Po­li­tič­ki ka­dro­vi ugro­ža­va­ju već do­bi­ve­na sred­stva iz fon­do­va EU

Vo­di­te­lji­ca Kul­tu­re pro­mje­ne SC-a u Za­gre­bu Na­ta­ša Raj­ko­vić ana­li­zi­ra sta­nje u hr­vat­skoj kul­tu­ri te upo­zo­ra­va na broj­ne alar­mant­ne ap­sur­de

Vecernji list - Hrvatska - - Zdravlje - Mi­le­na Za­jo­vić mi­le­na.za­jo­vic@ve­cer­nji.net ZA­GREB

Kul­tu­ra pro­mje­ne SC-a u dva­na­est je go­di­na dje­lo­va­nja or­ga­ni­zi­ra­la niz film­skih, ka­za­liš­nih, glaz­be­nih i li­kov­nih pro­gra­ma U za­gre­bač­kom Stu­dent­skom cen­tru upra­vo je odr­ža­no us­pješ­no “po­bje­s­nje­lo iz­da­nje” Ganz fes­ti­va­la, u ko­jem su se raz­no­rod­ni europ­ski umjet­ni­ci po­za­ba­vi­li fe­no­me­nom bi­je­sa. Tim po­vo­dom raz­go­va­ra­li smo s pr­vom že­nom Kul­tu­re SC-a Na­ta­šom Raj­ko­vić.

Je li pro­gram­ski fo­kus na ljut­nju vaš komentar sta­nja u druš­tvu?

Ap­so­lut­no. Umjet­nič­ka vo­di­te­lji­ca fes­ti­va­la Sil­vi­ja Sti­pa­nov osmis­li­la je pro­gram ko­jim smo po­ku­ša­li re­ći da bi­jes ko­ji do­mi­ni­ra kao sta­nje, kao re­ak­ci­ja mo­že bi­ti i zdra­va emo­ci­ja. Osje­ćaj “ne­ću i ne mo­gu vi­še ta­ko!” tre­bao bi mo­ći lju­de po­kre­nu­ti, a ne obe­zvo­lji­ti. To se vi­dje­lo i na re­zul­ta­ti­ma ne­dav­nih iz­bo­ra, ko­ji su do­ka­za­li da sve vi­še lju­di tra­ži ne­ku no­vu op­ci­ju, ali i da će se usko­ro mo­ra­ti uze­ti u ob­zir glas ne­gla­sa­ča.

Go­vo­ri se da ži­vi­mo u pos­tra­ci­onal­nom vre­me­nu, u ko­jem se po­li­tič­ke od­lu­ke ba­zi­ra­ju na emo­ci­ja­ma, a ne na či­nje­ni­ca­ma.

To je toč­no. Dru­gi je pro­blem što je ve­lik broj lju­di ko­ji jav­no go­vo­re za­pra­vo ne­uk. To se vi­dje­lo na pri­mje­ru re­fe­ren­du­ma u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji, ali i na ak­tu­al­nim iz­bo­ri­ma u SAD-u, kao i u na­šoj jav­nos­ti gdje ču­je­te dok­to­re zna­nos­ti ko­ji ne raz­li­ku­ju poj­mo­ve kao što su npr. ko­mu­ni­zam i so­ci­ja­li­zam. Za­nim­lji­vo je da da­nas ne­ma po­li­tič­ke op­ci­je ko­ja bi pre­poz­na­la i re­agi­ra­la na či­nje­ni­cu da se ci­vi­li­za­cij­ski stan­dar­di ko­je smo do­se­gli do­vo­de u pi­ta­nje, pa čak i sus­tav­no uru­ša­va­ju.

Ka­kav je u tom kon­tek­s­tu po­lo­žaj kul­tu­re u Hr­vat­skoj?

Što su po­li­ti­ča­ri ne­kul­tur­ni­ji i ne­pi­sme­ni­ji, to je vi­še pro­ble­ma u sek­to­ru. Ne­kad je bi­lo pi­ta­nje osob­nog in­te­gri­te­ta re­ći da po­dr­ža­vaš kul­tu­ru, a da­nas lju­di ko­ji bi se o njoj tre­ba­li bri­nu­ti s po­no­som go­vo­re da ne idu u ka­za­li­šte. To je šte­ta, jer kul­tu­ra ima ka­pa­ci­te­ta da bu­de ge­ne­ra­tor pro­mje­ne i po­bolj­ša­nja stan­dar­da, ko­ji se ne mje­ri sa­mo BDP-om, prem­da je iz­rav­ni i ne­iz­rav­ni do­pri­nos kul­tu­re i kre­ativ­nih in­dus­tri­ja BDP-u mno­go veći ne­go što se mno­gi­ma či­ni. Pre­ma is­tra­ži­va­nju EUROSTAT-a, 60 pos­to onih ko­ji ra­de u kul­tu­ri su vi­so­ko­obra­zo­va­ni, znat­no vi­še ne­go što je op­ći pro­sjek, a i pos­to­tak že­na u tom je sek­to­ru vi­ši od op­ćeg pro­sje­ka.

I kod vas u SC-u kul­tur­ne pro­gra­me no­si gru­pa vi­so­ko­obra­zo­va­nih že­na. Su­sre­će­te li se s rod­nom dis­kri­mi­na­ci­jom?

Sek­si­zam je mo­žda i naj­ja­či od­nos na ko­jem po­či­va na­še da­naš­nje druš­tvo. Od glo­bal­ne po­ja­ve li­ko­va po­put Do­nal­da Trum­pa do mi­kro­ra­zi­ne na­še rad­ne oko­li­ne. Ot­kad smo pri­je dva­na­est go­di­na u SC-u po­kre­nu­li Kul­tu­ru pro­mje­ne, iz­lo­že­ne smo do­ci­ra­nju, pa i op­s­truk­ci­ja­ma, od stra­ne lju­di ko­ji uop­će ne ra­zu­mi­ju sek­tor kul­tu­re, a ne­ki ni te­melj­ne uprav­ljač­ke nor­me. Si­gur­na sam da se to jed­nom mu­škar­cu u is­toj si­tu­aci­ji ne bi do­go­di­lo, ba­rem ne na ta­ko uvred­ljiv na­čin. In­te­re­sant­no je da u Hr­vat­skoj ima­mo pred­sjed­ni­cu ko­ja u ovim ana­kro­nim vre­me­ni­ma ne­ma po­tre­bu pos­ta­vi­ti stva­ri na svo­je mjes­to ra­di po­prav­lja­nja po­lo­ža­ja že­na.

Sve što go­vo­ri­te zvu­či ne­po­pu­lar­no. Jes­te li ima­li pro­ble­ma zbog svo­jih sta­vo­va?

Moj stav je da tre­ba bi­ti stru­čan u svom pos­lu, a ži­vim u zem­lji gdje je struč­nost po­s­ljed­nji kri­te­rij. Kod nas se ni na­vod­no li­je­va ni des­na po­li­tič­ka op­ci­ja ne ba­ve na­pret­kom, ra­zvo­jem. Ne­ma kon­ti­nu­ite­ta do­brih prak­si i po­li­ti­ka. I naš SC je mjes­to na ko­jem se si­je­ku in­te­re­si stra­na­ka oba spek­tra, pa ne iz­ne­na­đu­je da do­la­zi do re­tar­da­ci­ja stan­dar­da i nor­mi jer struč­nost u po­li­tič­kom ka­dro­vi­ra­nju ni­je kri­te­rij. Mi uvi­jek iz­no­va mo­ra­mo objaš­nja­va­ti da se, pri­mje­ri­ce, no­vac ko­ji je Uni­ja da­la za ka­za­liš­ni pro­gram ne mo­že utro­ši­ti na hre­nov­ke, po če­mu is­pa­da da ni SDP-ov­ci ni HDZ-ov­ci ne zna­ju što su na­mjen­ska sred­stva.

SC je part­ner u europ­skom pro­gra­mu APAP. Što to zna­či?

To u broj­ka­ma kon­kret­no zna­či da smo ti­je­kom se­dam go­di­na osi­gu­ra­li SC-u vi­še od 600.000 eura na ime EU pro­je­ka­ta, za pro­gra­me i opre­mu, da smo ugos­ti­li niz me­đu­na­rod­nih umjet­ni­ka i jed­na­ko ta­ko pos­la­li na­še umjet­ni­ke na re­zi­den­ci­je i gos­to­va­nja u ino­zem­s­tvo. To je opip­ljiv oblik kul­tur­ne di­plo­ma­ci­je ko­ji, na­ža­lost, tre­nu­tač­nom vod­stvu SC-a pred­stav­lja pro­blem jer ne ra­zu­mi­ju smi­sao tak­vih su­rad­nji. Zbog to­ga u ovom tre­nut­ku ne­ma­mo ni­kak­ve ga­ran­ci­je da će­mo us­pje­ti pro­ves­ti EU pro­jek­te ko­je smo za­po­če­li, kao ni one za ko­je smo apli­ci­ra­li. A to bi zna­či­lo gu­bi­tak fi­nan­ci­ra­nja iz EU fon­do­va i vra­ća­nje već utro­še­nog nov­ca iz pro­ra­ču­na SC-a, ko­ji je upra­vo u sa­na­ci­ji.

Jed­nom ste rek­li da se na kul­tu­ru u nas gle­da kao na so­ci­jal­nu ka­te­go­ri­ju. Na što se toč­no mis­li­li?

Ganz no­vi fes­ti­val u SC-u ove se go­di­ne ba­vio pre­is­pi­ti­va­njem na­kup­lje­ne ljut­nje Ni li­je­va ni des­na op­ci­ja ne uzi­ma­ju struč­nost kao va­žan kri­te­rij pri ka­dro­vi­ra­nju

Ako us­po­re­di­te iz­no­se do­ta­ci­ja po­je­di­nim ka­za­liš­nim ku­ća­ma i nji­ho­ve mjer­lji­ve us­pje­he po­put bro­ja me­đu­na­rod­nih gos­to­va­nja, shva­tit će­te da se u nas iz­vr­s­nost ne po­ti­če, baš na­pro­tiv, dr­žav­ni no­vac upor­no se us­mje­ra­va u osred­njost ka­ko bi ne­ki lju­di ima­li po­sao. Ilus­tri­rat ću vam to osob­nim pri­mje­rom: ka­da smo Bo­bo Jel­čić i ja do­bi­li po­ziv da sa svo­jom pred­sta­vom gos­tu­je­mo u ugled­nom ber­lin­skom ka­za­li­štu Sc­ha­ubüh­ne, iz Mi­nis­tar­stva kul­tu­re su im sa­vje­to­va­li ne­ka ra­di­je po­zo­vu jed­nu dru­gu pred­sta­vu. Kad sam se obra­ti­la Mi­nis­tar­stvu za objaš­nje­nje, rek­li su “vas stal­no ne­ka­mo zo­vu, a oni ni­ka­mo ne idu”. To mi je sa­da smi­ješ­no, ali je to za­pra­vo tuž­na pri­ča o nez­na­nju. To nez­na­nje ko­šta­lo nas je sra­mot­ne go­di­ne za kul­tu­ru u ko­joj smo slu­ša­li ka­ko smo uh­lje­bi i pa­ra­zi­ti, ia­ko su re­zul­ta­ti ra­da u kul­tu­ri vid­lji­vi i opip­lji­vi.

Či­tav sek­tor pro­gla­šen je uh­ljep­skim a da nit­ko ni­je eva­lu­irao re­zul­ta­te nji­ho­va ra­da

Na­ta­ša Raj­ko­vić i njen tim us­pje­li su do­ni­je­ti vi­še od 600.000 eura u svo­ju ma­tič­nu ku­ću, za pro­jek­te ko­ji uklju­ču­ju sla­nje na­ših umjet­ni­ka u ino­zem­s­tvo

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.