BRAN­KO MI­LA­NO­VIĆ

U glo­ba­li­zi­ra­nom svi­je­tu dr­žav­ljans­tvo pos­ta­je sud­bi­na

Vecernji list - Hrvatska - - Panorama - Na­ta­ša Vla­šić Smre­kar na­ta­sa.vla­sic@ve­cer­nji.net

Gos­to­va­nje Do­ne­dav­ni glav­ni eko­no­mist Svjet­ske ban­ke na Su­bver­si­ve fes­ti­va­lu An­ti­mi­gra­cij­ska se bit­ka ne mo­že do­bi­ti na du­ge sta­ze. Želimo li nas­ta­vak sve čvr­š­će in­te­gra­ci­je eko­no­mi­ja i lju­di, mo­ra­mo ili po­di­ći do­hot­ke si­ro­maš­nih lju­di u dr­ža­va­ma u ko­ji­ma ži­ve ili će oni u sve ve­ćem bro­ju sti­za­ti u bo­ga­te dr­ža­ve

Mi­la­no­vić će su­tra u Za­gre­bu odr­ža­ti i pro­mo­ci­ju svo­je knji­ge “Do­bit­ni­ci i gu­bit­ni­ci: krat­ka i ose­buj­na po­vi­jest glo­bal­ne ne­jed­na­kos­ti”

Odr­ža­va­ti pro­ces glo­ba­li­za­ci­je, ali ne oče­ki­va­ti da će ona svi­ma po­mo­ći; po­bolj­ša­ti do­ma­ću re­dis­tri­bu­ci­ju jer glo­ba­li­za­ci­ja nije do­bra za sve; oče­ki­va­ti da će se nas­ta­vi­ti po­mak re­la­tiv­ne eko­nom­ske moći pre­ma Azi­ji; po­pra­vi­ti kva­li­te­tu i pris­tup obra­zo­va­nju, inves­ti­ra­ti u jav­no škol­s­tvo; pro­ši­ri­ti vlas­niš­tvo nad ka­pi­ta­lom; opo­re­zi­va­ti na­s­lje­đe; ne “ubi­ti” mi­gra­ci­ju, ali uči­ni­ti je po­li­tič­ki vid­lji­vi­jom (sma­nji­ti mi­grant­ska pra­va), uva­ži­ti da je Eu­ro­pa ne­ra­ski­di­vo po­ve­za­na s po­dru­čjem ko­je se­že od Ma­ro­ka sve do Ki­ne i re­for­mi­ra­ti fi­nan­ci­ra­nje po­li­tič­kih stra­na­ka i iz­bo­ra. To su glav­ne po­ru­ke ko­je će su­tra sa svog pre­da­va­nja o glo­bal­noj ne­jed­na­kos­ti i nje­zi­nim po­li­tič­kim im­pli­ka­ci­ja­ma u sklo­pu gos­to­va­nja na Su­bver­si­ve fes­ti­va­lu u Za­gre­bu hr­vat­skoj jav­nos­ti pos­la­ti Bran­ko Mi­la­no­vić. Vi­še­go­diš­nji glav­ni eko­no­mist Svjet­ske ban­ke, pre­da­vač na newyor­škom City Uni­ver­sityju koji je u Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma na­pra­vio svjet­sku ka­ri­je­ru s be­ograd­skim dok­to­ra­tom, eko­no­mist je či­je se ime spo­mi­nje uz ime Tho­ma­sa Pi­ket­tyja i na ko­je­ga se u svo­jim in­ter­v­ju­ima po­zi­va No­am Chom­sky. Mi­la­no­vić će su­tra, osim pre­da­va­nja, odr­ža­ti i pro­mo­ci­ju hr­vat­skog iz­da­nja svo­je knji­ge “Do­bit­ni­ci i gu­bit­ni­ci: krat­ka i ose­buj­na po­vi­jest glo­bal­ne ne­jed­na­kos­ti” ko­ju je obja­vio ugled­ni Tim press. Bran­ko Mi­la­no­vić pos­lao mi je pre­zen­ta­ci­ju svog pre­da­va­nja ne­po­sred­no uoči pu­to­va­nja u Hr­vat­sku, a ne­ko­li­ko mje­se­ci na­kon što je Ve­čer­nji list obja­vio ek­s­klu­ziv­ni intervju s njim u po­vo­du iz­la­ska ove knji­ge. Već pr­vi po­gled na pre­zen­ta­ci­ju, pre­pu­nu gra­fi­ko­na, po­t­vr­đu­je da, kao što je i iz­ja­vio, zbi­lja iz­nim­no vo­li broj­ke, ali kad shva­ti­te što zna­če sve te kri­vu­lje i po­ka­za­te­lji, kad se te broj­ke i per­cen­ti­li udru­že s Mi­la­no­vi­će­vim tu­ma­če­njem so­ci­jal­nih ne­jed­na­kos­ti i pro­ble­ma, do­bi­va­mo du­bo­ke i uz­bud­lji­ve uvi­de u eko­nom­sku stvar­nost mo­der­nog svi­je­ta. Sa­mo za ilus­tra­ci­ju: je­dan od gra- fi­ko­na, koji po­ka­zu­je ko­li­ko je da­naš­nji svi­jet ne­jed­nak, ot­kri­va da je pet pos­to naj­si­ro­maš­ni­jih Ame­ri­kan­ca u bo­ljoj poziciji ne­go vi­še od dvi­je tre­ći­ne svjet­skog sta­nov­niš­tva, da naj­bo­ga­ti­ji In­dij­ci (a ri­ječ je o 50 mi­li­ju­na lju­di!) ima­ju is­ti per ca­pi­ta do­ho­dak kao i naj­si­ro­maš­ni­ji sta­nov­ni­ci SAD-a i da Bra­zil pred­stav­lja svi­jet u ma­lom jer je u ovoj zem­lji ras­po­dje­la do­hot­ka iz­nim­no ne­ega­li­tar­na što zna­či da u toj zem­lji ži­ve ne­ki od naj­si­ro­maš­ni­jih, ali i ne­ki od naj­bo­ga­ti­jih lju­di na svi­je­tu. Dru­gi graf ot­kri­va da je 2002. go­di­ne do­ho­dak 23 pos­to ki­ne­skog sta­nov­niš­tva ula­zio u ras­pon ame­rič­kih prihoda, dok već 2013. go­di­ne čak 70 pos­to Ki­ne­za ula­zi u ras­pon ame­rič­kih prihoda! Svo­ju ana­li­zu eko­nom­ske ne­jed­na­kos­ti u glo­ba­li­zi­ra­nom svi­je­tu Bran­ko Mi­la­no­vić za­okru­žit će na za­gre­bač­kom pre­da­va­nju po­li­tič­kim im­pli­ka­ci­ja­ma ovog fe­no­me­na i po­pi­som kon­kret­nih mje­ra ko­je predlaže kao iz­laz iz vr­to­gla­ve spi­ra­le te­ško shvat­lji­vih raz­li­ka u svi­je­tu u ko­jem naj­bo­ga­ti­jih de­set pos­to dr­ži 56 pos­to glo­bal­nog do­hot­ka, dok naj­si­ro­maš­ni­jih 10 pos­to ras­po­la­že sa sa­mo 0,7 pos­to glo­bal­nog do­hot­ka.

Po­re­zi na ra­zi­ni EU

Ri­ječ je o so­ci­oeko­nom­skim mje­ra­ma iz do­me­ne na­ci­onal­nih vla­da ko­je bez ve­li­kih po­tre­sa mo­gu sma­nji­ti so­ci­jal­ni jaz i na­pe­tos­ti ko­je pro­iz­la­ze iz nje­ga. Ko­li­ko je to važ­no, ame­rič­ki je eko­no­mist već upo­zo­rio u in­ter­v­juu Ve­čer­njem lis­tu is­tak­nuv­ši da je upra­vo rast ne­jed­na­kos­ti uči­nio mo­gu­ćim Pr­vi svjet­ski rat. Ta­da je, kao što je re­kao, pos­to­ja­la re­la­tiv­no jas­na ve­za iz­me­đu ras­tu­ćih ne­jed­na­kos­ti u vo­de­ćim zemljama prije 1914. go­di­ne, po­tre­be da se inves­ti­ra va­ni, da se on­da kon­tro­li­ra­ju ta stra­na tr­ži­šta i od njih na­pra­ve pro­tek­to­ra­ti ili ko­lo­ni­je, a tak­va je im­pe­ri­ja­lis­tič­ka kon­ku­ren­ci­ja otvo­ri­la put ra­tu. No, da bi se ne­ke od po­li­tič­kih mje­ra ko­je predlaže Mi­la­no­vić pri­mi­je­ni­le, po­put po­re­za na na­s­ljed­stvo, vi­ših po­re­za na do­ho­dak od vlas­niš­tva ili no­vog na­či­na fi­nan­ci­ra­nja stra­na­ka, po­go­to­vo u SAD-u, tre­ba­lo bi ra­ski­nu­ti čvr­stu spo­nu po­li­tič­ke i eko­nom­ske moći ko­ja je i u naj­ra­zvi­je­ni­jim zemljama svi­je­ta omo­gu­ći­la po­ja­vu plu­to­kra­ci­je, oli­gar­hi­je ili po­pu­liz­ma. De­mo­kra­ci­ja ne mo­že op­s­ta­ti u snaž­no po­la­ri­zi­ra­nom druš­tvu

ko­je je iz­gu­bi­lo svo­ju sred­nju kla­su i u ko­jem su in­te­re­si i na­čin ži­vo­ta vi­še kla­se ve­oma raz­li­či­ti od onih si­ro­maš­ni­jih, upozorava ame­rič­ki eko­no­mist koji je ove go­di­ne od­bio su­dje­lo­va­ti na Svjet­skom eko­nom­skom fo­ru­mu u Da­vo­su jer, ka­ko je re­kao, eli­ta mo­že po­mo­ći rad­nič­koj kla­si i ri­je­ši­ti ne­jed­na­kost ta­ko da ko­ris­ti is­tu lo­bis­tič­ku moć i no­vac koji je u pro­tek­lih četvrt sto­lje­ća ko­ris­ti­la da po­mog­ne sa­ma se­bi, ali to ne či­ni. Pro­blem je do­is­ta ogro­man: s jed­ne stra­ne, glo­bal­nu ne­jed­na­kost ne mo­že se “li­je­či­ti” na glo­bal­noj ra­zi­ni jer ne pos­to­ji svjet­ska vla­da ko­ja će pri­mi­je­ni­ti po­li­tič­ka oru­đa. S dru­ge stra­ne, mo­guć­nos­ti po­je­di­nač­nih ze­ma­lja da vo­de sa­mos­tal­nu eko­nom­sku po­li­ti­ku vr­lo su ogra­ni­če­ne u uvje­ti­ma glo­ba­li­za­ci­je. Na pri­mjer, zbog vi­ših po­re­za na do­ho­dak od vlas­niš­tva bo­ga­ti su sprem­ni spa­ki­ra­ti ko­fe­re i za­jed­no sa svo­jim ka­pi­ta­lom pre­se­li­ti se u dru­gu zem­lju, što je pri­mje­ri­ce iz­veo fran­cu­ski glu­mac Ge­rard De­par­di­eu pre­uzev­ši ru­sko dr­žav­ljans­tvo kad se u Fran­cu­skoj po­ku­ša­lo ne­što slič­no. Po­re­ze bi se u tom slu­ča­ju, predlaže eko­no­mist, moglo ujed­na­či­ti na ra­zi­ni kao što je Eu­rop­ska uni­ja. Ne­ma sum­nje da bi tak­vu po­li­ti­ku bi­lo te­ško pro­ves­ti, ali ima li to­me al­ter­na­ti­ve? I što bi ona bi­la? Eko­nom­ska ne­jed­na­kost već je odi­gra­la ve­li­ku, ako ne i glav­nu ulo­gu pri po­ja­vi Trum­pa i Brexi­ta. Ame­rič­ki po­du­zet­nik i šo­umen koji je na pred­sjed­nič­ku po­zi­ci­ju uzja­hao na va­lu po­pu­liz­ma, kao i iz­la­zak Bri­ta­ni­je iz EU, ma­ni­fes­ti­ra­li su se kroz kse­no­fo­bi­ju, ra­si­zam i na­ci­ona­li­zam, ali do ovih je kul­tu­ro­lo­ških ma­ni­fes­ta­ci­ja doš­lo tek na­kon što je iz­bi­la eko­nom­ska kri­za. Upra­vo je kri­za is­tak­nu­la tko su do­bit­ni­ci, a tko gu­bit­ni­ci glo­ba­li­za­ci­je, što je jed­no u ni­zu pi­ta­nja na ko­je Mi­la­no­vić od­go­va­ra u knji­zi. Tko je naj­bo­ga­ti­ja oso­ba svih vre­me­na? Ka­ko bi se brak Ane Ka­re­nji­ne s Vron­skim odra­zio na nje­zin ži­vot­ni stan­dard? Je li so­ci­ja­li­zam bio ega­li­ta­ran? Za­što je Marx po­gri­je­šio? Tko su ha­ra­ge? Ko­li­ko je va­šeg do­hot­ka odre­đe­no mjes­tom ro­đe­nja? Gdje se na ljes­tvi­ci glo­bal­ne ras­po­dje­le na­la­zi­te vi? Pos­to­ji li glo­bal­na sred­nja kla­sa… još su ne­ka pi­ta­nja ko­ji­ma se ba­vi. Od ka­ma­ta u an­tič­kom Ri­mu, pre­ko de­mo­gra­fi­je Pa­ri­za u 13. sto­lje­ću do si­ro­maš­tva u su­vre­me­nom svi­je­tu, on ana­li­zi­ra raz­li­či­te ti­po­ve eko­nom­ske ne­jed­na­kos­ti – onu iz­me­đu građana unu­tar po­je­di­ne dr­ža­ve i onu me­đu raz­li­či­tim zemljama – i po­seb­no is­tra­žu­je glo­bal­nu ne­jed­na­kost. Raz­log je jed­nos­ta­van: glo­ba­li­za­ci­ja je sna­žan i ne­za­us­tav­ljiv pro­ces koji – vo­lje­li ga ili mr­zi­li – utje­če prak­tič­ki na sva­ku oso­bu na svi­je­tu i nje­zin pri­hod. Za­to, že­li­te li ra­zu­mje­ti su­vre­me­ni glo­bal­ni po­re­dak, že­li­te li shva­ti­ti ka­ko či­nje­ni­ca da je si­ro­maš­ni ki­ne­ski se­ljak pos­tao rad­nik u tvor­ni­ci utje­če na vaš ži­vot, Mi­la­no­vić će vam po­mo­ći. Ako za­zi­re­te od for­ma­li­zi­ra­nog eko­nom­skog rječ­ni­ka, ne­ma raz­lo­ga za bri­gu. Šti­vo je pit­ko jer je ame­rič­kom eko­no­mis­tu sr­p­skih ko­ri­je­na, kao što je re­kao u ra­ni­jem in­ter­v­juu – ci­ti­ra­ju­ći Kr­le­žu koji je na­pi­sao da je ne­red u pi­sa­nju re­zul­tat ne­re­da u gla­vi – važ­no ko­mu­ni­ci­ra­ti sa ši­ro­kom pu­bli­kom. Pa ko­ga je to glo­ba­li­za­ci­ja po­ma­zi­la, a ko­ga oši­nu­la? Do­bit­ni­ci glo­ba­li­za­ci­je su sred­nja kla­sa u Azi­ji te onih je­dan pos­to naj­bo­ga­ti­jih u svi­je­tu. Gu­bit­ni­ci su sred­nja kla­sa i rad­nič­ki slo­je­vi na Za­pa­du či­je su re­al­ne za­ra­de stag­ni­ra­le zbog kon­ku­ren­ci­je iz Azi­je i is­toč­no­europ­skih ze­ma­lja. Una­toč to­me što je glo­bal­na ne­jed­na­kost vi­so­ka i vi­ša ne­go ikad prije, ona se sma­nju­je zbog na­glog ra­zvo­ja In­di­je i Ki­ne. Is­to­dob­no, ne­jed­na­kost iz­me­đu država i unu­tar po­je­di­nih na­ci­ja – ka­ko na bo­ga­tom Za­pa­du ta­ko i u dru­gim di­je­lo­vi­ma svi­je­ta – ras­te. Ubra­ja­te li se me­đu si­ro­maš­ne, uza­lud tr­či­te, ni­ka­kav vam eko­nom­ski sprint, pa bio on i da­le­ko iz­nad ra­zi­na ko­je obe­ća­va mi­nis­tar Ma­rić, ne­će bi­ti do­vo­ljan da stig­ne­te bo­ga­te.

Pro­vo­ka­ci­ja bo­ga­ti­ma

“Ako BDP po sta­nov­ni­ku u SAD-u ras­te za sa­mo 1 pos­to, in­dij­ski bi tre­bao ras­ti po sto­pi od 17 pos­to (što je go­to­vo ne­mo­gu­će), a ki­ne­ski 8,6 pos­to, sa­mo ka­ko bi se za­us­ta­vio dalj­nji rast ap­so­lut­nih raz­li­ka u do­ho­ci­ma”, pi­še Mi­la­no­vić. Is­ti­na, si­ro­maš­nih je ma­nje ne­go prije, ali zbog to­ga ipak ne treba li­ko­va­ti, jer ri­ječ je o vr­lo ni­sko pos­tav­lje­noj gra­ni­ci si­ro­maš­tva, na ni­ti dva do­la­ra dnev­no. “Da bi za­ra­di­li is­tu ko­li­či­nu nov­ca ko­ju naj­bo­ga­ti­ji za­ra­de u go­di­ni, naj­si­ro­maš­ni­ji mo­ra­ju ra­di­ti dvi­je sto­ti­ne go­di­na”, pi­še Mi­la­no­vić koji je dok­to­ri­rao na so­ci­jal­nim raz­li­ka­ma 1987. go­di­ne u ko­mu­nis­tič­koj Ju­gos­la­vi­ji u kojoj je ega­li­tar­nost bi­la sas­tav­ni dio ide­olo­gi­je. Te­ma eko­nom­ske ne­jed­na­kos­ti bi­la je pro­vo­ka­ci­ja ta­da u Be­ogra­du, ali i da­nas je u Wa­shin­g­to­nu. On pre­pri­ča­va ka­ko mu je čel­nik pres­tiž­nog think-tan­ka sa sje­di­štem u glav­nom ame­rič­kom gra­du re­kao da nije iz­gled­no da će fi­nan­ci­ra­ti is­tra­ži­va­nje ko­je u svom na­zi­vu ima ne­jed­na­kost u bo­gat­stvu. Fi­nan­ci­rat će is­tra­ži- va­nje o si­ro­maš­tvu jer ta­ko mo­gu po­ka­za­ti sprem­nost da po­mog­nu svo­jim nov­cem, ali ne­jed­na­kost je bo­ga­ti­ma nez­god­na jer pos­tav­lja pi­ta­nje oprav­da­nos­ti ne­či­jeg bo­gat­stva. Ova po­li­tič­ki vru­ća te­ma pos­ta­la je još vru­ća s ja­ča­njem mi­gra­cij­skih procesa. Na sva te­ška pi­ta­nja o uz­ro­ci­ma mi­gri­ra­nja, o ra­to­vi­ma, gla­di ili po­li­tič­kom pro­go­nu auto­rov jed­nos­tav­ni eko­nom­ski od­go­vor či­ni se naj­o­bu­hvat­ni­jim: “... u ne­ega­li­tar­nom svi­je­tu u ko­jem je raz­li­ka u do­ho­ci­ma iz­me­đu država ve­li­ka, a in­for­ma­ci­je o tim raz­li­ka­ma dos­tup­ne svi­ma, mi­gri­ra­nje je ra­ci­ona­lan od­go­vor na go­le­me raz­li­ke u stan­dar­di­ma ži­vo­ta u svi­je­tu”. Trum­po­vi zi­do­vi, Or­ba­no­ve bod­lji­ka­ve ži­ce, eu­rop­ski gli­se­ri na Me­di­te­ra­nu ja­lo­vi su po­ku­ša­ji koji ko­šta­ju ti­su­će ljud­skih ži­vo­ta. An­ti­mi­gra­cij­ska se bit­ka, tvr­di na­gra­đi­va­ni eko­nom­ski te­ore­ti­čar, ne mo­že do­bi­ti na du­ge sta­ze nas­ta­vi li glo­ba­li­za­ci­ja is­tim smje­rom. I na “tri­le­mu glo­ba­li­za­ci­je” ko­ja se ti­če pi­ta­nja ka­ko nas­ta­vi­ti s glo­ba­li­za­ci­jom, dok su raz­li­ke u pro­sječ­nim do­ho­ci­ma iz­me­đu država velike i u po­ras­tu, a me­đu­na­rod­na je mo­bil­nost ra­da iz­nim­no ogra­ni­če­na, Mi­la­no­vić nu­di jed­nos­ta­van od­go­vor: “želimo li nas­ta­vak sve čvr­š­će in­te­gra­ci­je eko­no­mi­ja i lju­di, mo­ra­mo ili po­di­ći do­hot­ke si­ro­maš­nih lju­di u dr­ža­va­ma u ko­ji­ma tre­nu­tač­no ži­ve ili će oni u sve ve­ćem bro­ju sti­za­ti u bo­ga­te dr­ža­ve”. U Hr­vat­skoj je ne­jed­na­kost po­ras­la na­kon osa­mos­ta­lje­nja, ali ta je ne­jed­na­kost na ni­vou dru­gih sred­njo­europ­skih država i nije ni bli­zu ukra­jin­skoj ili ru­skoj. Gra­đa­ni ipak ima­ju per­cep­ci­ju ve­će ne­jed­na­kos­ti, zbog ega­li­tar­ne so­ci­ja­lis­tič­ke proš­los­ti i zbog loših pri­va­ti­za­ci­ja i taj­ku­ni­za­ci­je u zem­lji. “Dr­žav­ljans­tvo je sud­bi­na jer jam­či vi­sok ili ni­zak do­ho­dak”, pi­še Mi­la­no­vić, če­ga su oči­to po­seb­no svjes­ni su­gra­đa­ni koji se is­e­lja­va­ju. Dr­žav­ljans­tvo i do­ho­dov­ni raz­red ro­di­te­lja objaš­nja­va­ju 80 pos­to do­hot­ka po­je­din­ca, a sa­mo 20 pos­to ovi­si o ro­du, go­di­na­ma, ra­si, sre­ći i, na kon­cu, ra­du i tru­du. A što ako rad i trud ne po­prav­lja­ju do­ho­dak ni za tih ne­ko­li­ko sit­nih pos­to­ta­ka? Eto od­go­vo­ra vlas­ti­ma. U dvi­je ri­je­či: pra­ve­dan ra­zvi­tak. Pre­po­ru­ke ka­ko pos­ti­ći ta­kav ra­zvi­tak, iz pe­ra ne­ka­daš­njeg glav­nog eko­no­mis­ta Svjet­ske ban­ke, na ras­po­la­ga­nju su.

Bo­lje i svi­ma dos­tup­no škol­s­tvo, inves­ti­ci­je u jav­no škol­s­tvo, jed­na je od mje­ra ko­je predlaže De­mo­kra­ci­ja ne mo­že op­s­ta­ti u snaž­no po­la­ri­zi­ra­nom druš­tvu ko­je ne­ma sred­nju kla­su

Trum­po­vi zi­do­vi Su­sret mek­sič­ke obi­te­lji raz­dvo­je­ne Trum­po­vom an­ti­imi­gra­cij­skom po­li­ti­kom na mek­sič­ko­ame­rič­koj gra­ni­ci

Po­pu­li­zam kao po­s­lje­di­ca eko­nom­ske ne­jed­na­kos­ti – u Ita­li­ji se sas­tav­lja vla­da des­nih i li­je­vih po­pu­lis­ta (na sli­ci Sal­vi­ni i Ber­lus­co­ni)

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.