đer i iz CEF Ins­tru­men­ta fi­nan­ci­ra grad­nja in­fras­truk­tu­re i su­pras­truk­tu­re na Za­gre­bač­koj oba­li, či­me je pro­jekt pot­pu­no za­okru­žen. In­te­res ko­ji je is­ka­zan na tom na­tje­ča­ju po­t­vr­đu­je pred­nos­ti ri­ječ­ke lu­ke, nje­zi­ne po­ten­ci­ja­le i sprem­nost Hr­vat­ske da i da­lje ra­zvi­ja ri­ječ­ku lu­ku i za­poč­ne grad­nju ni­zin­ske pru­ge.

U ces­tar­skom sek­to­ru u ti­je­ku je pro­ces pos­lov­nog res­truk­tu­ri­ra­nja, ko­li­ko će u tom sus­ta­vu bi­ti za­pos­le­nih na kra­ju tog pro­ce­sa?

Na­kon što smo us­pješ­no za­po­če­li i za­vr­ši­li pr­vu fa­zu projekta res­truk­tu­ri­ra­nja i re­fi­nan­ci­ra­nja du­ga ci­je­log ces­tar­skog sek­to­ra sve tvrt­ke u sek­to­ru pro­vo­de mje­re pi­sma sek­tor­ske po­li­ti­ke i re­zul­ta­ti su izvanredni. Od­lu­ka Vla­de da odus­ta­ne od mo­ne­ti­za­ci­je i prodaje auto­ces­ta po­ka­za­la se is­prav­nom. U pr­ve dvi­je go­di­ne pro­ve­den je niz mje­ra či­ji je cilj bio sma­nji­ti ra­sho­de i tro­ško­ve, s jed­ne stra­ne, a s dru­ge stra­ne po­ve­ća­ti pri­ho­de te tvrt­ke uči­ni­ti sta­bil­ni­ma i sa­mo­odr­ži­vi­ma. Na­rav­no, uz pro­vo­đe­nje si­gur­nos­nih mje­ra na auto­ces­ta­ma što nam je uvi­jek pri­ori­tet. U pro­tek­le dvi­je go­di­ne do­bro­volj­no je otiš­lo oko 300 lju­di, a u 2019. otiš­la su 64 za­pos­le­ni­ka, što je sa­mo u ovoj go­di­ni ušte­da od oko osam mi­li­ju­na ku­na. Sve su te mje­re ces­tar­skih tvrt­ki usu­gla­še­ne i sa so­ci­jal­nim part­ne­ri­ma.

Pi­smo sek­tor­ske po­li­ti­ke za že­ljez­nič­ki sek­tor još ni­je do­ne­se­no. Kad će bi­ti do­ne­se­no i što će bi­ti nje­go­vi glav­ni na­glas­ci?

Na­crt pi­sma je u za­vr­š­noj fa­zi i ra­di­mo ga u su­rad­nji sa Svjet­skom ban­kom i tvrt­ka­ma u že­ljez­nič­kom sek­to­ru. Pi­smo će omo­gu­ći­ti cje­lo­kup­nu re­for­mu že­ljez­nič­kog sek­to­ra i oja­ča­ti nad­zor i pla­ni­ra­nje unu­tar sek­to­ra, po­ve­ća­ti ope­ra­tiv­nu učin­ko­vi­tost že­ljez­nič­kih tvrt­ki te po­bolj­ša­ti fi­nan­cij­sko sta­nje sek­to­ra. Mo­ra­mo još uklju­či­ti i so­ci­jal­nu kom­po­nen­tu, sin­di­ka­te, te kre­nu­ti pre­ma Vla­di s tim pi­smom. Nje­go­vim do­no­še­njem po­če­lo bi res­truk­tu­ri­ra­nje že­ljez­ni­ca, kao što smo pro­ve­li res­truk­tu­ri­ra­nje i re­fi­nan­ci­ra­nje du­go­va u ces­tar­skom sek­to­ru. No, že­ljez­ni­ca će bi­ti pu­no ve­ći za­lo­gaj jer je to pu­no slo­že­ni­ji sek­tor, ali vje­ru­jem da će­mo na

Ne tre­ba di­za­ti pa­ni­ku zbog ro­ko­va za do­vr­še­tak pris­tup­nih ces­ta Pe­lje­škom mos­tu. Pro­jekt će­mo za­vr­ši­ti na vri­je­me, do kra­ja 2022. go­di­ne

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.