Re­gi­jom vla­da­ju na­rod­nja­ci još od do­la­ska stru­je

Vecernji list - Hrvatska - - Scena -

ERaz­go­va­rao: Sa­mir Mil­la do Ma­aj­ka ve­li­kim će kon­cert­nim spek­tak­lom u za­gre­bač­kom Do­mu spor­to­va 16. stu­de­nog na naj­bo­lji na­čin pred­sta­vi­ti no­vi album “Put u plus”, ko­ji je iz­a­šao u lip­nju i već je ocijenjen kao nje­gov album naj­bo­lji u ka­ri­je­ri. Pod­sje­ti­mo, po­s­ljed­nji album “Štrajk moz­ga” iz­dao je pri­je šest go­di­na, a na­kon to­ga se od­se­lio u Iz­ra­el sa su­pru­gom Li­lach. La­ni su se vra­ti­li u Zagreb ka­ko bi nji­ho­va kći Ari­el Ya­smin odras­ta­la u mir­ni­jem okru­že­nju, a Edo je oku­pio fan­tas­ti­čan bend i na­pra­vio no­vi album.

Ču­jem da se mno­gi “na­bri­ja­va­ju” na vaš kon­cert u Do­mu spor­to­va jer su odu­šev­lje­ni no­vi zvu­kom i ben­dom. Ka­ko je va­ma? Ima­te li tre­mu?

Je­dva se če­kam po­pe­ti na po­zor­ni­cu, ali i za­vr­ši­ti kon­cert i vra­ti­ti se svom ži­vo­tu, ha­ha.

Ma­lo ste se odvik­nu­li od tog zvjez­da­nog ži­vo­ta, ni­je bi­lo la­ko po­nov­no se vra­ti­ti?

Ni­kad ni­sam bio fan me­di­ja. Tje­sko­ban sam pred ka­me­ra­ma, no to je dio pos­la ko­ji se mo­ra na­pra­vi­ti.

Vra­ti­li ste se na naj­bo­lji na­čin. I kri­ti­ka i pu­bli­ka go­vo­ri “ovo je naj­bo­lji Edin album”?

Is­ti­na. Me­ni je je­dan od naj­bo­ljih. Ne­dav­no sam baš pres­lu­ša­vao pr­va dva al­bu­ma ko­ja ni­sam čuo i od­lič­ni su mi.

Ko­li­ko ste se pro­mi­je­ni­li u po­ima­nju glaz­be od vre­me­na kad ste sni­mi­li te pr­ve al­bu­me?

Svi se mi­je­nja­mo. Tre­nu­tač­no sam u tak­voj fa­zi da mi se ra­di s ben­dom. Oku­pio sam od­lič­ne lju­de, na­pra­vi­li smo ču­do od glaz­be i al­bu­ma. Na­dam se da će­mo to još vi­še pro­mo­vi­ra­ti do kra­ja slje­de­će go­di­ne.

Svi go­vo­re o va­šem sjaj­nom ben­du, ko­ji je prak­tič­ki all star bend. Ka­ko ste ga oku­pi­li?

Kad sam se vra­tio u Zagreb, pr­vo sam zvao ba­sis­ta Ma­ri­ja Ra­ši­ća za­to što svi­ra sve. On­da mi je on re­kao za bub­nja­ra Mir­sa­da Da­li­pi­ja, ko­jeg sam već slu­šao u Pri­šti­ni. Do­ve­li smo i To­ni­ja Sta­re­ši­ni­ća na kla­vi­ja­tu­ra­ma, a on­da i Yo­gi­ja Lo­nic­ha na gi­ta­ri. Taj je čo­vjek fe­no­me­na­lan. Na­čin na ko­ji svi­ra gi­ta­ru i ka­ko iz­a­zi­va emo­ci­je još ni­sam vi­dio. Sva­ki od njih je ge­nij na svom po­lju dje­lo­va­nja. Vr­lo br­zo smo sni­mi­li album, ka­ko sam za­vr­ša­vao pje­sme, ta­ko smo ih sni­ma­li. Ide­je su se ra­đa­le ne­ko­li­ko mje­se­ci, no prak­tič­ki sam sve pje­sme za­vr­šio u tri tjed­na.

A kak­vim će­te se ide­ja­ma, ba­vi­ti saz­na­li smo već u pr­vom sin­glu “No Pa­sa­ran” još pri­je dvi­je go­di­ne. U toj ste pje­smi pro­go­vo­ri­li o pre­dra­su­da­ma ko­je ne­ki ima­ju pre­ma lju­di­ma s mus­li- man­skim ime­nom.

Ta pje­sma ni­je no­si­telj al­bu­ma, ne­go svo­je­vr­s­ni oki­dač. Ra­dio sam dvi­je pje­sme s Kul­tur Shoc­kom i svi­dje­la mi se ide­ja su­rad­nje s ben­dom, pa sam na tra­gu tih pje­sa­ma na­pra­vio “No Pa­sa­ran” i “Ti me­ni ni­šta”. Što se ti­če pre­dra­su­da, ima ih u ci­je­lom svi­je­tu. Taj sam pro­blem imao još pri­je 10 go­di­na ka­da sam išao u Ame­ri­ku. Edin nji­ma ni­je mus­li­man­sko ime, ali moj ta­ta Fe­him se ne mo­že skri­ti. To mi je bi­lo smiješno jer znam ka­kav je Fe­him lik. Nje­ga ni­je bri­ga ni za

SA STAVOM Tre­nu­tač­no sam u tak­voj fa­zi da mi se ra­di s ben­dom. Oku­pio sam od­lič­ne lju­de i na­pra­vi­li smo ču­do od glaz­be i al­bu­ma, ka­že glaz­be­nik te do­da­je da je sre­tan jer vje­ru­je da su pu­bli­ci us­pje­li pre­ni­je­ti emo­ci­je

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.