PRE­DRAG ŠTRO­MAR

Me­mo­ran­dum o za­gre­bač­kom Man­hat­ta­nu ne bih ni­kad pot­pi­sao, ali ako je sve po za­ko­nu, Ban­dić ne bi tre­bao bi­ti ova­ko ner­vo­zan

Večernji list - Hrvatska - Obzor - - Intervju - Raz­go­va­ra­la Iva Bo­ban Va­le­čić

Vla­da­ju­ća ko­ali­ci­ja pred no­vim je iz­a­zo­vom. Na­kon oš­trih re­ak­ci­ja na us­po­red­bu da­naš­nje Hr­vat­ske s NDH i izja­ve Mi­lo­ra­da Pu­pov­ca o Hr­vat­skoj kao fak­to­ru nes­ta­bil­nos­ti u re­gi­ji, ti­je­la SDSS-a raz­ma­tra­ju na­pu­šta­nje vla­da­ju­će ko­ali­ci­je, či­me bi se ve­ći­na u par­la­men­tu sma­nji­la za tri zas­tup­ni­ka. U tak­voj si­tu­aci­ji ras­te ci­je­na sva­kog gla­sa, pa i utje­caj klu­ba Mi­la­na Ban­di­ća, za­gre­bač­kog gra­do­na­čel­ni­ka ko­ji je svoj saborski klub uz po­moć stra­nač­kih pre­bje­ga po­ve­ćao na čak 13 zas­tup­ni­ka. Svo­ju po­zi­ci­ju i broj ru­ku ko­ji­ma ras­po­la­že Ban­dić otvo­re­no na­gla­ša­va po­ru­ka­ma ka­ko vje­ru­je u mu­drost pre­mi­je­ra An­dre­ja Plen­ko­vi­ća i pot­pred­sjed­ni­ka Vla­de i mi­nis­tra gra­di­telj­stva, HNS-ova Pre­dra­ga Štro­ma­ra, ka­da je ri­ječ o nje­go­vu pro­jek­tu „Grad u gra­du“, tzv. za­gre­bač­kom Man­hat­ta­nu. Otvo­re­na je to po­ru­ka da će sta­bil­nost ko­ali­ci­je ovi­si­ti o pot­po­ri ovom pro­jek­tu na grad­skoj ra­zi­ni, ali i u Mi­nis­tar­stvu gra­di­telj­stva ko­je je pri­je od­bi­lo „bla­gos­lo­vi­ti“iz­mje­ne Grad­skog ur­ba­nis­tič­kog pla­na ko­je bi omo­gu­ći­le iz­grad­nju na po­dru­čju Za­gre­bač­kog ve­le­saj­ma i hi­po­dro­ma uz obraz­lo­že­nje da ni­su u skla­du s pros­tor­nim pla­nom. Ho­će li Ministarst­vo po­pus­ti­ti pod tak­vim pri­tis­ci­ma, pi­ta­li smo mi­nis­tra Štro­ma­ra.

Za­gre­bač­ki gra­do­na­čel­nik Ban­dić od­go­dio je ras­pra­vu o iz­mje­na­ma GUP-a za lis­to­pad. Ka­ko to tu­ma­či­te s ob­zi­rom na to da je pri­je naj­av­lji­vao ka­ko će ci­je­li GUP bi­ti go­tov do ruj­na?

Naj­a­ve gra­do­na­čel­ni­ka Ban­di­ća bi­le su ne­re­al­ne od sa­mog po­čet­ka. Poz­na­to je ka­ko je jav­na ras­pra­va po­bu­di­la ve­lik in­te­res gra­đa­na, što mi je oso­bi­to dra­go jer gra­đa­ni su ti ko­ji bi tre­ba­li od­lu­či­ti ka­ko će iz­gle­da­ti nji­hov kvart ili uli­ca. Sti­glo je čak 20 ti­su­ća pri­mjed­bi na ko­je struč­ne služ­be Gra­da Za­gre­ba tre­ba­ju od­go­vo­ri­ti. I to ne re­da ra­di, ne­go obraz­lo­ži­ti sva­ki od­go­vor. Da pod­sje­tim, Ministarst­vo gra­di­telj­stva i pros­tor­no­ga ure­đe­nja da­lo je ne­ga­tiv­no miš­lje­nje na pri­jed­log GUP-a u sr­p­nju ove go­di­ne. GUP je, na­ime, vra­ćen na do­ra­du jer je iz gra­fič­kih pri­ka­za i odred­bi za pro­vo­đe­nje iz­mje­na i do­pu­na te iz­vješ­ća o jav­noj ras­pra­vi bi­lo vid­lji­vo je da je Ko­nač­ni pri­jed­log Iz­mje­na i do­pu­na GUP-a bit­no iz­mi­je­njen u od­no­su na Pri­jed­log Iz­mje­na i do­pu­na GUP-a iz­lo­že­nog na jav­nom uvi­du 2017. go­di­ne. Sto­ga je bi­lo po­treb­no po­nov­no pro­ves­ti jav­nu ras­pra­vu. Is­to ta­ko, na­ve­li smo ka­ko je po­treb­no us­kla­di­ti GUP s pla­nom vi­šeg re­da, od­nos­no Pros­tor­nim pla­nom.

Je li va­še Ministarst­vo na­kon pro­ve­de­ne jav­ne ras­pra­ve do­bi­lo go­tov pri­jed­log GUP-a ili ba­rem iz­vješ­će o pro­ve­de­noj jav­noj ras­pra­vi iz ko­je­ga bi se vi­dje­lo ko­je su pri­mjed­be pri­hva­će­ne?

Ni­šta još ni­smo do­bi­li.

S ob­zi­rom na to da su se pri­je pri­mjed­be Mi­nis­tar­stva na GUP od­no­si­le i na či­nje­ni­cu da on ni­je bio usu­gla­šen s pros­tor­nim pla­nom, a taj plan u me­đu­vre­me­nu ni­je iz­mi­je­njen, je li uop­će mo­guć “bla­gos­lov” Mi­nis­tar­stva na do­ku­ment u ko­jem bi os­ta­le pla­ni­ra­ne iz­mje­ne na po­dru­čju Ve­le­saj­ma i Hi­po­dro­ma?

Mo­ći ću o to­me go­vo­ri­ti kad stru­ka u Mi­nis­tar­stvu ana­li­zi­ra no­vi pri­jed­log, ali Za­kon o pros­tor­nom ure­đe­nju je ja­san – plan ni­že ra­zi­ne mo­ra bi­ti us­kla­đen s pros­tor­nim pla­nom vi­še ra­zi­ne pa sto­ga Iz­mje­ne i do­pu­ne GUP-a mo­ra­ju bi­ti u skla­du s Pros­tor­nim pla­nom Gra­da Za­gre­ba.

Pred­sjed­nik za­gre­bač­ke Skup­šti­ne Dra­go Pr­go­met ka­že ka­ko su nji­ho­ve struč­ne služ­be ut­vr­di­le da u pot­pi­sa­nom me­mo­ran­du­mu ne­ma ni­čeg pro­tu­za­ko­ni­tog, što zvu­či kao znak da je HDZ spre­man po­dr­ža­ti Ban­di­ća u pro­jek­tu “za­gre­bač­kog Man­hat­ta­na”. Stva­ra li vam to do­dat­ni pri­ti­sak pred od­lu­ku o le­gal­nos­ti iz­mje­na GUP-a?

Ne. Već sam re­kao da Ministarst­vo gra­di­telj­stva is­pi­tu­je za­ko­ni­tost, dak­le, ni­je ri­ječ o po­li­tič­kom pi­ta­nju, ne­go o struč­nom. Is­to ta­ko sam re­kao da takav me­mo­ran­dum ne bih pot­pi­sao, a ne bih ga ni po­dr­žao u Skup­šti­ni. S dru­ge stra­ne, po­li­tič­ka od­lu­ka i od­go­vor­nost je na gra­do­na­čel­ni­ku Mi­la­nu Ban­di­ću i čla­no­vi­ma Grad­ske skup­šti­ne i oni bi tre­ba­li bi­ti ti ko­ji će po­što­va­ti vo­lju gra­đa­na jer su ih gra­đa­ni i bi­ra­li.

Ban­dić je tvr­dio da je za­tra­žio za­šti­tu Us­tav­nog su­da, od­nos­no ocje­nu us­tav­nos­ti Za­ko­na o pros­tor­nom pla­ni­ra­nju. Ro­ko­vi su za od­go­vor Us­tav­nog su­da pro­tek­li. Ima­te li ikak­va saz­na­nja o tom pred­me­tu? Je li Us­tav­ni sud tra­žio va­še ili očitovanje Vla­de?

Od Us­tav­nog su­da ni­smo do­bi­li ni­ka­kav upit, ni­ti imam ikak­vu in­for­ma­ci­ju o ak­tiv­nos­ti­ma Gra­da Za­gre­ba po tom pi­ta­nju. Sto­ga to ne mo­gu ni ko­men­ti­ra­ti.

Ban­dić je iz­ja­vio i ka­ko vje­ru­je u mu­drost pre­mi­je­ra Plen­ko­vi­ća i va­šu. Pri­tom je pod­sje­tio da je u nje­go­vu klu­bu u Sa­bo­ru 13 zas­tup­ni­ka. Ka­ko tu­ma­či­te tu iz­ja­vu? Je li za­pra­vo ri­ječ o ucje­ni?

Ja sa­mo vje­ru­jem u Za­kon jer je on iz­nad svih mu­dri­ja­ša. U nad­lež­nos­ti Mi­nis­tar­stva je is­pi­ta­ti za­ko­ni­tost no­vog GUP-a. Stru­ka od­lu­ču­je, a ako je sve u skla­du sa za­ko­nom i pro­ce­du­ra­ma, gra­do­na­čel­nik Za­gre­ba ne bi tre­bao bi­ti ner­vo­zan. Kad de­la­mo, on­da to kaj de­la­mo mo­ra bi­ti po za­ko­nu. Is­ti­ca­nje bro­ja zas­tup­ni­ka i nji­ho­vo na­zi­va­nje “že­ton­či­ći­ma” je, naj­bla­že re­če­no, stvar sti­la, a me­ni se takav stil do­is­ta ne svi­đa.

Bo­ji­te li se, op­će­ni­to, da bi se od­no­si iz­me­đu Mi­nis­tar­stva i za­gre­bač­kog gra­do­na­čel­ni­ka mo­gli pre­li­ti na na­ci­onal­nu ra­zi­nu i stvo­ri­ti no­ve ne­pri­li­ke u vla­da­ju­ćoj ko­ali­ci­ji?

Ov­dje je is­klju­či­vo ri­ječ o pro­ved­bi za­ko­na i pro­pi­sa­nim pro­ce­du­ra­ma. Ja si­gur­no ni­ka­da ne­ću ni­šta ra­di­ti mi­mo pro­ce­du­re, a si­gu­ran sam da ta­ko mis­le svi u Vla­di. Od­lu­ku o ovom, kao i o svim dru­gim slič­nim slu­ča­je­vi­ma, do­ni­jet će struč­ne služ­be Mi­nis­tar­stva. Sve će bi­ti is­klju­či­vo ona­ko ka­ko na­la­že Za­kon.

Ban­dić tvr­di i da me­mo­ran­dum ko­ji je pot­pi­sao s tvrt­kom Ea­gle Hil­ls Pro­per­ti­es ni­kog ni na što ne obve­zu­je. Jes­te li su­glas­ni s tom ocje­nom?

Ne mo­gu da­va­ti ocje­ne ni­ti sam za to nad­le­žan, mo­gu sa­mo re­ći da ja tak­vo što ni­kad ne bih na­pra­vio. Mu­dros­ti ne­ma u tu­ma­če­nju slo­va za­ko­na – ono je po­sve jas­no, već je ima u pre­poz­na­va­nju tko su pra­vi inves­ti­to­ri, a tko sa­mo lo­vi u mut­nom.

Je li Ban­dić, po va­šem miš­lje­nju, kao gra­do­na­čel­nik ov­la­šten pot­pi­sa­ti ova­kav do­ku­ment? On vu­če pa­ra­le­le s Vla­dom ko­ja, ka­že, ni­kom ne mo­ra po­ka­zi­va­ti što je pot­pi­sa­la. Ho­će li se va­še ministarst­vo baviti i tom či­nje­ni­com? Tko je uop­će ov­la­šten ut­vr­di­ti ov­las­ti gra­do­na­čel­ni­ka u ovak­vom pos­lu?

Ov­las­ti gra­do­na­čel­ni­ka re­gu­li­ra­ne su Za­ko­nom o lo­kal­noj i po­druč­noj (re­gi­onal­noj) sa­mo­upra­vi i ni­su u na­šoj nad­lež­nos­ti. Even­tu­al­na tu­ma­če­nja ov­las­ti mo­že da­ti Mi­ni

star­stvo upra­ve.

Da od­no­si iz­me­đu Ban­di­ća i vas i va­šeg HNS-a ni­su idi­lič­ni, već je poz­na­to. Sa­da od­la­skom iz ko­ali­ci­je pri­je­ti SDSS, što bi oja­ča­lo utje­caj Ban­di­ća i nje­go­va klu­ba. Bi li tak­va kom­bi­na­ci­ja bi­la pri­hvat­lji­va za HNS? Bis­te li os­ta­li u ko­ali­ci­ji bez SDSS-a?

Ne ula­zim u od­lu­ke dru­gih stra­na­ka, pa ta­ko ni SDSS-a. Vlada je i da­lje sta­bil­na, a ono na što sam ja fo­ku­si­ran mo­je je ministarst­vo i Ministarst­vo obra­zo­va­nja. Za tri da­na kre­ću prijave za no­vi krug su­bven­ci­oni­ra­nih kre­di­ta, pri­pre­ma­mo no­ve lo­ka­ci­je za POS, nas­tav­lja­mo s ra­zvo­jem di­gi­ta­li­za­ci­je, ide­mo u re­za­nje bi­ro­kra­ci­je i uki­da­nje na­me­ta. Re­for­ma obra­zo­va­nja ula­zi u ponedjelja­k u sve ško­le, i to smo do­če­ka­li na­kon što se 20 go­di­na o to­me sa­mo go­vo­ri­lo. Mi­nis­tri­ca Bla­žen­ka Div­jak pr­va je i je­di­na oso­ba ko­joj je to us­pje­lo, na­rav­no, uz po­li­tič­ku po­dr­šku HNS-a, ali i ci­je­le Vla­de. Mi će­mo kao ko­ali­cij­ski part­ner i da­lje pred­la­ga­ti po­ve­ća­nje pla­ća za pro­s­vjet­ne dje­lat­ni­ke, kao i dalj­nja po­rez­na ras­te­re­će­nja te uki­da­nje na­me­ta.

Ima­te li ikak­va saz­na­nja o to­me što će Mi­lo­rad Pu­po­vac uči­ni­ti? Ko­li­ko su oz­bilj­ne naj­a­ve SDSS-ova na­pu­šta­nja ko­ali­ci­je?

Ni­ti mo­gu ni­ti je pri­mje­re­no ko­men­ti­ra­ti pla­no­ve dru­gih stra­na­ka.

U me­đu­vre­me­nu su i Bra­ni­mir Gla­vaš i Da­rin­ko Ko­sor naj­a­vi­li na­pu­šta­nje ko­ali­ci­je ako se Pu­po­vac ne ogra­di od iz­ja­va ko­ji­ma je RH us­po­re­dio s NDH. Sma­tra­te li i vi da bi se Pu­po­vac tre­bao ogra­di­ti ili is­pri­ča­ti zbog te izja­ve?

Mo­ra­mo rje­ša­va­ti pro­ble­me u druš­tvu, a tak­va re­to­ri­ka ima su­pro­tan uči­nak. Za­bri­nut sam kao po­li­ti­čar, a još vi­še kao otac dvi­ju kće­ri, zbog učes­ta­lih na­pa­da na gra­đa­ne. Ci­vi­li­za­cij­ski mi je ne­pri­hvat­lji­vo da net­ko bu­de pre­tu­čen jer je pri­pad­nik ma­nji­ne, jer ima druk­či­ju bo­ju ko­že, jer je Sla­vo­nac, Za­grep­ča­nin ili Dal­ma­ti­nac. I to ni­je ne­što na što bi it­ko od nas tre­bao za­tva­ra­ti oči. Ima­li smo kam­pa­nju za EU iz­bo­re, sad sli­je­di stan­dard­no “ide­olo­ški na­bri­ja­na je­sen”, a us­to sli­je­de pred­sjed­nič­ki iz­bo­ri, pri ko­ji­ma će u kam­pa­nji, po sve­mu su­de­ći, prev­la­da­va­ti ek­s­trem­na re­to­ri­ka. Pi­ta­nje pra­va ma­nji­na pi­ta­nje je stan­dar­da ra­zvo­ja druš­tva i o to­me ni­ka­ko ne smi­je­mo šu­tje­ti ni­ti ima­ti kom­pro­mi­sa. No, svjes­tan sam svih pro­ble­ma ko­je ima­mo, iz­ja­vu u ko­joj se Hr­vat­sku pro­gla­ša­va fak­to­rom nes­ta­bil­nos­ti u re­gi­ji i okru­že­nju mo­gu na­zva­ti ne­smo­tre­nom, i vje­ru­jem da je ne­is­ti­ni­tos­ti te tvrd­nje svjes­tan i sam gos­po­din Pu­po­vac.

Pri­mi­če se i pred­sjed­nič­ka kam­pa­nja. Je li HNS ko­nač­no od­lu­čio ho­će li ima­ti vlas­ti­tog kan­di­da­ta?

Ne­dav­no smo ima­li stra­nač­ki te­am bu­il­ding u Kar­lov­cu i to je bi­la jed­na od te­ma. Na Pred­sjed­niš­tvu smo do­ni­je­li od­lu­ku da na pro­lje­će 2020. bi­ra­mo no­vo vod­stvo u stran­ci i da su nam ve­će pla­će za pro­s­vje­ta­re po­li­tič­ki pri­ori­tet broj 1 u idu­ćem raz­dob­lju. Na sa­mom stra­nač­kom rad­nom sku­pu do­tak­nu­li smo se i na­či­na na ko­ji će­mo se, kao li­be­ral­na stran­ka, pos­ta­vi­ti pre­ma pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma. Je­di­ni kon­kre­tan za­klju­čak bio je da ni­kog od pos­to­je­ćih kan­di­da­ta ne­će­mo po­dr­ža­ti jer su otiš­li ili previše li­je­vo ili previše des­no. Kan­di­da­ti ko­ji se do­dvo­ra­va­ju ek­s­trem­noj des­ni­ci, gos­tu­ju kod oso­ba kao što je Bu­ja­nec, naj­av­lju­ju uki­da­nje stran­ke na­ci­onal­nih ma­nji­na, po­ve­ća­va­ju ov­las­ti, že­le ob­na­ša­ti pet funk­ci­ja odjednom, za nas li­be­ra­le ne­pri­hvat­lji­vo je i za­bri­nja­va­ju­će. Ras­pra­va se do­mi­nant­no kre­ta­la u smje­ru da pred­sjed­nik tre­ba ima­ti ma­nje, a ne ve­će ov­las­ti, kao što ne­ki tra­že, i da je u ovom tre­nut­ku jed­na od op­ci­ja i po­li­tič­ki snaž­no za­go­va­ra­nje da se pred­sjed­nik bi­ra u Sa­bo­ru. No o to­me, kao i o po­ten­ci­jal­nom kan­di­da­tu, ko­nač­nu će od­lu­ku do­ni­je­ti Sre­diš­nji odbor stran­ke. Sve os­ta­lo je rek­la-ka­za­la.

U tom se kon­tek­s­tu spo­mi­nje sa­daš­nji pred­sjed­nik stran­ke Ivan Vr­do­ljak i šef klu­ba zas­tup­ni­ka Mi­lo­rad Ba­ti­nić. Je­su li te in­for­ma­ci­je toč­ne, od­nos­no je­su li se nji­ho­va ime­na do­is­ta spo­mi­nja­la u ras­pra­vi o po­ten­ci­jal­nom HNS-ovu pred­sjed­nič­kom kan­di­da­tu?

Pred­sjed­nik stran­ke Ivan Vr­do­ljak naj­a­vio je da se pov­la­či s mjes­ta pred­sjed­ni­ka stran­ke da otvori pros­tor no­vim lju­di­ma ko­ji će stran­ku pre­uze­ti na pro­lje­će. Ta­ko da ne znam tko to spo­mi­nje, ali si­gur­no vam ne da­je toč­nu in­for­ma­ci­ju. Ko­le­ga i pri­ja­telj Mi­lo­rad Ba­ti­nić je­dan je od na­ših naj­i­skus­ni­jih li­de­ra, je­dan od naj­bo­ljih HNS-ova­ca ko­je poz­na­jem i mo­gu ga vidjeti u sva­koj ulo­zi, ali ko­nač­nu od­lu­ku do­ni­jet će­mo svi za­jed­no na Sre­diš­njem od­bo­ru.

Ni­je li neo­bič­no da baš nit­ko od part­ne­ra u vla­da­ju­ćoj ko­ali­ci­ji ne na­mje­ra­va po­dr­ža­ti kan­di­da­tu­ru HDZ-ove Ko­lin­de Grabar-Kitarović?

Mo­gu go­vo­ri­ti o sta­vo­vi­ma HNS-a i svo­ji­ma osob­no. Ne mis­lim da je neo­bič­no, to je sa­mo još je­dan do­kaz da je HNS u ovu Vla­du unio svo­je vri­jed­nos­ti i sta­vo­ve i da ih ni­smo mi­je­nja­li. Ne­dvo­smis­le­no smo vi­še pu­ta rek­li da je ko­ke­ti­ra­nje ak­tu­al­ne pred­sjed­ni­ce s ek­s­trem­nom des­ni­com, s lju­di­ma sa sa­mih mar­gi­na druš­tva, na­ma kao li­be­ra­li­ma pot­pu­no ne­pri­hvat­lji­vo

Sli­je­de vam i unu­tar­stra­nač­ki iz­bo­ri. Ma­ti­ja Po­sa­vac, ko­je­ga se pri­je spo­mi­nja­lo kao mo­gu­ćeg Vr­do­lja­ko­va na­s­ljed­ni­ka, vi­še ni­je u idi­lič­nim odnosima s vr­hom stran­ke. Na­jav­lji­va­la se i ras­pra­va o nje­go­vu zah­tje­vu da HNS na­pus­ti vla­da­ju­ću ko­ali­ci­ju. Ka­da će se stran­ka o to­me oči­to­va­ti?

Ma­ti­ja Po­sa­vec us­pje­šan je žu­pan i go­di­na­ma su­ra­đu­je­mo do­bro i kva­li­tet­no i ja ga ci­je­nim. Na ne­dav­no odr­ža­noj Vla­di­noj sjed­ni­ci u Me­đi­mur­ju pred­sta­vi­li smo sve Vla­di­ne pro­jek­te ko­je smo fi­nan­ci­ra­li, i to u vri­jed­nos­ti tri mi­li­jar­de ku­na. Sa­mo pre­ko Mi­nis­tar­stva gra­di­telj­stva re­ali­zi­ra­ju se pro­jek­ti vri­jed­ni oko 200 mi­li­ju­na ku­na, od če­ga vi­še od 100 mi­li­ju­na bes­po­vrat­no. Ula­že­mo u me­đi­mur­ske

Ci­vi­li­za­cij­ski mi je ne­pri­hvat­lji­vo da net­ko bu­de pre­tu­čen jer je pri­pad­nik ma­nji­ne, jer ima druk­či­ju bo­ju ko­že... I to ni­je ne­što na što bi it­ko tre­bao za­tva­ra­ti oči

Ko­lin­da Gra­barKi­ta­ro­vić ko­ke­ti­ra s ek­s­trem­nom des­ni­com, a to je ne­pri­hvat­lji­vo pa je ne­će­mo po­dr­ža­ti

ško­le, vr­ti­će, stam­be­ne zgra­de, a ba­vi­mo se i go­ru­ćim pro­blem u Me­đi­mur­ju – kli­zi­šti­ma. Ma­ti­ja zna da smo go­di­na­ma za­jed­no upo­zo­ra­va­li na te pro­ble­me i me­ni je dra­go da je ova Vlada od­lu­či­la na­po­kon re­agi­ra­ti i po­mo­ći Me­đi­mur­ju. Osi­gu­ra­li smo 10 mi­li­ju­na ku­na u sa­na­ci­ju kli­zi­šta, a rje­ša­va­mo i stam­be­no pi­ta­nje za one ko­ji su os­ta­li bez ku­ća zbog kli­zi­šta. HNS je aman­d­ma­nom u Hr­vat­skom sa­bo­ru osigurao i 50 mi­li­ju­na ku­na go­diš­nje za sa­na­ci­ju kli­zi­šta ka­ko bi­smo po­mo­gli ko­le­gi Po­sav­cu jer smo svjes­ni da je to za­is­ta ve­lik pro­blem sje­ve­ra Hr­vat­ske. Pu­no se ta­mo ula­že, mis­lim da je zas­lu­že­no jer su Me­đi­mur­ci si­gur­no pu­no pos­ti­gli i stvo­ri­li sa­mi i tre­ba im po­mo­ći ako je to oprav­da­no. Ova je Vlada po­ka­za­la da ra­zu­mi­je i da ima slu­ha za pro­ble­me Me­đi­mur­ja, i to tre­ba ci­je­ni­ti jer to do­sad ni­je bio slu­čaj. Ko­le­ga Po­sa­vec, kao i svi drugi čla­no­vi stran­ke, ima­ju pra­vo re­ći svo­je miš­lje­nje i iz­ni­je­ti stav i u HNS-u, li­be­ral­noj stran­ci, to je odu­vi­jek bi­lo ta­ko. Mi unu­tar stran­ke to ci­je­ni­mo pa čak i kad su ti sta­vo­vi osam­lje­ni.

Raz­miš­lja li se o even­tu­al­nim sank­ci­ja­ma za Po­sav­ca?

Ne ras­prav­lja se, ni­ka­da se ni­je ras­prav­lja­lo i vje­ru­jem da se ne­će ni ras­prav­lja­ti.

U ti­je­ku je pri­kup­lja­nje zah­tje­va za su­bven­ci­oni­ra­ne stam­be­ne kre­di­te. Do ka­da će pos­tu­pak tra­ja­ti i ima­te li već ne­ke po­dat­ke o in­te­re­su?

U uto­rak 10. ruj­na APN otva­ra no­vi po­ziv za su­bven­ci­oni­ra­nje stam­be­nih kre­di­ta, ko­ji će bi­ti otvo­ren naj­ma­nje tri tjed­na. Mla­di se već sad mo­gu ja­vi­ti ban­ka­ma i pri­pre­mi­ti svu do­ku­men­ta­ci­ju. Svi ko­ji pre­da­ju va­lja­nu do­ku­men­ta­ci­ju do­bit će i su­bven­ci­ju. Iz iz­vješ­ća ba­na­ka jas­no je da pos­to­ji ve­lik in­te­res i me­ni je dra­go da su mla­di lju­di ovu mjeru pre­poz­na­li kao ko­ris­nu jer je nje­zin cilj upra­vo da po­mog­ne mla­dim lju­di­ma i mla­dim obi­te­lji­ma da lak­še i jef­ti­ni­je do­đu do svog do­ma. Do sad je vi­še od 5300 mla­dih osi­gu­ra­lo se­bi dom za­hva­lju­ju­ći su­bven­ci­oni­ra­nim kre­di­ti­ma, a u tim je obi­te­lji­ma ro­đe­no vi­še od 800 dje­ce. Ovo je treća go­di­na ka­ko pro­vo­di­mo tu mjeru, a ove go­di­ne do­dat­no smo je i po­bolj­ša­li pa će se ta­ko za sva­ko di­je­te u obi­te­lji su­bven­ci­ja pro­du­lji­ti za još jed­nu go­di­nu. Ono što os­ta­je is­to jest da se su­bven­ci­ja pro­du­lju­je za dvi­je go­di­ne za sva­ko di­je­te ko­je će bi­ti ro­đe­no ili po­svo­je­no u vri­je­me tra­ja­nja su­bven­ci­ja. Moj je cilj da do kra­ja Za­bri­nut sam kao po­li­ti­čar, a još vi­še kao otac dvi­ju kće­ri, zbog učes­ta­lih na­pa­da na gra­đa­ne, ka­že Štro­mar

go­di­ne uz po­moć su­bven­ci­oni­ra­nih kre­di­ta i POS-a 20 ti­su­ća mla­dih ri­je­ši svo­je stam­be­no pi­ta­nje.

U trav­nju ste mi­je­nja­li dva Za­ko­na – Za­kon o grad­nji i Za­kon o pros­tor­nom ure­đe­nju ka­ko bi se omo­gu­ćio ra­zvoj di­gi­ta­li­za­ci­je. Ko­li­ka je vri­jed­nost pro­jek­ta i ka­ko na­pre­du­je?

Za­ko­ni su iz­gla­sa­ni u trav­nju u Sa­bo­ru i ti­me smo stvo­ri­li efi­kas­ni­ji, br­ži i jef­ti­ni­ji sus­tav iz­da­va­nja do­zvo­la, a u ko­rist gra­đa­na i inves­ti­to­ra. Us­pje­li smo sma­nji­ti broj pro­ce­sa za iz­da­va­nje do­zvo­la, sma­nji­ti tro­ško­ve i skra­ti­ti ro­ko­ve jav­nim služ­ba­ma za očitovanje. Pos­tu­pak je tran­s­pa­rent­ni­ji, ne­ma vi­še šet­nji po šal­te­ri­ma ni ko­ri­šte­nja bi­lje­ga. Za­kon je u pri­mje­ni, no mi nas­tav­lja­mo da­lje s ra­zvo­jem di­gi­tal­nog sus­ta­va i s do­dat­nim ras­te­re­će­nji­ma od bi­ro­kra­ci­je i na­me­ta. To će­mo pos­ti­ći dalj­njim ra­zvo­jem in­for­ma­cij­skog sus­ta­va pros­tor­nog ure­đe­nja, a cilj je na jed­nom mjes­tu oku­pi­ti sve pros­tor­ne pla­no­ve i sve in­ter­ven­ci­je u pros­to­ru. Sus­tav uklju­ču­je i ra­zvoj e-In­s­pek­ci­je, e-Ar­hi­va (u ko­jem će bi­ti po­hra­nje­ne sve do­zvo­le) i e-Pla­no­va (sa svim pla­no­vi­ma). Pri­je ne­ko­li­ko da­na do­bi­li smo i po­t­vr­du da će se pro­jekt dalj­njeg ra­zvo­ja di­gi­tal­nog sus­ta­va fi­nan­ci­ra­ti iz fon­do­va Europ­ske uni­je sa 111 mi­li­ju­na ku­na, dok je ukup­na vri­jed­nost pro­jek­ta 131 mi­li­jun ku­na. Ovo je za­is­ta pro­jekt ko­ji stva­ra do­da­nu vri­jed­nost ko­ris­ni­ci­ma jer mo­der­ni­zi­ra us­lu­ge za gra­đa­ne i pos­lov­nu za­jed­ni­cu ona­ko ka­ko bi one i tre­ba­le iz­gle­da­ti u dr­ža­va­ma 21. sto­lje­ća.

Kan­di­da­ti ko­ji se do­dvo­ra­va­ju ek­s­trem­noj des­ni­ci naj­av­lju­ju uki­da­nje stran­ke na­ci­onal­nih ma­nji­na, po­ve­ća­va­ju ov­las­ti, že­le ob­na­ša­ti pet funk­ci­ja odjednom, za nas je to za­bri­nja­va­ju­će

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.