Sc­hen­gen do­no­si i eko­nom­sku ko­rist: pa­da­ju tro­ško­vi tr­go­vi­ne, sti­že vi­še tu­ris­ta...

Una­toč slo­ven­skom lo­bi­ra­nju, po­s­ljed­nju ri­ječ o ula­sku Hr­vat­ske u pros­tor bez gra­nič­nih kon­tro­la imat će Nje­mač­ka i Fran­cu­ska

Večernji list - Hrvatska - Obzor - - Europa Bez Granica -

Ma­lo bi tko uopće znao da pos­to­ji mjes­to ime­na Sc­hen­gen da on­dje 14. lip­nja 1985. pet europ­skih dr­ža­va – Bel­gi­ja, Fran­cu­ska, Nje­mač­ka, Luk­sem­burg i Ni­zo­zem­ska – ni­su pot­pi­sa­le spo­ra­zum ko­ji je nji­ho­vim dr­žav­lja­ni­ma omo­gu­ćio da bez kon­tro­le na gra­ni­ca­ma mo­gu pu­to­va­ti u bi­lo ko­ju od tih ze­ma­lja. Sc­hen­gen je sam po se­bi spe­ci­fič­no mjes­to, uve­li­ke re­pre­zen­ta­ti­van za ci­je­li eu­rop­ski pro­jekt. For­mal­no se na­la­zi u Luk­sem­bur­gu, ali je­dva. Pros­ti­re se uz ri­je­ku Mo­sel­le, pri­rod­nu gra­ni­cu s Nje­mač­kom, dok je Fran­cu­ska sa­mo ma­lo da­lje ni­zvod­no. To je vi­no­rod­ni kraj poz­nat po pje­nuš­cu, ali na­sa­di lo­ze ne poz­na­ju gra­ni­ce pa se pri­vat­na ima­nja pro­te­žu pre­ko dvi­je ili sve tri dr­ža­ve. Nje­go­vih 500-ti­njak sta­nov­ni­ka re­dov­no pre­la­zi gra­ni­cu kad idu na po­sao ili u ku­po­vi­nu, po jef­ti­ni­ji ben­zin ili hra­nu, ali vri­je­di i obr­nu­to. Luk­sem­burg je zbog ni­skih po­re­za priv­la­čan

su­sje­di­ma pa oko 30 ti­su­ća Ni­je­ma­ca iz po­gra­nič­nih di­je­lo­va on­dje ra­di i sva­ki dan ona­mo pu­tu­je na po­sao. Gra­ni­ce i gra­nič­ne kon­tro­le na ta­ko umre­že­nom po­dru­čju – u ko­jem gra­đa­ni dnev­no cir­ku­li­ra­ju – za­is­ta su, u naj­ma­nju ru­ku, gnja­va­ža.

Pro­fi­ti­ra­ju dr­ža­ve na pe­ri­fe­ri­ji

Ta je mi­sao bi­la u gla­va­ma onih ko­ji su se tog li­panj­skog da­na ukr­ca­li na brod Princeza Ma­rie-As­trid te ga na­kon kra­će plo­vid­be ve­za­li uz oba­lu Sc­hen­ge­na pa on­dje pot­pi­sa­li ugo­vor ko­ji je sta­nov­ni­ci­ma tih ze­ma­lja uk­lo­nio gra­nič­ne ba­ri­je­re. Ni­je čud­no što su te dr­ža­ve od­lu­či­le otvo­ri­ti svo­je pros­to­re jed­ne dru­gi­ma – 2. svjet­ski rat pro­mi­je­nio je per­s­pek­ti­vu, a nje­go­ve po­s­lje­di­ce nag­na­le su lju­de da shva­te ka­ko je bo­lje su­ra­đi­va­ti ne­go ra­to­va­ti te otvo­ri­le put raz­nim europ­skim in­te­gra­ci­ja­ma, od Be­ne­luxa, pre­ko stva­ra­nja Europ­ske eko­nom­ske za­jed­ni­ce, do EU u ko­joj je da­nas i Hr­vat­ska. No ni­su svi bi­li op­ti­mis­tič­ni. Što­vi­še, ini­ci­ja­ti­va o uk­la­nja­nju gra­nič­nih kon­tro­la – ko­je su bi­le br­ze, ali su ipak us­po­ra­va­le slo­bod­no kre­ta­nje – po­di­je­li­la je ta­daš­njih 10 čla­ni­ca EEZ-a. Pet dr­ža­va ko­je su se slo­ži­le oko uki­da­nja gra­ni­ca i za­jed­nič­ke viz­ne po­li­ti­ke to su uči­ni­le mi­mo europ­skih ti­je­la, pa je Sc­hen­gen­ski spo­ra­zum tek 1999. Am­s­ter­dam­skim ugo­vo­rom in­te­gri­ran u za­ko­no­dav­s­tvo Uni­je. Kroz go­di­ne pri­dru­ži­va­le su im se no­ve čla­ni­ce i da­nas Sc­hen­gen služ­be­no bro­ji 26 dr­ža­va, od če­ga su 22 čla­ni­ce EU, a pri­pa­da­ju mu i Is­land, Lic­h­tens­te­in, Nor­ve­ška i Švi­car­ska. Pre­os­ta­le dr­ža­ve čla­ni­ce EU – Bu­gar­ska, Ru­munj­ska, Ci­par i Hr­vat­ska – ima­ju obve­zu pri­dru­ži­ti se, dok su Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja i Ir­ska pri pre­go­vo­ri­ma za člans­tvo u EU do­go­vo­ri­le iz­u­ze­će (opt- out). Sc­hen­gen­ski pros­tor pros­ti­re se na 4,3 mi­li­ju­na če­tvor­nih ki­lo­me­ta­ra i obu­hva­ća 400 mi­li­ju­na lju­di. Go­to­vo 1,7 mi­li­ju­na njih ži­vi u jed­noj, a ra­di u dru­goj sc­hen­gen­skoj dr­ža­vi, a sva­ko­ga da­na 3,5 mi­li­ju­na lju­di pri­je­đe unu­tar­nje sc­hen­gen­ske gra­ni­ce. Go­diš­nje se u tom pros­to­ru bi­lje­ži 24 mi­li­ju­na pos­lov­nih pu­to­va­nja i 57 pre­ko­gra­nič­nih kre­ta­nja ro­be. Pre­ma pr­vot­noj za­mis­li Sc­hen­gen ni­je tre­bao bi­ti va­žan po­mak sa­mo u po­dru­čju gra­nič­nih kon­tro­la, već klju­čan ko­rak u stva­ra­nju je­dins­tve­nog europ­skog po­li­tič­kog iden­ti­te­ta. Ta je zo­na tre­ba­la bi­ti ključ­na u stva­ra­nju pr­vog me­đu­na­rod­nog tr­ži­šta ra­da ve­li­kog obi­ma. K to­mu, flu­id­nost rad­ne sna­ge, od­nos­no kon­cept ko­ji je u sa­moj sr­ži Sc­hen­ge­na, bi­la je za­miš­lje­na kao sa­vr­šen par­njak slo­bod­nom kre­ta­nju ka­pi­ta­la. Čel­ni­ci su po­la­ga­li ve­li­ke na­de da će je­dins­tve­no europ­sko tržište pro­fi­ti­ra­ti od tu­riz­ma i eko­no­mi­je os­lo­bo­đe­ne gra­nič­nih kon­tro­la i pro­vje­ra, pi­šu Da­ne Da­vis i Tho­mas Gift u član­ku “Po­zi­ti­van uči­nak Sc­hen­gen­skog spo­ra­zu­ma na eu­rop­sku

tr­go­vi­nu” u ko­joj su – naj­o­bu­hvat­ni­je do sad – ana­li­zi­ra­li re­zul­ta­te uki­da­nja gra­ni­ca. Rad je objav­ljen 2014., ne­po­sred­no pri­je ve­li­ke mi­gra­cij­ske kri­ze zbog ko­je su ne­ke dr­ža­ve po­nov­no uve­le kon­tro­le na gra­ni­ca­ma. Iako Sc­hen­gen­ski spo­ra­zum do­pu­šta kon­tro­le u odre­đe­nom bro­ju spe­ci­fič­nih slu­ča­je­va, kad je ugro­že­na si­gur­nost ili zdrav­lje gra­đa­na, one bi tre­ba­le bi­ti pri­vre­me­ne. Ka­ko je ubr­zo pos­ta­lo jas­no da će “pri­vre­me­no” tra­ja­ti ne­ko vri­je­me, kon­cept Sc­hen­ge­na do­šao je u opas­nost pa su se br­že-bo­lje po­če­li ra­ču­na­ti tro­ško­vi ko­je bi do­ni­je­lo po­nov­no uvo­đe­nje gra­nič­nih kon­tro­la i di­sfunk­ci­ona­lan Sc­hen­gen. Što on­da oče­ku­je Hr­vat­sku kad se pri­dru­ži Sc­hen­ge­nu i što je do sad gu­bi­la? Naj­važ­ni­ja, lo­gič­na po­s­lje­di­ca li­be­ra­li­za­ci­je i uki­da­nja gra­ni­ca je sma­nje­nje tro­ško­va pri­je­vo­za ro­be. Nje­mač­ki Ifo ins­ti­tut is­ti­če ka­ko od Sc­hen­ge­na u eko­nom­skom smis­lu naj­vi­še ko­ris­ti ima­ju dr­ža­ve na pe­ri­fe­ri­ji, kao Es­to­ni­ja, Fin­ska i Le­to­ni­ja. Ne tre­ba bi­ti eko­nom­ski struč­njak da se za­klju­či ka­ko gra­nič­ne kon­tro­le – ko­je zna­ju bi­ti i po­du­lje – do­vo­de do pro­pa­da­nja kvar­lji­ve ro­be, po­put hra­ne, te po­s­lje­dič­no gu­bit­ka vremena i nov­ca. No ni­je sa­mo hra­na pro­ble­ma­tič­na. Nje­mač­ki pro­izvo­đač raz­li­či­tih vr­sta ven­ti­la­to­ra Zi­ehl-Abegg pro­ci­je­nio je da bi – uve­de li se po­nov­no Sc­hen­gen – mo­rao ulo­ži­ti 2,5 mi­li­ju­na eura u grad­nju skla­di­šta. I oni, kao i mno­ge europ­ske tvrt­ke ko­ris­te me­to­du “toč­no-na-vri­je­me” ( just-in-ti­me), stra­te­gi­ju sma­nje­nja tro­ško­va s iz­bje­ga­va­njem skla­di­šte­nja. Sa­da di­je­lo­ve uvo­ze iz po­druž­ni­ce u Ma­đar­skoj, a fi­nal­ni pro­izvod skla­pa­ju u po­go­nu u Ba­den-Wür­t­tem­ber­gu i od­mah pla­si­ra­ju na tržište. No da sve ne os­ta­ne na aneg­do­tal­nim do­ka­zi­ma, Eu­rop­ski par­la­ment je u stu­di­ji ‘Utje­caj gra­nič­nih kon­tro­la unu­tar Sc­hen­ge­na na je­dins­tve­no tržište’ do­nio kon­kret­ne broj­ke. Gra­nič­ne kon­tro­le ko­šta­la bi dnev­ne i os­ta­le put­ni­ke iz­me­đu 1,3 i 5,2 mi­li­jar­de eura go­diš­nje u iz­gub­lje­nom vre­me­nu. Sus­tav­ne gra­nič­ne kon­tro­le op­te­re­ti­le bi ces­tov­ne pri­je­voz­ni­ke s do­dat­nih 7,5 mi­li­jar­di eura. Sa­mo za­tva­ra­nje mos­ta Øre­sund iz­me­đu Dan­ske i Šved­ske pro­uz­ro­či­lo bi 300 mi­li­ju­na eura gu­bit­ka zbog zas­to­ja u mo­de­lu “toč­no-na-vri­je­me” ko­ji se te­me­lji na br­zoj lo­gis­ti­ci.

Is­pu­nje­ni teh­nič­ki uvje­ti

Tr­go­vin­ska raz­mje­na dvi­ju dr­ža­va po­ras­la je za 10 pos­to u tre­nu kad su obje pos­ta­le dio sc­hen­gen­skog pros­to­ra. Slo­bod­no kre­ta­nje lju­di, od­nos­no mi­gra­ci­je, u iz­rav­noj su ve­zi s po­ve­ća­njem tr­go­vin­ske raz­mje­ne, ka­žu Da­ne Da­vis i Tho­mas Gift. Ukup­na tr­go­vin­ska raz­mje­na iz­me­đu dvi­ju dr­ža­va čla­ni­ca sc­hen­gen­skog pros­to­ra sva­ke go­di­ne ras­te oko 0,1 pos­to, a rast mi­gra­ci­ja iz jed­ne zem­lje u dru­gu od 1 pos­to go­diš­nje mo­že po­ve­ća­ti tr­go­vin­sku raz­mje­nu iz­me­đu dvi­je zem­lje za ot­pri­li­ke is­ti pos­to­tak jer use­lje­ni­ci i da­lje že­le pro­izvo­de na ko­je su se na­vik­nu­li. Mo­žda te vri­jed­nos­ti, iz­o­li­ra­ne, ne iz­gle­da­ju im­pre­siv­no, no kon­kret­ni po­da­ci da­ju dru­gu sli­ku – tr­go­vi­na iz­me­đu Fran­cu­ske i Nje­mač­ke zbog sc­hen­gen­ske mi­gra­cij­ske po­li­ti­ke po­ve­ća­la se za 231 mi­li­jun eura go­diš­nje. Kad je ri­ječ o tu­riz­mu, gra­ni in­dus­tri­je iz­u­zet­no bit­noj za Hr­vat­sku, Sc­hen­gen je već i u Hr­vat­skoj po­ka­zao rast bro­ja put­ni­ka zra­ko­plo­vi­ma ko­ji jed­nos­tav­ni­je i br­že obav­lja­ju aero­drom­sku pro­ce­du­ru. Bu­du­ći da su već obav­lje­ne sve pri­pre­me, u zrač­nim lu­ka­ma Split, Du­brov­nik i Za­dar pro­met je po­ve­ćan 10 pos­to, a oče­ku­je se da će još ras­ti. Eu­rop­ski par­la­ment u svo­joj je stu­di­ji is­tak­nuo ka­ko je Sc­hen­gen po­tak­nuo krat­ke iz­le­te, po­seb­no jed­nod­nev­na ili vi­kend-pu­to­va­nja. Stu­pa­njem na sna­gu Ko­nven­ci­je o pro­ved­bi Sc­hen­gen­skog spo­ra­zu­ma, us­pos­tav­lje­na je i sc­hen­gen­ska vi­za ko­ja omo­gu­ća­va tu­ris­ti­ma iz tre­ćih ze­ma­lja pu­to­va­nje unu­tar sc­hen­gen­skog pros­to­ra. Ti put­ni­ci vi­še ne tre­ba­ju vi­šes­tru­ke vi­ze pri­li­kom pu­to­va­nja u ne­ko­li­ko dr­ža­va čla­ni­ca. Eu­rop­ska ko­mi­si­ja je pak pro­ci­je­ni­la da bi po­nov­na us­pos­ta­va kon­tro­la na gra­ni­ca­ma ima­la za po­s­lje­di­cu i sma­nje­nje bro­ja no­će­nja tu­ris­ta u tu­ris­tič­kim odre­di­šti­ma na oko 13 mi­li­ju­na go­diš­nje, s pa­dom pri­ho­da od 1,2 mi­li­jar­de eura.

No uz eko­nom­sko, pi­ta­nje Sc­hen­ge­na je i si­gur­nos­no, ali i po­li­tič­ko jer se o ula­sku u taj pros­tor mo­ra­ju su­gla­si­ti sve dr­ža­ve čla­ni­ce. Pr­vi je dio pos­la oba­vi­ti i is­pu­ni­ti teh­nič­ke kri­te­ri­je i pre­uze­ti Sc­hen­gen­sku prav­nu ste­če­vi­nu, što je Hr­vat­ska uči­ni­la i to naj­ve­ćim di­je­lom u po­s­ljed­nje dvi­je go­di­ne. Eva­lu­aci­ja uči­nje­nog po­če­la je 2016. i to na in­zis­ti­ra­nje Ko­mi­si­je ko­ja je ci­je­lo vri­je­me od pri­ma­nja u člans­tvo po­žu­ri­va­la Hr­vat­sku, pa i opo­mi­nja­la da zaostaje i ne ra­di na pri­pre­ma­ma za Sc­hen­gen. I kad je 2015. Hr­vat­ska doš­la u opas­nost da iz­gu­bi no­vac iz sc­hen­gen­skog ins­tru­men­ta jer ga ni­je is­ko­ris­ti­la na vri­je­me, Ko­mi­si­ja je iz­aš­la u su­sret i pro­du­lji­la rok. No re­zul­tat pr­vih eva­lu­aci­ja i ni­je bio sja­jan – Ko­mi­si­ja je tri go­di­ne na­kon hr­vat­skog pu­no­prav­nog člans­tva do­ni­je­la čak 270 pre­po­ru­ka o to­me što tre­ba po­pra­vi­ti i ko­je su manj­ka­vos­ti, što je sa­da ri­je­še­no. Sig­na­li iz Europ­ske ko­mi­si­je pre­ma Hr­vat­skoj ka­žu da je po­sao za­vr­šen, što bi se tre­ba­lo ko­mu­ni­ci­ra­ti sre­di­nom ruj­na. Ali ni­je go­to­vo dok ne bu­de go­to­vo. Ako je Hr­vat­ska išta na­uči­la iz pris­tup­nih pre­go­vo­ra o člans­tvu u EU, to je da par­ti­ku­lar­ni in­te­re­si i po­li­ti­ke ite­ka­ko utje­ču na op­ću sli­ku.

Po­li­tič­ki, Hr­vat­ska se u jed­nu ru­ku opet na­la­zi u slič­nom po­lo­ža­ju kao uoči za­vr­šet­ka pre­go­vo­ra za ula­zak u EU. Slo­ve­ni­ja, ko­ja je blo­ki­ra­la Hr­vat­sku kod pre­go­vo­ra, a on­da i kod ra­ti­fi­ka­ci­je Pris­tup­nog spo­ra­zu­ma, ali i

Slo­ve­ni­ji bi za­pra­vo iš­lo na ru­ku po­mi­ca­nje sc­hen­gen­ske gra­ni­ce na is­toč­nu hr­vat­sku, ali ipak lo­bi­ra pro­tiv to­ga zbog svog ne­ri­je­še­nog gra­nič­nog spo­ra s RH

Gra­nič­ni pri­je­laz Bre­ga­na ula­skom Hr­vat­ske u sc­hen­gen­ski pros­tor tre­bao bi pos­ta­ti proš­lost

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.