Pje­va­la sam čak i u mu­škoj kla­pi

Oper­na di­va Iva­na Srb­ljan pre­va­li­la je ve­lik i te­žak put od pra­vos­lav­nog cr­k­ve­nog zbo­ra do europ­skih po­zor­ni­ca

Vecernji list - Hrvatska - - Kultura - Bra­ni­mir Po­fuk ZAGREB

Ope­ru “Di­do­na i Eneja” ko­ja će su­tra pre­mi­jer­no bi­ti iz­ve­de­na u Ri­je­ci re­ži­ra Mir­va Ko­ivu­kan­gas, a di­ri­gi­ra To­mis­lav Fa­či­ni

Iva­nu Srb­ljan upoz­nao sam kao di­ri­gen­ti­cu cr­k­ve­nog zbo­ra za­gre­bač­kog pra­vos­lav­nog Sa­bor­nog hra­ma Pre­obra­že­nja Gos­pod­njeg. Ali tek ju­čer sam od nje doz­nao ko­li­ko je to mjes­to bi­lo važ­no u ra­zvo­ju i ži­vo­tu umjet­ni­ce ko­ju sam slje­de­ći put vi­dio kao Car­men na ko­mor­noj oper­noj po­zor­ni­ci na Su­ša­ku, u sjaj­noj stu­dij­skoj pro­duk­ci­ji ri­ječ­kog HNK i re­ži­ji Ma­ri­na Bla­že­vi­ća. Iva­na Srb­ljan zra­či i osva­ja gla­som, osob­noš­ću, od­luč­noš­ću, lje­po­tom, straš­ću. Ni­je slu­čaj­no što ju je ma­es­tro Vil­le Ma­tve­jeff upra­vo kao Car­men odveo na po­zor­ni­cu u Fin­skoj, odak­le se pri­je ne­ko­li­ko da­na vra­ti­la u Ri­je­ku gdje će su­tra utje­lo­vi­ti nas­lov­ni žen­ski lik u Pur­cel­lo­voj ope­ri “Di­do­na i Eneja”.

Ni­šta bez di­plo­me

Pje­va­nje u pra­vos­lav­nom cr­k­ve­nom zbo­ru, a po­tom od 1998. i nje­go­vo vo­đe­nje, bi­lo je pr­vo pje­vač­ko is­kus­tvo za Iva­nu. U os­nov­noj glaz­be­noj ško­li Li­sin­ski, na či­jem je po­ha­đa­nju njen otac, ina­če rad­nik, in­zis­ti­rao, uči­la je kla­vir, a po­tom u sred­njoj glaz­be­nu te­ori­ju i or­gu­lje. Na Mu­zič­koj aka­de­mi­ji ta­ko­đer je za­vr­ši­la te­oret­ski odjel. – Ni­ka­da ni­sam se­be za­miš­lja­la kao oper­nu pje­va­či­cu. Ali, ra­de­ći s cr­k­ve­nim zbo­rom, shva­ti­la sam da mi tre­ba vi­še zna­nja o vo­kal­noj teh­ni­ci i umjet­nos­ti pa sam se vra­ti­la u sred­nju ško­lu uči­ti pje­va­nje. S tim po­čet­nim mr­vi­ca­ma zna­nja otiš­la sam na audi­ci­ju i bi­la prim­lje­na u Zbor HRT-a – go­vo­ri mi pre­ko te­le­fo­na, ne šte­de­ći glas, pje­va­či­ca, ho­da­ju­ći ri­ječ­kim uli­ca­ma pre­ma ka­za­li­štu u ko­jem je da­nas jed­no od za­štit­nih li­ca i gla­so­va. Ku­ca­la je već i u rod­nom gra­du na vra­ta ka­za­li­šta, da bi shva­ti­la ka­ko ni­šta ne­će pos­ti­ći bez di­plo­me i pra­ve ško­le. Bi­lo joj je 28 go­di­na ka­da je 2008. “od­lu­či­la pot­pu­no pro­mi­je­ni­ti svoj ži­vot i opet pos­ta­ti stu­den­ti­ca”, upi­sav­ši stu­dij pje­va­nja. – To je bi­lo zas­tra­šu­ju­će jer sam zna­la da ću mo­ra­ti ko­pa­ti du­bo­ko po se­bi, is­tra­ži­va­ti svo­je ti­je­lo i psi­hu, bo­ri­ti se sa svo­jim de­mo­ni­ma. Ali bi­la je to do­bra od­lu­ka, a na tom sam pu­tu ima­la ve­li­ku pot­po­ru svo­je men­to­ri­ce i sjaj­ne pro­fe­so­ri­ce Vlat­ke Or­ša­nić – ka­že pje­va­či­ca ko­ja je bri­lji­ra­la već u stu­dent­skoj pro­duk­ci­ji Car­men. Za tu ulo­gu kas­ni­je ju je an­ga­ži­rao i ma­es­tro Ivo Li­pa­no­vić u Spli­tu, a po­tom i kao Da­li­lu, no pr­vu pra­vu pri­li­ku do­bi­la je i osvo­ji­la na audi­ci­ji za stal­nu čla­ni­cu ri­ječ­ke Ope­re gdje je de­bi­ti­ra­la kao Ol­ga u “Onje­gi­nu”. Ali pri­je to­ga vo­di­la je i dvi­je kla­pe u Si­sku, Ko­la­pja­ne i Ko­la­pjan­ke.

Pje­va­la u mu­škoj kla­pi

– Mo­ra­la sam po­ne­kad po­ja­ča­ti gla­so­ve pa sam u mu­škoj kla­pi pje­va­la te­no­ra i baš ta­da smo na klap­skom na­tje­ca­nju u Ka­štel Kam­be­lov­cu gla­so­vi­ma pu­bli­ke po­bi­je­di­li i ta­moš­nju le­gen­dar­nu kla­pu Cam­bi – go­vo­ri o jed­nom od pos­lo­va ko­je je ra­di­la i za­to da pre­ži­vi, fi­nan­ci­ra svoj stu­dij i po­mog­ne ses­tri, bra­tu i ro­di­te­lji­ma ko­ji su obo­je, u mrač­nim de­ve­de­se­tim go­di­na­ma, do­bi­li ot­kaz u TEŽ-u gdje su bi­li rad­ni­ci. – Da, zbog na­ci­onal­nos­ti i za­to što ni­su vi­ka­li ono što su ne­ki od njih oče­ki­va­li – ka­že bez ok­li­je­va­nja sa­mo­s­vjes­na, a do­ne­dav­no, ka­ko ka­že, sra­me­ž­lji­va i u se­be ne­si­gur­na mla­da že­na. – Ra­de­ći na se­bi, sa­da već na­zi­rem svje­tlo na kra­ju tu­ne­la. Sret­na sam što sam gra­đan­ka ove zem­lje, ma­kar sam se u njoj zna­la osje­ća­ti i kao stran­ki­nja, jer tko ovo ov­dje pre­ži­vi, taj je spre­man za sve iz­a­zo­ve – go­vo­ri kroz od­lu­čan smi­jeh. – Za­to vo­lim te tra­gič­ne pri­če i li­ko­ve po­put Car­men i Di­do­ne. Obje su ja­ke, obje su ra­zo­ča­ra­ne u dru­ge i sprem­ne žr­tvo­va­ti se­be za vlas­ti­tu slo­bo­du – ka­že Iva­na Srb­ljan, sprem­na za još jed­nu po­bje­du i još jed­no osva­ja­nje gle­da­li­šta i svi­je­ta.

De­ve­de­se­tih su joj ro­di­te­lji do­bi­li ot­kaz u TEŽ-u jer su bi­li “kri­ve na­ci­onal­nos­ti” Stu­dij pje­va­nja upi­sa­la je tek s 28 go­di­na, da bi ubr­zo bri­lji­ra­la u pro­duk­ci­ji “Car­men”

Iva­na Srb­ljan sprem­na je za nas­lov­nu žen­sku ulo­gu u “Di­do­ni i Ene­ji” ko­ju pri­pre­ma u svo­jem HNK Iva­na pl. Zaj­ca

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.