U SVINJCIMA JE 60 RASPLODNIH KRMAČA

Gdje mlad čo­vjek nije ost’o na se­lu, se­lo se za­tva­ra

Vecernji list - Hrvatska - - Panorama - PI­ŠE Ma­ri­na Bo­ro­vac Sni­mio: Da­mir Špe­har/ PIXSELL

NI­ŠTA NIJE IZ UVOZA, UZGAJAJU PIETREN, JORKŠIR I LANDRAS. IMA­JU SVO­JE KRMAČE, PRASCE I NERASTE. SVE STIGNU SA­MI, SPAVAJU DO SE­DAM, DO OSAM PI­JU KA­VU I ON­DA PO­ČI­NJU RA­DI­TI

Na­ma nije ni­ka­da bo­lje bi­lo – iz­go­va­ra Stje­pan Ki­rin, za­do­vo­ljan svi­me što je u svo­ja 63 lje­ta pos­ti­gao. Već je, eto, če­ti­ri de­set­lje­ća u sklad­no­me bra­ku s Đur­đom, kći Mir­ja­na za­vr­ši­la je Eko­nom­ski fa­kul­tet i ima do­bar po­sao, a 34-go­diš­njem si­nu Da­li­bo­ru, auto­me­ha­ni­ča­ru po stru­ci, ži­vot­ni je po­ziv, baš kao i ro­di­te­lji­ma, po­ljo­pri­vre­da. – Gdje mlad čo­vjek nije ost’o na se­lu, se­lo se za­tva­ra – ka­že Stje­pan, a Da­li­bor sa­mo od­mah­nu ru­kom ka­da ga pri­upi­ta­smo za­što nije sre­ću po­tra­žio u Nje­mač­koj ili Ir­skoj, pa sje­de u trak­tor i ode put nji­va, si­ja­ti. Obi­telj Ki­rin iz Če­mer­ni­ce, pri­grad­sko­ga na­se­lja Vi­ro­vi­ti­ce, ko­je se na­la­zi na Pu­tu pa­pri­ke, obra­đu­je 134 hek­ta­ra zem­lje na kojoj ras­tu pše­ni­ca, je­čam, so­ja, zob i ku­ku­ruz. Vi­šak usje­va pro­da­je tvrt­ki Di­ba iz su­sjed­nog Su­ho­po­lja, no ve­ći­nu hra­ne ko­ju pro­izve­du po­je­du svi­nje ko­je Ki­ri­no­vi uzgajaju za tov. U odvo­je­nim svinjcima ukup­ne po­vr­ši­ne 800 če­tvor­nih me­ta­ra smje­šte­ni su 60 rasplodnih krmača, tri ne­ras­ta i nji­ho­vi po­tom­ci, pa u jednom svinj­cu le­že krmače i tek opra­še­ni gi­ca­ni koji se gri­ju pod lam­pa­ma, u dru­gom su krmače ko­je će se usko­ro opra­si­ti, u tre­ćem one ko­je se pri­pu­šta ne­ras­tu pet da­na na­kon što su ma­li od­bi­je­ni od si­se... Pras­ci su odvo­je­ni po do­bi, a oni koji su do­seg­nu­li oko 110 ki­lo­gra­ma te­ži­ne – za što treba pro­ći naj­ma­nje se­dam mje­se­ci – ovo­ga će po­ne­djelj­ka bi­ti is­po­ru­če­ni kup­cu. Svih šes­na­est go­di­na, ko­li­ko se Ki­ri­no­vi ba­ve svi­njo­goj­stvom, jednom tjed­no is­po­ru­ču­ju od de­set do dva­na­est tov­lje­ni­ka mes­ni­ci Ka­li­nić u Vi­ro­vi­ti­ci, od­nos­no go­diš­nje oko 700 tov­lje­ni­ka. Is­po­ru­ka je ne­koć bi­la su­bo­tom, sad je po­ne­djelj­kom, a is­pla­ta je ti­je­kom tjed­na. Ta­ko pos­lo­že­na do­bra pos­lov­na prak­sa obi­te­lji Ki­rin jamstvo je da ne mo­ra­ju stra­ho­va­ti što će do­ni­je­ti su­tra. – Ima­mo svo­je i krmače i prasce i neraste. Ni­šta nije iz uvoza. Uz­ga­ja­mo pietren, jorkšir i landras. Sve što ima­mo, i stro­je­ve i zem­lju, svo­jim smo pr­sti­ma za­ra­di­li. Kol’ko imaš, ta­ko kli­maš – za­do­volj­no će Đur­đa Ki­rin. – Že­lja mi je da još ku­pim kom­bajn. Vi­djet će­mo – do­da­je Stje­pan.

Svu dru­gu me­ha­ni­za­ci­ju ko­ja im treba Ki­ri­no­vi ima­ju; tu su trak­to­ri, pr­ska­li­ca vri­jed­na 190 ti­su­ća ku­na, ra­si­pač za koji su da­li 110 ti­su­ća ku­na... U dvo­ri­štu su i si­lo­si na­prav­lje­ni na “Stje­pa­nov na­čin”, koji je po­dra­zu­mi­je­vao funk­ci­onal­nu, a jef­ti­ni­ju iz­ved­bu, iz ko­jih se hrana ci­je­vi­ma do­pre­ma u auto­mat­ske hra­ni­li­ce, pa su­ša­ra za ku­ku­ruz i je­di­ni tos­ter za so­ju koji je pro­izve­den u Hr­vat­skoj. U nje­mu se so­ja pr­ži na 135 stup­nje­va, za so­ji­nu sač­mu ko­jom se hra­ne svi­nje. – Lju­di mis­le ka­ko smo mi po ci­je­le da­ne u svinj­cu, a to nije toč­no. Teh­no­lo­gi­ja nam je olak­ša­la po-

sao, ode­mo i mi na mo­re. Do­du­še, on­da se do­zi­va­mo pu­tem te­le­fo­na, ali mo­že se. Nikad se ne di­že­mo prije se­dam, do osam pi­je­mo ka­vu i on­da po­či­nje­mo ra­di­ti. I sve stig­ne­mo sa­mi. Ovo­li­ko ko­li­ko ima­mo sa­svim nam je do­volj­no, ne pla­ni­ra­mo se ši­ri­ti, je­di­no osu­vre­me­ni­ti. Ja­vi­li smo se na na­tje­čaj za la­gu­nu za gnoj­ni­cu, če­ka­mo od­go­vor da vi­di­mo što će s tim bi­ti – go­vo­ri Stje­pan Ki­rin, do­dav­ši ka­ko obi­telj raz­miš­lja i da se ja­vi na mje­ru “Do­bro­bit ži­vo­ti­nja”, što bi po­dra­zu­mi­je­va­lo da broj krmača sma­nje za de­set.

Pri­ho­de ko­je im do­no­si obi­telj­sko po­ljo­pri­vred­no gos­po­dar­stvo Ki­ri­no­vi ne ra­si­pa­ju na luk­suz, ne­go ula­žu u pos­lo­va­nje, baš kao i po­ti­ca­je koji iz­no­se 530 ku­na po kr­ma­či i 2300 ku­na po hek­ta­ru, jer nji­ho­vo se­lo spa­da u ka­te­go­ri­ju onih gdje su te­ži uvje­ti za gos­po­da­re­nje. Za­nim­lji­vo, Su­ho­po­lje, iz­me­đu či­je su plo­če s nat­pi­som mjes­ta i do­ma Ki­ri­no­vih sa­mo dvi­je ku­će, nije. – Ne­kad su mo­ji ro­di­te­lji uz­ga­ja­li ju­nad i ždre­bad, u vri­je­me kad se za 400 ki­lo­gra­ma lu­ka moglo ku­pi­ti jed­no ždri­je­be. Da­nas se ždri­je­be pro­da­je po 1000 eura, a za 400 ki­la lu­ka se do­bi­je 800 ku­na – sli­ko­vi­to će Stje­pan, či­ji je otac u ovaj kraj u po­tra­zi za zem­ljom do­se­lio iz Pa­vuč­nja­ka, se­la iz­me­đu Za­gre­ba i Jas­tre­bar­skog. Iako ži­ve na Pu­tu pa­pri­ke, po­vr­tlar­stvom se ni­ka­da ni­su ba­vi­li. – Ja sam pre­za­do­vo­ljan ovim ka­ko je. A i ne vo­lim ka­da lju­di ku­ka­ju – ka­zao je Stje­pan Ki­rin, ot­pu­tiv­ši se za si­nom u nji­vu.

Sve što ima­mo, i zem­lju i stro­je­ve, svo­jim smo pr­sti­ma za­ra­di­li. Kol’ko imaš, ta­ko kli­maš Pri­ho­de ko­je im do­no­si obi­telj­ski gos­po­dar­stvo Ki­ri­no­vi ne ra­si­pa­ju već ula­žu u pos­lo­va­nje

Uz su­ša­ru za ku­ku­ruz je i je­di­ni tos­ter za so­ju pro­izve­den u Hr­vat­skoj. U nje­mu se so­ja pr­ži na 135 stup­nje­va, za so­ji­nu sač­mu ko­jom se hra­ne svi­nje

Iz si­lo­sa na­prav­lje­nog na “Stje­pa­nov na­čin” hrana se ci­je­vi­ma do­pre­ma u auto­mat­ske hra­ni­li­ce

Da­li­bor i Stje­pan Ki­rin za svi­nje pro­izvo­de i hra­nu na 134 ha zem­lje

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.