U emi­si­ji “večer na 8. ka­tu” glu­mi­ca suzana ni­ko­lić po­če­la je go­vo­ri­ti, ali ni­je ima­la što ne­go re­ći vo­di­te­lji­ci da­ni­je­li: “is­pri­čaj ti, ti vi­še vo­liš pri­ča­ti”

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Su­bo­ta, HRT 1, 12.00 pi­Še: bo­ja­na ra­do­vić

Dra­go­cje­ne po­čet­ne mi­nu­te po­tro­še­ne su na ju­če­raš­nji HRT-ov in­ter­v­ju s pred­sjed­ni­kom Vla­de, ali je cje­lo­kup­ni do­jam o Dnev­ni­ku spa­šen u po­s­ljed­nji čas, ka­da je emi­ti­ra­na re­por­ta­ža Ši­me Ko­va­če­vi­ća o sen­za­ci­onal­noj iz­ved­bi dje­čje ope­re „Ma­li dim­nja­čar“Be­nja­mi­na Brit­te­na. Ci­je­la dvo­ra­na za­pje­va­la je s iz­vo­đa­či­ma na sce­ni, ka­me­ra je čak za­bi­lje­ži­la tre­nu­tak u ko­jem se di­ri­gent okre­će pre­ma pu­bli­ci (ma­lim Dal­ma­tin­ci­ma pris­pje­lim iz ci­je­le žu­pa­ni­je) i pi­ta ih zna li tko pje­smu. Naš­la se i pris­toj­na mi­nu­ta­ža za izja­ve ve­li­kih i ma­lih pje­va­ča ko­ji su nas­tu­pi­li u „Ma­lom dim­nja­ča­ru“. Ma­li dim­nja­čar An­drej Bar­tol Ja­bu­ka opi­sao je svo­je odu­šev­lje­nje pje­va­njem pu­bli­ke. Uči­nio je to u sti­lu ve­li­kog pro­fe­si­onal­ca, a nje­gov sta­ri­ji ko­le­ga Gi­or­gio Sur­jan (zlo­čes­ti dim­nja­čar Bob) pred­sta­vio nam je ne sa­mo svoj lik u ope­ri ne­go i dru­ge dim­nja­čar­ke i dim­nja­ča­re, što je pe­da­go­ška skromnost vri­jed­na div­lje­nja.

tko je gle­dao pred­sta­vu “Ka­me­nje” u Ma­loj sce­ni, ova će mu pri­ča bi­ti bli­ska. Na­ime, roman “Ve­če­ra” Her­ma­na Koc­ha (Zna­nje, Hit bi­bli­ote­ka, ured­ni­ca Na­ta­ša Pe­jić, pri­je­vod Ma­te Ma­ras, 99 ku­na) te­ma­ti­zi­ra ma­lo­ljet­nič­ko na­si­lje, ali – i što je mno­go važ­ni­je – po­ka­zu­je iz­vo­re tog is­tog na­si­lja. Na­sil­ni čin ov­dje je pot­pu­no neo­če­ki­van i us­mje­ren pre­ma po­sve ne­moć­noj žr­tvi, a po­či­ne ga ti­nej­dže­ri iz bo­ga­tih i za­šti­će­nih obi­te­lji. Ka­ko je to uop­će mo­gu­će? Her­man Koch, ni­zo­zem­ski glu­mac i pi­sac, ov­dje nu­di od­go­vo­re ko­ji jas­no upu­ću­ju na to da ni­je­dan na­sil­ni čin ne do­la­zi ni iz če­ga, već da ima svo­ju pret­pri­ču u obi­telj­skom okru­že­nju. I to je naj­ve­ća vri­jed­nost ovog ro­ma­na. Autor je uz sve to pri­ču smjes­tio u vr­lo za­nim­lji­vo okru­že­nje. Dva brač­na pa­ra – mu­škar­ci su bra­ća – od­la­ze na ve­če­ru. Pri­pa­da­ju u gor­nji sred­nji sloj ni­zo­zem­skog druš­tva ko­je­mu ni­je važ­no ko­li­ko će mno­go pla­ti­ti ma­lo hra­ne na ta­nju­ri­ma u ne­kom ra­zvi­ka­nom res­to­ra­nu. Je­dan od njih moćni je po­li­ti­čar, naj­vje­ro­jat­ni­je bu­du­ći ni­zo­zem­ski pre­mi­jer. Nje­gov brat bio je nas­tav­nik po­vi­jes­ti u ško­li, ali već go­di­na­ma ne ra­di. Že­ne autor svo­di na maj­ke, ne de­fi­ni­ra nji­ho­ve pos­lo­ve i za­ni­ma­nja, ali obje su, na­rav­no, že­ne za ko­ji­ma se mu­škar­ci okre­ću na uli­ci. U obi­te­lji po­li­ti­ča­ra tro­je je dje­ce: sin i kći te po­svo­je­ni afrič­ki dje­čak. Nje­gov brat pak ima jed­nog si­na. I dok se na sto­lu u res­to­ra­nu re­da­ju slje­do­vi ve­če­re, ras­pli­će se pri­ča iz po­za­di­ne. Odras­li su se sas­ta­li ka­ko bi raz­ri­je­ši­li bu­duć­nost svo­je dje­ce. Si­no­vi su (po­svo­je­ni mo­mak ni­je su­dje­lo­vao u na­si­lju, ali je sve sni­mio mo­bi­te­lom i ucje­nju­je dru­gu dvo­ji­cu) na be­skuć­ni­cu ko­ja je spa­va­la u ka­bi­ni ban­ko­ma­ta ba­ca­li stva­ri, uda­ra­li je no­ga­ma. Jed­na od stva­ri bi­la je i praz­na kan­ta ben­zi­na ko­ja je u kom­bi­na­ci­ji s upa­lja­čem eks­plo­di­ra­la – i ubi­la že­nu. Ci­je­la se zem­lja zgra­ža nad tim či­nom jer sve su sni­mi­le nad­zor­ne ka­me­re ban­ko­ma­ta. Čin se jas­no vi­di, ali ne i li­ca po­či­ni­te­lja. Koch za­pra­vo ple­te pri­ču oko di­le­ma ro­di­te­lja: ho­će li pri­ja­vi­ti vlas­ti­te si­no­ve jer oni su ih, na­rav­no, pre­poz­na­li. Ho­će li po­li­ti­čar po­vu­ći svo­ju kan­di­da­tu­ru? Iz po­za­di­ne do­la­ze mno­go zlo­kob­ni­ji to­no­vi; ono što iz­gle­da kao obi­telj­ska idi­la sve je sa­mo ne to. Je­dan od oče­va kons­tant­no je na­si­lan. Nje­gov sin to gle­da od svo­je če­t­vr­te go­di­ne. Na­si­lje je uvi­jek upe­re­no pre­ma oni­ma iz­va­na, oni­ma ko­ji pri­je­te obi­te­lji... Je li to di­je­te mo­glo pos­ta­ti dru­ga­či­ja oso­ba? Ukrat­ko, “Ve­če­ra” je sve sa­mo ne uobi­ča­je­ni triler. Pa­met­na knji­ga ko­ja po­ka­zu­je ka­ko je la­ko uni­šti­ti one ko­je naj­vi­še vo­liš, ko­ja uka­zu­je na sav užas ko­ji na­oko sre­đe­ni i po­sve­će­ni ro­di­te­lji či­ne svo­joj dje­ci. Autor se is­ka­zao pos­tup­no gra­de­ći uz­bu­đe­nje i ogo­lju­ju­ći skri­ve­ne di­je­lo­ve pri­če.

Nas­lov­ni­ca ro­ma­na ko­ji je obja­vi­lo Zna­nje u Hit bi­bli­ote­ci

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.