Iz­bo­ri bez iz­bo­ra: Ži­vi zid bi nas vo­dio u pro­va­li­ju, HDZ i SDP ni­ka­mo

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari & Analize -

Ute­le­vi­zij­skoj se­ri­ji “Du­ga mrač­na noć” An­tu­na Vr­do­lja­ka, uvjer­lji­vi­je ne­go ig­dje drug­dje, mo­že se vidjeti sro­za­va­nje ko­mu­nis­tič­ke eli­te pos­li­je “os­lo­bo­đe­nja” do naj­go­reg ka­dra koji je očis­tio ma­nje-vi­še sve što je vri­je­di­lo. Ne­što se slič­no da­nas do­ga­đa sa stran­kom ko­ja na­s­lje­đu­je ili “na­s­lje­đu­je” taj ka­dar, sa SDP-om. Na­pus­tio ga je i je­dan od naj­z­na­čaj­ni­jih čla­no­va i duž­nos­ni­ka, sa­bor­ski zas­tup­nik Zdrav­ko Ron­ko, uz još de­se­tak čla­no­va po­že­škog SDP-a, a pi­še se da bi ga mo­gla na­pus­ti­ti i Ra­ča­no­va udo­vi­ca Di­ja­na Ple­šti­na. Ron­ko je iz­ja­vio: “Ja to ni­sam mo­gao vi­še pod­ni­je­ti, Ber­nar­dić uni­šta­va stran­ku, gu­ra odre­đe­ne in­te­re­se koji kod me­ne ne pro­la­ze. Že­li sves­ti stran­ku na 20 zas­tup­ni­ka i ući u ko­ali­ci­ju s HDZom. Ra­za­ra stran­ku i svi vi­de što od SDP-a ostaje.” Za raz­li­ku od Ron­ka, ne­ki dru­gi ne­za­do­volj­ni esde­pe­ov­ci, po­put Pe­đe Gr­bi­na i To­ni­na Pi­cu­le, ne na­pu­šta­ju SDP ne­go “pri­je­te” Ber­nar­di­ću i ucje­nju­ju ga ro­kom dok ko­jeg mo­ra sre­di­ti sta­nje u naj­ja­čoj opor­be­noj stran­ci. Te­ško je po­vje­ro­va­ti Ron­ku da Ber­nar­dić uni­šta­va stran­ku ka­ko bi na kra­ju ušao u sa­vez s HDZ-om, ali da je taj sa­vez mo­guć po­ka­zu­je sta­nje ne sa­mo u toj stran­ci ne­go i u vla­da­ju­ćoj. Odr­že li se Plen­ko­vić i Ber­nar­dić na če­lu HDZ-a i SDP-a do idu­ćih iz­bo­ra, a bu­du li že­lje­li da se iz­bo­ri od­mah na po­nav­lja­ju i da se for­mi­ra vlast, ne­će im bi­ti dru­ge ne­go ko­ali­ra­ti. Valj­da bi zbroj nji­ho­vih zas­tup­ni­ka u Sa­bo­ru za to “po­vi­jes­no je­dins­tvo” bio do­vo­ljan. I bi­lo bi to je­dins­tvo ne za­hva­lju­ju­ći de­mo­kra­ci­ji ne­go una­toč njoj. Jer, kak­ve god bi­le i u ko­li­ko god man­da­ta na vlas­ti iz­ne­vje­ri­le, te dvi­je stran­ke mo­gu ra­ču­na­ti na naj­vi­še gla­so­va. To je za Hr­vat­sku i po­volj­no i po­gub­no. Po­volj­no je za­to što se eks­pe­ri­men­ti­ra­nje sa “sek­ta­škim” stran­ka­ma po­ka­za­lo go­rim od bi­lo kak­ve dru­ge spre­ge, a po­gub­no za­to što bi se uje­di­ni­le dvi­je nes­po­sob­nos­ti, dvi­je sa­mo­vo­lje, dva ne­dos­tat­ka že­lje i hra­bros­ti da se obra­ču­na sa stra­nim pro­fi­te­ri­ma u Hr­vat­skoj, s uvoz­nim lo­bi­jem koji gu­ši hr­vat­ske pro­izvod­nje i s nji­ho­vim ser­vi­si­ma kao što je Hrvatska na­rod­na ban­ka. Uje­di­ni­le bi se dvi­je iz­ra­zi­to lo­še vlas­ti, jed­na ko­ja je vjer­ni na­s­ljed­nik Sa­na­de­ro­va mo­ral­nog i ma­te­ri­jal­nog pus­to­še­nja Hr­vat­ske, i dru­ga ko­ja bi bi­la kom­bi­na­ci­ja “naj­go­re Vla­de ko­ju smo imali”, Mi­la­no­vi­će­ve, i Ber­nar­di­će­va SDP-a sve­de­nog na one koji po­di­la­ze nje­go­voj bez­lič­nos­ti. Pri to­me SDP ne bi žr­tvo­vao ni­šta od svojih svje­to­na­zo­ra dok bi se HDZ mo­rao odre­ći i ono ma­lo Tuđ­ma­no­ve ba­šti­ne ko­ja je s Plen­ko­vi­ćem os­ta­la. Za­pra­vo je te­ško pro­ci­je­ni­ti tko je vi­še, HDZ ili SDP, pri­do­nio pot­pu­no ne­iz­vjes­nom for­mi­ra­nju vlas­ti bez “velike ko­ali­ci­je” pos­li­je bu­du­ćih iz­bo­ra, bili oni re­dov­ni ili se odr­ža­li vr­lo br­zo kao što zah­ti­je­va opor­ba. Hrvatska nikad pos­li­je uvo­đe­nja vi­šes­tra­na­čja 1990. go­di­ne nije bi­la u si­tu­aci­ji u kojoj na iz­bo­ri­ma za­pra­vo ne­ma iz­bo­ra. Pr­vo, Most je os­la­bio, Ži­vi zid nikad ne­će ima­ti vi­še od 15 pos­to gla­so­va jer Hrvatska ima naj­vi­še to­li­ko avan­tu­ris­tič­kih i sci­en­ce fic­ti­on bi­ra­ča (prem­da bi država iz opas­ne vi­zi­je Ži­vog zi­da za Hr­va­te bi­la ne­us­po­re­di­vo bo­lja od one u kojoj bi vla­da­li HDZ i SDP). Osim to­ga, Most i Ži­vi zid su za go­le­mu ve­ći­nu ne­pri­hvat­lji­vi, pr­vi zbog dvi­je upro­pa­šte­ne pri­li­ke, a dru­gi zbog fan­ta­zi­ja o ne­mo­gu­ćoj po­li­ti­ci, ili mo­gu­ćoj ali za zem­lju ka­tas­tro­fal­noj. I ne iz­la­ze­ći iz EU i NATO-a, Or­ban je pre­po­ro­dio Ma­đar­sku, a os­tva­re­nje ži­vo­zi­da­ške za­mis­li o na­pu­šta­nju ta dva sa­ve­za za sla­baš­nu bi Hr­vat­sku, ko­ju bi osvet­nič­ki moć­ni­ci mo­gli ba­ci­ti na pro­sjač­ki štap, bi­lo sa­mo­uboj­stve­no. Sjed­ne stra­ne, dak­le, ima­mo dvi­je velike stran­ke ko­je, kak­ve je­su, ni­su ni­ka­kav iz­bor, a naj­ma­nje je iz­bor stran­ka ko­ja bi vo­di­la u pro­va­li­ju kak­va se s “ve­li­kom ko­ali­ci­jom” ne mo­že do­go­di­ti. Na ža­lost, mo­ra­mo pri­hva­ti­ti uža­san pa­ra­doks, užas­nu ucje­nu – Hr­vat­sku vi­še mo­gu sa­ču­va­ti oni koji je uni­šta­va­ju ne­go oni koji joj obe­ća­va­ju spa­so­nos­nu ali sa­mo­uboj­stve­nu po­li­ti­ku. Dak­le, na iz­bo­re će­mo ići prem­da iz­bo­ra ne­ma­mo. Tuđ­man je ge­ni­jal­no vo­dio Hr­vat­sku u opas­nim vre­me­ni­ma osa­mos­ta­lji­va­nja i ra­ta, Ra­ča­no­va i Bu­di­ši­na cr­ve­no-žu­ta ko­ali­ci­ja dje­lo­va­la je uvjer­lji­vo zbog is­ci­je­đe­nog HDZ-a, Sa­na­der je is­ko­ris­tio ra­zo­ča­ra­nje tom ko­ali­ci­jom, Mi­la­no­vić ra­zo­ča­ra­nje Sa­na­de­rom, Ka­ra­marko ra­zo­ča­ra­nje Mi­la­no­vi­ćem, Plen­ko­vić ra­zo­ča­ra­nje Ka­ra­mar­kom. Vi­še ni HDZ ni SDP ne­ma­ju ni­šta od tih ar­gu­me­na­ta, iz sta­nja u ko­je su je do­ve­li zem­lju ne zna­ju iz­vu­ći, pa bi se, ka­ko ot­pri­li­ke pro­ri­če Ron­ko, te dvi­je sla­bos­ti mo­gle uje­di­ni­ti u jed­nu.

SDP ne bi žr­tvo­vao ni­šta od svojih svje­to­na­zo­ra dok bi se HDZ mo­rao odre­ći i ono ma­lo Tuđ­ma­no­ve ba­šti­ne

Valj­da bi zbroj zas­tup­ni­ka u Sa­bo­ru za “po­vi­jes­no je­dins­tvo” HDZ-a i SDP-a bio do­vo­ljan

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.