Ni­kad si ne­ću opros­ti­ti što ni­sam pro­bi­la blo­ka­du u ko­lo­ni sje­ća­nja u Vu­ko­va­ru

Vecernji list - Hrvatska - - Politički Magazin Obzor - Raz­go­va­ra­la Pe­tra Ma­re­tić Žo­nja pe­tra.ma­re­tic@ve­cer­nji.net

iv­ša mi­nis­tri­ca vanj­skih pos­lo­va, da­nas zas­tup­ni­ca Gla­sa Ves­na Pu­sić pra­ti što se do­ga­đa iz­me­đu dva br­da – Pan­tov­ča­ka i Ban­skih dvo­ra. U in­ter­v­juu ot­kri­va što se kri­je iza te­me mi­gra­na­ta, na ko­joj je stra­ni pre­mi­jer i ima li da­nas ri­va­la, a na ko­joj pred­sjed­ni­ca, ali i ko­ga iz opor­be uop­će vi­di kao glav­nog iz­a­zi­va­ča Ko­lin­di Gra­bar-Ki­ta­ro­vić.

Što sto­ji iza su­ko­ba MVP-a i Pan­tov­ča­ka i ima li on uop­će ve­ze s Ma­ra­ke­škim spo­ra­zu­mom?

Su­kob je ci­je­lo vri­je­me pri­su­tan, ne iz­me­đu MVEP-a i pred­sjed­ni­ce, ne­go iz­me­đu pred­sjed­ni­ce i pre­mi­je­ra i odra­ža­va su­kob i ra­skol unu­tar sa­mog HDZ-a. Ana­li­tič­ki gle­da­no, do­bro po­ka­zu­je za­što je ta­ko opas­no uni­šta­va­ti opo­zi­ci­ju, što se u Hr­vat­skoj sus­tav­no po­ku­ša­va. Jer zdra­va i snaž­na opo­zi­ci­ja slu­ži i ho­mo­ge­ni­za­ci­ji dru­ge stra­ne. U tre­nu­tač­noj si­tu­aci­ji naj­s­naž­ni­ja je opo­zi­ci­ja unu­tar sa­mog HDZ-a.

Pred­sjed­ni­ca i pre­mi­jer na dvi­je su su­prot­ne stra­ne?

Nje­zi­na je pro­cje­na, što vi­di­mo od nje­zi­ne ina­ugu­ra­ci­je, da se za do­bre re­zul­ta­te na iz­bo­ri­ma is­pla­ti po­ve­za­ti i ko­ke­ti­ra­ti s kraj­njom des­ni­com. Mi­gran­ti su ge­ne­ral­no te­ma ko­ju je ek­s­trem­na des­ni­ca svug­dje pri­hva­ti­la kao svo­ju, jer je po­god­na za kre­ira­nje at­mo­sfe­re vanj­skog ne­pri­ja­te­lja. U Hr­vat­skoj se, na­rav­no, ra­ču­na da nit­ko ni­šta ne­će pro­či­ta­ti. Ako je ta­ko, on­da u pri­ču s mi­gra­ci­ja­ma mo­že­te upa­ki­ra­ti i ra­si­zam, raz­li­či­te vr­ste kse­no­fo­bi­je i dru­ge ins­tru­men­te za stva­ra­nje stra­ha. Ali ne i ako ma­lo sta­ne­te i raz­mis­li­te te pro­či­ta­te bar pr­va dva re­da tog Ma­ra­ke­škog ugo­vo­ra.

I što je pro­blem s Ma­ra­ke­škim ugo­vo­rom?

Pro­či­ta­la sam ga od po­čet­ka do kra­ja. To je jed­na vr­sta druš­tve­nog ugo­vo­ra i ima dva glav­na ci­lja. Je­dan je da se te­ma le­gal­nih mi­gra­ci­ja poč­ne ras­prav­lja­ti jav­no i ra­ci­onal­no i da se sta­vi u sre­di­šte ras­pra­ve iz­me­đu dr­ža­va da bi se, pos­tup­no, pos­ti­gao odre­đe­ni kon­sen­zus ka­ko re­gu­li­ra­ti le­gal­ne mi­gra­ci­je. Glav­na je po­ru­ka da su i mi­gran­ti lju­di pa ima­ju i odre­đe­na ljud­ska i gra­đan­ska pra­va. Dru­ga te­ma i svr­ha je raz­dvo­ji­ti ono što se, zbog objek­tiv­ne si­tu­aci­je u po­s­ljed­nje tri go­di­ne, na­ro­či­to u Eu­ro­pi, iz­mi­je­ša­lo, a to je pi­ta­nje iz­bje­gli­ca i mi­gra­na­ta, na­ro­či­to le­gal­nih. Le­gal­ni su mi­gran­ti i na­ša dje­ca ko­ja su otiš­la u Ir­sku, na­ši lju­di ko­ji ra­de u Nje­mač­koj. Taj se do­ku­ment po­ku­ša­va, ko­ris­te­ći tra­ge­di­je na Sred­njem is­to­ku ko­je su is­tje­ra­le mi­li­ju­ne lju­di iz svo­jih ku­ća i ko­ris­te­ći val do ko­jeg je de fac­to doš­lo zbog sla­be ko­or­di­na­ci­je iz­me­đu EU i Tur­ske 2015. go­di­ne, ko­ris­ti­ti kao ins­tru­ment za po­li­tič­ku mo­bi­li­za­ci­ju stra­hom.

Tko bi u Hr­vat­skoj mo­gao na to­me pro­fi­ti­ra­ti?

Oči­to pred­sjed­ni­ca dr­ža­ve sma­tra da bi mo­gla ona. To je po­gre­ška, uvjet­no re­če­no, jer ako uz­me­mo u ob­zir i etič­ke kri­te­ri­je, pra­va ri­ječ je ka­tas­tro­fa. Po­gre­ška pro­iz­la­zi iz či­nje­ni­ca da je ek­s­trem­na des­ni­ca vr­lo ne­ugod­na, agre­siv­na, na­pa­dač­ka, čak je i fi­zič­ki sprem­na na­pas­ti i po­li­ti­ča­ri se čes­to prik­lo­ne tak­voj jed­noj gru­pa­ci­ji, agre­siv­noj u re­to­ri­ci, jer ih to šti­ti od te is­te agre­si­je i mis­le da će im, ako udo­bro­vo­lje tu stra­nu, bi­ti lak­še pro­ći iz­bo­re i mo­bi­li­zi­ra­ti te lju­de da za njih gla­sa­ju. No te vr­ste des­ni­ce ne­ma do­volj­no i, kad do­đe do gla­sa­nja, na nji­ho­vim gla­so­vi­ma iz­bo­re ne mo­že­te do­bi­ti.

Ni­je li te­ma mi­gra­na­ta plod­no tlo i za pro­fi­ti­ra­nje i od bi­ra­ča ko­ji ni­su des­ni­ca?

Tak­va te­ma mo­že pres­tra­ši­ti i lju­de ko­ji ne­ma­ju ne­ku po­seb­nu po­li­tič­ku ori­jen­ta­ci­ju ili ih po­li­ti­ka ne za­ni­ma, ali ge­ne­ral­no se osje­ća­ju ili ne­la­god­no ili pres­tra­še­no zbog raz­li­či­tih ne­iz­vjes­nos­ti u vlas­ti­toj sva­kod­ne­vi­ci. I za­to se i po­ku­ša­va sve te stra­ho­ve fo­ku­si­ra­ti na imi­gran­te. Iako su na­ša is­kus­tva iz 2015. ta da je kroz Hr­vat­sku u tri mje­se­ca proš­lo vi­še od 650 ti­su­ća lju­di bez jed­nog in­ci­den­ta i pro­ble­ma, a bi­la je i zi­ma. Hr­vat­ska je u sta­nju ti­me uprav­lja­ti. Ali mo­raš od­lu­či­ti že­liš li ti­me uprav­lja­ti, u do­go­vo­ru s dru­gim zem­lja­ma, ili že­liš ti­me ma­ni­pu­li­ra­ti u svr­hu krat­ko­roč­nog po­li­tič­kog pro­fi­ta. To je te­ma ko­ja tra­ži europ­sku stra­te­gi­ju. To ne mo­že bi­ti ni pro­blem Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne ni Hr­vat­ske. Mno­gi pro­ble­mi ko­ji se ve­žu za iz­bje­gli­ce i mi­gran­te ko­ji da­nas raz­di­ru Eu­ro­pu i nje­zi­ne vri­jed­nos­ti nas­ta­li su jer se du­gi niz go­di­na to tre­ti­ra­lo kao pro­blem Ita­li­je ili Tur­ske, jer su ge­ograf­ski to bi­le pr­ve zem­lje ula­ska.

Ho­će li kod nas oja­ča­ti Ži­vi zid?

To je si­gur­no mo­gu­će. Ži­vi zid su­ra­đu­je sa Ste­vom Ban­no­nom, biv­šim Trum­po­vim sa­vjet­ni­kom, i ta glo­bal­na des­ni­ca ni­je ni­ka­kav na­ci­onal­ni po­kret, već glo­bal­ni po­kret. To su pra­vi glo­ba­lis­ti. Ta des­ni­ca pre­poz­na­je gru­pa­ci­je ko­je su im bli­ske i za­nim­lji­ve, ne čak to­li­ko po sta­vo­vi­ma ko­li­ko po na­či­nu i sprem­nos­ti ko­ri­šte­nja laži, stra­ha i pri­vi­da.

Ko­ji je naj­cr­nji sce­na­rij?

Ni­sam ja do­bra oso­ba za cr­ne sce­na­ri­je jer, što je re­kao Va­clav Ha­vel, naj­lak­še je bi­ti zlo­gu­ki pro­rok. Ako si bio u pra­vu i is­pa­lo je lo­še – bio si u pra­vu, a ako si

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.