Nov­cem do­bi­ve­nim od znans­tve­nog Oska­ra is­tra­ži­vat ću po­di­za­nje ra­zi­ne mo­ra zbog ko­je će dr­ža­ve os­ta­ja­ti i bez ve­ćeg di­je­la te­ri­to­ri­ja

‘Pro­jekt sam do­bi­la na na­tje­ča­ju Europ­skog is­tra­ži­vač­kog vi­je­ća za mla­de znans­tve­ni­ke, a ba­vi se pro­mje­na­ma ra­zi­ne mo­ra ko­je tra­ju od ne­ko­li­ko mi­nu­ta do ne­ko­li­ko sati’

Večernji list - Hrvatska - Obzor - - Istraživan­je Budućnosti - Pi­še La­na Ko­va­če­vić la­na.ko­va­ce­[email protected]­cer­nji.net

Pro­cje­na do­pri­no­sa krat­ko-pe­ri­odič­kih os­ci­la­ci­ja ek­s­trem­no vi­so­kim ra­zi­na­ma mo­ra u sa­daš­njoj i bu­du­ćim kli­ma­ma” pu­ni je na­ziv pro­jek­ta za ko­ji je Ja­dran­ka Še­pić, hr­vat­ska znans­tve­ni­ca sa split­skog Ins­ti­tu­ta za oce­ano­gra­fi­ju i ri­bar­stvo, od Europ­skog vi­je­ća za zna­nost (ERC) osvo­ji­la fi­nan­ci­ra­nje.

Toč­ni­je, osvo­ji­la je znans­tve­ni Oskar, u vri­jed­nos­ti od oko šest mi­li­ju­na ku­na, za pri­jav­lje­ni pro­jekt na ko­jem će ra­di­ti pet go­di­na – po­čev­ši služ­be­no s pr­vim da­nom ruj­na 2020. go­di­ne. Nje­zin je us­pjeh to ve­ći jer je me­đu ovo­go­diš­njih 405 ERC fi­nan­cij­skih pot­po­ra ko­je je do­di­je­li­lo Europ­sko vi­je­će za zna­nost po­seb­no is­tak­nu­to de­vet pro­je­ka­ta, me­đu ko­ji­ma i pro­jekt na­še znans­tve­ni­ce, kao onaj ko­ji mo­že pos­lu­ži­ti za uzor svi­ma ko­ji se pri­jav­lju­ju.

Kak­va će bi­ti kli­ma

– Pro­jekt sam do­bi­la na na­tje­ča­ju Europ­skog is­tra­ži­vač­kog vi­je­ća za mla­de znans­tve­ni­ke, pri če­mu se mla­dim znans­tve­ni­ci­ma sma­tra­ju oni ko­ji su dok­to­ri­ra­li pri­je dvi­je do se­dam go­di­na. Pro­jekt se ba­vi pro­mje­na­ma ra­zi­ne mo­ra ko­je tra­ju od ne­ko­li­ko mi­nu­ta do ne­ko­li­ko sati, a ko­je mo­gu bit­no do­pri­ni­je­ti po­plav­lji­va­nju ne­kog po­dru­čja. Po­se­ban je in­te­res stav­ljen na bu­du­ću kli­mu – ka­že 37-go­diš­nja znans­tve­ni­ca ko­ja se u svo­joj ka­ri­je­ri drugi put pri­ja­vi­la na na­tje­čaj Europ­skog vi­je­ća za zna­nost. Po­zi­tiv­no rje­še­nje i vi­jest o fi­nan­ci­ra­nju sti­gla je u nje­zin dom tri tjed­na na­kon što se obi­telj Še­pić pro­ši­ri­la za još jed­nog čla­na.

A raz­log prijave – iz­vr­s­ni uvje­ti na­tje­ča­ja i že­lja za for­mi­ra­njem vlas­ti­tog is­tra­ži­vač­kog ti­ma. – Na pri­ja­vu me po­tak­nu­la i že­lja da se ba­vim is­tra­ži­va­njem ko­je me za­ni­ma te da os­nu­jem svoj is­tra­ži­vač­ki tim. Na pro­jek­tu je na­ime pre­dvi­đe­no za­poš­lja­va­nje jed­nog dok­to­ran­da ili dok­to­ran­di­ce, od­nos­no pos­li­je­dok­to­ran­da ili pos­li­je­dok­to­ran­di­ce. Zna­ju­ći ka­ko je pro­laz­nost ovih pro­je­ka­ta iz­nim­no ma­la (oko 10% – ka­ko ko­je go­di­ne), bi­la sam skep­tič­na pre­ma ide­ji da “po­tro­šim” mje­sec da­na na pi­sa­nje pro­jek­ta. Tu mi je ključ­nu po­dr­šku pru­žio su­prug, ko­ji me sva­kod­nev­no ohra­bri­vao u pi­sa­nju tvr­de­ći da uvi­jek tre­ba po­ku­ša­ti – ka­že da­nas ka­da joj je u ru­ka­ma, zas­lu­že­no, znans­tve­ni Oskar. No što toč­no i kak­vu opas­nost pred­stav­lja po­ve­ća­nje ra­zi­ne mo­ra.

– U idu­ćih 80-ak go­di­na oče­ku­je se da ra­zi­na mo­ra glo­bal­no na­ras­te za 40 do 60 cm. U tom slu­ča­ju, ka­da do­đe do po­pla­ve zbog ne­kih me­te­oro­lo­ških pri­li­ka (cik­lo­na, ju­go, ura­gan…), po­pla­va će kre­nu­ti od vi­še sred­nje ra­zi­ne mo­ra pa će sa­mim ti­me bi­ti vi­ša i opas­ni­ja. U Ja­dra­nu su, pri­mje­ri­ce, čes­te po­pla­ve ti­je­kom pro­la­ska cik­lo­ne i pu­ha­nja oluj­nog ju­ga. Sva­ka­ko je naj­poz­na­ti­je po­plav­lji­va­nje Ve­ne­ci­je, zna­no i pod na­zi­vom Acqua al­ta, ali ovim po­pla­va­ma iz­lo­žen je ci­je­li sje­ver­ni Ja­dran, a i do­bar dio is­toč­ne, od­nos­no hr­vat­ske oba­le Ja­dra­na, pa čes­to svje­do­či­mo i po­plav­lji­va­nju Tro­gi­ra, Za­dra, Ši­be­ni­ka i dru­gih pri­obal­nih gra­do­va. Na Me­di­te­ra­nu su čes­te i po­pla­ve iz­a­zva­ne me­te­oro­lo­škim tsu­na­mi­ji­ma. U sklo­pu pro­jek­ta pro­uča­vat će se ovi pro­ce­si duž oba­la Eu­ro­pe – objaš­nja­va Še­pić.

Ka­ko is­ti­če, zbog po­ras­ta ra­zi­ne mo­ra, o če­mu će se baviti u pro­jek­tu, na ko­jem pla­ni­ra i su­rad­nju s do­ma­ćim i me­đu­na­rod­nim znans­tve­ni­ci­ma, ne­ke dr­ža­ve s bla­gim na­gi­bom oba­le mo­gu iz­gu­bi­ti i zna­tan dio svog te­ri­to­ri­ja, po­put pa­ci­fič­kih otoč­nih dr­ža­va, dok dr­ža­ve sa str­mi­jom oba­lom ni­su u to­li­koj opas­nos­ti od gu­bit­ka te­ri­to­ri­ja – ali od učes­ta­lih po­pla­va je­su.

– Po­seb­na opas­nost je i u to­me što ve­lik dio svjet­skog sta­nov­niš­tva ži­vi uz mo­re. Ali sva­ka­ko, opas­nost od po­pla­va ko­je iz­a­zi­va­ju me­te­oro­lo­ške pri­li­ke po­ve­ćat će se svu­da u svi­je­tu. Zbog po­ras­ta ra­zi­ne mo­ra mo­že do­ći i do zas­la­nji­va­nja oba­le – to je pri­mje­ri­ce opas­nost i u Ja­dra­nu, po­seb­no u do­li­ni Ne­re­tve, te zbog to­ga mo­že do­ći do ugro­ze lo­kal­ne po­ljo­pri­vre­de ako se ne po­duz­mu ne­ke za­štit­ne mje­re – ka­že. U ko­nač­ni­ci, i s tak­vim prog­no­za­ma sve je iz­gled­ni­je da će, u ne ta­ko da­le­koj bu­duć­nos­ti, lo­kal­ne za­jed­ni­ce, u svi­je­tu, pa ta­ko i u Hr­vat­skoj, pri iz­ra­di pros­tor­nih pla­no­va mo­ra­ti u ob­zir uze­ti i pre­dvi­dje­ti – bu­du­ći po­rast ra­zi­ne mo­ra.

Strah od ura­ga­na

– S odre­đe­nih po­dru­čja lju­di će se mo­ra­ti is­e­li­ti jer će bi­ti po­plav­lje­na. Na ne­kim se po­dru­čji­ma ne­će vi­še mo­ći baviti po­ljo­pri­vre­dom zbog zas­la­nji­va­nja oba­le. Op­će­ni­to, po­pla­ve će kre­ta­ti od vi­še sred­nje ra­zi­ne mo­ra te će sa­mim tim bi­va­ti ra­zor­ni­je. Pre­dvi­đa se da će se do kra­ja 21. sto­lje­ća po­pla­ve, kak­ve se da­nas u Eu­ro­pi do­ga­đa­ju sva­kih sto go­di­na, do­ga­đa­ti sva­kih tri do pet go­di­na. Je­dan glo­bal­ni pri­mjer. Na So­lo­mon­skom Oto­čju u Pa­ci­fi­ku već je, zbog po­ras­ta ra­zi­ne mo­ra, po­to­nu­lo pet oto­či­ća, a ne­ki su iz­gu­bi­li do­bar dio te­ri­to­ri­ja. Ne­ke obi­te­lji već su se mo­ra­le pre­se­li­ti zbog to­ga. – još zor­ni­je objaš­nja­va pro­blem ko­ji će is­tra­ži­va­ti u pro­jek­tu slje­de­ćih pet go­di­na.

S oz­bilj­nim pri­pre­ma­ma za is­tra­ži­vač­ki pot­hvat, ka­že, za­po­čet će na pro­lje­će, na­kon što se vra­ti s ro­dilj­skog do­pus­ta na po­sao, a u ob­zir će uze­ti sve europ­ske dr­ža­ve za ko­je us­pi­je pri­ku­pi­ti po­treb­ne po­dat­ke o mje­re­nji­ma ra­zi­ne mo­ra. Tim još ni­je oku­pi­la.

Ho­će li, pi­ta­mo je, pro­mje­na ra­zi­ne mo­ra utje­ca­ti i na kli­mu? – Mis­lim da sa­ma pro­mje­na ra­zi­ne mo­ra ne­će utje­ca­ti na glo­bal­nu kli­mu. No, raz­lo­zi zbog ko­jih će po­ras­ti ra­zi­na mo­ra mo­gu ite­ka­ko utje­ca­ti na kli­mu. Pri­mje­ri­ce, do­bar dio pre­dvi­đe­nog po­ras­ta ra­zi­ne mo­ra do­go­dit će se zbog za­gri­ja­va­nja mo­ra. To­pli­je mo­re ima ve­ći vo­lu­men, dak­le vi­šu sred­nju ra­zi­nu od hlad­ni­jeg. A to­pli­je mo­re mo­že sva­ka­ko bit­no utje­ca­ti na kli­mu. To­pli­ji trop­ski di­je­lo­vi oce­ana mo­gu utje­ca­ti na pro­du­lje­nje se­zo­ne,

kao i na po­ja­vu snaž­ni­jih ura­ga­na – od­go­va­ra znans­tve­ni­ca. Ipak, ka­že, Hr­va­ti od po­ten­ci­jal­ne po­ja­ve ura­ga­na ne mo­ra­ju stra­ho­va­ti, a na pi­ja­vi­ce su se već i na­vik­li, kao re­la­tiv­no čes­tu po­ja­vu na Ja­dra­nu.

– Pi­ja­vi­ce su uobi­ča­je­na i poz­na­ta po­ja­va na Ja­dra­nu. Što se ti­če ura­ga­na, mis­lim da njih ipak ne mo­že­mo oče­ki­va­ti. Što­vi­še, ne­ka is­tra­ži­va­nja upo­zo­ra­va­ju na to da se u bu­duć­nos­ti op­će­ni­to oče­ku­je ma­nji broj cik­lo­na nad Ja­dra­nom i Me­di­te­ra­nom ko­je iz­a­zi­va­ju po­pla­ve. A ve­ći broj i nad, pri­mje­ri­ce, sje­ver­nom Eu­ro­pom – ka­že 37-go­diš­nja Spli­ćan­ka Ja­dran­ka Še­pić. Ne­ma na­mje­ru upu­šta­ti se u ocje­nji­va­nje i pro­cje­nji­va­nje ko­li­ko su Hr­va­ti do­is­ta svjes­ni oz­bilj­nos­ti si­tu­aci­je, još ma­nje pla­ni­ra ocjenjivat­i ko­li­ka je eko­lo­ška osvi­je­šte­nost na­šeg sta­nov­niš­tva. Ipak, ni nju ni­su za­obiš­le sli­ke ovo­go­diš­nje ne­kul­tu­re i ne­mar­nos­ti na Ja­dran­skoj oba­li – is­pu­šta­nje fe­ka­li­ja, što od jah­ta­ša ko­ji pris­ti­žu na Ja­dran, što od lo­kal­nog sta­nov­niš­tva, di­rek­t­no u mo­re . – Ne­iz­gra­đe­na ka­na­li­za­cij­ska mre­ža i neo­d­go­vor­nost sta­nov­niš­tva – to je ukrat­ko raz­log po­na­ša­nju ko­jem smo svje­do­či­li ovo­ga lje­ta. Po­treb­no je naj­pri­je po­bolj­ša­ti in­fras­truk­tu­ru, a za­tim ra­di­ti i na po­ti­ca­nju od­go­vor­nos­ti i po­di­za­nju osob­ne svi­jes­ti ka­ko bi­smo ubu­du­će iz­bje­gli tak­ve sli­ke i si­tu­aci­je – ka­že Še­pić. Znans­tve­ni Oskar ko­jim se oki­ti­la ri­jet­ka je po­ja­va u Hr­vat­skoj – toč­ni­je, sve­ukup­no je na hr­vat­sku znans­tve­nu sce­nu “sti­gao” pet pu­ta, a on je za znans­tve­ni­cu Še­pić tre­ći kom­pe­ti­tiv­ni pro­jekt ko­ji je osvo­ji­la u svo­joj ka­ri­je­ri na split­skom Ins­ti­tu­tu za oce­ano­gra­fi­ju i ri­bar­stvo. Pr­va dva osvo­je­na pro­jek­ta fi­nan­ci­ra­le su hr­vat­ske ins­ti­tu­ci­je – Fond za za­šti­tu oko­li­ša i ener­get­sku učin­ko­vi­tost pro­jekt Po­zor, a Fond Je­dins­tvo uz po­moć zna­nja pro­jekt Me­ssi.

– U ok­vi­ru oba ova pro­jek­ta na­ba­vi­li smo ins­tru­men­te za mje­re­nje ra­zi­ne mo­ra ko­je smo ins­ta­li­ra­li na dvi­je lo­ka­ci­je u Ja­dra­nu ugro­že­ne po­pla­va­ma – u Ve­loj Lu­ci, Sta­rom Gra­du te u So­bri na Mlje­tu, kao i niz me­te­oro­lo­ških ins­tru­me­na­ta – od ko­jih smo tri ins­ta­li­ra­li u Ita­li­ji ka­ko bi­smo mo­gli pra­ti­ti do­la­zak “opas­nih vre­men­skih uvje­ta”. Ta­ko­đer, ko­le­gi­ca Clea De­na­mi­el ko­ja je bi­la za­pos­le­na kao pos­li­je­dok­to­ran­di­ca na pro­jek­tu Me­ssi ra­zvi­la je prog­nos­tič­ki sus­tav za Ja­dran­sko mo­re – opi­su­je us­pje­he znans­tve­nih pro­je­ka­ta znans­tve­ni­ca ko­ja je svo­ju dok­tor­sku di­plo­mu stek­la na Pri­ro­dos­lov­no-ma­te­ma­tič­ki fa­kul­te­tu u Za­gre­bu. S us­pje­hom ko­ji ima iza se­be ova mla­da znans­tve­ni­ca uvje­re­na je da raz­li­ke iz­me­đu ino­zem­nih i domaćih znans­tve­ni­ka ne­ma – ka­da je ri­ječ o obra­zov­noj kva­li­te­ti. S jed­nom, na­rav­no ključ­nom raz­li­kom – u hr­vat­skoj je u zna­nos­ti ote­ža­no za­poš­lja­va­nje. Una­toč či­nje­ni­ci da ima­mo kva­li­tet­ne fa­kul­tet­ske ka­dro­ve!

Hr­va­ti s jed­na­kim šan­sa­ma

– Na­ši znans­tve­ni­ci ima­ju jed­na­ke šan­se kao i ino­zem­ni za do­bi­va­nje pro­jek­ta. Sma­tram da se u Hr­vat­skoj, ba­rem u po­dru­čju s ko­jim sam ja upoz­na­ta, a to su oce­ano­gra­fi­ja i me­te­oro­lo­gi­ja, ra­di jed­na­ko kva­li­tet­na zna­nost kao i u os­tat­ku Eu­ro­pe – pa pri­mje­ri­ce mo­ji ko­le­ge i ko­le­gi­ce s Ins­ti­tu­ta za oce­ano­gra­fi­ju i ri­bar­stvo re­do­vi­to objav­lju­ju ra­do­ve u vo­de­ćim znans­tve­nim ča­so­pi­si­ma. Ta­ko­đer sma­tram da su fakulteti ko­ji obra­zu­ju znans­tve­ni­ke ko­ji se ba­ve tim po­dru­čji­ma iz­u­zet­no do­bri – i Pri­ro­dos­lov­no- ma­te­ma­tič­ki fa­kul­tet u Za­gre­bu i Pri­ro­dos­lov­no-ma­te­ma­tič­ki fa­kul­tet u Spli­tu. Ono što u po­s­ljed­nje vri­je­me vi­dim kao pro­blem u hr­vat­skoj zna­nos­ti jest ja­ko ote­ža­no za­poš­lja­va­nje mla­dih lju­di na­kon dok­to­ra­ta, od­nos­no pos­li­je dok­to­ra­ta, što je sva­ka­ko je­dan od raz­lo­ga zbog ko­jeg vr­hun­ski mla­di znans­tve­ni­ci traj­no od­la­ze u ino­zem­s­tvo – za­klju­ču­je ova mla­da znans­tve­ni­ca ko­ja je već sa­da po­zi­ci­oni­ra­la Hr­vat­sku na kar­tu znans­tve­ne iz­vr­s­nos­ti.

U idu­ćih 80-ak go­di­na oče­ku­je se da ra­zi­na mo­ra glo­bal­no na­ras­te za 40 do 60 cm. S ne­kih po­dru­čja lju­di će se mo­ra­ti is­e­li­ti jer će bi­ti po­plav­lje­na. Na ne­ki­ma se ne­će vi­še mo­ći baviti po­ljo­pri­vre­dom

Pre­dvi­đa se da će se do kra­ja 21. sto­lje­ća po­pla­ve, kak­ve se da­nas u Eu­ro­pi do­ga­đa­ju sva­kih sto go­di­na, do­ga­đa­ti sva­kih tri do pet go­di­na

Pi­ja­vi­ce su uobi­ča­je­na i poz­na­ta po­ja­va na Ja­dra­nu. Što se ti­če ura­ga­na, mis­lim da njih ipak ne­će bi­ti. U bu­duć­nos­ti se oče­ku­je i ma­nje cik­lo­na

S oz­bilj­nim pri­pre­ma­ma za is­tra­ži­vač­ki pot­hvat, ka­že, za­po­čet će na pro­lje­će, a u ob­zir će uze­ti sve europ­ske dr­ža­ve za ko­je us­pi­je pri­ku­pi­ti po­treb­ne po­dat­ke

Na­kon po­vrat­ka s ro­dilj­skog do­pus­ta Ja­dran­ka će oku­pi­ti svoj tim

MIRANDA CIKOTIĆ/PIXSELL

Ins­ti­tut za oce­ano­gra­fi­ju i ri­bar­stvo u Spli­tu

Ja­dran­ka Še­pić do sa­da je osvo­ji­la već dva kom­pe­ti­tiv­na pro­jek­ta na split­skom Ins­ti­tu­tu

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.