Že­ne ni­su Tr­no­ru­ži­ce, a prin­če­vi su iz­u­mr­li

Do­bit­ni­ci na­gra­de VBZ-a Ma­ri­ni Šur Pu­hlov­ski za “Div­lja­ku­šu” ma­mac nije bio no­vac, već strast pi­sa­nja, a opi­su­ju ga kao vr­hun­ski ro­man koji se či­ta kao kri­mić

Vecernji list - Hrvatska - - Kultura - De­nis Derk de­nis.derk@ve­cer­nji.net

Ro­man po­sve­ćen že­na­ma uči mu­škar­ce da je mit da su oni na­dre­đe­na bi­ća, a dio od 100.000 kn na­gra­de ulo­žit će u lift u zgra­di u kojoj ži­vi

In­tim­na is­po­vi­jed, iz­bru­še­na i pre­ciz­na na­ra­ci­ja, jas­no pro­fi­li­ra­ni li­ko­vi, (an­ti)lju­bav­ni ro­man. Ova­ko su čla­no­vi ži­ri­ja VBZ-ova na­tje­ča­ja za naj­bo­lji neo­bjav­lje­ni ro­man oci­je­ni­li “Div­lja­ku­šu” knji­žev­ni­ce Ma­ri­ne Šur Pu­hlov­ski ko­jom je auto­ri­ca za­ra­di­la 100.000 ku­na. Na­gra­da joj je uru­če­na u ve­leb­noj Gu­ver­ne­ro­voj pa­la­či u Ri­je­ci na Vri­sku.

Vi ste se već jav­lja­li na VBZ-ov na­tje­čaj, ali vam je pr­va na­gra­da iz­mi­ca­la. Jes­te li vje­ro­va­li da će “Div­lja­ku­ša” osvo­ji­ti ži­ri?

Dva­put sam apli­ci­ra­la, ro­ma­nom “Ne­sa­ni­ca” prije de­set go­di­na i ro­ma­nom “Igrač”, prije tri go­di­ne. I uš­la u uži iz­bor… S ovim ro­ma­nom do­go­di­lo se ono što pos­lo­vi­ca na­zi­va “treća sre­ća”. Pri­ja­te­lji, koji su ga či­ta­li, svi usko po­ve­za­ni s knji­žev­no­po šću, pisci, kri­ti­ča­ri, go­vo­ri­li su mi da jed­nos­tav­no ne mo­gu ne do­bi­ti. Rek­li su da je ro­man ne­što ne­vi­đe­no, bez us­po­red­be s ičim, vr­hun­ska knji­žev­nost ko­ja se či­ta kao kri­mić. Ima­la sam os­no­ve na­da­ti se.

Je li vam ma­mac za na­tje­čaj bio no­vac ili pres­tiž?

Gle­daj­te, na­pi­sa­la sam ro­man, pos­to­jao je na­tje­čaj – nije li pri­rod­no da sam se ja­vi­la? Ni­sam pi­sa­la ro­man za na­tje­čaj – dak­le, ni no­vac, ni pres­tiž nije mi bio ma­mac. Me­ni je uvi­jek pi­sa­nje iz­a­zov, os­ta­lo me se ne ti­če. Mo­gu me pri­hva­ti­ti, mo­gu me ne pri­hva­ti­ti. Ne­što sam do­hva­ti­la tim ro­ma­nom, što do­sad ni­sam, i to je naj­ve­ći us­pjeh. Ostvarila sam se tim ro­ma­nom, na­gra­đe­na sam una­pri­jed. Ta­ko ži­vim.

“Div­lja­ku­ša” ima vr­lo osob­nu po­sve­tu. Je li to­čan do­jam da je ro­man nas­tao u da­hu?

Da, po­sve­ti­la sam ga svo­joj kće­ri, a pre­ko nje svim že­na­ma, jer je to ro­man o os­lo­bo­đe­nju že­ne, o “ra­đa­nju” že­ne u na­šem vre­me­nu, ko­je je upra­vo po to­me spe­ci­fič­no. Že­ne se od­ga­ja­ju u baj­ka­ma ko­ji­ma ih u svi­je­tu če­ka­ju prin­če­vi, a ovi su dav­no iz­u­mr­li… Ovaj ro­man je kraj te baj­ke – i je­di­ni moj ro­man sa stvar­no sret­nim za­vr­šet­kom.A na­pi­sa­la sam ga u da­hu, is­ti­na, na­kon što sam u nje­ga uš­la i on­da dvi­je go­di­ne “sta­ja­la”, i ku­ha­la ga. For­mi­rao se i on­da dos­lov­no “ro­dio”. Nikad ni­šta ni­sam na­pi­sa­la s to­li­kom la­ko­ćom: jer do kra­ja sam ga do­mis­li­la.

Mis­li­te li da ovaj ro­man mo­že bi­ti po­učan mu­škar­ci­ma?

Mis­lim da mo­že. Mis­lim da mu­škar­ci još uvi­jek ži­ve u mi­tu o se­bi kao bi­ći­ma na­dre­đe­nim že­na­ma, ži­vot ih ra­zu­vje­ra­va, ali te­ško se je s tim no­si­ti, pri­hva­ti­ti pro­mje­nu ulo­ga. Že­ne su se “pro­bu­di­le”, i vi­še ni­ka­da ne­će zas­pa­ti, ni­su vi­še Tr­no­ru­ži­ca ko­ju će on pro­bu­di­ti iz sto­go­diš­njeg sna – po­ljup­cem. Ka­ko da ne! Sa­me su se pro­bu­di­le – kao so­be. Ni­su vi­še pri­vje­sak mu­škar­cu. To je moj glav­ni lik – So­fi­ja Kralj (is­ta ona iz “Ne­sa­ni­ce”, iz “Lju­ba­vi”, iz “Igra­ča”), pro­bu­đe­na osob­nost. Ho­će li se to ika­da do­go­di­ti, pi­ta­la se Vir­gi­nia Wo­olf u “Vlas­ti­toj so­bi”. I eto, do­go­di­lo se. I sad – sna­đi se, dru­že.

Bo­ji­te li se da ste ipak pre­vi­še ogo­li­li svoj glav­ni lik?

Kak­vo ogo­lja­va­nje li­ka? Pa nije to trač, ni kič u ko­jem se ne­kog “ski­da” iz zlob­nih i pod­muk­lih na­mje­ra. Zar je Tol­s­toj ogo­lio Anu Ka­re­nji­nu? U umjet­nos­ti ne­ma ogo­lja­va­nja, ima sa­mo is­ti­ne stvar­nos­ti, i on­da ro­man funk­ci­oni­ra na dva ni­voa – kao do­hva­ćen ži­vot i kao me­ta­fo­ra. Naj­jed­nos­tav­ni­je, sva­kod­nev­no, spa­ja se ide­ja­ma vre­me­na, s nje­go­vom me­ta­fi­zi­kom: to je “Div­lja­ku­ša”.

I oba­vez­no pi­ta­nje. Što s nov­cem na­gra­de?

Ja vo­lim i šte­dje­ti i tro­ši­ti, jer sam ne­ka kom­bi­na­ci­ja pus­ti­nja­ka i ra­sip­ni­ka, ne­što će si­gur­no od­ni­je­ti vje­tar, ali mis­lim da će glav­ni­na oti­ći u iz­grad­nju lif­ta u zgra­di u kojoj ži­vim, jer sam na tre­ćem ka­tu. A i nije to ne­ki no­vac s ko­jim ne bi zna­li što će­te, prem­da je za nas pis­ce, koji smo krajnje potplaćeni, ve­lik. Me­ni je naj­ve­ći koji sam ikad za­ra­di­la. Kad zbro­jim, se­dam­na­est pret­hod­nih knji­ga za­jed­no ni­su za­ra­di­le kao taj je­dan: bu­duć­nost obe­ća­va.

Kad zbro­jim svih se­dam­na­est pret­hod­nih knji­ga za­jed­no, ni­su za­ra­di­le kao ova jed­na: bu­duć­nost obe­ća­va

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.