Zna­ko­vi pro­pas­ti su oko nas i Hor­vat zna – do svi­je­ta prav­de i slo­bo­de ne­će se mo­ći do­ći bez bor­be

‘Li­je­vi in­ter­na­ci­onal­ni po­kret ovaj put mo­gao bi us­pje­ti: glo­bal­na pri­jet­nja otva­ra mo­guć­nost da iz­gra­di­mo glo­bal­nu za­jed­ni­cu’

Večernji list - Hrvatska - Obzor - - ‘Poetry From The Future’ Srećka Horvata - Pi­še Na­ta­ša Vla­šić Smre­kar

Fi­lo­zof i ak­ti­vist Sreć­ko Hor­vat obja­vio je ne­dav­no na po­ziv ugled­ne bri­tan­ske iz­da­vač­ke ku­će Pen­gu­in no­vu knji­gu. “Po­etry from the Fu­tu­re” s dra­ma­tič­nim pod­nas­lo­vom “Za­što je glo­bal­ni os­lo­bo­di­lač­ki po­kret po­s­ljed­nja šansa na­še ci­vi­li­za­ci­je” na­pi­sao je na en­gle­skom, na Vi­su gdje pro­vo­di po­la go­di­ne. Pra­va na knji­gu pro­da­na su već u Fran­cu­sku, Špa­njol­sku, Tur­sku i Ita­li­ju, Slo­ven­ci su za­in­te­re­si­ra­ni, a ho­će li svje­tlo da­na ugle­da­ti i u Hr­vat­skoj ovi­si o Pen­gu­inu. Knji­gu je pro­mo­vi­rao u Lon­do­nu s le­gen­dar­nim Bri­anom Enom. Nje­gov ve­li­ki in­ter­v­ju za je­dan od naj­važ­ni­jih ame­rič­kih pro­gre­siv­nih me­di­ja The In­ter­cept slu­ša­lo je u sa­mo mje­sec da­na vi­še od 650.000 lju­di. Su­os­ni­vač In­ter­cep­ta je no­vi­nar Glenn Gre­enwald poz­nat po objav­lji­va­nju Snowde­no­vih fi­le­ova. No­am Chom­sky ko­men­ti­rao je nje­go­vu knji­gu ri­je­či­ma: “Ne­odo­lji­va vizija, neo­d­go­di­va po­tre­ba, i ne iz­van do­se­ga”. Prem­da će ga u do­ma­ćoj jav­nos­ti mno­gi s la­ko­ćom ot­pi­sa­ti kao sa­lon­skog lje­vi­ča­ra, i ne po­miš­lja­ju­ći da bi mo­žda naj­pri­je tre­ba­li pro­či­ta­ti ili ču­ti ne­što od ono­ga što do­tič­ni ra­di i una­toč to­me što on iza se­be ima dva iz­nim­na pro­jek­ta – Su­bver­si­ve Fes­ti­val i Fi­lo­zof­ski te­atar te niz knji­ga me­đu ko­ji­ma je i “Ra­di­ca­lity of Lo­ve” pre­ve­de­na na niz je­zi­ka pa i na ki­ne­ski i ko­rej­ski – Sreć­ko Hor­vat je no­vom knji­gom za­in­tri­gi­rao ne­ke od naj­ve­ćih svjet­skih in­te­lek­tu­ala­ca i či­ni se ka­ko je na pu­tu da pos­ta­ne mla­da fi­lo­zof­ska zvi­jez­da. Uglav­nom va­ni, na­rav­no. Hor­va­tov je je­sen­ski iti­ne­rar pun obve­za. Vra­ća se pos­lu s DiEM25, pa­ne­urop­skim lje­vi­čar­skim po­kre­tom ko­ji je os­no­vao za­jed­no sa svo­jim pri­ja­te­ljem, biv­šim grč­kim mi­nis­trom fi­nan­ci­ja Ja­ni­som Va­ru­fa­ki­som, s ko­jim su osvo­ji­li de

vet mjes­ta u grč­kom par­la­men­tu, te kam­pa­nji za Gre­en New De­al.

Knji­ga tra­ži no­vi po­re­dak

Za­jed­no nas­tav­lja­ju su­rad­nju sa dva vje­ro­jat­no naj­ve­ća pred­stav­ni­ka mo­der­ne lje­vi­ce u za­pad­nom svi­je­tu: še­fom bri­tan­skih la­bu­ris­ta Je­remyjem Cor­bynom i agil­nim ame­rič­kim lje­vi­ča­rom, iz­gled­nim de­mo­krat­skim kan­di­da­tom za pred­sjed­ni­ka SAD-a Ber­ni­jem San­der­som. Uz po­li­tič­ko dje­lo­va­nje s DIEM25, Hor­vat od ruj­na kre­će u no­ve tur­ne­je, naj­pri­je je na BITEF-u u Be­ogra­du, po­tom su­dje­lu­je u pro­jek­tu re­ži­se­ra Mi­la Ra­ua ko­ji u ta­li­jan­skoj Ma­te­ri ra­di pred­sta­vu/film o Evan­đe­lju po Ma­te­ju s glum­ci­ma iz “Pa­si­je” Me­la Gib­so­na i Pa­so­li­ni­je­va fil­ma. An­ga­ži­rat će se i u ak­ci­ji pro­tiv tret­ma­na vi­še od po­la mi­li­ju­na izbjeglica ko­ji ra­de na ta­li­jan­skim plan­ta­ža­ma pod kon­tro­lom ma­fi­je. U ruj­nu ga če­ka i pre­mi­je­ra Ži­že­ko­ve An­ti­go­ne u HNK u sklo­pu Fi­lo­zof­skog te­atra, po­tom će u Ha­agu vo­di­ti de­ba­tu s hra­brom nje­mač­kom ka­pe­ta­ni­com Pi­jom Klemp ko­ja spa­ša­va iz­bje­gli­ce itd. Na zi­mu se vra­ća na Vis gdje će na­pi­sa­ti nas­ta­vak “Po­etry from the Fu­tu­re” pod rad­nim nas­lo­vom “Na­kon apo­ka­lip­se”. Knji­gu ko­ju će ta­ko­đer iz­vor­no bi­ti objav­lje­na na en­gle­skom i ko­ja bi tre­ba­la iz­a­ći pot­kraj idu­će go­di­ne na­ru­čio je pres­tiž­ni Po­lity Press, iz­da­vač­ka ku­ća spe­ci­ja­li­zi­ra­na za po­li­tič­ku i fi­lo­zof­sku li­te­ra­tu­ru sa sje­di­štem u Cam­brid­geu. No, vra­ti­mo se knji­zi i nje­zi­nu nas­lo­vu “Po­etry from the Fu­tu­re”, ko­ji je autor po­su­dio od Kar­la Marxa iz 1852.: “So­ci­jal­nu re­vo­lu­ci­ju (…) ne mo­že na­dah­nu­ti po­ezi­ja iz proš­los­ti ne­go je­di­no po­ezi­ja iz bu­duć­nos­ti”. Ovom knji­gom tra­ži pot­pu­no no­vi po­re­dak, al­ter­na­ti­vu pos­to­je­ćem, ko­ji sma­tra na­sil­ni­jim od bi­lo ko­je re­vo­lu­ci­je i ko­ji, ka­ko ape­li­ra kroz ci­je­lu knji­gu, mo­že iz­nje­dri­ti je­di­no glo­bal­ni os­lo­bo­di­lač­ki po­kret. Hor­vat ne tra­ti vri­je­me na to da či­ta­te­lja uvje­ri u oči­to - u ne­iz­bjež­nu apo­ka­lip­su čo­vje­čans­tva upreg­nu­ta u po­re­dak ko­ji neo­li­be­ral­na, kor­po­ra­tiv­na ma­ši­ne­ri­ja fi­nan­cij­skog i sva­kog dru­gog ka­pi­ta­liz­ma gu­ra u ne­umit­nu pro­past. “Proš­lost je za­bo­rav­lje­na, i bu­duć­nost je bez na­de.” U dis­to­pi­ji već ži­vi­mo. Zna­ko­vi pro­pas­ti svu­da su oko nas: iz­bje­glič­ki kam­po­vi, kse­no­fo­bi­ja, po­rast na­si­lja, kli­mat­ske pro­mje­ne, no­vi ra­to­vi, ras­tu­će so­ci­jal­ne raz­li­ke, te­ro­ri­zam, de­zin­te­gra­ci­ja Eu­ro­pe, top­lje­nje Ar­k­ti­ka i go­ru­ća Ama­zo­ni­ja, Trump… po­pis bi se mo­gao nas­ta­vi­ti u bes­kraj, od mi­gra­na­ta ko­ji ska­ču sa spa­si­lač­kih bro­do­va u mo­re jer ih Eu­ro­pa ne želi pri­mi­ti do po­lu­dje­lih Ame­ri­ka­na­ca ko­ji sva­ko ma­lo ubo­ji­tim ra­fa­li­ma re­še­ta­ju su­na­rod­nja­ke, do plu­ta­ju­ćeg pa­ci­fič­kog oto­ka sme­ća ko­ji je već tri­put ve­ći od Fran­cu­ske…

Svi obli­ci ot­po­ra

“Od po­čet­ka kri­ze ne svje­do­či­mo sa­mo po­ras­tu auto­ri­tar­nog ka­pi­ta­liz­ma (Er­do­gan, Pu­tin, Trump, Mo­di) ne­go i opas­nog fe­no­me­na ko­ji Ta­riq Ali zo­ve ek­s­trem­ni cen­tar.” An­ge­la Mer­kel ili AfD, Clin­ton ili Trump, Ma­cron ili Le Pen? To ni­je iz­bor. Po­tre­ban je tre­ći put, stva­ra­nje is­tin­ske glo­bal­ne za­jed­ni­ce. Hor­vat tra­ži pros­tor slo­bo­de u ko­jem bi svat­ko od nas mo­gao pru­ži­ti ot­por, ma­kar i na mi­kro­ra­zi­ni, bi­lo gdje, svu­da, in­ter­na­ci­onal­no, nad­na­ci­onal­no i glo­bal­no. U Za­gre­bu kao i u Hong Kon­gu. Za­zi­va de­mo­kra­ti­za­ci­ju ot­po­ra, pro­pi­tu­ju­ći mo­de­le po­bu­ne, al­ter­na­tiv­nog op­s­tan­ka i or­ga­ni­zi­ra­nja ka­ko iz proš­los­ti ta­ko i sa­daš­njos­ti jer kla­sič­ni obli­ci re­vol­ta po­put uličnih de­mons­tra­ci­ja vi­še ni­su do­volj­ni. Čak i na­sil­ni pro­s­vje­di kao onaj u Ham­bur­gu 2017. pro­tiv G20, u ko­jem je i osob­no su­dje­lo­vao, ili pa­ri­ški “žu­ti pr­s­lu­ci”, ni­su pre­su­dan iz­a­zov pos­to­je­ćim struk­tu­ra­ma mo­ći. Hor­vat is­ti­če da vlas­ti ig­no­ri­ra­ju čak i mi­li­ju­ne na uli­ca­ma, kao u ve­lja­či 2003. kad je vi­še od 10 mi­li­ju­na lju­di is­to­dob­no pro­s­vje­do­va­lo u 600 gra­do­va pro­tiv ra­ta u Ira­ku. I rat ni­je stao. U svo­joj po­tra­zi za no­vim obli­ci­ma ot­po­ra i al­ter­na­tiv­nim po­ret­kom in­s­pi­ra­ci­ju pro­na­la­zi na raz­nim stra­na­ma svi­je­ta i u raz­li­či­tim do­bi­ma, po­naj­vi­še u an­ti­fa­šis­tič­kom ot­po­ru par­ti­zan­skog po­kre­ta i ne­kim fe­no­me­ni­ma ve­za­nim uz Ju­gos­la­vi­ju kao što je po­kret ne­s­vr­sta­nih, ali i u su­vre­me­nim sa­mo­odr­ži­vim ko­mu­na­ma u Špa­njol­skoj i Fran­cu­skoj. Hor­vat iz­vla­či iz ko­lek­tiv­ne am­ne­zi­je sta­re, prez­re­ne i za­bo­rav­lje­ne poj­mo­ve i do­ga­đa­je, ana­li­zi­ra ih i stav­lja u no­vi kon­tekst po­ve­zu­ju­ći eru pri­je i pos­li­je pa­da

Za­što ‘li­de­ri slo­bod­nog svi­je­ta’ ne shva­ća­ju da gu­ra­nje neo­li­be­ral­nih re­for­mi osi­ro­ma­še­nu po­pu­la­ci­ju, baš kao ‘30-ih, okre­će des­nim po­pu­lis­ti­ma?

Ber­lin­skog zi­da, tra­že­ći na­čin ka­ko da se za­mr­la lje­vi­ca opo­ra­vi i po­ve­že na in­ter­na­ci­onal­noj ra­zi­ni. Ni­je ču­do da je ova knji­ga iz­aš­la va­ni. U Hr­vat­skoj je “Po­etry from the Fu­tu­re” ide­al­na da za­vr­ši kao ko­la­te­ral­na žr­tva ide­olo­ških po­dje­la jer autoru do­is­ta ni­je te­ško pri­li­je­pi­ti na­ljep­ni­cu ju­go­nos­tal­gi­ča­ra, a mo­žda i ko­mu­nis­ta, ako se baš želi (za­nim­lji­vi su nje­go­vi svje­to­na­zo­ri u svje­tlu či­nje­ni­ce da je pr­vih osam go­di­na ži­vo­ta pro­veo u Nje­mač­koj ka­mo se nje­go­va obi­telj pre­se­li­la ubr­zo na­kon što je Sreć­ko ro­đen, a u Hr­vat­sku vra­ti­la se 1991., dak­le na­kon slo­ma ko­mu­niz­ma i na po­čet­ku ra­ta).

Na­di­ći na­ci­onal­ne iden­ti­te­te

No, ako i ide­ali­zi­ra an­ti­fa­šis­tič­ki po­kret na Vi­su, tre­ba ima­ti na umu da je knji­ga iz­aš­la na europ­skom tr­ži­štu i da autor ni­je imao na umu iz­a­zi­va­ti do­ma­će ide­olo­ške pro­tiv­ni­ke. Hor­vat o Vi­su 1944. pi­še prak­tič­ki po­et­ski, ali se dr­ži či­nje­ni­ca i is­ti­če ne­upit­nu vri­jed­nost ma­sov­nog, ka­pi­lar­nog na­rod­nog ot­po­ra na­iz­gled nad­moć­nom na­ciz­mu i fa­šiz­mu, što ga ne spre­ča­va da po­ša­lje po­ru­ku dru­go­vi­ma lje­vi­ča­ri­ma za­pe­lim u proš­los­ti: pje­sme ot­po­ra iz 20. sto­lje­ća su li­je­pe i važ­ne, ne tre­ba­ju bi­ti za­bo­rav­lje­ne, ali ako že­li­mo stvo­ri­ti is­tin­ski no­vu po­li­tič­ku su­bjek­tiv­nost, tre­ba­mo no­ve pje­sme. Hor­vat do­is­ta za­hva­ća pu­no ši­ru sli­ku od jed­no­di­men­zi­onal­ne po­dje­le na li­je­vo i des­no, kom­plek­s­nu sli­ku svi­je­ta u pro­pa­da­nju, na­da­ju­ći se da će mo­žda net­ko iz po­vi­jes­nih is­kus­ta­va s ovog na­šeg ru­ba Eu­ro­pe iz­vu­ći po­uke za re­mo­de­li­ra­nje mo­der­nog svi­je­ta. Us­po­re­đu­ju­ći par­ti­zan­ski po­kret u Ju­gos­la­vi­ji s da­naš­njom si­tu­aci­jom pi­še ka­ko je Chur­c­hill po­dr­žao Ti­ta jer si ni­je mo­gao pri­ušti­ti luk­suz da od­bi­je bi­lo ko­jeg po­ten­ci­jal­nog sa­vez­ni­ka u bor­bi pro­tiv Ni­je­ma­ca, pa bi­li oni i ko­mu­nis­ti.

Za­što “li­de­ri slo­bod­nog svi­je­ta” ne shva­ća­ju da dalj­nje gu­ra­nje neo­li­be­ral­nih re­for­mi do­no­si si­tu­aci­ju u ko­joj se osi­ro­ma­še­na po­pu­la­ci­ja, baš kao tri­de­se­tih, okre­će pre­ma des­nim po­pu­lis­ti­ma?, pi­ta on. Duh Mar­ga­ret That­c­her po­nov­no nas pro­go­ni, pi­še da­lje, ovaj put pro­ži­ma­ju­ći nas hlad­nim ka­tak­liz­mič­nim da­hom. A pri­ča ide ova­ko: kad su pi­ta­li Mar­ga­ret That­c­her kra­jem 2002. ko­je je nje­zi­no naj­ve­će pos­tig­nu­će, promp­t­no je od­go­vo­ri­la: Tony Bla­ir i No­vi la­bu­ris­ti. Pri­si­li­li smo su­par­ni­ke da pro­mi­je­ne miš­lje­nje. I bi­la je u pra­vu, re­zi­mi­ra autor: Pra­vi tri­jumf do­la­zi kad ne­pri­ja­te­lji pri­hva­te ide­olo­gi­ju i eko­nom­sku po­li­ti­ku ko­joj su se pri­je su­prot­stav­lja­li. Pra­vi je tri­jumf dik­ta­ta Mar­ga­ret That­c­her da čak ni lje­vi­ča­ri vi­še ne vje­ru­ju da pos­to­ji al­ter­na­ti­va. I tu po­či­nje nje­go­va mi­si­ja. Sa­svim si­gur­no Hor­vat je po­go­dio puls mla­dih ge­ne­ra­ci­ja, nji­ho­va raz­miš­lja­nja i stra­ho­ve, u vre­me­ni­ma ko­ja pred njih stav­lja­ju ogrom­ne iz­a­zo­ve, bi­lo da ste siromašni In­di­jac ko­ji želi ka­ri­je­ru, Si­ri­jac ko­ji bje­ži pred ISIL-ov­ci­ma, Afri­ka­nac ko­jeg je sa zem­lje po­tje­ra­la su­ša ili rat, Ame­ri­ka­nac ko­ji ne mo­že pla­ti­ti že­lje­ni stu­dij, ško­lo­va­ni Hr­vat ko­ji ne mo­že na­ći pris­toj­no plaćen po­sao… ili 16-go­diš­nja Gre­ta Thun­berg ko­ja je po­kre­nu­la svjet­ski pro­s­vjed za kli­mu. Hor­vat u po­tra­zi za bo­ljim svi­je­tom vra­ća u upo­tre­bu važ­ne i ve­li­ke ri­je­či, ko­jih se ovo vri­je­me bez ve­li­kog na­ra­ti­va sra­mi, po­put prav­de, jed­na­kos­ti, slo­bo­de, za­jed­niš­tva, so­li­dar­nos­ti… ali i da­je či­ta­te­lji­ma do zna­nja ka­ko ne­će bi­ti do­volj­no sje­di­ti i na­iv­no se op­ti­mis­tič­no na­da­ti bo­ljem. Na­vo­de­ći ri­je­či ta­li­jan­skog fi­lo­zo­fa Fran­ca Bi­fa Be­rar­di­ja ko­ji je Eu­ro­pu oci­je­nio kao Aus­c­hwitz na pla­ži, Hor­vat pi­še ka­ko je nje­go­va pro­cje­na toč­na, ali da kod nje­ga re­zig­na­ci­ja po­bje­đu­je nad as­pi­ra­ci­jom.

U vri­je­me kad je “lak­še za­mis­li­ti kraj svi­je­ta ne­go kraj ka­pi­ta­liz­ma”, ka­ko je za­bi­lje­žio ame­rič­ki fi­lo­zof i mar­k­sist Fre­dric Ja­me­son, “ono što da­nas tre­ba­mo vi­še ne­go ikad je na­da bez op­ti­miz­ma. To je je­di­ni put iz ot­po­ra u os­lo­bo­đe­nje”, pi­še Hor­vat. Stras­tve­no ape­li­ra­ju­ći na no­vi in­ter­na­ci­ona­li­zam, na to da mo­ra­mo na­di­ći i gra­ni­ce i na­ci­onal­ne iden­ti­te­te i op­te­re­ću­ju­će na­ra­ti­ve proš­los­ti ka­ko bi­smo ri­je­ši­li pro­ble­me da­naš­nji­ce, autor na­vo­di uvjer­ljiv ar­gu­ment za­što bi li­je­vi in­ter­na­ci­onal­ni po­kret ovaj put mo­gao us­pje­ti: glo­bal­na pri­jet­nja otva­ra mo­guć­nost da iz­gra­di­mo glo­bal­nu za­jed­ni­cu. Mrač­na bu­duć­nost ono je što nam da­je svi­jest o cje­li­ni. Mrak ipak ne do­mi­ni­ra ovom knji­gom. Hor­vat us­pi­je­va bi­ti i iro­ni­čan i po­učan kad je ri­ječ o lje­vi­ci i lje­vi­ča­ri­ma pa ta­ko pre­pri­ča­va sce­nu iz fil­ma “Ca­pi­tal” Cos­te Ga­vra­sa iz 2012., ko­ja iz­gle­da ot­pri­li­ke ova­ko: Na obi­telj­skom ruč­ku šef ve­li­ke europ­ske inves­ti­cij­ske ban­ke ras­prav­lja sa svo­jim uja­kom, šez­de­se­to­sma­škim lje­vi­ča­rom ko­ji op­tu­ži ne­ća­ka za za­du­ži­va­nje Eu­rop­lja­na i uni­šta­va­nje ze­ma­lja kao što je Grč­ka. Mla­di mu ban­kar od­go­va­ra: “Ali tre­bao bi bi­ti za­do­vo­ljan. Ja sam is­pu­nio tvo­je sno­ve iz dje­tinj­stva”. Kad se ujak za­ču­di, mla­di ban­kar aro­gant­no mu od­go­vo­ri: “Vi lje­vi­ča­ri že­lje­li ste in­ter­na­ci­ona­li­zam, i sad ga ima­mo. No­vac ne poz­na­je gra­ni­ce.”

U Hr­vat­skoj je “Po­etry from the Fu­tu­re” ide­al­na da za­vr­ši kao ko­la­te­ral­na žr­tva ide­olo­ških po­dje­la jer autoru do­is­ta ni­je te­ško pri­li­je­pi­ti na­ljep­ni­cu ju­go­nos­tal­gi­ča­ra, a mo­žda i ko­mu­nis­ta

AUTOR je po­go­dio puls mla­dih ge­ne­ra­ci­ja, nji­ho­va raz­miš­lja­nja i stra­ho­ve...

Pa­me­la An­der­son i Sreć­ko Hor­vat ti­je­kom jed­ne od za­jed­nič­kih kam­pa­nja u ko­ji­ma upo­zo­ra­va­ju na ne­ke od go­ru­ćih pro­ble­ma da­naš­nji­ce

Pra­vi je tri­jumf ka­pi­ta­lis­tič­kog dik­ta­ta da čak ni lje­vi­ča­ri vi­še ne vje­ru­ju da pos­to­ji al­ter­na­ti­va. I tu po­či­nje mi­si­ja Hor­va­to­ve no­ve knji­ge

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.