Po­vi­jest je mu­ški svi­jet. U nje­mu že­ne tek pe­ru, ku­ha­ju, ra­đa­ju i ču­va­ju dje­cu

Ka­da se po­ja­vi ki­rur­gi­nja, svi se ču­de, pa i sve no­vi­ne pi­šu o njoj kao o ču­du. Dje­cu ne od­ga­ja­ju sa­mo udž­be­ni­ci ne­go i rek­la­me, no­vi­ne, ti­nej­džer­ske se­ri­je, fil­mo­vi, vi­de­oigre

Vecernji list - Hrvatska - - Kultura neravnopravnosti - Pi­še Iva­na Ka­lo­gje­ra

Je li za 13-go­diš­nja­ke važ­ni­ja in­for­ma­ci­ja da se Ma­ri­ja Te­re­zi­ja, pr­va i je­di­na že­na na če­lu Hab­sbur­ške mo­nar­hi­je, uda­la za Fra­nju Lo­ta­rin­škog i ro­di­la mu 16-ero dje­ce ili pak ona da su ti­je­kom nje­zi­ne če­tr­de­se­to­go­diš­nje vla­da­vi­ne po­kre­nu­te i pro­ve­de­ne mno­ge re­for­me ko­ji­ma je mo­der­ni­zi­ra­na mo­nar­hi­ja? Na­ime, i je­dan i dru­gi po­da­tak is­tak­nu­ti su kao iz­nim­no važ­ni u ak­tu­al­nim udž­be­ni­ci­ma po­vi­jes­ti. Raz­li­ka je sa­mo u auto­ru i iz­da­va­ču. Po­lo­žaj že­na u udž­be­ni­ci­ma, po­se­bi­ce u udž­be­ni­ci­ma po­vi­jes­ti, uvi­jek je bi­la te­ma od ve­li­kog in­te­re­sa jav­nos­ti. I da­nas se tvr­di da udž­be­ni­ci po­vi­jes­ti ša­lju sli­ku da su že­ne te ko­je uvi­jek os­ta­ju kod ku­će, ku­ha­ju i bri­nu se o dje­ci, za­tim da su vr­lo ma­lo zas­tup­lje­ne me­đu is­tak­nu­tim po­vi­jes­nim lič­nos­ti­ma, kao da ih uop­će ni­je bi­lo, a ka­da se i po­jav­lju­ju, sve­de­ne su na re­pro­duk­tiv­nu funk­ci­ju. Tre­ba ipak bi­ti po­šten pa re­ći da je od pr­vih udž­be­ni­ka 90-ih do da­nas u pris­tu­pu ovoj te­ma­ti­ci uči­njen zna­ča­jan isko­rak. Ali da još uvi­jek ima mno­go pros­to­ra za na­pre­dak, ima. Pr­vu oz­bilj­ni­ju rod­nu ana­li­zu udž­be­ni­ka po­vi­jes­ti ta­mo neg­dje 2000. iz­ra­di­la je Žen­ska mre­ža Hr­vat­ske. Nji­hov je za­klju­čak bio da su knji­ge pi­sa­ne kao da nam dje­ca ži­ve kra­jem 19., a ne da je već po­če­lo 21. sto­lje­će.

Ne mo­že se sank­ci­oni­ra­ti

– Su­vre­me­ne i obra­zo­va­ne že­ne u na­šim udž­be­ni­ci­ma ne­ma. Mu­škar­ci su u pra­vi­lu sve­će­ni­ci ili voj­ni­ci, kao da se pri­pre­ma­mo za kri­žar­ske ra­to­ve, a ne za no­ve teh­no­lo­gi­je 21. sto­lje­ća. Že­ne su pas­ti­ri­ce, pra­lje, slu­ški­nje ili se­ljan­ke. To je sli­ka ko­ja se stva­ra – iz­ja­vi­la je 2003. Sa­nja Sar­nav­ka. Go­di­ne 2006., za man­da­ta Dra­ga­na Pri­mor­ca, nas­tav­ni je plan i pro­gram do­ži­vio pro­mje­ne, a one su za­hva­ti­le i nas­ta­vu po­vi­jes­ti ko­ja je uz po­li­tič­ku pr­vi put sta­vi­la na­gla­sak i na kul­tur­nu po­vi­jest, što je otvo­ri­lo pros­tor ve­ćoj zas­tup­lje­nos­ti že­na i nji­ho­ve ulo­ge u udž­be­ni­ci­ma. Pr­va škol­ska go­di­na u ko­joj se po­če­lo ra­di­ti po no- vom pro­gra­mu po­vi­jes­ti koji je još uvi­jek na sna­zi bi­la je 2007./2008. Po­s­ljed­nja ana­li­za sa­dr­ža­ja os­nov­no­škol­skih udž­be­ni­ka po­vi­jes­ti da­ti­ra iz 2010. Iz­ra­di­la ju je Viš­nja Lju­bi­čić, pra­vo­bra­ni­te­lji­ca za rav­no­prav­nost spo­lo­va. Ana­li­zi­ra­ju­ći 32 os­nov­no­škol­ska udž­be­ni­ka po­vi­jes­ti, pra­vo­bra­ni­te­lji­ca je doš­la do po­dat­ka da na fo­to­gra­fi­ja­ma i ilus­tra­ci­ja­ma u knji­ga­ma u 73,1 pos­to slu­ča­je­va prev­la­da­va­ju oso­be mu­škog spo­la, na 24,4 pos­to oso­be žen­skog spo­la, a sve­ga 2,5 pos­to fo­to­gra­fi­ja i ilus­tra­ci­ja pri­ka­zu­ju rav­no­prav­no zas­tup­lje­na oba spo­la. U tek­s­to­vi­ma udž­be­ni­ka ime­nom se spo­mi­nje 3237 oso­ba, od če­ga 92,4 pos­to či­ne oso­be mu­škog, a tek 7,6 pos­to oso­be žen­skog spo­la. Us­po­red­ba zas­tup­lje­nos­ti spo­lo­va unu­tar po­je­di­nog za­ni­ma­nja po­ka­za­la je da u 13 od ukup­no 14 pro­ma­tra­nih ka­te­go­ri­ja mu­škar­ci či­ne veći pos­to­tak. Je­di­na ka­te­go­ri­ja u ko­joj prev­la­da­va­ju že­ne je ka­te­go­ri­ja su­prug/a po­vi­jes­ne lič­nos­ti u ko­joj ne­ma ni­jed­nog pred­stav­ni­ka mu­škog spo­la. Ono što se pra­vo­bra­ni­te­lji­ci či­ni­lo ve­li­kim pro­ble­mom vid­lji­ve su raz­li­ke iz­me­đu udž­be­ni­ka raz­li­či­tih auto­ra i iz­da­va­ča koji kon­cep­cij­ski ve­za­no uz te­ma­ti­ku rav­no­prav­nos­ti spo­lo­va va­ri­ra­ju „od vr­lo lo­ših do iz­ra­zi­to do­brih“(kao pri­mjer do­bre prak­se u iz­vješ­ću su is­tak­nu­ti udž­be­ni­ci Škol­ske knji­ge „Tra­gom proš­los­ti“, no ni oni ni­su bi­li li­še­ni po­je­di­nač­nih pri­mjed­bi). Za­ključ­no, pra­vo­bra­ni­te­lji­ca je pre­po­ru­či­la Mi­nis­tar­stvu i nak­lad­ni­ci­ma da pri iz­ra­di i odo­bra­va­nju no­vih udž­be­ni­ka pom­no pre­is­pi­ta­ju nji­ho­vu us­kla­đe­nost s va­že­ćim za­kon­skim pro­pi­si­ma. Pra­vo­bra­ni­te­lji­ca ka­že da je nje­zin Ured do­ku­ment 2011. go­di­ne pr­vo pos­lao Mi­nis­tar­stvu zna­nos­ti, obra­zo­va­nja i spor­ta. Mi­nis­tar­stvo je od­go­vo­ri­lo da u pot­pu­nos­ti po­dr­ža­va upo­zo­re­nja i pre­po­ru­ke te se obve­za­lo se da će pri pr­voj iz­mje­ni udž­be­ni­ka po­vi­jes­ti obra­ti­ti po­zor­nost na uka­za­ne pro­pus­te. Dvije go­di­ne kas­ni­je, ka­da su se stva­ra­li no­vi udž­be­ni­ci, pra­vo­bra­ni­te­lji­ca je is­ti do­pis pos­la­la i svim iz­da­va­či­ma či­ji su udž­be­ni­ci obu­hva­će­ni iz­vješ­ćem (Škol­skoj knji­zi, Al­fi i iz­da­vač­koj ku­ći Pro­fil Klett). Što se da­lje do­ga­đa­lo s nje­zi­nim pre­po­ru­ka­ma i je­su li ih nak­lad­ni­ci i auto­ri udž­be­ni­ka i u ko­joj mje­ri uva­ži­li, ni­je joj poznato. – Na­še pre­po­ru­ke i upo­zo­re­nja ni­su obve­zu­ju­ći. Mi ne­ma­mo sank­ci­je, sa­mo jav­no uka­zu­je­mo – rek­la je Viš­nja Lju­bi­čić te do­da­la da je Mi­nis­tar­stvo još 2012. go­di­ne za man­da­ta SDP-ove Vla­de upra­vo tra­gom ana­li­za udž­be­ni­ka ko­ju je iz­ra­dio nje­zin ured (osim udž­be­ni­ka po­vi­jes­ti ana­li­zi­ra­ni su i udž­be­ni­ci hr­vat­skog je­zi­ka, eti­ke, vje­ro­na­uka, pri­ro­de druš­tva i bi­olo­gi­je) kre­nu­lo u am­bi­ci­oz­ni pro­jekt sas­tav­lja­nja mul­ti­dis­ci­pli­nar­nog po­vje­rens­tva za pro­sud­bu us­kla­đe­nos­ti udž­be­ni­ka s etič­kim zah­tje­vi­ma. – Po­vje­rens­tvo je tre­ba­lo us­ta­no­vi­ti kri­te­ri­je, od­nos­no pa­ra­me­tre po svim dis­kri­mi­na­cij­skim os­no­va­ma, ana­li­zi­ra­ti udž­be­ni­ke i us­ta­no­vi­ti koji stan­dar­di mo­ra­ju bi­ti ujed­na­če­ni za ko­je raz­re­de te re­ći gdje na­ila­zi­mo na ste­re­oti­pe, pre­dra­su­de i ko­ja je dis­kri­mi­na­tor­na prak­sa – rek­la je Lju­bi­čić te do­da­la da su odr­ža­li sve­ga ne­ko­li­ko sas­ta-

na­ka i on­da je sve sta­lo. – Čes­to se ne­ka in­for­ma­ci­ja ne pre­no­si s jed­nog ti­je­la na dru­go, po­se­bi­ce kad do­đe do smje­ne vlas­ti i on­da sve kre­ne is­po­čet­ka – rek­la je Lju­bi­čić, ko­ja sma­tra da je do­da­tan pro­blem taj što struč­nja­ci koji sje­de u po­vje­rens­tvi­ma ko­ja odo­bra­va­ju udž­be­ni­ke po­ne­kad i sa­mi per­pe­tu­ira­ju svo­ja nas­li­je­đa, zbog če­ga se mo­že do­go­di­ti da se na­kon svih upo­zo­re­nja u udž­be­ni­ci­ma po­nov­no pot­kra­du ste­re­oti­pi.

Od­lu­ke do­no­se mu­škar­ci

To je vr­lo osjet­lji­vo pi­ta­nje jer is­pa­da da bi tre­ba­li pre­is­pi­ti­va­ti struč­nost struč­nih oso­ba, rek­la je pra­vo­bra­ni­te­lji­ca te do­da­la da o to­me ko­li­ko je važ­na ulo­ga obra­zo­va­nja go­vo­re po­da­ci is­tra­ži­va­nja ko­je je Mi­nis­tar­stvo po­ljo­pri­vre­de 2011. go­di­ne bi­lo pro­ve­lo na uzor­ku 1600 že­na iz ru­ral­nog po­dru­čja. Na pi­ta­nje tko do­no­si od­lu­ke u nji­ho­vu ku­ćans­tvu, vi­še od 90 pos­to že­na od­go­vo­ri­lo je da od­lu­ke do­no­se is­klju­či­vo mu­ški čla­no­vi obi­te­lji. Že­ne su po­t­vr­di­le da i sa­me druk­či­je pris­tu­pa­ju od­go­ju mu­ške od žen­ske dje­ce. Udž­be­ni­ci po­vi­jes­ti koji se tre­nu­tač­no ko­ris­te u nas­ta­vi naj­vje­ro­jat­ni­je će se ko­ris­ti­ti još dvije go­di­ne. Na te­me­lju na­še ana­li­ze ak­tu­al­nih udž­be­ni­ka i na­kon raz­go­vo­ra s od­go­vor­nim oso­ba­ma iz iz­da­vač­kih ku­ća, evi­dent­no je da su se nak­lad­ni­ci tru­di­li is­pra­vi­ti pro­pus­te na ko­je je pra­vo­bra­ni­te­lji­ca upo­zo­ri­la u svom iz­vješ­ću, jed­ni vi­še, dru­gi ma­nje, no te­ško da bi pra­vo­bra­ni­te­lji­ca po­s­ljed­njom ge­ne­ra­ci­jom udž­be­ni­ka po­vi­jes­ti bi­la sto pos­to za­do­volj­na. Pri­mje­ri­ce, pra­vo­bra­ni­te­lji­ca je za­mje­ri­la auto­ri­ma udž­be­ni­ka „Tra­gom proš­los­ti 5“(Sa­nja Ban­čić, Sa­nja Ce­rov­ski i Šte­fi­ca Pa­la­di­no, iz­da­vač Škol­ska knji­ga) da su u opi­su egi­pat­ske kra­lji­ce Kle­opa­tre mi­to­lo­gi­zi­ra­nim ver­zi­ja­ma Kle­opa­tri­na ži­vo­ta pot­pu­no za­ni­je­ka­li nje­zi­nu po­li­tič­ku ulo­gu nu­de­ći dje­ci vla­da­ju­će ste­re­oti­pe o to­me što že­na jest i što ona tre­ba bi­ti (lje­po­ti­ca, za­vod­ni­ca, maj­ka, vjer­na u smr­ti). Svo­ju za­mjer­ku pra­vo­bra­ni­te­lji­ca te­me­lji na slje­de­ćem ci­ta­tu: „Egi­pat­sku kra­lji­cu Kle­opa­tru na pri­jes­to­lju je uč­vr­stio Ju­li­je Ce­zar. Na­kon nje­go­ve smr­ti Kle­opa­tri­na je lje­po­ta op­či­ni­la Ce­za­ro­va su­bor­ca Mar­ka An­to­ni­ja. Vjen­ča­li su se i ima­li tro­je dje­ce. Na­kon ne­us­pje­ha u bor­bi za vlast s Ce­za­ro­vim po­sin­kom Ok­ta­vi­ja­nom, Mar­ko An­to­ni­je i Kle­opa­tra po­či­ni­li su sa­mo­uboj­stvo. Nje­zi­na lje­po­ta i tra­gi­čan kraj bi­li su omi­lje­na in­s­pi­ra­ci­ja umjet­ni­ci­ma u kas­ni­jim sto­lje­ći­ma.“U no­vom iz­da­nju ci­tat je iz­mi­je­njen, ali „mi­to­lo­gi­zi­ra­na ver­zi­ja Kle­opa­tri­na ži­vo­ta“na ko­ju je upo­zo­ri­la pra­vo­bra­ni­te­lji­ca os­ta­la je ne­pro­mi­je­nje­na. No­vi opis Kle­opa­tre sa­da gla­si: „Ce­zar je po­mo­gao Kle­opa­tri da osvo­ji egi­pat­sko pri­jes­to­lje. Na­kon nje­go­ve smr­ti Kle­opa­tri­na je lje­po­ta op­či­ni­la Ce­za­ro­va su­bor­ca Mar­ka An­to­ni­ja. Vjen­ča­li su se i ima­li tro­je dje­ce. Na­kon ne­us­pje­ha u bor­bi za vlast s Ce­za­ro­vim po­sin­kom Ga­jem Ok­ta­vi­ja­nom, Mar­ko An­to­ni­je i Kle­opa­tra po­či­ni­li su sa­mo­uboj­stvo. Nje­zi­na lje­po­ta i tra­gi­čan kraj bi­li su omi­lje­na in­s­pi­ra­ci­ja umjet­ni­ci­ma u kas­ni­jim sto­lje­ći­ma.“Kle­opa­tra se u udž­be­ni­ci­ma iz­da­vač­kih ku­ća Al­fa i Pro­fil Klett ni ne spo­mi­nje. Kon­cep­cij­ski pra­vo­bra­ni­te­lji­ca je ima­la naj­vi­še pri­mjed­bi na udž­be­nik Stje­pa­na Be­kav­ca „Po­vi­jest 5“(iz­da­vač Al­fa) koji, ka­ko je na­pi­sa­la, ša­lje po­ru­ku da u raz­dob­lju sta­ro­ga vi­je­ka ni­su pos­to­ja­le i dje­lo­va­le že­ne vri­jed­ne spo­me­na, osim bez­i­me­nih ves­tal­ki, do­brih maj­ki i tka­lja. Bit­nih kon­cep­cij­skih pro­mje­na u udž­be­ni­ku ne­ma ni u no­vom iz­da­nju. Osim uz ime Ma­ri­je Te­re­zi­je po­da­tak o bro­ju dje­ce na­vo­di se i uz ime­na ne­kih dru­gih po­vi­jes­nih lič­nos­ti, ali is­klju­či­vo žen­sko­ga ro­da. Pri­mje­ri­ce, uz fo­to­gra­fi­ju kra­lji­ce Vik­to­ri­je u udž­be­ni­ku za 7. raz­red Da­mi­ra Agi­či­ća u iz­da­nju iz­da­vač­ke ku­će Pro­fil Klett na­vo­di se da je ima­la de­ve­te­ro dje­ce. Vid­ni­jih pro­mje­na ve­za­no uz tu pri­mjed­bu ne­ma ni u no­vim udž­be­ni­ci­ma. U nak­lad­nič­koj ku­ći Pro­fil Klett is­ti­ču da im je ogra­ni­ča­va­ju­ći fak­tor pri iz­ra­di no­vih nas­lo­va čes­to bio sam nas­tav­ni plan i pro­gram. – Nas­tav­ni plan i pro­gram iz 2006. go­di­ne vr­lo je op­se­žan i nje­gu­je tra­di­ci­ona­lan pris­tup te smo ima­li vr­lo ma­lo pros­to­ra za razvoj kri­tič­kog miš­lje­nja i os­vje­šta­va­nje ste­re­oti­pa i pre­dra­su­da te di­je­lo­ve po­sve­će­ne ulo­zi že­na u po­vi­jes­ti sma­tra­mo ne­do­volj­nim i vr­lo skrom­nim do­pri­no­som u ok­vi­ru su­vre­me­nih pro­miš­lja­nja o po­vi­jes­ti. Ta­ko­đer, bi­li smo ogra­ni­če­ni i no­vim Udž­be­nič­kim stan­dar­dom iz 2014. go­di­ne koji je pro­pi­si­vao sma­nji­va­nje sa­dr­ža­ja nas­tav­nih te­ma, od­nos­no sma­nji­va­nje bro­ja stra­ni­ca udž­be­ni­ka zbog ras­te­re­ći­va­nja uče­ni­ka – rek­la je Ivo­na Sa­vić, ured­ni­ca za po­vi­jest. Sma­tra da je una­toč sve­mu na­pre­dak os­tva­ren. Priz­na­je da bi, da da­nas ra­de no­ve udž­be­ni­ke, u toj iz­da­vač­koj ku­ći nas­to­ja­li da te­me žen­ske po­vi­jes­ti i rav­no­prav­nos­ti uop­će i te­me os­nov­nih ljud­skih i po­li­tič­kih pra­va u nji­ma bu­du ne­us­po­re­di­vo vi­še zas­tup­lje­ne. Tomislav Šar­li­ja, autor Al­fi­na udž­be­ni­ka za 6. raz­red, a od­ne­dav­no i ured­nik za po­vi­jest u toj iz­da­vač­koj ku­ći, is­kre­no priz­na­je da ana­li­zu pra­vo­bra­ni­te­lji­ce za rav­no­prav­nost spo­lo­va ni­je či­tao ni­ti ga je it­ko na nju upo­zo­rio.

Sve je to po­li­ti­ka

I on sma­tra da će pro­blem rod­no (ne)osjet­lji­vog obra­zo­va­nja u nas­ta­vi po­vi­jes­ti bi­ti pri­su­tan sve dok po­li­tič­ka po­vi­jest ima to­li­ki pri­mat u nas­ta­vi. Že­na, ka­že on, ne­ma to­li­ko u udž­be­ni­ci­ma s ob­zi­rom na to da one ni­su to­li­ko su­dje­lo­va­le u po­li­ti­ci. – Bo­jim se da ni ku­ri­ku­lar­na re­for­ma uz pred­lo­že­nu ko­li­či­nu gra­di­va ne­će nas­tav­ni­ci­ma otvo­ri­ti pros­to­ra za mo­der­ni­ji na­čin po­uča­va­nja. Re­ci­mo, u 6. raz­re­du ima, pri­mje­ri­ce, ci­je­li niz is­tra­ži­va­nja na te­mu že­na u dal­ma­tin­skim gra­do­vi­ma. No, tu ni­su sa­mo že­ne, tu je ci­je­li niz oso­ba iz sred­njo­vje­kov­nih mar­gi­na­li­zi­ra­nih sku­pi­na kao što su stran­ci, si­ro­maš­ni, bo­les­ni itd. o ko­ji­ma se uop­će ne go­vo­ri – upo­zo­rio je Šar­li­ja te na­po­me­nuo da pri­jed­log novog ku­ri­ku­lu­ma, ona­ko ka­ko ga on sa­gle­da­va, sa­dr­žaj­no u os­nov­noj ško­li ne­će ras­te­re­ti­ti ap­so­lut­no ni­šta. De­ni­ver Vu­ke­lić, ured­nik po­vi­jes­ti u Škol­skoj knji­zi, ka­že da je ta nak­lad­nič­ka ku­ća još u proš­lim iz­da­nji­ma u od­no­su na dru­ge ima­la veći broj te­ma ko­je se od­no­se na spol­nu rav­no­prav­nost, a sa­da su toj pro­ble­ma­ti­ci pris­tu­pi­li još te­me­lji­ti­je. – Naj­ve­ći isko­rak koji smo na­pra­vi­li je mu­za Klio ko­ja slu­ži kao lik pro­vod­nik kroz udž­be­ni­ke – re­kao je Vu­ke­lić. Kao dru­gi ve­lik isko­rak za pri­mjer je na­veo raz­dob­lje Dru­go­ga svjet­skog ra­ta ko­je u udž­be­ni­ku ne po­či­nje sli­kom rat­nih ra­za­ra­nja, ne­go upra­vo fo­to­gra­fi­jom že­na iz 1943. go­di­ne uz tek­s­tu­al­no obraz­lo­že­nje „Ti­je­kom Dru­go­ga svjet­skog ra­ta zbog ne­dos­tat­ka mu­ška­ra­ca že­ne su pre­uze­le dio nji­ho­vih pos­lo­va i funk­ci­ja“. Ima­mo i ci­je­li od­lo­mak o pro­mje­na­ma u obi­te­lji na­kon Dru­go­ga svjet­skog ra­ta – is­ti­če Vu­ke­lić. Ma­til­da Bu­lić, di­rek­to­ri­ca odje­la za udž­be­ni­ke u Škol­skoj knji­zi, sma­tra da je veći pro­blem od udž­be­ni­ka okru­že­nje u ko­jem ži­ve dje­ca. – Sve dok di­je­te svi­jet oko se­be do­živ­lja­va kao mu­ški svi­jet, mi za­pra­vo ne ži­vi­mo u rav­no­prav­nom druš­tvu – ka­že Bu­lić, a za pri­mjer na­vo­di da se, ka­da se po­ja­vi ki­rur­gi­nja, svi to­me ču­de, pa i sve no­vi­ne pi­šu o njoj kao o ču­du. Dje­cu nam ne od­ga­ja­ju sa­mo udž­be­ni­ci, ne­go i rek­la­me ko­je ih okru­žu­ju, no­vi­ne ko­je su im dos­tup­ne, ti­nej­džer­ske se­ri­je ko­je ima­ju pot­pu­no is­kriv­lje­ne vri­jed­nos­ti, fil­mo­vi koji se pri­ka­zu­ju u vri­je­me ka­da su dje­ca bez ro­di­telj­skog nad­zo­ra, vi­de­oigre... – rek­la je Bu­lić.

KO­LI­KO ĆE JOŠ IZ NJIH UČI­TI Udž­be­ni­ci po­vi­jes­ti koji se tre­nu­tač­no ko­ris­te u nas­ta­vi naj­vje­ro­jat­ni­je će se ko­ris­ti­ti još dvije go­di­ne

Pi­ta­nje uče­ni­ci­ma “Što mis­liš za­što je Za­gor­ka sma­tra­la važ­nim po­kre­nu­ti pr­ve žen­ske ča­so­pi­se?”

Is­ti­na ili pre­dra­su­da Au­tor­sko vi­đe­nje mo­gu­ćeg iz­gle­da grč­ke obrt­nič­ke obi­te­lji

Me­đu­rat­no raz­dob­lje Što se do­ga­đa­lo u zna­nos­ti, teh­no­lo­gi­ji, kul­tu­ri i umjet­nos­ti i što se mi­je­nja­lo

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.