Ne vi­dim da net­ko stva­ra voj­sku EU, ali Uni­ja ne tre­ba sa­mo uprav­lja­ti kri­za­ma kad se ja­ve, ne­go se tre­ba bri­nu­ti o za­šti­ti svo­jih gra­đa­na

Ni­je Brexit dao no­vi za­mah pre­ma obram­be­noj Uni­ji. Ne­ko­li­ko je raz­lo­ga, a je­dan je i sve nes­ta­bil­ni­ji si­gur­nos­ni kon­tekst u i oko Eu­ro­pe

Večernji list - Hrvatska - Obzor - - Intervju - Raz­go­va­rao To­mis­lav Kras­nec

Iz­vr­š­ni di­rek­tor Europ­ske obram­be­ne agen­ci­je (EDA) Jor­ge Do­mecq u raz­go­vo­ru za Ve­čer­nji list, vo­đe­nom u Bruxel­le­su na­kon nje­go­va po­vrat­ka iz rad­nog po­sje­ta Za­gre­bu, objaš­nja­va što toč­no ra­di ova EU agen­ci­ja ko­ja pos­ta­je sve važ­ni­ja ka­ko se EU sve vi­še okre­će us­pos­ta­vi su­rad­nje me­đu dr­ža­va­ma čla­ni­ca­ma i na po­dru­čju voj­ne, obram­be­ne po­li­ti­ke. EDA pos­to­ji već 15 go­di­na, ali sve do pri­je go­di­nu-dvi­je Europ­ska uni­ja za­pra­vo ni­je ima­la am­bi­ci­ju uple­ta­ti svo­je pr­ste u obram­be­nu po­li­ti­ku dr­ža­va čla­ni­ca. To se po­če­lo mi­je­nja­ti od­lu­kom gra­đa­na Uje­di­nje­nog Kra­ljev­s­tva da iz­a­đu iz EU jer ta je dr­ža­va čla­ni­ca bi­la naj­glas­ni­ja u pri­jet­nji da će ulo­ži­ti ve­to na sva­ki po­ku­šaj oz­bilj­ni­jeg uple­ta­nja EU u po­dru­čje u ko­je­mu NATO sa­svim do­bro ra­di taj po­sao ko­or­di­ni­ra­nja i za­jed­nič­ke obra­ne sa­vez­ni­ka. S Bri­tan­ci­ma na iz­laz­nim vra­ti­ma, os­ta­tak EU us­pos­ta­vio je PESCO, stal­nu struk­tu­ri­ra­nu su­rad­nju u po­dru­čju obra­ne, a za ma­nje od če­ti­ri mje­se­ca po­či­nje s ra­dom i no­vi Europ­ski fond za obra­nu, te­žak oko pet mi­li­jar­di eura go­diš­nje. A za ma­nje od dva mje­se­ca na duž­nost pred­sjed­ni­ce Europ­ske ko­mi­si­je stu­pa Ur­su­la von der Leyen, pr­va oso­ba ko­ja na tu duž­nost do­la­zi iz ne­kog mi­nis­tar­stva obra­ne, u ovom slu­ča­ju nje­mač­kog. Voj­ne i obram­be­ne te­me uš­le su na lis­tu pri­ori­tet­nih te­ma u EU i ne iz­gle­da­ju kao da će nes­ta­ti, ne­go upra­vo su­prot­no. Po­vo­da za raz­go­vor s iz­vr­š­nim di­rek­to­rom Europ­ske obram­be­ne agen­ci­je je na­pre­tek.

Gos­po­di­ne Do­mecq, kre­će li se Europ­ska uni­ja pre­ma stva­ra­nju voj­ske EU?

Gle­daj­te, mo­že­te tra­ži­ti po gra­du tko ra­di na stva­ra­nju voj­ske EU, ali ja ni­sam do­sad na­išao na ne­kog tak­vog. Ono što ra­di­mo ne­što je što že­le sa­me dr­ža­ve čla­ni­ce, i na­ši part­ne­ri i sa­vez­ni­ci ko­ji su u NATO-u, a to je da europ­ska obra­na pos­ta­ne učin­ko­vi­ti­ja. Us­pos­ta­vi­li smo raz­li­či­te no­ve ala­te, po­put Pri­ori­te­ta za ra­zvoj spo­sob­nos­ti EU ( CDP), Ko­or­di­ni­ra­nog go­diš­njeg pre­gle­da obra­ne (CARD), Stal­ne struk­tu­ri­ra­ne su­rad­nje u po­dru­čju obra­ne (PESCO) i Europ­skog obram­be­nog fon­da (EDA). Po­ku­ša­va­mo obram­be­nu su­rad­nju pre­tvo­ri­ti u nor­mu ka­ko bi­smo Europ­sku uni­ju uči­ni­li učin­ko­vi­ti­jom u obra­ni. To zna­či dos­ti­za­nje sve vi­še i vi­še spo­sob­nih, is­ko­ris­ti­vih, ras­po­re­di­vih, in­te­ro­pe­ra­bil­nih i odr­ži­vih spo­sob­nos­ti i sna­ga.

Europ­ska obram­be­na agen­ci­ja (EDA) pos­to­ji već 15 go­di­na, ali či­ni se da je tek s Brexi­tom, s po­kre­ta­njem pro­ce­du­re iz­la­ska iz EU jed­ne dr­ža­ve čla­ni­ce ko­ja je uvi­jek bi­la snaž­no pro­tiv bi­lo kak­vog kre­ta­nja pre­ma ja­ča­nju obram­be­ne su­rad­nje unu­tar EU, os­ta­tak EU pro­na­šao no­vu am­bi­ci­ju i stvo­rio no­vi za­mah pre­ma obram­be­noj Uni­ji. Sla­že­te li se?

Ne bih re­kao da je Brexit bio taj oki­dač, mis­lim da je ne­ko­li­ko raz­lo­ga. Je­dan je sve kom­pli­ci­ra­ni­ji i nes­ta­bil­ni­ji si­gur­nos­ni kon­tekst u i oko Eu­ro­pe. Dru­go, vid­lji­va že­lja gra­đa­na u dr­ža­va­ma čla­ni­ca­ma da se EU za­is­ta bri­ne i o si­gur­nos­ti. Tre­će, ima­mo i ne­ka pi­ta­nja o to­me ko­li­ko se du­go još mo­že­mo u obram­be­noj po­li­ti­ci os­la­nja­ti na tre­će dr­ža­ve iz­van Europ­ske uni­je. I po­s­ljed­nje, ali ne naj­ma­nje važ­no, da­nas se odvi­ja teh­no­lo­ška re­vo­lu­ci­ja ko­ju će­mo pro­pus­ti­ti ako ne udru­ži­mo sna­ge. Sve je to za­jed­no po­tak­nu­lo dr­ža­ve čla­ni­ce da za­is­ta udru­že sna­ge i stvo­re no­vu ra­zi­nu am­bi­ci­oz­nos­ti, ko­ja se odr­ža­va i u globalnoj stra­te­gi­ji Europ­ske uni­je, u to­me da EU ne tre­ba sa­mo uprav­lja­ti kri­za­ma kad do njih do­đe uoko­lo, ne­go se ta­ko­đer bri­nu­ti o za­šti­ti svo­jih gra­đa­na i te­ri­to­ri­ja EU.

Pu­no lju­di, ko­men­ta­to­ra, pa i obič­nih gra­đa­na sklo­no je, kad raz­miš­lja o toj te­mi, po­mis­li­ti na ne­što što na­zi­va­ju voj­skom EU, ali to što vi go­vo­ri­te pu­no je, dak­le, pos­tup­ni­je kre­ta­nje pre­ma sve ve­ćoj obram­be­noj su­rad­nji? Ne nuž­no do te mje­re da se ta su­rad­nja pre­tvo­ri u ne­što što se mo­že na­zva­ti stvar­nom europ­skom, nad­na­ci­onal­nom voj­skom pod jed­nim za­po­vjed­niš­tvom?

Sad mi­je­ša­te raz­li­či­te kon­cep­te. Je­dins­tve­no za­po­vjed­niš­tvo jed­na je stvar, to ima­mo u ope­ra­ci­ja­ma. Ali, tre­ba­mo bi­ti vr­lo jas­ni o to­me da europ­ska obram­be­na po­li­ti­ka os­ta­je na me­đuv­la­di­noj ra­zi­ni. Ni­je za­pi­sa­na u te­melj­nom ugo­vo­ru o funk­ci­oni­ra­nju EU. Ovi ala­ti, ko­je sam na­veo, a ko­ji se ti­ču po­ja­ča­ne obram­be­ne su­rad­nje, ugra­đe­ni su u na­ci­onal­ne pla­no­ve obra­ne. Ako Hr­vat­ska ra­zvi­ja plan ko­ji, me­đu os­ta­lim, ima na umu i obve­ze ko­je je pri­hva­ti­la pre­uze­ti PESCO-om, i gle­da na to kroz am­bi­ci­ju stvar­nog udru­ži­va­nja i pri­bli­ža­va­nja dru­gim na­ci­onal­nim sna­ga­ma, on­da za­is­ta ide­mo pre­ma ko­nver­gen­ci­ji i in­te­gra­ci­ji obram­be­nih pla­no­va dr­ža­va čla­ni­ca. Ali tak­va in­te­gra­ci­ja ne zna­či auto­mat­ski obram­be­nu uni­ju. Ne­go zna­či da su­ra­đu­je­mo pre­ma kon­cep­tu za­jed­nič­ke obra­ne, što jest za­pi­sa­no u ugo­vo­ru o funk­ci­oni­ra­nju EU. Dr­ža­ve čla­ni­ce os­tat će od­go­vor­ne za obra­nu. To je ul­ti­ma­tiv­ni as­pekt su­ve­re­ni­te­ta ko­ji os­ta­je is­klju­či­vo u nacionalno­j do­me­ni. Ra­zvoj spo­sob­nos­ti, pro­ces u ko­jem mi po­ma­že­mo, us­mje­ren je pre­ma to­me da se stva­ri ra­de za­jed­nič­ki, ali vlas­niš­tvo nad tim pro­ce­som u ru­ka­ma je dr­ža­va čla­ni­ca. Ne u ru­ka­ma EU.

Što je s pi­ta­njem kom­pa­ti­bil­nos­ti s NATO- om? Eu­rop­lja­ni na­gla­ša­va­ju da se svi ti no­vi ala­ti stva­ra­ju kom­ple­men­tar­no, a ne u kon­ku­ren­ci­ji s NATO- om, ali Ame­ri­kan­ci, či­ni se, ni­su ta­ko uvje­re­ni. A ne­ke dr­ža­ve čla­ni­ce EU i NATO-a osjet­lji­vi­je su pre­ma tom pi­ta­nju ne­go dru­ge, ne že­le da se stva­ra raz­dor. Ka­ko vi­di­te da bi to mo­glo bi­ti raz­ri­je­še­no? Oči­to je da mo­ra bi­ti raz­ri­je­še­no da bi sve ovo što EU ra­di do­bi­lo za­mah.

Sma­tram da je snaž­na Eu­ro­pa u po­dru­čju obram­be­ne po­li­ti­ke pre­du­vjet za sna­žan NATO. NATO već du­go po­zi­va Eu­rop­lja­ne da pre­uz­mu na se­be ve­ći dio te­re­ta, a mi na­šim ini­ci­ja­ti­va­ma ra­di­mo upra­vo to: po­ve­ća­mo obram­be­ne ak­tiv­nos­ti dr­ža­va čla­ni­ca EU, po­seb­no onih ko­je su ujed­no NATO

Pla­ni­ra­mo ti­je­kom hr­vat­skog pred­sje­da­nja Vi­je­ćem EU or­ga­ni­zi­ra­ti i kon­fe­ren­ci­ju o obram­be­noj in­dus­tri­ji. Ra­do će­mo po­mo­ći hr­vat­skim po­du­ze­ći­ma da se uklju­če u pro­gra­me

sa­vez­ni­ce. Pri­ori­te­ti za ra­zvoj spo­sob­nos­ti EU (CDP) su ko­he­rent­ni s NATO-ovim pro­ce­si­ma. Sve dok se bri­ne­mo o to­me da CDP ni­je u kon­tra­dik­ci­ji s oni­me što NATO tra­ži od europ­skih ze­ma­lja ili da ne od­stu­pa od pri­ori­te­ta ko­je NATO pos­tav­lja pred dr­ža­ve čla­ni­ce, mis­lim da ra­di­mo ne­što u in­te­re­su svih: sa­mih dr­ža­va, Europ­ske uni­je, NATO-a. Ini­ci­ja­ti­ve na­rav­no mo­ra­ju bi­ti tran­s­pa­rent­ne, objaš­nje­ne na­šim sa­vez­ni­ci­ma iz­van EU, što ra­di­mo u re­do­vi­tim kon­tak­ti­ma i sas­tan­ci­ma s ve­le­pos­la­ni­ci­ma iz NATO- ovih sa­vez­ni­ca ko­je ni­su dr­ža­ve čla­ni­ce EU. Da­je­mo im sva objaš­nje­nja o na­šim ini­ci­ja­ti­va­ma.

Ako do­bro shva­ćam, a is­pra­vi­te me ako gri­je­šim, naj­važ­ni­ja za­bri­nu­tost s ame­rič­ke stra­ne ti­če se pris­tu­pa na­tje­ča­ji­ma za pro­jek­te su­fi­nan­ci­ra­ne iz Europ­skog obram­be­nog fon­da, od­nos­no pi­ta­nja ho­će li bi­ti tre­ti­ra­ni po­sve kao treća dr­ža­va iz­van EU ko­ja zbog to­ga ima te­ži pris­tup.

Pa mo­ra­ju bi­ti tre­ti­ra­ni kao treća zemlja jer ni­su u EU, a mi se ko­ris­ti­mo nov­cem ko­ji do­la­zi iz dže­po­va europ­skih po­rez­nih obvez­ni­ka. Jas­no je da je Europ­ski obram­be­ni fond stvo­ren ra­di ja­ča­nja kon­ku­rent­nos­ti europ­ske obram­be­ne in­dus­tri­je. To me­đu­tim ne zna­či da je Europ­ski obram­be­ni fond za­tvo­ren za su­dje­lo­va­nje dru­gih en­ti­te­ta, po­put ame­rič­ke voj­ne in­dus­tri­je, pod odre­đe­nim uvje­ti­ma ko­ji su us­pos­tav­lje­ni u pro­pi­si­ma. To ni­je zatvorena ini­ci­ja­ti­va.

Ni­je za­tvo­ren, ali je pris­tup te­ži za Ame­ri­kan­ce?

Ne bih re­kao da su uvje­ti te­ži od onih ko­je europ­ska voj­na in­dus­tri­ja mo­ra is­pu­ni­ti da bi su­dje­lo­va­la u pro­jek­ti­ma u SAD-u. Ne vi­dim ni­šta neo­bič­no u Europ­skom obram­be­nom fon­du ko­ji se ko­ris­ti jav­nim nov­cem za po­ma­ga­nje in­dus­tri­je u Eu­ro­pi, či­ju je kon­ku­rent­nost pre­poz­nao kao po­zi­ti­van cilj čak i NATO. Pro­či­taj­te dek­la­ra­ci­ju s NATO-ova sum­mi­ta u Chi­ca­gu 2012., u ko­joj se go­vo­ri o snaž­noj i kon­ku­rent­noj in­dus­tri­ji s obje stra­ne Atlan­ti­ka.

Proš­lo­ga ste tjed­na po­sje­ti­li Hr­vat­sku. Ka­ko ocje­nju­je­te na­pre­dak Hr­vat­ske u im­ple­men­ta­ci­ji EU pri­ori­te­ta za ra­zvoj spo­sob­nos­ti?

Po­sje­tio sam Hr­vat­sku već na po­čet­ku man­da­ta pri­je pet go­di­na, a ovaj sam put vi­dio is­kre­nu za­in­te­re­si­ra­nost, ka­ko Mi­nis­tar­stva obra­ne ta­ko i gos­po­dar­stve­ni­ka, da se pri­bli­že europ­skim obram­be­nim ini­ci­ja­ti­va­ma i uklju­če ih u na­ci­onal­ne pla­no­ve obra­ne. Raz­go­va­rao sam s mi­nis­trom obra­ne Da­mi­rom Kr­sti­če­vi­ćem, ko­ji je za­is­ta dao po­ti­caj svim tim na­po­ri­ma. I su­sreo sam se u Hr­vat­skoj gos­po­dar­skoj ko­mo­ri s vi­še od 40 pred­stav­ni­ka in­dus­tri­je, ko­ji sa­da po­či­nju pro­na­la­zi­ti na­čin da se bo­lje uklju­če u ono što im EU na ovom po­dru­čju mo­že po­nu­di­ti. Europ­ska će im obram­be­na agen­ci­ja ra­do po­ma­ga­ti u tim na­po­ri­ma. Pla­ni­ra­mo ti­je­kom hr­vat­skog pred­sje­da­nja Vi­je­ćem EU or­ga­ni­zi­ra­ti i kon­fe­ren­ci­ju o obram­be­noj in­dus­tri­ji.

Bis­te li rek­li da pred­stav­ni­ci voj­ne in­dus­tri­je iz ma­lih ze­ma­lja, ko­je ni­su ve­li­ki pro­izvo­đa­či i iz­voz­ni­ci no­vih voj­nih teh­no­lo­gi­ja, mo­gu ra­ču­na­ti da će od ovo­ga za­is­ta ima­ti ko­ris­ti? Ili su svi ti ala­ti pri­mar­no na­mi­je­nje­ni zem­lja­ma s ra­zvi­je­nom voj­nom in­dus­tri­jom ko­je su ve­li­ki igra­či na tr­ži­štu? Mo­je je pi­ta­nje: kak­ve su pri­li­ke u sve­mu ovo­me za dr­ža­ve po­put Hr­vat­ske?

Obram­be­na su­rad­nja i Europ­ska obram­be­na agen­ci­ja ra­de na ko

Dr­ža­ve čla­ni­ce EU os­tat će od­go­vor­ne za obra­nu. To je ul­ti­ma­tiv­ni as­pekt su­ve­re­ni­te­ta ko­ji os­ta­je is­klju­či­vo u nacionalno­j do­me­ni

Ma­nje čla­ni­ce ima­ju ve­ću pri­li­ku iz­vu­ći ko­rist od obram­be­ne su­rad­nje. Sve to na ne­ki na­čin funk­ci­oni­ra kao bur­za. Ako že­li­te do­bi­ti, mo­ra­te inves­ti­ra­ti. Sto­ga je naj­bo­lje uklju­či­ti se u igru

rist svih dr­ža­va čla­ni­ca. No, re­kao bih da po­seb­no ma­nje dr­ža­ve čla­ni­ce ima­ju ve­ću pri­li­ku iz­vu­ći ko­rist od obram­be­ne su­rad­nje i ra­zvo­ja spo­sob­nos­ti. Dru­go, sve to na ne­ki na­čin funk­ci­oni­ra kao bur­za. Ako že­li­te do­bi­ti, mo­ra­te inves­ti­ra­ti. Ta­ko da je naj­bo­lji na­čin da iz­vu­če­te mak­si­mum iz obram­be­ne su­rad­nje taj da se uklju­či­te u igru. Snaž­no po­ti­čem Hr­vat­sku da se uklju­či u onim do­me­na­ma u ko­ji­ma sma­tra da ima teh­no­lo­šku pred­nost, bi­lo da je to na­oru­ža­nje, bi­lo da je to ki­ber­ne­ti­ka, bi­lo da su to ma­te­ri­ja­li. Da jav­na ad­mi­nis­tra­ci­ja i in­dus­tri­ja za­is­ta vi­de ka­ko mo­gu naj­bo­lje su­ra­đi­va­ti i uklju­či­ti se u ove ini­ci­ja­ti­ve.

Me­đu pr­vim pro­jek­ti­ma PESCO-a i je­dan je ko­ji se ti­če voj­ne mo­bil­nos­ti, či­ni mi se da sve zem­lje ko­je su se uklju­či­le u PESCO su­dje­lu­ju u tom kon­kret­nom pro­jek­tu. Ko­ji je za­nim­ljiv jer za­pra­vo ot­kri­va da je kre­ta­nje unu­tar EU, na­rav­no, la­ko za gra­đa­ne zbog sc­hen­gen­ske zo­ne bez gra­ni­ca, la­ko za ro­bu i us­lu­ge, ali pri­lič­no kom­pli­ci­ra­no i ne­mo­der­ni­zi­ra­no za voj­ne ko­nvo­je. EU je, lo­gič­no, u proš­los­ti bio vi­še usre­do­to­čen na ono od če­ga gra­đa­ni i po­du­ze­ća ima­ju ko­ris­ti, na uki­da­nje ro­amin­ga u mo­bil­noj te­le­fo­ni­ji na pri­mjer, ali sa­da se usre­do­to­ču­je i na olak­ša­va­nje kre­ta­nja voj­ske. No, ho­će li i to za­pra­vo ići pos­tup­no ili će se re­zul­ta­ti tog ra­da vidjeti br­zo? I ka­ko?

Pu­no smo na­pre­do­va­li ot­ka­ko je EU po­čeo ra­di­ti na pi­ta­nju voj­ne mo­bil­nos­ti, na ko­je je NATO već du­go vre­me­na upo­zo­ra­vao. No, NATO ne­ma sve­obu­hva­tan, svev­la­din pris­tup ka­kav EU ima. NATO ne okup­lja di­je­lo­ve vla­di­ne ad­mi­nis­tra­ci­je ko­je su izravno uklju­če­ne u tak­vo pi­ta­nje, kao što su ca­ri­na, jav­ni ra­do­vi, ministarst­vo pro­me­ta itd. EU je spo­so­ban raz­mo­tri­ti to pi­ta­nje na sve­obu­hva­tan na­čin i to je ono što či­ni­mo. Sav po­sao oko ini­ci­ra­nja tog pro­jek­ta ko­ji se ti­če voj­ne mo­bil­nos­ti u EU do­go­dio se ov­dje, u ovoj agen­ci­ji, još 2017. go­di­ne. Oku­pi­li smo sve ins­ti­tu­ci­je i ak­te­re ko­ji ima­ju što re­ći o voj­noj mo­bil­nos­ti ra­di ut­vr­đi­va­nja pla­na pu­ta, iden­ti­fi­ci­ra­nja pro­ble­ma ko­ji pos­to­je i iden­ti­fi­ci­ra­nja ins­ti­tu­ci­ja ili ti­je­la ko­ja su naj­bo­lje po­zva­na da kon­kret­no pi­ta­nje ri­je­še. S tak­vim pla­nom pu­ta, ko­ji je bio te­melj za ak­cij­ski plan ko­ji je Europ­ska ko­mi­si­ja obja­vi­la 2018., ra­di­mo na rje­ša­va­nju svih tih as­pe­ka­ta. EDA s jed­ne stra­ne po­dr­ža­va pro­jekt PESCO-a, u ko­jem su­dje­lu­je 25 dr­ža­va čla­ni­ca, ali mi is­to­vre­me­no i pre­dvo­di­mo is­pu­nje­nje če­ti­ri­ju raz­li­či­tih ci­lje­va voj­ne mo­bil­nos­ti. Us­pos­ta­vi­li smo dva pro­jek­ta. Je­dan se ti­če pre­ko­gra­nič­nih voj­nih do­zvo­la, ko­ji­ma je cilj sma­nje­nje ad­mi­nis­tra­tiv­nog te­re­ta i har­mo­ni­zi­ra­nje or­ga­ni­za­ci­je voj­nog pri­je­vo­za zra­kom, vo­dom, ces­tom, že­ljez­ni­com. Drugi se pro­jekt ti­če ca­ri­na, ra­di ve­ćeg stan­dar­di­zi­ra­nja kre­ta­nja tru­pa i voj­ne opre­me po Eu­ro­pi, uz što ma­nje iz­ni­ma­ka. Pr­vi pro­jekt pot­pi­san je u svib­nju, a drugi će bi­ti pot­pi­san u pr­voj po­lo­vi­ci 2020., ti­je­kom hr­vat­skog pred­sje­da­nja. I pri­je lje­ta do­vr­ši­li smo dvi­je stu­di­je, jed­nu o tran­s­por­tu opas­ne ro­be, što je važ­no za voj­nu mo­bil­nost, ali vr­lo osjet­lji­vo kad se ko­ris­ti­te jav­nom pro­met­nom mre­žom, i dru­gu o prav­nim pi­ta­nji­ma ko­ja ogra­ni­ča­va­ju voj­nu mo­bil­nost u ne­kim dr­ža­va­ma čla­ni­ca­ma. Te su stu­di­je sad u Ko­mi­si­ji i gle­da­mo što mo­že­mo uči­ni­ti da se pos­tig­ne na­pre­dak na ta dva as­pek­ta.

Su­sreo sam se u Hr­vat­skoj gos­po­dar­skoj ko­mo­ri s vi­še od 40 pred­stav­ni­ka in­dus­tri­je, na­gla­sio je Jor­ge Do­mecq

EUROP­SKI OBRAM­BE­NI FOND ko­ris­ti se nov­cem ko­ji do­la­zi iz dže­po­va europ­skih po­rez­nih obvez­ni­ka, iz­ri­čit je Do­mecq

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.