Ne mis­lim da je uput­no, kao Kuš­če­vić, go­vo­ri­ti o sa­mo­vo­lji Po­vje­rens­tva za su­kob in­te­re­sa

Svoj dio pos­la u ve­zi s ras­pi­si­va­njem re­fe­ren­du­ma pre­ma zah­tje­vu ini­ci­ja­ti­ve ‘67 je pre­vi­še’ Mi­nis­tar­stvo upra­ve odra­dit će u idu­ćih mje­sec da­na, po­tom je na po­te­zu Hr­vat­ski sa­bor

Večernji list - Hrvatska - Obzor - - Intervju - Raz­go­va­ra­la Iva Bo­ban Va­le­čić iva.bo­ban-va­le­[email protected]­cer­nji.net

Iva­na Ma­le­ni­cu u vru­ćoj fo­te­lji mi­nis­tra upra­ve do­če­kao je niz po­li­tič­ki osjet­lji­vih pi­ta­nja. U in­ter­v­juu ra­đe­nom pu­tem e-ma­ila mi­nis­tar za Obzor ot­kri­va ka­ko na­no­vo pla­ni­ra po­kre­nu­ti ras­pra­vu o Za­ko­nu o su­ko­bu in­te­re­sa, na­kon što je na­crt nje­go­va pret­hod­ni­ka na­išao na ot­por jav­nos­ti. Za raz­li­ku od pret­hod­nog mi­nis­tra Lo­vre Kuš­če­vi­ća, Ma­le­ni­ca ka­že ka­ko ni­je uput­no go­vo­ri­ti o sa­mo­vo­lji Po­vje­rens­tva za su­kob in­te­re­sa. Kad je ri­ječ o blo­ka­di Po­vje­rens­tva zbog pre­mi­je­ro­va pri­go­vo­ra o su­ko­bu in­te­re­sa nje­go­ve čel­ni­ce Na­ta­še No­va­ko­vić, na­gla­ša­va da tre­ba če­ka­ti od­lu­ku Uprav­nog su­da i za­ko­nom pro­pi­sa­ti tko je nad­le­žan za su­kob in­te­re­sa čla­no­va Po­vje­rens­tva. No­vi za­kon o re­fe­ren­du­mu je na usu­gla­ša­va­nju, a pro­vje­ra pot­pi­sa za ini­ci­ja­ti­vu “67 je pre­vi­še” tre­ba­la bi bi­ti go­to­va u ro­ku od mje­sec da­na, naj­av­lju­je mi­nis­tar.

Ne­dav­na od­lu­ka Us­tav­nog su­da ve­za­no uz ći­ri­li­cu u Vu­ko­va­ru iz­a­zva­la je dos­ta kri­ti­ka. Mo­že­te li objas­ni­ti, što bi se po njoj u Vu­ko­va­ru za­pra­vo tre­ba­lo do­go­di­ti?

Us­tav­ni sud iz­dao je na­log Grad­skom vi­je­ću Gra­da Vu­ko­va­ra da u lis­to­pa­du ove go­di­ne odr­ži ras­pra­vu i raz­mo­tri dos­tig­nu­ti stu­panj ra­zu­mi­je­va­nja, so­li­dar­nos­ti, snoš­lji­vos­ti i di­ja­lo­ga me­đu gra­đa­ni­ma Vu­ko­va­ra. Na te­me­lju te ras­pra­ve i za­ključ­ka Grad­sko vi­je­će do­no­si od­lu­ku o mo­guć­nos­ti, od­nos­no po­tre­bi pro­ši­ri­va­nja op­se­ga osi­gu­ra­nih in­di­vi­du­al­nih pra­va pri­pad­ni­ka sr­p­ske na­ci­onal­ne ma­nji­ne no­vim pra­vi­ma iz ka­ta­lo­ga pra­va pre­dvi­đe­nih Za­ko­nom o upo­ra­bi je­zi­ka i pi­sma na­ci­onal­nih ma­nji­na. Dak­le, pro­ši­ri­va­nje pra­va ni­je obve­za, već mo­guć­nost ko­ja ovi­si o ocje­ni sta­nja u Vu­ko­va­ru. S tim u ve­zi že­lim na­gla­si­ti da Us­tav­ni sud ni­je pri­hva­tio zah­tjev za uki­da­njem član­ka 7. Sta­tu­ta sli­je­dom ko­jeg se ko­lek­tiv­na pra­va sr­p­ske na­ci­onal­ne ma­nji­ne na po­dru­čju Gra­da Vu­ko­va­ra osi­gu­ra­va­ju ka­da se za to stek­nu uvje­ti.

Zbog če­ga je vu­ko­var­ski gra­do­na­čel­nik Pe­na­va za­pra­vo kri­ti­zi­rao od­lu­ku? Ra­zu­mi­je­te li nje­go­ve raz­lo­ge?

S ljud­ske stra­ne ra­zu­mi­jem iz­ja­ve gra­do­na­čel­ni­ka Pe­na­ve ko­ji je naj­bo­lje upoz­nat s tre­nu­tač­nim sta­njem u gra­du Vu­ko­va­ru, ali i s po­s­lje­di­ca­ma na­sil­nog uvo­đe­nja dvo­je­zič­nih plo­ča u Vu­ko­va­ru. U tom di­je­lu, te­ško je iz mo­je per­s­pek­ti­ve ula­zi­ti u nje­go­ve raz­lo­ge jer on bo­lje poz­na­je ži­vot­nu si­tu­aci­ju u Vu­ko­va­ru. Gra­do­na­čel­nik Pe­na­va do­bio je na iz­bo­ri­ma po­vje­re­nje svo­jih su­gra­đa­na da vo­di grad i do­no­si od­lu­ke za do­bro svih Vu­ko­va­ra­ca, a svoj do­bar od­nos pre­ma pri­pad­ni­ci­ma na­ci­onal­nih ma­nji­na po­ka­zao je brojnim po­te­zi­ma.

Pe­na­vu je po­dr­ža­la i pred­sjed­ni­ca Ko­lin­da Gra­bar-Ki­ta­ro­vić, što je u SDSS-u pro­tu­ma­če­no kao nje­zin su­kob s Us­tav­nim su­dom. Di­je­li­te li to miš­lje­nje?

Ko­li­ko mi je poz­na­to, i pred­sjed­nik Us­tav­nog su­da re­kao je ka­ko iz­ja­ve pred­sjed­ni­ce ne pred­stav­lja­ju su­kob s od­lu­kom Us­tav­nog su­da.

Kod pri­mje­ne dvo­je­zič­nos­ti i dru­gih ma­njin­skih pra­va tra­ži se da ona bu­de sa svr­hom po­ti­ca­nja snoš­lji­vos­ti iz­me­đu ma­nji­na i ve­ćin­skog na­ro­da. Je li uopće mo­gu­će za­mis­li­ti uvje­te pod ko­ji­ma bi ći­ri­li­ca u Vu­ko­va­ru po­ti­ca­la snoš­lji­vost?

Us­tav­ni za­kon o pra­vi­ma na­ci­onal­nih ma­nji­na na­vo­di da se nje­go­ve i odred­be po­seb­nih za­ko­na ko­ji­ma se ure­đu­ju pra­va pri­pad­ni­ka na­ci­onal­nih ma­nji­na mo­ra­ju tu­ma­či­ti i pri­mje­nji­va­ti sa svr­hom po­što­va­nja pri­pad­ni­ka na­ci­onal­nih ma­nji­na i hr­vat­skog na­ro­da, ra­zvi­ja­nja ra­zu­mi­je­va­nja, so­li­dar­nos­ti, snoš­lji­vos­ti i di­ja­lo­ga me­đu nji­ma.

U tom smis­lu, ka­ko bi se pi­ta­nje pra­va pri­pad­ni­ka na­ci­onal­nih ma­nji­na kva­li­tet­no ri­je­ši­lo, po­tre­ban je ši­ri druš­tve­ni di­ja­log i ras­pra­va.

Ma­nji­ne, s dru­ge stra­ne, s pra­vom tra­že da se pri­mi­je­ni ono što im je kao pra­vo za­pi­sa­no u za­ko­nu. Ne bi li bi­lo po­šte­ni­je pro­mi­je­ni­ti za­kon, ako je on ne­pri­mje­njiv?

Svr­ha za­ko­na je po­šti­va­nje pri­pad­ni­ka na­ci­onal­nih ma­nji­na i hr­vat­skog na­ro­da. Tre­ba nas­ta­vi­ti una­pre­đi­va­ti pos­to­je­ću ra­zi­nu di­ja­lo­ga i za­la­ga­ti se za pri­mje­nu pra­va, u skla­du s Us­ta­vom i za­ko­ni­ma. Tre­ba re­ći da se dio pra­va iz Za­ko­na o upo­ra­bi je­zi­ka i pi­sma na­ci­onal­nih ma­nji­na u Vu­ko­va­ru po­štu­je.

Pu­no je kri­ti­ka i na ra­čun po­pi­sa sta­nov­niš­tva ko­ji je po­ka­zao da je me­đu vu­ko­var­skim pu­kom vi­še od tre­ći­ne Sr­ba. Tvr­di se da je u tom po­pi­su pu­no onih ko­ji ne ži­ve u Vu­ko­va­ru, ali ima­ju pri­jav­lje­no pre­bi­va­li­šte zbog dru­gih be­ne­fi­ta ko­je no­si hr­vat­sko dr­žav­ljans­tvo. Što ka­že­te na te kri­ti­ke?

Gra­đa­ni Vu­ko­va­ra naj­bo­lje zna­ju tko i ka­ko ži­vi u nji­ho­vu gra­du, me­đu­tim po­pis sta­nov­niš­tva naj­bo­lji je na­čin ut­vr­đi­va­nja udje­la na­ci­onal­nih ma­nji­na u ukup­nom sta­nov­niš­tvu.

Iz SNV-a tu­ma­če da bi pu­na dvo­je­zič­nost ka­da jed­nom za­ži­vi pos­ta­la ste­če­no pra­vo i da se nak­nad­no ne bi mo­gla po­ni­šti­ti čak ni ako no­vi po­pis sta­nov­niš­tva po­ka­že da Sr­bi u Vu­ko­va­ru ipak ne či­ne tre­ći­nu. Di­je­li­te li nji­ho­vo miš­lje­nje? Ko­ji bi u tom slu­ča­ju uopće bio mo­tiv vu­ko­var­skih vlas­ti da odo­bre dvo­je­zič­ne nat­pi­se?

Je­di­ni­ce lo­kal­ne, od­nos­no re­gi­onal­ne sa­mo­upra­ve sta­tu­ti­ma ure­đu­ju pi­ta­nja upo­tre­be je­zi­ka i pi­sma na­ci­onal­nih ma­nji­na suk­lad­no odred­ba­ma Us­tav­nog za­ko­na i Za­ko­na o služ­be­noj upo­ra­bi je­zi­ka i pi­sma na­ci­onal­nih ma­nji­na. Za­kon­skim odred­ba­ma de­fi­ni­ran je prag od tre­ći­ne pri­pad­ni­ka na­ci­onal­nih ma­nji­na u ukup­nom sta­nov­niš­tvu te sma­tram ka­ko je sve u tom smis­lu pre­ciz­no iz­re­če­no.

Na mi­nis­tar­skoj funk­ci­ji do­če­ka­lo vas je i pi­ta­nje no­vog Za­ko­na o sp­rje­ča­va­nju su­ko­ba in­te­re­sa. Vaš pret­hod­nik tvr­dio je da je za­kon go­tov i da će se do­ni­je­ti pri­je lje­ta, što se ni­je do­go­di­lo. Ka­da će­mo vi­dje­ti taj na­crt?

Sa­mi zna­te da sam tek pre­uzeo Mi­nis­tar­stvo upra­ve, a s tim i pos­to­je­će na­cr­te za­kon­skih rje­še­nja s ko­ji­ma se de­talj­ni­je upoz­na­jem. Me­đu nji­ma je i na­crt Za­ko­na o sp­rje­ča­va­nju su­ko­ba in­te­re­sa za ko­ji je iz prak­se vid­lji­vo da su po­treb­ne odre­đe­ne iz­mje­ne. Cilj nam je do­ni­je­ti za­kon­ski ok­vir ko­ji će omo­gu­ći­ti dalj­nji is­ko­rak pre­ma kva­li­tet­ni­jem i učin­ko­vi­ti­jem sus­ta­vu pre­ve­ni­ra­nja su­ko­ba in­te­re­sa. Ka­ko bi­smo do­bi­li što kva­li­tet­ni­ja za­kon­ska rje­še­nja, osob­no zas­tu­pam miš­lje­nje da je o ovom važ­nom pi­ta­nju po­treb­na sve­obu­hvat­na ras­pra­va, od­nos­no di­ja­log svih za­in­te­re­si­ra­nih čim­be­ni­ka.

Mis­li­te li i vi, kao Kuš­če­vić, da bi no­vi za­kon tre­bao “uki­nu­ti sa­mo­vo­lju Po­vje­rens­tva za od­lu­či­va­nje o su­ko­bu in­te­re­sa”? Je­su li ov­las­ti Po­vje­rens­tva pre­ve­li­ke i u ko­jem di­je­lu?

Sma­tram da ni­je uput­no go­vo­ri­ti

o sa­mo­vo­lji Po­vje­rens­tva, ka­ko vi ka­že­te, već je nuž­no pri­je sve­ga re­vi­di­ra­ti one za­kon­ske odred­be ko­je ni­su do­volj­no pre­ciz­ne, ure­di­ti ona prav­na pi­ta­nja ko­ja tre­nu­tač­no ni­su pro­pi­sa­na te uk­lo­ni­ti ne­dos­tat­ke Za­ko­na uoče­ne u pri­mje­ni. Zas­tu­pam stav da Po­vje­rens­tvo tre­ba bi­ti neo­vis­no i ne­pris­tra­no ti­je­lo, va­žan an­ti­ko­rup­cij­ski me­ha­ni­zam ko­ji će kao pod­lo­gu za svoj rad ima­ti kva­li­te­tan za­kon­ski pro­pis.

Tomislav Ka­ra­mar­ko, za­tim Mar­ti­na Da­lić, a sa­da i pre­mi­jer Plen­ko­vić os­po­ra­va­li su nad­lež­nost Po­vje­rens­tva da do­no­si i objav­lju­je od­lu­ke na te­me­lju za­kon­ske odred­be o na­če­li­ma dje­lo­va­nja duž­nos­ni­ka? Tre­ba li po va­ma Po­vje­rens­tvo ima­ti tu ov­last?

Sla­žem se s di­je­lom od­lu­ke Us­tav­nog su­da u ko­joj go­vo­ri da na­če­la dje­lo­va­nja duž­nos­ni­ka iz član­ka

5. Za­ko­na o sp­rje­ča­va­nju su­ko­ba in­te­re­sa mo­gu bi­ti os­no­va za ut­vr­đi­va­nje nas­tan­ka su­ko­ba in­te­re­sa ili po­ten­ci­jal­nog su­ko­ba in­te­re­sa iz član­ka 2. Za­ko­na. Ta­ko­đer se sla­žem sa sta­ja­li­štem da su to nor­me ko­je iz­ra­ža­va­ju te­melj­ne vri­jed­nos­ti i slu­že za tu­ma­če­nje kon­kret­nih nor­mi Za­ko­na. Tre­ba pri­če­ka­ti od­lu­ku Uprav­nog su­da ko­ji će od­go­vo­ri­ti na prav­na pi­ta­nja ko­ja je Us­tav­ni sud u svo­joj Od­lu­ci oci­je­nio važ­ni­ma. Ne­ka od tih pi­ta­nja od­no­se se i na gra­ni­ce ov­las­ti Po­vje­rens­tva, uklju­ču­ju­ći i prav­nu os­no­vu za od­lu­ke Po­vje­rens­tva u ko­ji­ma su ut­vr­đe­ne po­vre­de na­če­la dje­lo­va­nja iz član­ka

5. Za­ko­na.

Plen­ko­vić je blo­ki­rao od­lu­či­va­nje Po­vje­rens­tva u pred­me­tu ve­za­nom uz osnivanje sku­pi­ne Borg. Tko je, po va­ma, nad­le­žan do­ni­je­ti od­lu­ku o iz­u­ze­ću Na­ta­še No­va­ko­vić u ovom pred­me­tu?

To je još jed­no pi­ta­nje ko­je je sva­ka­ko po­treb­no ri­je­ši­ti no­vim za­ko­nom.

Go­tov je, na­vod­no i na­crt no­vog Za­ko­na o re­fe­ren­du­mu. Ho­će li on usko­ro u jav­nu ras­pra­vu?

Na­crt pos­to­ji, no pred­met je do­dat­nog usu­gla­ša­va­nja.

Kao što vam je poz­na­to, tre­nu­tač­no za­kon­ski ok­vir ne ure­đu­je pre­ciz­no sve as­pek­te re­fe­ren­dum­skog pro­ce­sa pa ih je sva­ka­ko po­treb­no jas­ni­je ure­di­ti ka­ko bi se osi­gu­ra­la mak­si­mal­na tran­s­pa­rent­nost i za­jam­či­la mo­guć­nost kva­li­tet­nog os­tva­ri­va­nja pra­va gra­đa­na ne­po­sred­nim od­lu­či­va­njem.

Pro­ši­ri­va­nje pra­va sr­p­ske ma­nji­ne u Vu­ko­va­ru ni­je obve­za, već mo­guć­nost ko­ja ovi­si o ocje­ni sta­nja u gra­du ko­ju do­no­si Grad­sko vi­je­će

Je­su li toč­ne in­for­ma­ci­je da će se pot­pi­si za re­fe­ren­dum ubu­du­će pro­vje­ra­va­ti u DIP-u?

To je jed­na od mo­guć­nos­ti ko­ju je po­treb­no do­dat­no raz­mo­tri­ti.

Vaš je pret­hod­nik iz­a­zvao dos­ta kri­ti­ka zbog po­ni­šte­nja vi­še od 40 ti­su­ća pot­pi­sa za ini­ci­ja­ti­vu Na­rod od­lu­ču­je. Jed­na od pri­mjed­bi bi­la je i da se va­lja­nost pot­pi­sa mje­ri­la na te­me­lju ne­pro­pi­sa­nih kri­te­ri­ja, po­put čit­kos­ti. U pro­vje­ri pot­pi­sa ini­ci­ja­ti­ve “67 je pre­vi­še” ra­dit će se na te­me­lju sta­tis­tič­kog uzor­ka. Ot­kud tak­va pro­mje­na pris­tu­pa?

Mi­nis­tar­stvo upra­ve ni­je, ka­ko vi ka­že­te, po­ni­šta­va­lo pot­pi­se. S ob­zi­rom na to da me do­če­ka­la od­lu­ka oko ini­ci­ja­ti­ve re­fe­ren­du­ma „67 je pre­vi­še“, de­talj­ni­je sam se upoz­nao s ci­je­lim pro­ce­som. Ut­vr­đi­vao se broj i pra­vo­va­lja­nost pot­pi­sa us­po­red­bom po­da­ta­ka upi­sa­nih u pot­pis­nu lis­tu s po­da­ci­ma u re­gis­tru bi­ra­ča. U od­no­su na to upu­ću­je se na odred­bu član­ka 8.e Za­ko­na o re­fe­ren­du­mu suk­lad­no ko­joj bi­ra­či ko­ji se iz­jaš­nja­va­ju o po­tre­bi da se za­tra­ži ras­pi­si­va­nje re­fe­ren­du­ma upi­su­ju u pr­vi slo­bod­ni red uve­za­nog po­pi­sa svo­je ime i pre­zi­me i osob­ni iden­ti­fi­ka­cij­ski broj te se osob­no pot­pi­su­ju. Dak­le, ime i pre­zi­me te OIB upi­sa­ni u pot­pis­nu lis­tu mo­ra­li su me­đu­sob­no od­go­va­ra­ti te od­go­va­ra­ti po­da­ci­ma upi­sa­ni­ma u re­gis­tar bi­ra­ča. Me­đu spo­me­nu­tih 40.000 ne­va­že­ćih da­le­ko pre­te­že broj ne­va­že­ćih pot­pi­sa za­to što su bi­li dvos­tru­ki – njih oko 8000. Is­ti­na, pri­mje­nju­je se druk­či­ja me­to­da pro­vje­re, me­to­da uzor­ka, umjes­to svih pot­pi­sa, ali iz objek­tiv­nih i prak­tič­nih raz­lo­ga. Na­ime, sta­tis­tič­ka me­to­da slu­čaj­nog uzor­ka mo­že bi­ti po­uz­da­na sa­mo ako pri­kup­lje­ni broj pot­pi­sa bi­ra­ča zna­čaj­no pre­ma­šu­je po­tre­ban broj pot­pi­sa bi­ra­ča za ras­pi­si­va­nje re­fe­ren­du­ma. U ovom slu­ča­ju pri­kup­lje­no je znat­no vi­še pot­pi­sa od po­treb­nog, dok kod Na­rod od­lu­ču­je i Is­ti­na o Is­tan­bul­skoj to ni­je bio slu­čaj.

Ho­će li no­vi za­kon pre­ci­zi­ra­ti kri­te­ri­je po ko­ji­ma se ne­ki pot­pis ima sma­tra­ti va­lja­nim?

Kri­te­ri­ji pos­to­je, za­kon­ski je pro­pi­sa­no da oso­ba uno­si ime, pre­zi­me, OIB i pot­pis te ti­me is­ka­zu­je svo­ju vo­lju za re­fe­ren­du­mom. I ti pro­pi­si mo­ra­ju bi­ti po­što­va­ni. Ali, bit će još ras­pra­ve i o to­me.

Ut­vr­di li se da su sin­di­ka­ti pri­ku­pi­li do­volj­no pot­pi­sa, ka­da mo­že­mo oče­ki­va­ti ras­pi­si­va­nje re­fe­ren­du­ma?

To ovi­si o Hr­vat­skom sa­bo­ru, a Mi­nis­tar­stvo upra­ve svoj će dio

pos­la nas­to­ja­ti odra­di­ti u slje­de­ćih mje­sec da­na.

Do­ne­sen je i no­vi Za­kon o sus­ta­vu dr­žav­ne upra­ve, no sa­da svje­do­či­mo ubr­za­noj pri­la­god­bi dru­gih za­ko­na ka­ko bi se ov­las­ti s dr­ža­ve pre­ni­je­le na ure­de za upra­vu po žu­pa­ni­ja­ma. Za­što ti za­ko­ni ni­su bi­li una­pri­jed pri­prem­lje­ni?

Za­kon o sus­ta­vu dr­žav­ne upra­ve te­melj­ni je za­kon ko­jim se otva­ra mo­guć­nost pre­no­še­nja ov­las­ti dr­žav­ne upra­ve na žu­pa­ni­je te da­je obve­zu iz­mje­ne os­ta­lih 66 za­ko­na. Za­ko­ni su sprem­ni, ali po­štu­ju se ro­ko­vi pret­hod­nih ko­ra­ka od obja­va na pret­hod­nom sa­vje­to­va­nju. Upra­vo ka­ko bi sve bi­lo po pla­ni­ra­noj di­na­mi­ci Vla­da do­no­si za­klju­čak i za sa­da smo u svim ro­ko­vi­ma.

S ob­zi­rom na to da ov­las­ti još ni­su pre­ne­se­ne, ka­ko upra­va tre­nu­tač­no uopće funk­ci­oni­ra? Je li oni­ma ko­ji bi ih tre­ba­li pri­mje­nji­va­ti jas­no što je tre­nu­tač­no u nji­ho­vu dje­lo­kru­gu? Ka­da mo­že­mo oče­ki­va­ti pu­ni pri­je­nos ov­las­ti na žu­pa­ni­je?

U Za­ko­nu o sus­ta­vu jas­no pi­še da do iz­mje­na po­seb­nih za­ko­na ko­ji­ma se stje­ču uvje­ti za Spo­ra­zum iz­me­đu dr­ža­ve i žu­pa­ni­je o pre­uzi­ma­nju pos­lo­va sve pos­lo­ve obav­lja Ured dr­žav­ne upra­ve ( UDU). Pu­ni pri­je­nos pla­ni­ran je 2. si­ječ­nja 2020. Mi­nis­tar sa su­rad­ni­ci­ma i os­ta­lim re­so­ri­ma de­fi­ni­rao je po­sjet svakoj žu­pa­ni­ji za­jed­no s pred­stoj­ni­kom UDU- a ka­ko bi proš­li sve seg­men­te no­vog pre­us­tro­ja te da 2. si­ječ­nja 2020. bu­de pr­vi rad­ni dan no­vog sus­ta­va bez ikak­vih pro­ble­ma. Po­sao je zah­tje­van i slo­žen, ali raz­ra­di­li smo sva­ki ko­rak. Upra­va funk­ci­oni­ra ured­no, bu­du­ći da ure­di dr­žav­ne upra­ve nas­tav­lja­ju s ra­dom, od­nos­no, sva­kod­nev­nim rječ­ni­kom re­če­no – i da­lje pos­to­je i ra­de – sve do stu­pa­nja na sna­gu već spo­me­nu­tih po­seb­nih za­ko­na ko­ji­ma će se pos­lo­vi iz nji­ho­ve nad­lež­nos­ti po­vje­ri­ti žu­pa­ni­ja­ma. Stu­pa­njem na sna­gu tih za­ko­na, žu­pa­ni­je će raz­mjer­no po­vje­re­nim pos­lo­vi­ma, pre­uze­ti i dr­žav­ne služ­be­ni­ke, na­mje­šte­ni­ke, pi­smo­hra­nu i dru­gu do­ku­men­ta­ci­ju te opre­mu i sred­stva za rad mjes­no nad­lež­nih ure­da dr­žav­ne upra­ve. Dr­žav­ni služ­be­ni­ci i na­mje­šte­ni­ci nas­tav­lja­ju obav­lja­ti pos­lo­ve na ko­ji­ma su za­te­če­ni te ima­ju pra­vo na pla­ću pre­ma do­sa­daš­njim rje­še­nji­ma, od­nos­no ugo­vo­ri­ma o ra­du do do­no­še­nja rje­še­nja o ras­po­re­du na od­go­va­ra­ju­ća rad­na mjes­ta u uprav­nim ti­je­li­ma žu­pa­ni­ja, osim služ­be­ni­ka i na­mje­šte­ni­ka ko­ji do 31. pro­sin­ca 2025. stje­ču uvje­te za sta­ros­nu mi­ro­vi­nu, a ko­ji se do 1. lis­to­pa­da 2019. iz­jas­ne o spo­ra­zum­nom pres­tan­ku dr­žav­ne služ­be te os­tva­ru­ju pra­vo na ot­prem­ni­nu.

Vaš pret­hod­nik naj­av­lji­vao je da će se re­for­mom sus­ta­va dr­žav­ne upra­ve broj za­pos­le­nih sma­nji­ti za 2500. Je li se to do­go­di­lo? Ko­li­ko je tre­nu­tač­no za­pos­le­nih u dr­žav­noj upra­vi?

Kao što je i naj­av­lje­no, sma­nje­nje bro­ja za­pos­le­nih pla­ni­ra­no je za si­je­čanj 2020. go­di­ne, pri­pa­ja­njem ure­da dr­žav­ne upra­ve žu­pa­ni­ja­ma. Pre­ma po­da­ci­ma iz lip­nja 2019., u dr­žav­nim ti­je­li­ma za­pos­le­no je 35.379 služ­be­ni­ka i na­mje­šte­ni­ka, plus za­pos­le­ni­ci MORH-a i MUP-a.

Ini­ci­ja­ti­va ‘67 je pre­vi­še’ pri­ku­pi­la je znat­no vi­še pot­pi­sa od po­treb­nog za zah­tjev da se ras­pi­še re­fe­ren­dum, a to ni­je bio slu­čaj kod ini­ci­ja­ti­va Na­rod od­lu­ču­je i Is­ti­na o Is­tan­bul­skoj

Čes­tit­ka pre­mi­je­ra An­dre­ja Plen­ko­vi­ća na­kon po­t­vr­de mi­nis­tar­skog ime­no­va­nja u Sa­bo­ru

Vu­ko­var­ski gra­do­na­čel­nik Ivan Pe­na­va us­pro­ti­vio se od­lu­ci Us­tav­nog su­da u ve­zi s dvo­je­zič­nim plo­ča­ma

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.