Pri­mor­sko­go­ran­ski kraj – ‘pred­gra­đe’ Za­gre­ba ko­je ima i mo­rje i go­rje, ali i ‘bi­je­lu smrt’

‘Kre­nu­lo je niz­br­do na­kon 2010. Ka­da sam po­čeo ra­di­ti ov­dje, bi­lo je če­ti­ri ti­su­će po­ro­đa­ja, a sa­da smo is­pod 2500. Mi pa­da­mo u ti­su­ća­ma po­ro­đa­ja, a je­di­no smo ro­di­li­šte u žu­pa­ni­ji’

Večernji list - Hrvatska - Obzor - - Umire Li Nada Doista Posljednja -

Na­do­hvat su ru­ke i ski­ja­li­šte i pla­že, na­zi­va ih se “pred­gra­đem Za­gre­ba”, opi­su­je ur­ba­nim kra­jem zem­lje ko­ji ima, ka­ko ka­žu – i mo­rje i go­rje. Tu su div­ni oto­ci, poz­na­ta ri­vi­je­ra, tu­ris­tič­ki bi­ser Opa­ti­ja, ze­le­ni Gor­ski ko­tar, a kao “cen­tra­la” tu je Ri­je­ka. No, Pri­mor­sko-go­ran­ska žu­pa­ni­ja kraj je ko­ji odu­mi­re i ko­ji stru­ka već ne­ko vri­je­me na­zi­va po­dru­čjem “bi­je­le smr­ti”. Upra­vo je tu naj­ve­ća raz­li­ka iz­me­đu bro­ja umr­lih i ro­đe­nih, čak dvos­tru­ko ve­ća u us­po­red­bi, re­ci­mo, s tim po­dat­kom za Za­greb ili Split­sko-dal­ma­tin­sku žu­pa­ni­ju. Raz­li­ka je to od čak 1646 vi­še umr­lih lju­di ne­go ro­đe­nih proš­le go­di­ne u Pri­mor­sko-go­ran­skoj žu­pa­ni­ji, vi­še ne­go i u sla­von­skim žu­pa­ni­ja­ma, či­ja se mla­dost po­s­ljed­njih go­di­na ma­sov­no se­li. Dok su se na ne­ki bi­za­ran na­čin oči i uši jav­nos­ti već na­vik­nu­le na vi­jes­ti ka­ko se Sla­vo­ni­ja praz­ni, iz­gle­da da je ri­ječ­ki kraj os­tao u to­me ne­ka­ko ne­za­mi­je­ćen. Mo­žda ta­ko jest u oku na­ro­da, ali lo­kal­ni lju­di ite­ka­ko

svje­do­če na­za­do­va­nju, od­las­ci­ma i iz­os­tan­ku per­s­pek­ti­ve za kraj u ko­ji se ne­koć pak do­se­lja­va­lo. – Mla­di lju­di, kad odu na ško­lo­va­nje, ri­jet­ko se vra­ća­ju jer ne mo­gu ov­dje do­bi­ti po­sao s kva­li­fi­ka­ci­ja­ma ko­je ima­ju. No­vi po­ka­za­te­lji su vam da sa­da na­ši mla­di lju­di od­la­ze ra­di­ti u Slo­ve­ni­ju, ko­ja im je na 30-ak ki­lo­me­ta­ra. Ni­je naj­važ­ni­ja pla­ća, ali je ja­ko bit­na za ži­vot, no tu je još niz pro­ble­ma. Slo­ven­ci su evo otvo­ri­li Čer­no­melj, oni ne­ma­ju cen­tra­li­zi­ra­ni ra­zvoj kao u Hr­vat­skoj, ne­go vo­de bri­gu da se ula­že i u ru­ral­na po­dru­čja. Kod nas se sa­mo sa­zi­va­ju ras­pra­ve, do­no­se dek­la­ra­ci­je, ali kon­kret­ne po­mo­ći ne­ma, gra­de se ska­ka­oni­ce s ko­jih nit­ko ni­kad ni­je sko­čio… – u da­hu će Dra­žen Mu­fić, gra­do­na­čel­nik Vr­bov­skog, mjes­ta s oko pet ti­su­ća sta­nov­ni­ka gdje su, do­da­je, ni­zom mje­ra po­ku­ša­li pri­vu­ći i za­dr­ža­ti sta­nov­ni­ke, su­bven­ci­jom sta­no­va­nja i po­mo­ći za no­vo­ro­đen­čad.

Spe­ci­fič­no sta­ra žu­pa­ni­ja

Ali, ka­ko ka­že Mu­fić, ne ra­đa­ju se djeca zbog nov­ca. – Pri­mor­sko-go­ran­ska žu­pa­ni­ja stal­no se hva­li ka­ko ima i ze­le­no i pla­vo, ali to ne­ma ve­ze jed­no s dru­gim. Ovo ze­le­no ne­ma in­fras­truk­tu­ru za do­la­zak inves­ti­to­ra, kli­mat­ski uvje­ti po­put du­ge zi­me po­skup­lju­ju pro­izvod­nju, a ti­me do­la­zak inves­ti­to­ra i otva­ra­nje kva­li­tet­nih rad­nih mjes­ta te se o to­me ne vo­di ni­kak­va bri­ga. U Vr­bov­skom je naj­ve­ći po­du­zet­nik Grad Vr­bov­sko, on­da od­mah zna­te da ni­je do­bro. U ovaj se kraj nekad do­la­zi­lo ra­di­ti dok je bi­la drv­na in­dus­tri­ja, ali što je nekad ra­di­lo 800 lju­di, sa­da ra­di njih 50. Ka­ko su tvrt­ke pro­pa­da­le, ta­ko ni­je bi­lo pos­la i sad ga ne­ma ni za Go­ra­ne, a ka­mo­li da net­ko do­đe. I za­to svi tren­do­vi idu jed­nos­tav­no u ko­rist sta­rač­kih ku­ćans­ta­va – opi­su­je Mu­fić.

Da u Pri­mor­sko-go­ran­skoj žu­pa­ni­ji sta­rač­ka ku­ćans­tva do­mi­ni­ra­ju, poz­na­to je stru­ci po­se­bi­ce po­s­ljed­njih go­di­na jer je Pri­mor­sko-go­ran­ska žu­pa­ni­ja spe­ci­fič­no sta­ra žu­pa­ni­ja.

Ka­ko objaš­nja­va izv. prof. dr. sc. Iva Sor­ta-Bi­la­jac Tu­ri­na, ovo je sta­ra žu­pa­ni­ja u smis­lu udje­la sta­nov­niš­tva tre­će ži­vot­ne do­bi u ukup­noj po­pu­la­ci­ji, što zna­či s jed­ne stra­ne da se ži­vot­ni vi­jek pro­du­lju­je, ali i sa so­bom pov­la­či po­tre­bu da se tak­voj sli­ci ci­je­li sus­tav pri­la­go­di.

– Na to se mo­že re­ći da je kva­li­te­ta ži­vo­ta u od­no­su na ra­ni­je go­di­ne pu­no dru­ga­či­ja i da su­vre­me­na me­di­ci­na omo­gu­ću­je du­ži ži­vot­ni vi­jek, ali to zna­či i da se sus­tav pa ta­ko i zdrav­s­tve­no ops­krb­lji­va­nje to­mu pri­la­go­đa­va. Sa­da ima­mo pu­no ve­ći broj ko­ris­ni­ka zdrav­s­tve­nog sus­ta­va tre­će ži­vot­ne do­bi ko­ji pak ima­ju spe­ci­fič­ne po­tre­be jer naj­češ­će ima­ju vi­še

Naj­ve­ća raz­li­ka iz­me­đu bro­ja ro­đe­nih i umr­lih je u Pri­mor­sko go­ran­skoj žu­pa­ni­ji (-1646) * HZJZ

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.