Smrt Kris­ti­ana Vu­ka­so­vi­ća pod po­ve­ća­lo jav­nos­ti po­no­vo je do­ve­la hr­vat­ski za­tvor­ski sus­tav i nje­go­ve broj­ne pro­ble­me. Zbog ne­mo­gu­ćih uvje­ta ra­da pra­vo­sud­ni po­li­caj­ci naj­av­lju­ju ve­li­ki pro­s­vjed za 30. ruj­na

Večernji list - Hrvatska - Obzor - - Intervju - Pi­še Iva­na Ja­ke­lić iva­na.ja­ke­[email protected]­cer­nji.net

Umro sam od stra­ha. Tu re­če­ni­cu svat­ko od nas iz­go­vo­rio je ba­rem jed­nom u ži­vo­tu u tre­nu­ci­ma ka­da smo ba­rem me­ta­fo­rič­ki htje­li opi­sa­ti ne­ugod­nost ne­ke si­tu­aci­je. Iz­go­va­ra­ju­ći tu re­če­ni­cu, vje­ro­jat­no nit­ko od nas ni­je mis­lio da se od stra­ha i dos­lov­no mo­že umri­je­ti. A mo­že. Po­ka­zu­je to, na­ža­lost, pri­mjer Kris­ti­ana Vu­ka­so­vi­ća (18), mla­di­ća na ko­jem su se pre­lo­mi­le sve ne­lo­gič­nos­ti i ne­pra­vil­nos­ti druš­tva i dr­ža­ve. Vu­ka­so­vić je 24. ko­lo­vo­za umro u KBC-u Split, u ko­ji je 1. ko­lo­vo­za u ko­ma­toz­nom sta­nju do­ve­zen iz split­skog za­tvo­ra. Nje­go­va smrt otvo­ri­la je niz još uvi­jek neo­d­go­vo­re­nih pi­ta­nja, ali je is­to ta­ko još jed­nom uka­za­la i na sve ru­pe, i to opas­ne ru­pe u za­tvor­skom, ali i pra­vo­sud­nom sus­ta­vu. Jer Kris­ti­an Vu­ka­so­vić bio je mla­dić s di­jag­nos­ti­ci­ra­nim men­tal­nim i tje­les­nim po­te­ško­ća­ma, ko­jem je HZZO po­čet­kom 2018. ut­vr­dio te­ži inva­li­di­tet i po­tre­bu za cje­lod­nev­nom po

mo­ći i nje­gom. Us­pr­kos to­me, za­vr­šio je u za­tvo­ru na­kon što se sam pri­ja­vio po­li­ci­ji jer je za­pa­lio pet mas­li­na. Di­jag­nos­ti­ci­ran mu je po­re­me­ćaj pi­ro­ma­ni­je, vje­štak je za­klju­čio da je u vri­je­me po­či­nje­nja dje­la bio bit­no sma­nje­no ubro­jiv, on je sam po­li­caj­ci­ma i is­traž­nom su­cu ka­zao ka­ko u gla­vi ču­je gla­so­ve ko­ji mu go­vo­re da ne­što mo­ra za­pa­li­ti. No us­pr­kos sve­mu to­mu, Vu­ka­so­vić ni­je za­vr­šio na li­je­če­nju, već u za­tvo­ru ko­ji ga je po sve­mu su­de­ći i ubio. I ka­ko to obič­no bi­va na­kon ovak­vih tra­gič­nih si­tu­aci­ja, ci­je­li sus­tav od­mah je po­ku­šao od sve­ga opra­ti ru­ke.

Mi­nis­trov šlag na tor­tu

Tu­ži­telj­stvo i sud na­ve­li su kro­no­lo­gi­ju do­ga­đa­ja prav­da­ju­ći se da je sve bi­lo po za­ko­nu. Vu­ka­so­vić je pri­tvo­ren u trav­nju, u sr­p­nju je osu­đen na kaz­nu od osam mje­se­ci za­tvo­ra, sve to vri­je­me je bio u pri­tvo­ru ko­ji mu na­kon ope­to­va­nih žal­bi nje­go­va od­vjet­ni­ka ni­je uki­nut sve dok ni­je za­vr­šio u bol­ni­ci u ko­mi!? I po tu­ži­telj­stvu i po su­du, u ci­je­loj pro­ce­du­ri ne­ma ni­čeg spor­nog pa im ni­je spor­no ni što Vu­ka­so­vi­ću ni­je su­đe­no pre­ma Za­ko­nu o su­do­vi­ma za mla­dež ia­ko se taj za­kon na nje­ga tre­bao pri­mi­je­ni­ti s ob­zi­rom na nje­go­vu dob. Upra­va za za­tvor­ski sus­tav promp­t­no je us­ta­no­vi­la da ni­kak­vih pro­pus­ta osob­lja za­tvo­ra u Spli­tu ni­je bi­lo, a šlag na tor­tu bi­la je iz­ja­va mi­nis­tra Dra­že­na Boš­nja­ko­vi­ća ko­ji je ka­zao da su se o Vu­ka­so­vi­ću bri­nu­li i za­tvo­re­ni­ci te da je pre­mje­štan iz će­li­je u će­li­ju ka­da je za­tvo­re­ni­ci­ma ta bri­ga bi­la previše!? Za­što su se o Vu­ka­so­vi­ću bri­nu­li za­tvo­re­ni­ci či­ji to po­sao de­fi­ni­tiv­no ni­je, iz Upra­ve za za­tvor­ski sus­tav do za­klju­če­nja ovog bro­ja ni­su od­go­vo­ri­li. Kao što ni­su od­go­vo­ri­li ni na niz pos­tav­lje­nih pi­ta­nja ve­za­no za sta­nje unu­tar za­tvor­skog sus­ta­va. U ko­jem se mno­ge stva­ri iz ovih ili onih raz­lo­ga pri­kri­va­ju, po­put po­da­ta­ka da su u ko­lo­vo­zu dvo­ji­ca za­tvo­re­ni­ka umr­la od pre­do­zi­ra­nja, da su u jed­nom za­tvo­ru za­tvo­re­ni­ci od­bi­li iz dvo­ri­šta ući u će­li­je, da su na­pa­di na pra­vo­sud­ne po­li­caj­ce učes­ta­li i uglav­nom ne­sank­ci­oni­ra­ni, da pra­vo­sud­nih po­li­ca­ja­ca ima pre­ma­lo... Sve to ni­su pro­ble­mi od ju­čer, no sus­tav­no se go­di­na­ma ne rje­ša­va­ju, a za­tvor­ski sus­tav u fo­kus jav­nos­ti do­la­zi ka­da se do­go­de in­ci­den­ti ili ka­da ne­ki slu­čaj, po­put ovog s Vu­ka­so­vi­ćem, da­ni­ma ne si­la­zi s no­vin­skih nas­lov­ni­ca. Naš za­tvor­ski sus­tav sas­to­ji se od šest kaz­ni­oni­ca i 14 za­tvo­ra te dva od­goj­na za­vo­da, a pre­ma Iz­vješ­ću o sta­nju i ra­du kaz­ni­oni­ca, za­tvo­ra i od­goj­nih za­vo­da za 2107., o ko­jem je Sa­bor ras­prav­ljao po­čet­kom go­di­ne, ti­je­kom 2017. kaz­ne je slu­ži­lo 3900 za­tvo­re­ni­ka. Od tog bro­ja u za­tvo­re­nim uvje­ti­ma bo­ra­vi­lo je 2890 za­tvo­re­ni­ka, u po­lu­otvo­re­nim 725, a u otvo­re­nim 285. Pre­ma ne­kim pro­cje­na­ma sma­tra se da hr­vat­ski za­tvo­ri i kaz­ni­oni­ce ima­ju ka­pa­ci­te­ta za smje­štaj oko 4500 za­tvo­re­ni­ka pa iz služ­be­nih broj­ki pro­iz­la­zi da je 2017. sta­nje u za­tvo­ri­ma, ba­rem što se smje­štaj­nih ka­pa­ci­te­ta ti­če, bi­lo – za­do­vo­lja­va­ju­će. Na­da­lje, te je go­di­ne, na­vo­di se u iz­vješ­ću, kroz za­tvor­ski sus­tav ukup­no proš­lo 11.329 oso­ba, u raz­li­či­tim prav­nim sta­tu­si­ma, bi­lo da su bi­li za­tvo­re­ni­ci, pri

‘Džun­glu’ u za­tvo­ri­ma kon­tro­li­raš sa­mo ako ula­žeš u lju­de, pla­će, si­gur­nost...’

tvo­re­ni­ci, pre­kr­šaj­ci ili ma­lo­ljet­ni­ci. U od­no­su na 2016. uku­pan broj za­tvo­re­ni­ka ko­ji je prošao kroz sus­tav bio je ve­ći za 5%, a me­đu sta­nov­ni­ci­ma za­tvo­ra do­mi­ni­ra­ju mu­škar­ci (95,39%). Onih ko­ji su ti­je­kom 2017. iz­dr­ža­va­li kaz­nu bi­lo je 4146, od­nos­no 40% od sve po­pu­la­ci­je ko­ja se 2017. na­la­zi­la u za­tvo­ri­ma. U is­to vri­je­me s od­s­lu­že­nja kaz­ni ot­pu­šte­no je 1657 oso­ba. Ti­je­kom 2017. u za­tvo­ri­ma je bi­lo i 518 oso­ba ko­ji­ma je bi­la iz­re­če­na ne­ka si­gur­nos­na mje­ra (li­je­če­nje od ovis­nos­ti, psi­hi­ja­trij­sko li­je­če­nje...), a zbog naj­te­žih dje­la kaz­nu su slu­ži­le 234 oso­be, 12 že­na i 222 mu­škar­ca. Naj­vi­še za­tvo­re­ni­ka ti­je­kom 2017. slu­ži­lo je kaz­ne u ras­po­nu od jed­ne do tri go­di­ne (642 mu­ška­ra­ca i 55 že­na). Kaz­ne iz­me­đu 20 i 30 go­di­na za­tvo­ra slu­ži­lo je 55 mu­ška­ra­ca i dvi­je že­ne, a kaz­ne iz­me­đu 30 i 40 go­di­na za­tvo­ra 48 mu­ška­ra­ca i jed­na že­na.

Služ­be­na uljep­ša­na stvar­nost

Zbog kon­zu­ma­ci­je dro­ge ti­je­kom 2017. ste­gov­no je kaž­nje­no 255 za­tvo­re­ni­ka i ma­lo­ljet­ni­ka, a bi­lo je i 66 zlo­po­ra­ba po­god­nos­ti. Za­bi­lje­že­no je i šest na­pa­da na pra­vo­sud­ne po­li­caj­ce, dok su oni is­to­vre­me­no 46 pu­ta upo­ra­bi­li sred­stva pri­si­le pre­ma za­tvo­re­ni­ci­ma. U iz­vješ­ću se na­vo­di i da je 2017. bi­lo 14 smrt­nih slu­ča­je­va za­tvo­re­ni­ka, s tim da se ne pre­ci­zi­ra o če­mu se toč­no ra­di, što je za tri vi­še ne­go go­di­nu ra­ni­je. Sa­mo­uboj­stva za­tvo­re­ni­ka, ako je vje­ro­va­ti iz­vješ­ću, 2017. ni­je bi­lo, no za­to je bi­lo 13 po­ku­ša­ja sa­mo­uboj­stva što je vi­še ne­go 2016. ka­da ih je bi­lo de­vet. U 2017. bi­lo je šest po­ku­ša­ja bje­go­va, a ukup­no je bje­go­va, uda­lje­nja i ne­po­vrat­ka s pre­ki­da kaz­ne u 2017. bi­lo 29, što je ma­nje ne­go 2016. ka­da je za­bi­lje­žen 31 takav slu­čaj. No dok služ­be­ni do­ku­men­ti pri­ka­zu­ju uljep­ša­nu stvar­nost, lju­di ko­ji ra­de u sus­ta­vu ima­ju re­al­ni­ji po­gled na sve. – Sta­nje u za­tvo­ri­ma je kri­tič­no. Za­pra­vo, vi­še ni­je ni kri­tič­no, već je ka­tas­tro­fal­no. U svim za­tvo­ri­ma ne­dos­ta­je pra­vo­sud­nih po­li­ca­ja­ca pa ta­ko u Re­me­tin­cu fa­li 70 lju­di, u split­skom za­tvo­ru 26... Pre­ma na­šim pro­cje­na­ma, u sus­ta­vu fa­li iz­me­đu 300 i 400 pra­vo­sud­nih po­li­ca­ja­ca. Uvje­ti ra­da su ne­mo­gu­ći, po­sao je go­to­vo ne­mo­gu­će or­ga­ni­zi­ra­ti, a je­dan pra­vo­sud­ni po­li­ca­jac u pra­vi­lu se bri­ne za 150 za­tvo­re­ni­ka. Pra­vo­sud­ni po­li­ca­jac ko­ji ima 35 go­di­na sta­ža i do­da­tak na pla­ću od 30 pos­to mje­seč­no ra­di za 5100 ku­na. S ob­zi­rom na to, ni­je ni ču­do da nit­ko ne želi ra­di­ti u za­tvor­skom sus­ta­vu, da mje­seč­no ba­rem je­dan pra­vo­sud­ni po­li­ca­jac da ot­kaz, dok se is­to­vre­me­no sta­ri­jim ko­le­ga­ma ne do­zvo­lja­va da idu u mi­ro­vi­nu – ka­že Ar­min Ta­ta­re­vić, pred­sjed­nik Sin­di­ka­ta pra­vo­sud­ne po­li­ci­je Hr­vat­ske (SSPH). Zbog na­go­mi­la­nih pro­ble­ma te či­nje­ni­ce da Ministarst­vo pra­vo­su­đa i Upra­va za za­tvor­ski sus­tav ne­ma­ju slu­ha za pro­ble­me svo­jih dje­lat­ni­ka, SSPH 30. ruj­na pla­ni­ra or­ga­ni­zi­ra­ti ve­li­ki pro­s­vjed či­ji je cilj upo­zo­ri­ti jav­nost na ono što se do­ga­đa iza zi­do­va hr­vat­skih za­tvo­ra. – Po­jed­nos­tav­lje­no re­če­no, mo­glo bi se re­ći da mi vi­še ne­ma­mo kon­tro­lu unu­tar za­tvo­ra, što je na kon­cu svjes­no ili ne­s­vjes­no priz­nao i mi­nis­tar Boš­nja­ko­vić ka­da je us­t­vr­dio da su za­tvo­re­ni­ci bri­nu­li za mla­di­ća ko­ji je kas­ni­je pre­mi­nuo u split­skoj bol­ni­ci. Pa to je ap­surd­no, a i nas za­ni­ma ka­ko je to mo­gu­će. Taj je mla­dić bio pod po­ja­ča­nim nad­zo­rom. To zna­či da je on tre­bao bi­ti smje­šten na po­seb­nom odje­lu. No ap­surd je da Odjel po­ja­ča­nog nad­zo­ra pos­to­ji sa­mo u Le­po­gla­vi, dok se u dru­gim us­ta­no­va­ma oso­be pod po­ja­ča­nim nad­zo­rom smje­šta­ju u će­li­je s dru­gim za­tvo­re­ni­ci­ma. A po­ja­ča­ni nad­zor u tak­vim si­tu­aci­ja­ma iz­gle­da ta­ko da tak­vu oso­bu smjes­ti­te bli­že vra­ti­ma i on­da kroz špi­jun­ku na vra­ti­ma sva­ko to­li­ko pro­vje­ra­va­te ka­ko je. No ka­da u jed­noj će­li­ji ima­te tro­ji­cu tak­vih za­tvo­re­ni­ka, valjda je svi­ma jas­no na što sli­či takav po­ja­ča­ni nad­zor. Jer po lo­gi­ci stva­ri sva tro­ji­ca vam ne mo­gu bi­ti na do­hva­tu oka – objaš­nja­va ne­lo­gič­nos­ti svog sva­kod­nev­nog pos­la Ta­ta­re­vić. Da je sta­nje u za­tvor­skom sus­ta­vu doš­lo oz­bilj­no do gra­ni­ce pu­ca­nja, sla­že se i nje­gov ko­le­ga Je­len­ko Kre­šo, do­pred­sjed­nik SSPH. Po­jaš­nja­va da su stva­ri ta­ko pos­tav­lje­ne da od pra­vo­sud­nih po­li­ca­ja­ca ko­ji ra­de u sus­ta­vu njih 57% za­uzi­ma ne­ke še­fov­ske po­zi­ci­je, dok na iz­vr­ši­te­lje, od­nos­no one ko­ji ra­de sa za­tvo­re­ni­ci­ma i pri­tvo­re­ni­ci­ma ot­pa­da 43%.

– Da bi se kon­tro­li­ra­la, ta na­zo­vi­mo je ko­lok­vi­jal­no džun­gla, mo­raš ulo­ži­ti u ljud­stvo, pla­ću, za­šti­tu i dos­to­jans­tvo pra­vo­sud­nih po­li­caj­ca. A sve to mi ne­ma­mo. Ima­mo Cen­tar za iz­o­braz­bu u ko­jem je za­pos­le­no 16 lju­di, ko­ji je iz­gra­đen i oprem­ljen nov­cem iz EU fon­do­va, a u ko­jem se ni­kak­va iz­o­braz­ba ne do­ga­đa. Ako ima jed­na edu­ka­ci­ja go­diš­nje, to je su­per. Za pos­to­je­će sta­nje za­pra­vo je kriv sus­tav ko­ji ne edu­ci­ra lju­de pa is­pa­da da su lo­po­vi edu­ci­ra­ni­ji od nas. Na za­po­vjed­na mjes­ta stav­lja­ju se lju­di ko­ji ni­su kva­li­fi­ci­ra­ni za po­sao ko­ji ra­de jer ih nit­ko za to ni­je ni pri­pre­mio ni obu­čio – ka­že Kre­šo.0 No nes­po­sob­nost za­po­vjed­nog ka­dra i ne­dos­tat­ka lju­di ni­su je­di­ni pro­blem s ko­jim se on i nje­go­vi ko­le­ge sva­kod­nev­no su­sre­ću. I on i Ta­ta­re­vić is­ti­ču da za­tvo­ri, što je po­ma­lo iz­van sva­ke pa­me­ti, ne­ma­ju pse za de­tek­ci­ju dro­ga, da su sla­bo ops­krb­lje­ni de­tek­to­ri­ma me­ta­la, dok se oni pos­to­je­ći ne ser­vi­si­ra­ju re­do­vi­to, a je­dan od ve­ćih pro­ble­ma je i što je uki­nu­ta pra­vo­sud­na in­ter­vent­na pos­troj­ba.

Ne­za­šti­će­ni po­li­caj­ci

– Ta je pos­troj­ba ja­ko bit­na u slu­ča­ju ne­kih ve­ćih in­ci­de­na­ta jer su se u njoj na­la­zi­li dečki ko­ji ra­de u za­tvo­ri­ma, poz­na­ju sus­tav i za­tvo­re­ni­ke. Oni su sa­mi vjež­ba­li, sa­mi se opre­ma­li. Sve su ra­di­li na do­bro­volj­noj ba­zi, bez da im je išta bi­lo pla­će­no. Uki­nu­ti su uz obraz­lo­že­nje da će po­ten­ci­jal­ne in­ci­dent­ne si­tu­aci­je unu­tar za­tvo­ra rje­ša­va­ti in­ter­vent­na ili spe­ci­jal­na po­li­ci­ja. Dok oni do­đu, sva­šta se do­go­di. Što se ti­če psa za de­tek­ci­ju dro­ga, ko­ji je za­tvo­ri­ma nuž­no po­tre­ban jer dro­ga uvi­jek na­đe na­čin da uđe unu­tra, na­kon što je ugi­nuo zadnji pas ko­jeg smo ima­li, MUP je nu­dio svog. No za tog psa tre­ba­la se pla­ti­ti obu­ka ko­ja je sta­ja­la 30.000 ku­na. To ni­je pla­će­no pa sa­da ne­ma­mo psa za de­tek­ci­ju dro­ga – ka­že Kre­šo. Ka­da se svim pro­ble­mi­ma o ko­ji­ma on i Ta­ta­re­vić go­vo­re do­da i po­da­tak da Bol­ni­ca za oso­be li­še­ne slo­bo­de vi­še ne­ma sta­tus bol­ni­ce jer ni­je za­do­vo­lji­la uvje­te s ob­zi­rom na to da ne­ma do­vo­ljan broj bol­nič­kih odje­la, kao i po­da­tak da u za­tvo­ri­ma kro­nič­no ne­dos­ta­je li­ječ­ni­ka i me­di­cin­skog osob­lja, oči­to je da se s pra­vom mo­že re­ći ka­ko ci­je­lom za­tvor­skom sus­ta­vu oz­bilj­no pri­je­ti uru­ša­va­nje. Kre­šo mis­li da će ovak­vo sta­nje u sus­ta­vu tra­ja­ti sve dok god za ono što se do­ga­đa unu­tar za­tvo­ra ne bu­de od­go­vo­ran net­ko tko je na vr­hu pi­ra­mi­de.

– Na­kon sva­kog in­ci­den­ta od­go­vor­nost se tra­ži u re­do­vi­ma pra­vo­sud­ne po­li­ci­je. Ni­ka­da se ne pro­pit­ku­je je li kriv upra­vi­telj za­tvo­ra, a o ne­kom na vi­šoj po­zi­ci­ji da ne go­vo­ri­mo. S dru­ge stra­ne, pra­vo­sud­ni po­li­caj­ci uop­će ni­su za­šti­će­ni. Ne­dav­no je je­dan za­tvo­re­nik pre­mje­štan iz za­tvo­ra u za­tvor zbog na­pa­da na po­li­caj­ce Za ni je­dan od tih na­pa­da ni­je bio sank­ci­oni­ran, a svi su zna­li da je ri­ječ o ope­to­va­nom re­ci­di­vis­tu, pro­ble­ma­tič­nom za­tvo­re­ni­ku s vi­še od 100 kaz­ne­nih pri­ja­va. Tak­ve za­tvo­re­ni­ke kaz­ni se za­bra­nom pi­sa­nja pi­sa­ma ili za­bra­nom od­la­ska u kan­ti­nu. Ne’š ti kaz­ne. Ni­ti pi­šu pi­sma ni­ti ima­ju nov­ca na ra­ču­nu za kan­ti­nu – sli­ko­vi­to za­klju­ču­je Kre­šo pri­ču o ap­surd­nos­ti­ma za­tvor­skog sus­ta­va.

U 2017. bi­lo je 14 smrt­nih slu­ča­je­va za­tvo­re­ni­ka, što je za tri vi­še ne­go go­di­nu pri­je. Sa­mo­uboj­stva za­tvo­re­ni­ka 2017. ni­je bi­lo, no za­to je bi­lo 13 po­ku­ša­ja sa­mo­uboj­stva, na­vo­di se u go­diš­njem iz­vješ­ću

4 Kaz­ni­oni­ca u Le­po­gla­vi Je­di­ni hr­vat­ski za­tvor mak­si­mal­ne si­gur­nos­ti u ko­jem kaz­ne slu­že naj­go­ri od naj­go­rih. Po­čet­kom 90-ih u toj su kaz­ni­oni­ci iz­bi­le i dvi­je po­bu­ne, a u kaz­nu u njoj svo­je­vre­me­no je slu­žio i kar­di­nal Ste­pi­nac.

1 Za­tvor u Pu­li Na stra­ni­ca­ma no­vin­skih cr­nih kro­ni­ka na­šao se vi­še pu­ta zbog raz­nih in­ci­de­na­ta, a naj­straš­ni­ja stvar do­go­di­la se 2015. ka­da se u sa­mi­ci za­pa­lio i iz­go­rio za­tvo­re­nik Bo­jan Be­šić. Slu­čaj još ni­je sud­ski okon­čan.

5 Kaz­ni­oni­ca u Po­že­gi Jed­na od šest kaz­ni­oni­ca unu­tar hr­vat­skog pe­nal­nog sus­ta­va. Ima i po­lu­otvo­re­ni odjel pa u nju, kao i pul­sku kaz­ni­oni­cu, uglav­nom idu za­tvo­re­ni­ci ko­ji­ma su iz­re­če­ne ma­nje kaz­ne ili oni ko­ji su već od­s­lu­ži­li ve­ći­nu kaz­ne.

2 Kaz­ni­oni­ca u Po­že­gi Poz­na­ti su po to­me što je ta­mo je­di­ni pra­vi žen­ski za­tvor u zem­lji, a ima­ju i Od­goj­ni za­vod za dje­voj­ke. Žen­ski za­tvor pri­la­go­đen je i za­tvo­re­ni­ci­ma ko­je su maj­ke pa djeca s nji­ma mo­gu bi­ti do tre­će go­di­ne.

Kaz­ni­oni­ca Li­po­vi­ca Ri­ječ je o kaz­ni­oni­ci po­lu­otvo­re­nog ti­pa u ko­joj kaz­nu iz­dr­ža­va­ju mu­škar­ci osu­đe­ni na kaz­ne du­lje od šest mje­se­ci za­tvo­ra. Kaz­ni­oni­ca ima i voć­njak u Ma­loj Lu­di­ni u ko­jem ra­de rad­no ak­tiv­ni za­tvo­re­ni­ci ko­ji to že­le.

3 Za­tvor Bi­li­ce u Spli­tu Ri­ječ je o za­tvo­ru u ko­jem in­ci­den­ti ni­su ri­jet­ki te u ko­jem u ovom tre­nut­ku pre­ma pro­cje­ni SPPH ne­dos­ta­je naj­ma­nje 26 pra­vo­sud­nih po­li­caj­ca, što ote­ža­va nor­mal­no i sva­kod­nev­no funk­ci­oni­ra­nje za­tvo­ra.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.