UN: U svi­je­tu 70 mi­li­ju­na ra­se­lje­nih, mi­grant­skoj kri­zi ne vi­di se kraj

Večernji list - Hrvatska - Obzor - - News - Iva­na Ja­ke­lić

Otac i kći, po­tr­bu­ške okre­nu­ti, li­ci­ma za­ro­nje­ni­ma u vo­du, za­gr­lje­ni u smr­ti. Fo­to­gra­fi­ja Sal­va­dor­ca Os­ca­ra Ra­mi­re­za i nje­go­ve 23-mje­seč­ne kće­ri Va­le­ri­je, tra­ži­te­lja azi­la, ko­ji su po­ku­ša­va­ju­ći do­ći do bo­ljeg ži­vo­ta u SAD-u, skon­ča­li u Rio Gran­deu na mek

sič­ko-ame­rič­koj gra­ni­ci, pos­ta­la je još je­dan sim­bol su­ro­vos­ti da­naš­njeg svi­je­ta. Svi­jet je to u ko­jem je pra­vo na nor­ma­lan ži­vot, bez gla­di, si­ro­maš­tva, ra­ta i na­si­lja, pos­tao ek­s­klu­zi­vi­tet pov­la­šte­nih. Svi­jet je to u ko­jem se “do­mo­ljub­lje” mje­ri ko­li­či­nom mrž­nje pre­ma dru­gom i druk­či­jem. Svi­jet je to u ko­jem se ci­je­le dr­ža­ve pre­tva­ra­ju u kon­cen­tra­cij­ske lo­go­re opa­sa­ne bod­lji­ka­vom ži­com či­ji je pri­mar­ni cilj spri­je­či­ti one dru­ge i druk­či­je da za­ko­ra­če “na na­še sve­to do­mo­vin­sko tlo”. Svi­jet je to u ko­jem lju­di za­vr­ša­va­ju u za­tvo­ru zbog hu­ma­nos­ti. I onaj li­šen od­go­vor­nos­ti zbog či­nje­ni­ce da se na­še po­ima­nje de­mo­kra­ci­je dru­gi­ma i druk­či­ji­ma na­me­će si­lom i oruž­jem što uz­roč­no-po­s­lje­dič­no re­zul­ti­ra zbje­go­vi­ma mi­li­ju­na lju­di či­ji je je­di­ni cilj na­ći svo­je si­gur­no mjes­to pod sun­cem. A ka­da ti lju­di, ko­ji su pre­ko no­ći os­ta­li bez do­ma i do­mo­vi­ne, u po­tra­zi za si­gur­nim mjes­tom pod sun­cem za­ku­ca­ju na gra­ni­ce SAD-a i Eu­ro­pe, ko­je su im og­njem i ma­čem do­ni­je­le ne­že­lje­nu de­mo­kra­ci­ju pri to­me do te­me­lja ra­za­ra­ju­ći nji­ho­va druš­tva, lju­de i zem­lje, on­da uglav­nom za­vr­še kao Os­car Ra­mi­rez i nje­go­va 23-mje­seč­na kći. Utop­lje­ni u ne­koj da­le­koj ri­je­ci. Sa­hra­nje­ni u du­bi­na­ma Me­di­te­ra­na. Za­pet­lja­ni u ži­let-ži­cu na ne­koj eu­rop­skoj gra­ni­ci. Na­sil­no od­gur­nu­ti, uz, ka­ko bi rek­la pred­sjed­ni­ca Ko­lin­da Gra­bar-Ki­ta­ro­vić, ma­lu i ra­zum­nu upo­ra­bu po­li­cij­ske si­le, pre­ko gra­nič­ne cr­te u ne­či­je tu­đe dvo­ri­šte. Tak­vih ne­sret­nih lju­di, a ri­ječ je, na­rav­no, o iz­bje­gli­ca­ma, pre­ma po­da­ci­ma UNHCR- a, Agen­ci­je UN-a za iz­bje­gli­ce, u ci­je­lom svi­je­tu u 2018. go­di­ni bi­lo je 70 mi­li­ju­na, naj­vi­še u zad­njih 70 go­di­na. A to su kon­zer­va­tiv­ne pro­cje­ne bez Ve­ne­zu­ele u ko­joj je kri­za kul­mi­ni­ra­la kra­jem proš­le i po­čet­kom ove go­di­ne i iz ko­je se od 2015. go­di­ne is­e­li­lo če­ti­ri mi­li­ju­na lju­di.

Iz­laz – hu­ma­ni­tar­ne vi­ze

UNHCR pri­sil­no ra­se­lje­ne lju­de di­je­li na tri sku­pi­ne. U pr­vu od njih ubra­ja­ju se iz­bje­gli­ce, od­nos­no po­je­din­ci ko­ji su pri­si­lje­ni po­bje­ći iz svo­je zem­lje zbog su­ko­ba, ra­ta ili pro­ga­nja­nja. U 2018. tak­vih je u svi­je­tu bi­lo 25,9 mi­li­ju­na, što je 500.000 vi­še ne­go 2017. go­di­ne. Tim bro­jem obu­hva­će­no je i 5,5 mi­li­ju­na pa­les­tin­skih iz­bje­gli­ca ko­ji su pod skr­bi Agen­ci­je za po­moć pa­les­tin­skim iz­bje­gli­ca­ma na Bli­skom is­to­ku, a sta­tis­ti­ke UNHCR-a ka­žu i da 67 pos­to da­naš­njih iz­bje­gli­ca do­la­zi iz pet zem­lja; Si­ri­je (6,7 mi­li­ju­na), Af­ga­nis­ta­na (2,7 mi­li­ju­na), Juž­nog Su­da­na (2,3 mi­li­ju­na), Mjan­ma­ra (1,1 mi­li­jun) i So­ma­li­je (0,9 mi­li­ju­na). Svi ti ne­sret­ni lju­di ko­ji bje­že­ći pred ra­tom i ra­za­ra­nji­ma spas tra­že u ne­kim dru­gim zem­lja­ma, a zem­lje u ko­ji­ma ži­vi naj­vi­še onih iz­bje­glih pred ra­za­ra­ju­ćim ra­to­vi­ma pre­dvo­di Tur­ska (3,7 mi­li­ju­na). Za­tim sli­je­de Pa­kis­tan (1,4 mi­li­ju­na), Ugan­da (1,2 mi­li­ju­na), Su­dan (1,1 mi­li­jun) i Nje­mač­ka (1,1 mi­li­jun). Tra­ži­te­lji azi­la, po­je­din­ci ko­ji se na­la­ze iz­van svo­je zem­lje po­ri­jek­la i uži­va­ju me­đu­na­rod­nu za­šti­tu, ali još če­ka­ju da nji­ho­vi zah­tje­vi za iz­bje­glič­ki sta­tus bu­du ri­je­še­ni, či­ne dru­gu sku­pi­nu pri­sil­no ra­se­lje­nih oso­ba. Pot­kraj 2018. na svi­je­tu bi­lo je 3,5 mi­li­ju­na tra­ži­te­lja azi­la. Tre­ćom i naj­ve­ćom sku­pi­nom, ko­ja bro­ji 41,3 mi­li­ju­na, obu­hva­će­ne su oso­be ko­je su ra­se­lje­ne unu­tar gra­ni­ca svo­je zem­lje pa pri­pa­da­ju u ka­te­go­ri­ju in­ter­no ra­se­lje­nih oso­ba. U Si­ri­ji tak­vih ima 11 mi­li­ju­na. A što uopće u da­naš­njem svi­je­tu po­re­me­će­nih vri­jed­nos­ti i mo­ral­ne ero­zi­je zna­či bi­ti iz­bje­gli­ca te mo­gu li se iz­bje­gli­ca­ma sma­tra­ti i hr­vat­ski dr­žav­lja­ni ko­ji su u po­tra­zi za bo­ljim pos­lom i ži­vo­tom emi­gri­ra­li u Ir­sku, Nje­mač­ku ili u ne­ku dru­gu zem­lju, po­jaš­nja­va Tea Vi­do­vić iz Cen­tra za mi­rov­ne stu­di­je.

– Iako lju­di svo­je do­mo­ve di­ljem svi­je­ta u po­tra­zi za bo­ljim ži­vo­tom na­pu­šta­ju i iz eko­nom­skih raz­lo­ga, iz prav­ne per­s­pek­ti­ve, net­ko tko iz zem­lje ode iz eko­nom­skih raz­lo­ga, ni­je iz­bje­gli­ca. U prav­nom smis­lu, iz­bje­gli­ca je svat­ko tko bje­ži iz do­mi­cil­ne zem­lje jer mu je ži­vot ugro­žen, a raz­lo­zi za to mo­gu bi­ti rat, či­nje­ni­ca da je ne­ko­me ži­vot ugro­žen zbog nje­go­ve na­ci­onal­ne, vjer­ske, spol­ne ili rod­ne ori­jen­ta­ci­je. Čes­to lju­di od­nek­le bje­že zbog rat­nih su­ko­ba, no pri to­me ima­ju i ne­ke in­di­vi­du­al­ne raz­lo­ge jer ih se kao ne­ku ma­nji­nu pro­ga­nja – ka­že Tea Vi­do­vić. Na­po­mi­nje da je sva­ki slu­čaj in­di­vi­du­alan i kao ta­kav bi se tre­bao pre­is­pi­ti­va­ti, po­go­to­vo ka­da net­ko tko je iz­bje­gli­ca od­lu­či u ne­koj zem­lji za­tra­ži­ti azil. I tu do­la­zi­mo do jed­nog od ve­ćih pro­ble­ma iz­bje­glič­ke kri­ze ko­ja Eu­ro­pu tre­se od 2015. go­di­ne – ile­gal­nih pre­la­za­ka gra­ni­ce. Na­ime, ve­ći­na lju­di ko­ja bje­ži od ra­ta i bi­je­de ne­ma ni­kak­vih do­ku­me­na­ta. Raz­lo­zi za to mo­gu bi­ti raz­ni. Ne­ki lju­di ko­ji bje­že od

Ni Nje­mač­ka ni dru­ge za­pad­ne zem­lje – naj­vi­še iz­bje­gli­ca 2018., pre­ma po­da­ci­ma UNHCR-a, zbri­nu­la je Tur­ska (3,7 mi­li­ju­na, naj­vi­še Si­ri­ja­ca), Pa­kis­tan (1,4 mi­li­ju­na), Ugan­da (1,2 mi­li­ju­na), Su­dan (1,1 mi­li­jun)

ra­ta ni­su do­ku­men­te sti­gli po­ni­je­ti ili su im uni­šte­ni u ratnim ra­za­ra­nji­ma. Ne­ki ih ni­ka­da ni­su ni ima­li. Ne­ki su ih mo­žda na­mjer­no uni­šti­li. No sve i da ima­ju ne­ke do­ku­men­te, pri­mje­ri­ce lju­di iz Si­ri­je, iona­ko ne bi mo­gli ući u Hr­vat­sku.

– Si­rij­ci­ma za ula­zak u Hr­vat­sku tre­ba vi­za. Ko­ju ne­ma­ju gdje iz­va­di­ti jer do­la­ze iz ra­tom raz­ru­še­ne zem­lje. S do­ku­men­ti­ma bez vi­ze u Hr­vat­sku ne bi mo­gli ući. A ni bez do­ku­me­na­ta. Je­di­no što mo­gu je za­tra­ži­ti azil na gra­ni­ci. Ko­ji im se od­bi­ja. Nji­ma i mno­gi­ma dru­gi­ma – po­jaš­nja­va Tea Vi­do­vić.

Pre­ma po­da­ci­ma za 2018., naj­vi­še tra­ži­te­lja azi­la do­la­zi­lo je iz Si­ri­je, Af­ga­nis­ta­na i Ira­na. Ove je go­di­ne na tre­ćem mjes­tu Ve­ne­zu­ela, či­ji su dr­žav­lja­ni bez vi­ze le­gal­no mo­gli ući u Špa­njol­sku. No od 2021. go­di­ne i to će se pro­mi­je­ni­ti jer se ta­da tre­ba po­če­ti pri­mje­nji­va­ti sus­tav ETIAS. Ri­ječ je o sus­ta­vu ko­ji je dio po­li­ti­ke ču­va­nja gra­ni­ca, a ko­ji za­pra­vo zna­či da će svi put­ni­ci ko­ji u Eu­rop­sku uni­ju ula­ze bez vi­ze tre­ba­ti ne­ku vr­stu do­zvo­le za ula­zak EU, jer će se sus­tav­nom kon­tro­lom pro­vje­ra­va­ti je­su li si­gur­nos­na ugro­zu za EU. Ako je­su, bit će im od­bi­jen ula­zak u EU. Što se pak ti­če iz­bje­gli­ca, pa i tra­ži­te­lja azi­la ko­ji su već tu, Tea Vi­do­vić ka­že da se ti lju­di po­ne­kad su­oča­va­ju s ne­pre­mos­ti­vim pre­pre­ka­ma.

– Iako se stal­no go­vo­ri i pi­še o mi­li­ju­ni­ma lju­di ko­ji do­la­ze u Eu­ro­pu, či­nje­ni­ca je da ve­ći­na lju­di iz Si­ri­je i Af­ga­nis­ta­na od ra­ta bje­ži u su­sjed­ne zem­lje. U Tur­skoj ima naj­vi­še si­rij­skih iz­bje­gli­ca. Oni on­dje ži­ve u kam­po­vi­ma uz ogra­ni­če­na pra­va. Ima­ju do­zvo­le za pri­vre­me­ni bo­ra­vak, no bez pos­la su i mo­guć­nos­ti da se obra­zu­ju. Ka­da lju­di ta­ko zap­nu u kam­po­vi­ma du­lje vri­je­me, ta­kav ži­vot ih ne za­do­vo­lja­va pa se od­lu­če kre­nu­ti da­lje. To se do­go­di­lo 2015. Ina­če, ve­ći­na tih lju­di že­li se jed­nog da­na, ka­da se za to stvo­re uvje­ti, vra­ti­ti u svo­je zem­lje. Ne­dos­ta­tak pos­la za iz­bje­gli­ce i tra­ži­te­lje azi­la pro­blem je s ko­jim se su­oča­va­mo i u Hr­vat­skoj jer ve­ći­na tih lju­di ne že­li ži­vje­ti od so­ci­jal­ne po­mo­ći ne­go za­ra­đi­va­ti za se­be i svo­je obi­te­lji. Rad i uklju­či­va­nje u druš­tvo naj­bo­lja je mo­gu­ća in­te­gra­ci­ja, a do­sa­daš­nja is­kus­tva po­ka­zu­ju da se dje­ca br­že i lak­še in­te­gri­ra­ju od ro­di­te­lja – ka­že Tea Vi­do­vić. Po nje­zi­nu miš­lje­nju, pro­blem iz­bje­gli­ca, a ti­me i ile­gal­nih ula­za­ka u zem­lje, ri­je­šio bi se ka­da bi EU za te lju­de or­ga­ni­zi­rao si­gur­ne ru­te ili ka­da bi im se iz­da­va­le hu­ma­ni­tar­ne vi­ze, kao ne­ka vr­sta pri­vre­me­ne za­šti­te. Ri­ječ je o vi­za­ma ko­je vri­je­de dok se sta­nje u ra­tom po­ha­ra­noj zem­lji ne smi­ri, a tak­ve su vi­ze svo­je­dob­no iz­da­va­ne i hr­vat­skim dr­žav­lja­ni­ma ko­ji su od rat­nih ra­za­ra­nja na po­čet­ku 90-ih iz­bje­gli u ne­ku od ze­ma­lja EU. No te­ško da će pro­blem iz­bje­gli­ca na ta­kav na­čin bi­ti ri­je­šen u da­naš­njoj ra­zje­di­nje­noj Eu­ro­pi.

Me­di­te­ran ve­li­ka grob­ni­ca

Da su sve ma­nje šan­se da se pro­blem iz­bje­gli­ca ri­je­ši na svi­ma za­do­vo­lja­va­ju­ći na­čin sma­tra i politolog Žarko Puhovski.

– Sve su ma­nje šan­se da se pro­blem iz­bje­gli­ca ri­je­ši jer se ni­je na vri­je­me shva­ti­lo ko­je bi mo­gle bi­ti po­s­lje­di­ce neo­d­go­vor­nih in­ter­ven­ci­ja u raz­nim dr­ža­va­ma. Sa­vr­šen pri­mjer za to je Li­bi­ja, ko­ja je prak­tič­ki nes­ta­la kao dr­ža­va, a kao jed­nu od po­s­lje­di­ca tak­ve neo­d­go­vor­nos­ti Europ­ske uni­je i SAD-a da­nas ima­mo Me­di­te­ran ko­ji je prak­tič­ki pos­tao po­gra­nič­na is­pos­ta­va i ve­li­ka grob­ni­ca – ka­že Puhovski. On uka­zu­je i na još je­dan ve­lik pro­blem, a to je de­hu­ma­ni­za­ci­ja Eu­ro­pe.

– Po pi­ta­nju iz­bje­gli­ca, Eu­ro­pa se po­na­ša ne­hu­ma­ni­je od Trum­pa jer lju­de na svo­jim gra­ni­ca­ma dos­lov­no ba­ca u mo­re i pri to­me sud­ski go­ni one ko­ji te ne­sret­ni­ke iz mo­ra spa­ša­va­ju. Za­hva­lju­ju­ći lju­di­ma kao što su Or­ban i nje­mu slič­ni, Europ­skom uni­jom pro­ši­rio se strah od mi­gra­na­ta, a svi oni ko­ji da­nas go­vo­re o za­klju­ča­va­nju gra­ni­ca, u bu­duć­nos­ti ima­ju šan­se da po­bi­je­de na iz­bo­ri­ma jer je an­ti­mi­grant­ska re­to­ri­ka u da­naš­nje vri­je­me ro­ba ko­ja se do­bro pro­da­je – za­klju­ču­je Puhovski.

Iz­bje­gli­ce se bez pres­tan­ka iz sje­ver­ne Afri­ke Sre­do­zem­ljem sli­je­va­ju pre­ma Eu­ro­pi

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.