ZA­ŠTO RISKIRATI NAŠ MIR I DOBROBIT KA­KO BI­SMO POMOGLI STRAN­CI­MA?

IZ­BO­RI SU METODA RJEŠAVANJA NESUGLASICA ME­ĐU LJU­DI­MA KO­JI SE VEĆ SLAŽU OKO TEMELJNIH ČI­NJE­NI­CA

Vecernji list - Hrvatska - - Ljetna Panorama - Pri­pre­mio: Zo­ran Vi­tas

Ha­ra­ri objaš­nja­va što je to hu­ma­ni­zam te ga de­fi­ni­ra kao ko­he­ren­tan po­gled na svi­jet ko­ji di­je­li sud­bi­nu svih us­pješ­nih re­li­gi­ja „Do­sad smo o hu­ma­niz­mu ras­prav­lja­li kao da je ri­ječ o jed­no­me ko­he­rent­nom po­gle­du na svi­jet. No hu­ma­ni­zam za­pra­vo di­je­li sud­bi­nu svih us­pješ­nih re­li­gi­ja po­put kr­š­ćans­tva i bu­diz­ma. Ši­re­njem i evo­lu­ira­njem, on se ras­cjep­kao na ne­ko­li­ko opreč­nih sek­ta. Hu­ma­ni­zam se raz­dvo­jio na tri glav­ne gra­ne. Pra­vo­vjer­na gra­na tvr­di da je sva­ko ljud­sko bi­će je­dins­tven po­je­di­nac ka­rak­te­ris­tič­nog unu­tar­nje­ga gla­sa s ni­zom is­kus­ta­va ko­ja se ne­će po­no­vi­ti. Za­to bi­smo sva­kom po­je­din­cu tre­ba­li da­ti što vi­še slo­bo­de da do­ži­vi svi­jet, sli­je­di svoj unu­tar­nji glas i iz­ra­zi svo­ju unu­tar­nju is­ti­nu. Što vi­še slo­bo­de po­je­di­nac uži­va, svi­jet je ljep­ši, bo­ga­ti­ji i smis­le­ni­ji. Zbog opi­sa­na na­gla­ska na slo­bo­du, pra­vo­vjer­na je gra­na hu­ma­niz­ma poz­na­ta kao „li­be­ral­ni hu­ma­ni­zam”, od­nos­no jed­nos­tav­no kao „li­be­ra­li­zam”. Li­be­ral­na po­li­ti­ka sma­tra da gla­sač zna naj­bo­lje. Li­be­ral­na umjet­nost zas­tu­pa mi­sao da je lje­po­ta u oku pro­ma­tra­ča. Li­be­ral­na eko­no­mi­ja tvr­di da je ku­pac uvi­jek u pra­vu. Li­be­ral­na eti­ka sa­vje­tu­je nam da ra­di­mo ono zbog če­ga se osje­ća­mo dobro. Li­be­ral­no nas obra­zo­va­nje uči da mis­li­mo svo­jom gla­vom... Dok je u de­vet­na­es­tom i dva­de­se­tom sto­lje­ću stje­cao sve ve­ću so­ci­jal­nu vje­ro­dos­toj­nost i po­li­tič­ku moć, hu­ma­ni­zam je iz­ro­dio dva vr­lo raz­li­či­ta ogran­ka: so­ci­jal­ni hu­ma­ni­zam, ko­ji je obu­hva­tio mno­go so­ci­ja­lis­tič­kih i ko­mu­nis­tič­kih po­kre­ta, te evo­lu­cij­ski hu­ma­ni­zam či­ji su naj­poz­na­ti­ji za­go­vor­ni­ci bi­li na­cis­ti. Oba su se ogran­ka sla­ga­la s li­be­ra­liz­mom u to­me da je ljud­sko is­kus­tvo glav­ni izvor smis­la i auto­ri­te­ta... Li­be­ra­li mis­le da je ljud­sko is­kus­tvo in­di­vi­du­alan fe­no­men. No na svi­je­tu je mno­go po­je­di­na­ca i oni čes­to osje­ća­ju raz­li­či­te stva­ri i ima­ju kon­tra­dik­tor­ne že­lje. Po­tje­ču li smi­sao i auto­ri­tet sa­mo od po­je­di­nač­nih is­kus­ta­va, ka­ko će­te po­mi­ri­ti pro­tu­rje­čja me­đu ta­ko raz­li­či­tim is­kus­tvi­ma? Nje­mač­ka kan­ce­lar­ka An­ge­la Mer­kel se 15. sr­p­nja 2015. su­sre­la s pa­les­tin­skom ti­nej­dže­ri­com, iz­bje­gli­com iz Li­ba­no­na, či­ja je obi­telj za­tra­ži­la azil u Nje­mač­koj, ali je upra­vo bi­la pred de­por­ta­ci­jom. Dje­voj­či­ca Re­em kan­ce­lar­ki je na teč­no­me nje­mač­kom rek­la da je „jako te­ško gle­da­ti dru­ge lju­de ka­ko uži­va­ju u ži­vo­tu, a ti to ne mo­žeš. Ne znam što će mi bu­duć­nost do­ni­je­ti”. Kan­ce­lar­ka Mer­kel joj je od­go­vo­ri­la da je „po­li­ti­ka kat­kad gru­ba” i objas­ni­la da Nje­mač­ka ne mo­že asi­mi­li­ra­ti sve. Iz­ne­na­đe­na ta­ko iz­rav­nim od­go­vo­rom, dje­voj­či­ca je briz­nu­la u plač. Kan­ce­lar­ka je tuž­nu dje­voj­či­cu utješ­no po­mi­lo­va­la po le­đi­ma, ali os­ta­la je pri svo­jem miš­lje­nju. U jav­noj olu­ji ko­ja je us­li­je­di­la mno­gi su kan­ce­lar­ku Mer­kel op­tu­ži­li za bez­duš­ni ma­njak osje­ćaj­nos­ti. Da bi ubla­ži­la kri­ti­ke, ona je pro­mi­je­ni­la tak­ti­ku, pa su Re­em i nje­zi­na obi­telj do­bi­li azil. Idu­ćih je mje­se­ci Mer­ke­li­ca još ši­re otvorila vrata i u Nje­mač­ku pri­mi­la na sto­ti­ne ti­su­ća iz­bje­gli­ca. Ali ne mo­že­te svi­ma udo­vo­lji­ti. Ubr­zo se naš­la pod žes­to­kim uda­rom jer je pod­le­gla sen­ti­men­tal­nos­ti. Broj­ni su se nje­mač­ki ro­di­te­lji bo­ja­li da Mer­ke­li­čin pre­okret zna­či da će nji­ho­va dje­ca imati ni­ži ži­vot­ni stan­dard te da će ih mo­žda ne­ga­tiv­no po­go­di­ti plim­ni val is­la­mi­za­ci­je. Za­što bi oni ri­ski­ra­li mir i bla­gos­ta­nje svo­jih obi­te­lji da po­mog­nu pot­pu­nim stran­ci­ma? Svi ima­ju snaž­no miš­lje­nje o tom pi­ta­nju. Ka­ko ri­je­ši­ti kon­tra­dik­ci­je iz­me­đu osje­ća­ja očaj­nih iz­bje­gli­ca i onih za­bri­nu­tih Ni­je­ma­ca? Li­be­ra­li se odu­vi­jek mu­če s tak­vim pro­tu­rječ­nos­ti­ma. Ni naj­bo­lji na­po­ri Loc­kea, Jef­fer­so­na, Mil­la i nji­ho­vih ko­le­ga ni­su nam us­pje­li da­ti br­zo i lako rje­še­nje za tak­va pi­ta­nja. Odr­ža­va­nje de­mo­krat­skih iz­bo­ra ne­će po­mo­ći jer bi se pos­ta­vi­lo pi­ta­nje tko mo­že gla­sa­ti na tak­vim iz­bo­ri­ma – sa­mo nje­mač­ki dr­žav­lja­ni, ili i mi­li­ju­ni Azi­ja­ta i Afri­ka­na­ca ko­ji se že­le use­li­ti u Nje­mač­ku? Za­što da­va­ti pred­nost osje­ća­ji­ma jed­ne sku­pi­ne u od­no­su na dru­gu? Is­to ta­ko, arap­sko-iz­ra­el­ski su­kob ne­će­te ri­je­ši­ti ta­ko da o nje­mu gla­sa 8 mi­li­ju­na gra­đa­na Iz­ra­ela i 350 mi­li­ju­na gra­đa­na dr­ža­va Arap­ske li­ge. Iz­ra­el­ci se iz oči­tih raz­lo­ga ne bi osje­ća­li obve­za­ni­ma na re­zul­tat tak­va ple­bis­ci­ta. Lju­di se osje­ća­ju obve­za­ni de­mo­krat­skim iz­bo­ri­ma sa­mo kad s ve­ći­nom gla­sa­ča di­je­le te­melj­nu po­ve­za­nost. Ako mi je is­kus­tvo dru­gih gla­sa­ča stra­no i ako mis­lim da ne ra­zu­mi­ju mo­je osje­ća­je te da ne ma­re za mo­je naj­važ­ni­je in­te­re­se, čak i ako me nad­gla­sa­ju sto­ti­nu na­pra­ma je­dan, ne­mam ap­so­lut­no ni­kak­va raz­lo­ga pri­hva­ti­ti tak­vu od­lu­ku. De­mo­krat­ski iz­bo­ri naj­češ­će funk­ci­oni­ra­ju sa­mo u po­pu­la­ci­ja­ma ko­je ima­ju ne­ku pret­hod­nu me­đu­sob­nu ve­zu, pri­mje­ri­ce za­jed­nič­ka re­li­gij­ska uvje­re­nja ili na­ci­onal­ne mi­to­ve. Iz­bo­ri su metoda rješavanja ne­su­gla­sja me­đu lju­di­ma ko­ji se već slažu u te­melj­nim či­nje­ni­ca­ma. Ta­ko se i li­be­ra­li­zam ne­ri­jet­ko sto­pio sa sta­rim ko­lek­tiv­nim iden­ti­te­ti­ma i ple­men­skim osje­ća­ji­ma u mo­der­ni na­ci­ona­li­zam. Da­nas na­ci­ona­li­zam mno­gi po­ve­zu­ju s an­ti­li­be­ral­nim si­la­ma, ali na­ci­ona­li­zam je, ba­rem u de­vet­na­es­tom sto­lje­ću, bio pri­lič­no bli­zak li­be­ra­liz­mu.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.