Ru­deš je još u in­ku­ba­to­ru, no pre­rast će ok­vi­re klu­ba iz kvar­ta

Ovaj Ru­deš pos­lao je snaž­nu po­ru­ku da se s ma­nje nov­ca, ali s pra­vom vi­zi­jom, mo­že iz­gra­di­ti klub koji ima ja­san smjer

Vecernji list - Hrvatska - - Scena - Željko Jan­ko­vić

Ci­je­la na­ša se­zo­na sta­la je u one tri mi­nu­te pro­tiv Ci­ba­li­je ka­da je Faz­li okre­nuo utak­mi­cu. Od 1:2 u na­dok­na­di smo doš­li do 3:2

Ma­lo ih je bi­lo koji su oče­ki­va­li da će Ru­deš u ova­ko fu­ri­oz­noj za­vr­š­ni­ci osi­gu­ra­ti pr­vo­li­ga­ški sta­tus. A još ma­nje onih koji su vje­ro­va­li da mom­čad iz za­pad­nog di­je­la Za­gre­ba mo­že po­mr­si­ti ra­ču­ne naj­bo­ljim mom­ča­di­ma u Hr­vat­skoj. Ru­deš je, pod­sje­ti­mo, ove se­zo­ne po­bje­đi­vao Di­na­mo (1:0), Haj­duk (2:1 i 3:2), Osijek (1:0), Ri­je­ku (4:2)... Na kra­ju jed­nog po­glav­lja, u Ru­de­šu mo­gu naz­dra­vi­ti po­čet­ku us­pješ­ne pri­če. Je li oče­ki­vao ova­ko stres­nu se­zo­nu?, pi­ta­mo Marija Br­klja­ču, sport­skog di­rek­to­ra klu­ba. – Oče­ki­vao sam te­šku, ne i ova­ko stres­nu. Do zad­njeg tre­nut­ka smo dvo­ji­li ho­će­mo li ući u Pr­vu li­gu ili ne. Prije sve­ga zbog fi­nan­cij­ske si­tu­aci­je, od­nos­no in­fras­truk­tu­re ko­ju Ru­deš ne­ma. Sa­da is­pa­da da je od­lu­ka bi­la do­bra. No, fo­ku­si­ra­li smo se na rad. Odra­đe­na je ja­ko do­bra se­lek­ci­ja lju­di u ovom pro­jek­tu. Jer, u te­škim tre­nu­ci­ma se pre­poz­na­je ka­rak­ter. Da to­ga nije bi­lo, ne bi­smo na ova­kav na­čin iz­gu­ra­li se­zo­nu... – po­čeo je Br­klja­ča. Pri­ja­telj Ivan Ro­gić zad­njih da­na se zna ša­li­ti iz­ja­vom: ‘Sva sre­ća da je se­zo­na na kra­ju, jer ka­ko je Ru­deš kre­nuo, za ko­je ko­lo bo­rio bi se za vrh ljes­tvi­ce...’ U de­set odi­gra­nih ko­la, Ru­deš ima se­dam po­bje­da, neo­d­lu­če­no i dva po­ra­za. – Sa­da se o na­ma pri­ča jer smo zad­njih ne­ko­li­ko ko­la odi­gra­li sjaj­no. Sve je div­no i kras­no dok ne iz­gu­biš pr­vu slje­de­ću utak­mi­cu. Ne treba živjeti u ilu­zi­ja­ma. Iako, po­ka­za­li smo da se s mi­ni­mal­nim sred­stvi­ma i mak­si­mal­nom ener­gi­jom mo­že pu­no to­ga na­pra­vi­ti. Po­seb­no mi je dra­go što smo po­bi­je­di­li naj­ve­će klu­bo­ve. U če­mu je taj­na eks­plo­zi­je u za­vr­š­ni­ci se­zo­ne? – Ka­ko bi Ći­ro Bla­že­vić re­kao: ‘Re­zul­tat po­kri­va sve ano­ma­li­je...’ Ima­mo mi pu­no stva­ri za ko­je bi­smo vo­lje­li da iz­gle­da­ju bo­lje. No, ka­da je re­zul­tat do­bar, ima­mo vi­še

Br­klja­ča: Špa­njol­ci su za­do­volj­ni, već sad ra­di­mo stra­te­gi­ju za dvi­je go­di­ne una­pri­jed Afir­mi­ra­li smo i ne­ke na­še igra­če, po­put vra­ta­ra Jo­si­pa Čon­dri­ća, is­ti­če sport­ski di­rek­tor

za­do­volj­stva. Bi­lo je tu stres­nih si­tu­aci­ja i pro­mje­na tre­ne­ra. No, od po­čet­ka smo igra­li do­bro. Osim Ri­je­ke, ko­ja nam je za­bi­la pet ko­ma­da, nije nas nit­ko raz­bio. Mom­čad je na kra­ju, iz­ne­na­đu­ju­će do­bro pod­ni­je­la pritisak? – Nije la­ko tim mom­ci­ma. Naš­li su se u si­tu­aci­ji da se o nji­ma go­vo­ri ili pi­še, od­nos­no da net­ko ne­što nu­di za njih. Pos­ta­li su cen­tar zbi­va­nja. To je nji­ma no­va si­tu­aci­ja. U po­čet­ku smo se svi tra­ži­li. Ja pr­vi. Tre­ne­ri ni­su imali is­kus­tva s tak­vim pro­jek­tom. Ali naš­li smo rje­še­nja. Da ni­smo us­pje­li, iš­li bi u dru­gu li­gu i kre­nu­li iz po­čet­ka. Jer ovo je du­go­ro­čan pro­jekt.

Ne­ke stva­ri su se i pok­lo­pi­le.

– Sre­ću iz­a­zi­vaš ra­dom i nas­to­ja­nji­ma. Mo­že­mo pri­ča­ti da je ci­je­la na­ša se­zo­na sta­la u one tri mi­nu­te pro­tiv Ci­ba­li­je ka­da je Faz­li okre­nuo utak­mi­cu. Od 1:2 u na­dok­na­di smo doš­li do 3:2. To nas je ka­ta­pul­ti­ra­lo u slje­de­će po­bje­de. Što je do­nio no­vi tre­ner, José Ma­nu­el Ai­ra? – Do­nio je mir­no­ću. Ja­ko je sta­lo­žen, prag­ma­ti­čan i pra­vi rad­nik. Net­ko tko tr­či ma­ra­ton, mo­ra bi­ti upo­ran. No, mo­ram oda­ti priz­na­nje Din­ku Je­li­či­ću i Ina­ki­ju Alon­su. Din­ko je odra­dio vr­hun­ske pri­pre­me i dao je je­dan ve­li­ki obol. Ai­ra je fi­ni­ši­rao u ja­kom rit­mu, zad­njih ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra ma­ra­to­na is­tr­ča­li smo u šprin­tu – ka­že Br­klja­ča. Po­ja­vi­li su se no­vi mo­men­ti ka­da je u pi­ta­nju Ala­ves, stra­te­ški part­ner Ru­de­ša. – Fran­cu­ski Soc­ha­ux je no­vi član u gru­pa­ci­ji Ala­ve­so­voj. To je no­va ste­pe­ni­ca iz­me­đu Ru­de­ša i Ala­ve­sa. Špa­njol­ci ima­ju i da­lje ide­ju da se ra­zvi­ja­ju igra­či kod nas... Ko­li­ko ta či­nje­ni­ca otva­ra no­ve mo­guć­nos­ti ne­kim na­šim klin­ci­ma pre­ma Fran­cu­skoj? – Ako go­vo­ri­mo o ne­koj hi­je­rar­hi­ji, Ru­deš bi bio os­nov­na ško­la, Soc­ha­ux sred­nja, a Ala­ves fa­kul­tet. Ta­ko bi i igra­či u na­šem sus­ta­vu tre­ba­li raz­miš­lja­ti. Zgod­no zvu­či po­da­tak da su Ru­de­šo­ve po­bje­de ove se­zo­ne bi­le ka­ta­li­za­tor smje­na čak tro­ji­ce tre­ne­ra: Car­ril­la u Haj­du­ku, Ko­pi­ća u Sla­ve­nu Be­lu­pu i Jur­če­vi­ća prije ne­ko­li­ko da­na u Di­na­mu. – Nije zgod­no ka­da iz­gu­biš od zad­nje mom­ča­di u li­gi. No, ne gle­dam ta­ko. Jer, ako ti ci­je­la se­zo­na sta­ne u jed­nu utak­mi­cu, to nije do­bro. On­da se tre­ba­ju za­pi­ta­ti. Mo­že li Ru­deš pre­ras­ti ok­vi­re kvar­tov­skog klu­ba? – Mo­že, ali to je evo­lu­ci­ja. Ne mo­že­mo go­vo­ri­ti o ne­kom ro­ku od go­di­nu, dvi­je ili tri. To bi bi­lo neo­z­bilj­no. Ru­deš je klub koji je zad­njih se­dam-osam go­di­na imao sta­bil­nost za­hva­lju­ju­ći en­tu­zi­jaz­mu obi­te­lji Kne­že­vić. Treba nam vre­me­na. Do­bi­li smo go­ri­vo od Ala­ve­sa i vje­tar u le­đa. Ru­deš je još u in­ku­ba­to­ru. Mo­ra­mo se fo­ku­si­ra­ti na omla­din­sku ško­lu. Pu­no je tu pos­la, ni­smo ni za­gre­ba­li. Ima­mo ju­ni­ore i se­ni­ore u pr­voj li­gi i to je pri­li­ka da ih po­ka­že­mo. Ide­ja je još uvi­jek stva­ra­nje tvor­ni­ce za ci­je­li Bal­kan.

Kamp u Ru­de­škoj 25

Ko­li­ko je ak­tu­al­na pri­ča oko in­fras­truk­tu­re, od­nos­no spo­mi­nje se op­ci­ja grad­nje kam­pa. – Re­al­no je. Pred­sjed­nik Ivan Kne­že­vić vo­di pre­go­vo­re. Op­ci­je su raz­ne, no pu­no to­ga je i na Gra­du Za­gre­bu. Oni mo­ra­ju po­ka­za­ti am­bi­ci­ju i ve­li­či­nu pro­jek­ta. Uz Di­na­mo i Lo­ko­mo­ti­vu, Za­greb ima i Ru­deš, tre­ći oz­bi­ljan klub. Na­rav­no i na na­ma. Iako, po­ka­za­li smo da smo oz­bilj­ni. Na­ša ide­ja je da kamp bu­de u Ru­de­škoj 25. Ka­ko mu se na pr­vu či­ni­la pri­ča o Ru­de­šu? – Imali smo ide­ju. Vje­ru­jem u lju­de s ko­ji­ma ra­dim. S nji­ma sam spre­man ući u bi­lo koji pro­jekt. Ko­li­ko su Špa­njol­ci za­do­volj­ni? – Si­gur­no su za­do­volj­ni. Sa­da ima­mo re­zul­tat. Oni sa­da već ra­de pri­pre­me za slje­de­ću go­di­nu i onu iza. Pro­jekt ne spa­va. Ne­će­mo živjeti na ove zad­nje če­ti­ri utak­mi­ce, ni Ala­ves ni Ru­deš. Ide­mo di­ći ljes­tvi­cu – is­ti­če Ma­rio. U pr­voj se­zo­ni klub je afir­mi­rao i ne­ke igra­če. Ma­rio Bu­di­mir pro­met­nuo se u po­naj­bo­ljeg na­pa­da­ča li­ge. U Ru­de­šu je za­bio 13 po­go­da­ka, dao ve­li­ki do­pri­nos u bor­bi za os­ta­nak i na kra­ju za­vr­šio u Di­na­mu. No, ima tu još mo­ma­ka koji zas­lu­žu­ju po­zor­nost. – Na­rav­no, to je vra­tar Jo­sip Čon­drić koji je skre­nuo paž­nju na se­be. Još je mlad, no na pra­vom je pu­tu. Za­tim Mar­kus Pa­vić ili To­ni Bo­rev­ko­vić koji je Ru­de­šov pro­jekt. Sva­ka­ko mo­ram spo­me­nu­ti Kar­la Ka­me­na­ra koji je iz­ras­tao u pra­vog igra­ča. An­to­nio Ivan­čić ima li­je­pu per­s­pek­ti­vu... Od stra­na­ca to su Ra­fa Páez, Ei­nar Ga­li­lea i Ema­nu­el An­der­son... U ne­dos­tat­ku na­ci­onal­ne stra­te­gi­je, Ru­deš mo­že­mo tre­ti­ra­ti kao je­dan od mo­de­la ko­jim naš no­go­met mo­že ras­ti. – Ovaj Ru­deš pos­lao je snaž­nu po­ru­ku da se s ma­nje nov­ca, ali s pra­vom vi­zi­jom mo­že na­pra­vi­ti klub koji ima ja­san smjer ra­zvo­ja. Ni­smo ni na 50 pos­to, no pri­ča ima smis­la.

U FI­NI­ŠU SE­ZO­NE PROCVJETALI No­go­me­ta­ši Ru­de­ša re­dom su ru­ši­li Osijek, Ri­je­ku, Haj­duk i Di­na­mo te po­bje­gli Ci­ba­li­ji i Is­tri, te će svo­ju pr­vu pr­vo­li­ga­šku se­zo­nu za­vr­ši­ti na osmom mjes­tu

Sport­ski di­rek­tor Br­klja­ča (u sre­di­ni) po­seb­no je po­hva­lio Mar­ku­sa Pa­vi­ća (li­je­vo, cr­ve­ni dres) i Ka­me­na­ra (des­no)

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.