Blo­ki­ra­ni – vječ­ni po­li­gon za po­li­tič­ke bo­do­ve ko­ji vlast za­to i ne že­li ri­je­ši­ti

No­vi Ovr­š­ni za­kon do­no­si po­ma­ke, no ne rje­ša­va pro­blem već blo­ki­ra­nih – od­no­si se sa­mo na bu­du­će ovr­he, a ni kod njih ne mi­je­nja re­dos­li­jed na­pla­te du­ga ni­ti ogra­ni­ča­va ka­ma­tu

Večernji list - Hrvatska - Obzor - - Zarobljeni U Dugu - Pi­še Va­len­ti­na Wi­es­ner va­len­ti­na.wi­es­[email protected]­cer­nji.net

Dvi­je bi pro­mje­ne u sus­ta­vu ovr­ha uis­ti­nu mo­gle pro­mi­je­ni­ti po­lo­žaj vječ­no duž­nih gra­đa­na, blo­ki­ra­nih go­di­na­ma, ako bi se pri­mi­je­ni­le i na pos­to­je­će ovr­he: to je pro­mje­na re­dos­li­je­da na­pla­te pod­mi­ri­va­njem pr­vo glav­ni­ce du­ga, a on­da ka­ma­ta i tro­ško­va te ogra­ni­če­nje ka­ma­ta na vi­si­nu

glav­ni­ce. Ni­jed­na ni­je bi­la ni pred­met raz­ma­tra­nja kad je Mi­nis­tar­stvo pra­vo­su­đa ra­di­lo na na­cr­tu no­vog Ovr­š­nog za­ko­na i raz­ra­đi­va­lo “va­tro­gas­ne mje­re” za rje­ša­va­nje pro­ble­ma blo­ki­ra­nih. U sus­tav ovr­ha uno­se se iz­mje­ne, mno­ge su i ko­ris­ne za ne­ke bu­du­će ne­sret­ni­ke ko­ji za­vr­še s blo­ki­ra­nim ra­ču­ni­ma, no za­pra­vo se ne rje­ša­va pos­to­je­ći pro­blem: go­to­vo 260 ti­su­ća ovr­še­nih os­ta­je i da­lje za­ce­men­ti­ra­no u sta­rom sus­ta­vu ovr­š­nog pos­tup­ka, s enor­m­nim tro­ško­vi­ma ko­ji im ne do­pu­šta­ju da iz­a­đu iz ži­vog bla­ta vječ­nog duž­nič­kog rop­s­tva. Vlast, ču­je se čak i iz re­do­va ne­za­do­volj­ni­ka unu­tar sa­me vla­da­ju­će stran­ke, uopće ne že­li sus­tav­no ri­je­ši­ti sis­tem­ski pro­blem: u pre­diz­bor­nim igri­ca­ma mo­to “kru­ha i iga­ra” do­bi­va svoj pra­vi smi­sao – ovo su mr­vi­ce kru­ha ko­je se ba­ca­ju s is­tim is­ho­dom kao u baj­ci o Ivi­ci i Ma­ri­ci: neg­dje us­put po­je­du ih pti­či­ce i opet ih vi­še ne­ma, kao ni pu­ta do ci­lja.

Kad je Ve­čer­nji list po­čet­kom 2017. po­kre­nuo ak­ci­ju “Spa­si­mo blo­ki­ra­ne”, de­tek­ti­ra­ju­ći kri­tič­ne toč­ke ovr­š­nog sus­ta­va, ana­li­zi­ra­ju­ći ga i us­po­re­đu­ju­ći sa zem­lja­ma u ko­ji­ma je ri­je­šen pra­ved­ni­je pa i učin­ko­vi­ti­je, pred­lo­ži­li smo niz mje­ra, obje­di­niv­ši ide­je struč­nja­ka, udru­ga ko­je se ba­ve za­šti­tom po­tro­ša­ča i pro­ble­mi­ma blo­ki­ra­nih, prav­ni­ka, vje­rov­ni­ka, a ne­ke smo i sa­mi smis­li­li... Dio tih rje­še­nja vlast je ču­la pa i im­ple­men­ti­ra­la, u ne­dos­tat­ku inven­tiv­nos­ti za ne­ka, mo­žda i bolja, za ko­ja ih pla­ća­mo, no ba­za je os­ta­la is­ta: ins­ti­tut vječ­no blo­ki­ra­nog ra­ču­na, i da­lje po­pri­lič­ni tro­ško­vi ovr­š­nog pos­tup­ka, re­dos­li­jed na­pla­te u ko­jem tro­ško­vi i ka­ma­te ima­ju pred­nost pred glav­ni­com, ka­ma­ta ko­ja mo­že ras­ti neo­gra­ni­če­no, ne­re­gu­li­ran rad agen­ci­ja za na­pla­tu po­tra­ži­va­nja ko­je ne­ri­jet­ko is­to­dob­no pa­ra­lel­no na­pla­ću­ju dug s os­nov­nim vje­rov­ni­kom ko­ji ni­je obus­ta­vio svo­ju ovr­hu te niz ko­la­te­ral­nih ak­te­ra ko­ji su uklju­če­ni u sus­tav ovr­ha iako ni­su “ni luk je­li, ni luk mi­ri­sa­li”, no na­mi­ri­sa­li su za­ra­du: jav­ni bi­ljež­ni­ci, Fi­na, od­vjet­ni­ci... Na­kon što je na vr­hun­cu ovr­š­ne kri­ze u blo­ka­di bi­lo vi­še od 330 ti­su­ća gra­đa­na s du­gom ve­ćim od 42 mi­li­jar­de ku­na, pred­la­ga­li smo uvo­đe­nje hit­nih mje­ra za već blo­ki­ra­ne gra­đa­ne ko­ji uklju­ču­ju uki­da­nje ins­ti­tu­ta “blo­ka­de” ovr­še­nog ra­ču­na ko­ja na ova­kav na­čin na ko­ji eg­zis­ti­ra u Hr­vat­skoj, ne pos­to­ji nig­dje u Eu­ro­pi. Ta­ko­đer, za sve dugotrajno ovr­še­ne, ko­ji su u blo­ka­di du­ljoj od tri go­di­ne, ko­ris­ni­ke so­ci­jal­ne po­mo­ći, ot­pi­si­va­nje po­tra­ži­va­nja dr­ža­ve do iz­no­sa od 20 ti­su­ća ku­na, a iz­nad te svo­te svih tro­ško­va i ka­ma­ta osim glav­ni­ce: za nju omo­gu­ći­ti “ras­teg­nu­tu” ot­pla­tu du­lji niz go­di­na, u skla­du s tre­nu­tač­nim pri­ma­nji­ma ovr­še­nog i nje­go­ve obi­te­lji. Za ne­za­pos­le­ne smo pred­lo­ži­li uvo­đe­nje mo­ra­to­ri­ja ovr­he do za­poš­lja­va­nja, mak­si­mal­no tri go­di­ne. Ako su ta­da još ne­za­pos­le­ni, a ak­tiv­ni su tra­ži­te­lji pos­la, pri­je­ći na slje­de­ću mje­ru: kod po­seb­no te­ških so­ci­jal­nih slu­ča­je­va, ne­za­pos­le­nih i bez imo­vi­ne, u du­go­traj­nim blo­ka­da­ma, dr­ža­va bi tre­ba­la ot­pi­sa­ti sva svo­ja po­tra­ži­va­nja i po­rez­no sti­mu­li­ra­ti dru­ge vje­rov­ni­ke da uči­ne is­to, s tim da se strik­t­no re­gu­li­ra da se ot­pi­si za ovr­še­ne po­rez­no ne tre­ti­ra­ju kao da­ro­va­nja na ko­ja se pla­ća po­rez. Ta­ko­đer, tra­ži­li smo da se uve­de za­šti­će­ni dio pri­ma­nja i za obrt­ni­ke: OPG-ov­ce, slobodna za­ni­ma­nja...

Us­kla­di­ti za­ko­ne

Kad je po­sri­je­di no­vi Ovr­š­ni za­kon, naš je pri­jed­log bi­lo uvo­đe­nje cen­tra­li­zi­ra­nih e-ovr­ha ko­je pro­vo­di sud po uzo­ru na slo­ven­ski ovr­š­ni za­kon uz re­za­nje tro­ško­va ovr­š­nog pos­tup­ka. Je­dins­tve­ni sus­tav e-ovr­ha tre­bao bi sma­nji­ti sud­ske tro­ško­ve i one­mo­gu­ći­ti na­pla­tu tro­ško­va za no­ve ovr­š­ne pri­jed­lo­ge ako je duž­nik već ovr­šen te iz­ba­ci­ti mo­guć­nost da tro­šak stva­ra­ju even­tu­al­ni os­ta­li su­di­oni­ci u pos­tup­ku: Fi­na, jav­ni bi­ljež­ni­ci, od­vjet­ni­ci... Do­ži­vot­ne ovr­he one­mo­gu­ći­le bi se vra­ća­njem re­gu­la­ti­ve pre­ma ko­joj se,

ako se ovr­ha ne mo­že na­pla­ti­ti go­di­nu ili dvi­je, a ne­ma imo­vi­ne, ovr­š­ni pos­tu­pak obus­tav­lja. Tra­ži­lo se i one­mo­gu­ća­va­nje ovr­he za ra­ču­ne sta­ri­je od tri go­di­ne, ako u me­đu­vre­me­nu vje­rov­nik ni­je po­kre­nuo ne­ku prav­nu rad­nju, jer su ne­ri­jet­ki bi­li slu­ča­je­vi kad vje­rov­nik “ot­kri­je” da mu pri­je pet ili de­set go­di­na ni­je pla­ćen ne­ki ra­čun i kre­ne u ovr­hu. Us­to, jed­na od bit­ni­jih mje­ra bi­la bi i uvo­đe­nje ap­so­lut­nog mi­ni­mal­nog za­šti­će­nog di­je­la do­hot­ka is­pod ko­jeg se ovr­ha ne smi­je pro­vo­di­ti, či­me bi se one­mo­gu­ći­le, pri­mje­ri­ce, ovr­he na 1000 ku­na mi­ro­vi­ne. Za obrt­ni­ke, ko­ji­ma se ovr­šu­ju kom­plet­na pri­ma­nja, tre­ba­lo bi vra­ti­ti kla­uzu­lu da od­go­va­ra­ju imo­vi­nom une­se­nom u obrt, a ne cje­lo­kup­nom osob­nom imo­vi­nom. Za Po­rez­nu upra­vu ini­ci­ra­li smo uvo­đe­nje obve­ze oba­vje­šta­va­nja gra­đa­na o po­rez­nom du­gu, na­kon tri mje­se­ca kaš­nje­nja jer tre­nu­tač­no saz­na­ju za nje­ga tek kad su ovr­še­ni te op­će­ni­to one­mo­gu­ći­ti po­kre­ta­nje ovr­he, a da duž­nik o to­me ni­je oba­vi­je­šten. Kad su po­sri­je­di agen­ci­je za na­pla­tu po­tra­ži­va­nja, tre­ba­lo bi raz­mo­tri­ti ide­ju da se du­go­vi pro­da­ni agen­ci­ji tre­ti­ra­ju kao ce­si­ja jer ih je ban­ka već di­je­lom ot­pi­sa­la. Do­dat­no, za­tra­ži­li smo one­mo­gu­ći­va­nje pro­da­je imo­vi­ne na draž­bi za ne­re­al­no pod­ci­je­nje­nu vri­jed­nost te za­bra­nu ovr­he nad je­di­nom ne­kret­ni­nom, osim kad su po­sri­je­di kre­di­ti po­dig­nu­ti uz ne­kret­ni­nu kao ko­la­te­ral. Kad je po­sri­je­di Za­kon o osob­nom ste­ča­ju po­tro­ša­ča, pred­la­ga­lo se osi­gu­ra­va­nje ve­ćeg bro­ja ste­čaj­nih po­vje­re­ni­ka ko­ji će bi­ti adek­vat­no pla­će­ni jer su u tom tre­nut­ku u ci­je­loj Hr­vat­skoj bi­la sa­mo dva ste­čaj­na po­vje­re­ni­ka. U tom su tre­nut­ku pr­vi no­vac mo­gli do­bi­ti tek na­kon go­di­nu da­na od za­klju­če­nja ste­ča­ja kod ste­ča­je­va ko­ji se sa­mo otvo­re i za­tvo­re, a kod onih ko­ji tra­ju, jer pos­to­ji imo­vi­na, na­pla­ta je, ma­lo je re­ći, ne­si­gur­na. Jed­na od ide­ja bi­la je i pro­por­ci­onal­na ot­pla­ta du­ga raz­li­či­tim vje­rov­ni­ci­ma te pro­por­ci­onal­na ot­pla­ta glav­ni­ce i os­ta­lih tro­ško­va, kao i “wal­kaway” mo­del kod stam­be­nih i hi­po­te­kar­nih kre­di­ta, kod ko­jeg duž­nik, na­kon ovr­he nad ne­kret­ni­nom, ne­ma vi­še dru­gih obve­za. Kod ste­ča­je­va bez imo­vi­ne duž­ni­ka, ko­ji su se sa­mo otva­ra­li i za­tva­ra­li, na 100-pos­tot­ne ot­pi­se du­go­va ko­je su su­do­vi pri­hva­ća­li, čes­to su se ža­li­li vje­rov­ni­ci jer Za­kon o osob­nom ste­ča­ju ne pre­dvi­đa 100-pos­tot­ni ot­pis du­ga, ne­go sa­mo na­god­bu, kao što to omo­gu­ća­va Za­kon obvez­nim od­no­si­ma. Ape­li­ra­li smo na us­kla­đe­nje ova dva za­ko­na te upo­zo­ri­li da su­ci ima­ju ve­li­ku slo­bo­du od­lu­či­va­nja i ako ne od­lu­če ot­pi­sa­ti du­go­ve, on­da i na­kon iz­la­ska iz ste­ča­ja vje­rov­ni­ku os­ta­je mo­guć­nost dalj­nje do­ži­vot­ne ovr­he – kak­va je on­da svr­ha na­god­be i ban­kro­ta? Mo­rao bi se re­gu­li­ra­ti i sta­tus za­tez­nih ka­ma­ta ti­je­kom ste­čaj­nog pos­tup­ka – je­dan je vje­rov­nik tra­žio zbog to­ga re­vi­zi­ju pos­tup­ka na Vr­hov­nom su­du. U osob­nom ste­ča­ju, ta­ko­đer, pres­ta­ja­la je mo­guć­nost na­pla­te ali­men­ta­ci­ja i nak­na­da za uz­dr­ža­va­nje ovr­hom – po­treb­no je za­šti­ti­ti dje­cu ako ro­di­telj ko­jeg ovr­šu­ju ima pri­ma­nja.

Oso­bi u ste­ča­ju sud mo­že odo­bri­ti bav­lje­nje sa­mos­tal­nom dje­lat­noš­ću, ali ne mo­že otvo­ri­ti dje­lat­nost ako ima po­rez­ni dug. Dr­ža­va bi mo­gla omo­gu­ći­ti otva­ra­nje dje­lat­nos­ti i tra­ži­ti da se dug na­pla­ti iz pri­ho­da od nje.

Bo­lje in­for­mi­ra­nje

Kad da­nas po­dvu­če­mo cr­tu, vi­di­mo da je Vla­da mno­ge od ovih mje­ra i usvo­ji­la: u jed­nom di­je­lu je za­pra­vo sko­ro pa pos­tu­pa­la po tom “ho­do­gra­mu”: proš­lo su lje­to uve­li hit­ne mje­re: ot­pis po­tra­ži­va­nja dr­ža­ve do 10 ti­su­ća ku­na (ne do­du­še 20 ti­su­ća) li­ne­ar­no svi­ma, re­pro­gram os­tat­ka po­rez­nog du­ga u tri go­di­ne, ste­čaj za duž­ni­ke s glav­ni­com ma­njom od 20 ti­su­ća ku­na, za blo­ki­ra­ne du­lje od tri go­di­ne te obus­ta­vu ovr­he du­go­traj­ni­je od tri go­di­ne ako vje­rov­nik ni­je us­pio na­pla­ti­ti ni­šta po­s­ljed­njih šest mje­se­ci. Iz­mje­na­ma no­vog Ovr­š­nog za­ko­na uvo­di se i za­šti­će­ni dio pri­ma­nja za obrt­ni­ke: OPG-ov­ce i slobodna za­ni­ma­nja, no i da­lje im se mo­že ovr­ši­ti cje­lo­kup­na imo­vi­na. Ovr­he uis­ti­nu di­je­lom pos­ta­ju e-ovr­he, no ne u is­klju­či­voj in­ge­ren­ci­ji su­da jer “sud­ski po­moć­ni­ci” pos­ta­ju jav­ni bi­ljež­ni­ci ko­ji iz­ra­đu­ju ovr­š­ni pri­jed­log za su­ca, oba­vje­šta­va­ju duž­ni­ka i če­ka­ju ho­će li se os­po­ra­va­ti pri­jed­log ovr­he, a u igri os­ta­je i Fi­na ko­ja vo­di cen­tra­li­zi­ra­ne ovr­he jer ih pos­lo­dav­ci i HZMO vi­še ne­će pro­vo­di­ti... Bit­no je po­bolj­šan sus­tav in­for­mi­ra­nja duž­ni­ka, no umjes­to če­ti­ri pro­ce­du­ral­na ko­ra­ka, uvo­di ih se de­set, što bi mo­glo bit­no odu­lji­ti ovr­š­ni pos­tu­pak i ti­me po­ve­ća­ti tro­ško­ve za duž­ni­ke jer sve vri­je­me ras­tu ka­ma­te. Tro­ško­vi su u ko­nač­ni­ci, na­kon jav­nog sa­vje­to­va­nja oko na­cr­ta za­ko­na, ipak bit­no sre­za­ni: nak­na­de Fi­ne i jav­nih bi­ljež­ni­ka li­mi­ti­ra­ne su na naj­vi­še 500 kn, a pre­dvi­đa se i sma­nje­nje od­vjet­nič­kih ta­ri­fa na ko­je se od­no­sio la­vov­ski dio tro­ško­va ovr­he: sas­tav­lja­nje ovr­š­nog pri­jed­lo­ga za du­go­ve do 2990 kn umjes­to 150 kn plus PDV sad je pre­ime­no­va­no u tro­šak is­pu­nja­va­nja obras­ca i li­mi­ti­ra­no na 50 kn plus PDV, a ne­ma vi­še ni od­vjet­nič­kog tro­ška dos­ta­ve na pro­ved­bu Fi­ni od 125 kn plus PDV, dok se za ve­ći dug, pri­mje­ri­ce za 5800 kn, od­vjet­nič­ki tro­šak sas­tav­lja­nja ovr­š­nog pri­jed­lo­ga od 750 kn plus PDV sma­nju­je na 50 kn plus PDV, a tro­šak dos­ta­ve od 375 kn plus PDV uki­da.

No, os­ta­ju tro­ško­vi pre­duj­ma, uve­de­ni lje­tos kroz Za­kon o pro­ved­bi ovr­he nad nov­ča­nim sred­stvi­ma ko­je ini­ci­jal­no pla­ća vje­rov­nik, a pos­li­je ih pre­ba­cu­je na duž­ni­ka, us­pi­je li se na­pla­ti­ti. Ovaj se za­kon “uta­pa” u no­vom Ovr­š­nom za­ko­nu. Po­dig­nut je i iz­nos glav­ni­ce du­ga is­pod ko­jeg se ne mo­že ovr­ši­ti ne­kret­ni­na ko­ja ni­je pod hi­po­te­kom na 40 ti­su­ća ku­na. Za­bra­nju­ju se i ovr­he nad ne­kret­ni­nom zi­mi, od 1. stu­de­no­ga do 1. trav­nja, a po­ve­ća­va se i ras­pon pri­ma­nja nad ko­ji­ma se ne pro­vo­di ovr­ha na bo­žić­ni­ce i us­kr­s­ni­ce. Ap­so­lut­na zas­ta­ra ni­je re­gu­li­ra­na, ni­ti mi­ni­mal­ni za­šti­će­ni dio do­hot­ka, iako je neo­vr­ši­vo tri če­t­vr­ti­ne pla­će: po­seb­no je to pro­ble­ma­tič­no za gra­đa­ne ko­ji su pri­je 2008. pot­pi­si­va­li da im se mo­že ovr­ši­ti ci­je­la pla­ća. Iz­mje­nom Za­ko­na o ste­ča­ju po­tro­ša­ča uve­lo se po­kre­ta­nje ste­ča­ja po služ­be­noj duž­nos­ti za duž­ni­ke s glav­ni­com do 20.000 kn, blo­ki­ra­ne du­lje od tri go­di­ne. Ban­krot ni­je bio pri­si­lan, gra­đa­ni su mo­gli dati pri­go­vor, a za taj se dug ne smi­je ovr­ši­ti ni ne­kret­ni­na. Na ta­kav je ste­čaj pris­ta­lo 84 ti­su­će blo­ki­ra­nih gra­đa­na. Na­kon uvo­đe­nja Vla­di­nih mje­ra i “mi­gri­ra­nja” di­je­la blo­ki­ra­nih u ban­kro­ti­ra­ne, broj blo­ki­ra­nih je pao s 330 ti­su­ća na tre­nu­tač­nih oko 260 ti­su­ća, a iz­nos du­ga sma­njio se s 42 mi­li­jar­de ku­na na 23 mi­li­jar­de. Na pa­pi­ru.

Ali, ima “kva­ka”: ovr­he su obus­tav­lje­ne, no du­go­vi su os­ta­li. Već su se mno­gi, ta­da pri­vre­me­no za­us­tav­lje­ni ovr­š­ni pos­tup­ci od vje­rov­ni­ka ko­ji ni­su iz re­da dr­ža­ve ili nje­zi­nih eks­po­ne­na­ta, re­ak­ti­vi­ra­li. Uni­je­la se ta­da i ve­li­ka zbr­ka u na­plat­ne re­do­ve: vje­rov­ni­ci s pri­ori­te­tom iz­gu­bi­li su svoj red na­pla­te, či­me im je na­ne­se­na pri­lič­na šte­ta. Us­to, ovr­he su, Vla­di­nim mje­ra­ma, obus­tav­lje­ne sa­mo nad nov­ča­nim sred­stvi­ma, no ne i nad os­ta­lom imo­vi­nom duž­ni­ka pa vje­rov­nik mo­že pro­mi­je­ni­ti pred­met ovr­he i po­no­vo je po­kre­nu­ti. Na­prav­lje­no je, dak­le, i dos­ta no­ve zbr­ke. A bit će je vje­ro­jat­no još, nas­ta­vi li Vla­da ovaj pro­blem rje­ša­va­ti kroz po­lo­vič­na “ad hoc” rje­še­nja, a čes­to i kroz us­tup­ke gru­pa­ma za pri­ti­sak ili za­in­te­re­si­ra­nim lo­bi­ji­ma. U me­đu­vre­me­nu je, ra­zo­ča­ra­na re­zul­ta­tom iz­bo­ra za Eu­rop­ski par­la­ment, ak­tiv­nost pot­pu­no umr­tvi­la Udru­ga Blo­ki­ra­ni ko­ja se pet go­di­na bo­ri­la za po­bolj­ša­nje ovr­š­nog pos­tup­ka. Na svo­joj su web-stra­ni­ci obja­vi­li 1. lip­nja da su u pos­tup­ku pre­us­tro­ja te do dalj­njeg ne da­ju us­lu­ge prav­nog sa­vje­to­va­nja i po­dr­ške. Na Fa­ce­bo­ok-pro­fi­lu gru­pa je po­ru­či­la: “za­tvo­re­no zbog ban­kro­ta”. Nji­ho­vu je ro­lu u po­li­tič­kom pros­to­ru pre­uzeo sa­bor­ski pred­stav­nik kre­dit­nih duž­ni­ka Go­ran Alek­sić, zas­tup­nik Sna­ge, ko­ja je do­sad pred­lo­ži­la ne­ko­li­ko iz­mje­na Ovr­š­nog za­ko­na, od ko­jih su ne­ke di­je­lom i pri­hva­će­ne.

– Po­tre­ban je ap­so­lut­ni re­set u po­dru­čju ovr­ha i blo­ka­da, no­vi start de­se­ci­ma ti­su­ća obi­te­lji. To je de­mo­graf­ski pri­ori­tet – ka­že Alek­sić ko­ji sma­tra da je, osim pro­mje­ne u re­dos­li­je­du na­pla­te po­tra­ži­va­nja, pla­ća­njem pr­vo du­ga pa tek po­tom za­tez­ne ka­ma­te, nuž­na i za­bra­na ovr­he ne­kret­ni­ne s hi­po­te­kom iz ne­po­šte­no­ga kre­di­ta, a tak­vu je od­lu­ku već do­nio i Sud Europ­ske uni­je za pro­ces ko­ji se vo­dio oko kre­di­ta u “švi­car­ci­ma”. No, “re­set” o ko­jem go­vo­ri po­li­ti­čar, bit će go­to­vo ne­mo­guć bez rje­ša­va­nja “sta­rih” blo­ki­ra­nih, a sta­ri blo­ki­ra­ni su za­pra­vo svi jer u ovom tre­nut­ku još ne­ma no­vog za­ko­na i ovr­he se pro­vo­de pre­ma pos­to­je­ćem, sku­pom i op­te­re­će­nom svim onim ne­dos­ta­ci­ma ko­je smo po­bro­ja­li. Jed­no od rje­še­nja ko­je po­vre­me­no spo­me­ne ne­ki vi­zi­onar bi­la bi kom­bi­na­ci­ja ot­pi­sa i res­truk­tu­ri­ra­nja du­ga uz uklju­če­nje ins­ti­tu­ci­je či­ji bi je­di­ni pred­met pos­lo­va­nja bio ovaj dug, ot­kup­ljen uz ve­li­ki di­skont, od raz­li­či­tih vje­rov­ni­ka. Dio du­ga mo­gao bi se ot­pi­sa­ti, dio res­truk­tu­ri­ra­ti na dugi rok uz ni­sku ka­ma­tu. Ne­što kao “lo­ša ban­ka” za blo­ki­ra­ne uz dr­žav­ni nad­zor i po­rez­ni po­ti­caj za ot­pi­se. Tre­ba­lo bi za ta­kav pro­jekt us­kla­di­ti Ovr­š­ni, Ste­čaj­ni i Za­kon o osob­nom ste­ča­ju te uves­ti mo­ra­to­rij na uklju­če­ne ovr­he, os­lo­bo­di­ti imo­vi­nu, de­blo­ki­ra­ti ra­ču­ne i smjes­ti­ti so­ci­jal­no ugro­že­ne u dr­žav­ne ne­kret­ni­ne ili im pla­ća­ti naj­am u pri­vat­nim ne­kret­ni­na­ma. Mo­žda bi dr­ža­va mo­gla raz­mo­tri­ti pov­la­če­nje nov­ca iz Europ­skog so­ci­jal­nog fon­da u tu svr­hu ili smis­li­ti ne­što još pa­met­ni­je. Jer, što je al­ter­na­ti­va? Ovih 260 ti­su­ća ovr­še­nih ne­će nes­ta­ti ni­ti ne­kim ču­dom eks­pres­no ot­pla­ti­ti svo­je du­go­ve uz gos­po­dar­ski rast od mr­ša­vih 2,5 pos­to. Pri­je će za­uvi­jek na­pus­ti­ti zem­lju i oti­ći u ne­ku ko­ja ima “ne­vi­ni­je ru­ke” ili ih ba­rem ne pe­re od svo­jih ugro­že­nih gra­đa­na kao Pon­ci­je Pi­lat.

Nu­žan je ap­so­lut­ni re­set u po­dru­čju ovr­ha i blo­ka­da, no­vi start de­se­ci­ma ti­su­ća obi­te­lji. To je de­mo­graf­ski pri­ori­tet

GO­RAN ALEK­SIĆ sa­bor­ski zas­tup­nik Sna­ge

DUŽNIČKO ROPSTVO Do­ži­vot­ne ovr­he one­mo­gu­ći­le bi se vra­ća­njem re­gu­la­ti­ve pre­ma ko­joj se, ako se ovr­ha ne mo­že na­pla­ti­ti go­di­nu ili dvi­je, a ne­ma imo­vi­ne, ovr­š­ni pos­tu­pak obus­tav­lja

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.