Hr­vat­ska po­vi­jest uvre­da, sek­si­za­ma, go­vo­ra mrž­nje i fi­zič­kih obra­ču­na

TE­MA ŠESTOG PANELA: HO­ĆE LI ROBOTI DJE­CI PRIČATI PRI­ČE ZA LAKU NOĆ I KA­KO SA­MO UMJETNOST MO­ŽE SPA­SI­TI LJU­DE DA U BU­DUĆ­NOS­TI NE ZAVRŠE U VIRTUALNOM ŠOPING-CEN­TRU

Vecernji list - Hrvatska - - Front Page - De­nis Derk

Ka­ko će iz­gle­da­ti umjetnost 2068. go­di­ne, bi­la je te­ma za­vr­š­nog panela fu­tu­ris­tič­kog, mul­ti­me­dij­skog pro­jek­ta Ve­čer­njeg lis­ta na­zva­nog “2068. Po­gled u bu­duć­nost”. Ne­po­sred­ni po­vod za raz­go­vor ko­ji je mo­de­ri­ra­la ured­ni­ca u Ve­čer­njem lis­tu Bo­ja­na Ra­do­vić bio je op­ti­mis­tič­ki esej Ivane Po­po­vić Ni­ko­lić iz Hr­vat­skog klas­te­ra kon­ku­rent­nos­ti kre­ativ­nih i kul­tur­nih in­dus­tri­ja i de­ka­na Aka­de­mi­je li­kov­nih umjet­nos­ti u Za­gre­bu Alek­san­dra Bat­tis­te Ili­ća ko­ji su us­t­vr­di­li da je sa­mo umjetnost ka­dra oču­va­ti ljud­skost u na­ma. Uz njih su u plod­noj di­sku­si­ji su­dje­lo­va­li i rav­na­telj Ba­le­ta za­gre­bač­kog HNK-a Le­onard Ja­ko­vi­na i vo­di­telj di­plom­skog stu­di­ja kre­ativ­nog uprav­lja­nja di­zaj­nom i tr­žiš­nim ko­mu­ni­ka­ci­ja­ma na Al­ge­bri Si­ni­ša Bog­da­no­vić. Pa­nel je odr­žan u dvo­ra­ni Ste­vea Job­sa, po­du­zet­ni­ka okre­nu­tog bu­duć­nos­ti či­je su ri­je­či “Sve što da­nas tra­žim od vas je da da­te svoj mak­si­mum” is­pi­sa­ne na zi­du Al­ge­bri­ne su­vre­me­ne uči­oni­ce.

Ka­ko je sve otiš­lo kvra­gu

- Pro­jekt o bu­duć­nos­ti ko­ji Ve­čer­nji list pro­vo­di u po­s­ljed­nje vri­je­me ima dva ci­lja. Pr­vi je pro­mo­ci­ja zna­nos­ti, pa smo ta­ko obja­vi­li niz ese­ja na­ših poz­na­tih znans­tve­ni­ka ko­ji su vr­lo hra­bro sa­gle­da­li 2068. godinu. Dru­gi cilj bio je pro­mo­ci­ja umjet­nos­ti. Za­hva­lju­ju­ći su­rad­nji s Aka­de­mi­jom li­kov­nih umjet­nos­ti iz Za­gre­ba do­bi­li smo pre­div­ne ilus­tra­ci­je stu­de­na­ta ko­je će­mo iz­lo­ži­ti na iz­lož­bi ko­ju pri­pre­ma­mo za pro­lje­će 2019. go­di­ne, a Ro­bert Bu­ba­lo re­ži­rat će i do­ku­men­tar­ni film s na­ših de­set ese­jis­ta na te­mu bu­duć­nos­ti. Uz to Ve­čer­nji list će kra­jem pro­sin­ca obja­vi­ti i spe­ci­jal­no iz­da­nje o pro­jek­tu “Po­gled u bu­duć­nost”. U pla­nu je i obja­va knji­ge, ali i vi­de­oigre i to u su­rad­nji s Al­ge­brom, re­kao je u uvo­du panela glav­ni ured­nik Ve­čer­njeg lis­ta Dražen Kla­rić.

– Da­nas se pos­tav­lja­ju pi­ta­nja o to­me ho­će li umjet­na in­te­li­gen­ci­ja pa­ri­ra­ti čo­vje­ku te što će se do­go­di­ti ako umjet­na in­te­li­gen­ci­ja zav­la­da na­šom ci­vi­li­za­ci­jom ili do­bi­je pra­vo iz­bo­ra 2068. go­di­ne – re­kao je Kla­rić.

Alek­san­dar Bat­tis­ta Ilić re­kao je da će se umjetnost bo­ri­ti za čo­vje­ka u sra­zu s umjet­nom in­te-

li­gen­ci­jom, te da je važ­no da se čo­vjek iz­bo­ri za pra­vo na gre­šku, jer u to­me le­ži ljud­ska bit.

– Već ka­da je čo­vjek po­čeo cr­ta­ti u pe­ći­ni, za­ko­ra­čio je u no­vu stvar­nost. I ubu­du­će će sve mo­gu­će teh­no­lo­gi­je bri­sa­ti gra­ni­ce stvar­nos­ti. Umjetnost već ra­di na no­vim teh­no­lo­gi­ja­ma. Ali umjetnost nas uči i ka­ko se čo­vjek mo­že no­si­ti sa stra­ho­vi­ma – re­kao je Bat­tis­ta Ilić.

A kak­vu će sud­bi­nu u bu­duć­nos­ti ima­ti ba­let, upi­ta­la je Bo­ja­na Ra­do­vić Ja­ko­vi­nu pod­sje­tiv­ši ga na mo­der­ni­zi­ra­nu ver­zi­ju “Gi­sel­le” Akra­ma Kha­na ko­ji ju je smjes­tio u iz­bje­glič­ki lo­gor.

– Akram Khan ni­je do­pus­tio pad u ša­blo­nu. Svo­jom “Gi­sel­le” pro­pi­tao je i sa­daš­njost i bu­duć­nost. Ka­da sam ple­sao u Ber­li­nu, u ka­za­li­štu su uk­lo­ni­li ruč­ne “cu­go­ve” i uve­li elek­tro­ni­ku. Pr­vih par pred­sta­va sve je bi­lo u re­du, a na če­t­vr­toj sve je otiš­lo kvra­gu. UMJETNOST ČO­VJE­KA UČI KA­KO SE NO­SI­TI SA STRA­HO­VI­MA, ŠTO JE VAŽ­NO U DOBU NO­VIH TEH­NO­LO­GI­JA MO­RA­MO PODRŽAVATI UMJETNOST KO­JA MI­JE­NJA PERCEPCIJU ČO­VJE­KA, KO­JA POMIČE GRA­NI­CE Mo­ra­li smo za­us­ta­vi­ti pred­sta­vu i sve re­se­ti­ra­ti. Sla­žem se da je po­treb­na ob­no­va HNK u Za­gre­bu. Ali su­ge­ri­ram la­ga­ni oprez da nam se ne do­go­di si­tu­aci­ja na ko­ju ne mo­že­mo utje­ca­ti. Ka­da je ne­dav­no Ro­ber­to Bol­le imao nas­tup u HNK, jed­nu je toč­ku ot­ple­sao pra­ćen ho­lo­gra­mom. Ho­lo­gram ko­ji je pra­tio nje­go­ve po­kre­te bio mi je ap­so­lut­no ne­po­tre­ban. Nji­me se iz­gu­bi­la su­šti­na emo­ci­je. Za­to mis­lim da će ba­let i da­lje os­ta­ti ba­let jer je ne­ver­ba­lan. Ples se ni­ka­da ne­će mi­je­nja­ti. Roboti ni­ka­da ne­će mo­ći ple­sa­ti po­put nas – re­kao je Ja­ko­vi­na.

– Me­đu os­nov­nim čo­vje­ko­vim po­tre­ba­ma, uz hra­nu i pi­će, je i po­tre­ba za ko­mu­ni­ka­ci­jom. Čes­to za­bo­rav­lja­mo da su ne­ka­da i ka­men i cr­tež i va­tra bi­le no­ve teh­no­lo­gi­je. Što se obra­zo­va­nja ti­če, mis­lim da smo mi u Hrvatskoj za zad­njem mjes­tu u Eu­ro­pi u ve­zi kre­ativ­nog obra­zo­va­nja. A naj­na­pred­ni­je zem­lje po­put Fin­ske in­zis­ti­ra­ju baš na to­me. Nji­ho­va dje­ca uče iz sim­bo­lič­kih zna­ko­va. Tre­ba zna­ti i da je teh­no­lo­gi­ja sa­mo me­dij – re­kao je Bat­tis­ta Ilić na­po­me­nuv­ši da se i ge­nij Tes­la naj­vi­še dru­žio s umjet­ni­ci­ma. Pod­sje­tio je i na Ste­vea Job­sa i nje­go­ve pro­izvo­de, me­đu ko­ji­ma je i iPho­ne za ko­ji je re­kao da je pos­tao va­žan u onom tre­nut­ku ka­da je Jobs u nje­go­ve ko­mu­ni­ka­cij­ske mo­guć­nos­ti uveo es­te­ti­ku.

Po­ti­ču nas da tro­ši­mo no­vac

Iva­na Po­po­vić Ni­ko­lić go­vo­ri­la je i o iz­gled­nom sce­na­ri­ju po ko­jem će ne­ka za­ni­ma­nja pre­uzi­ma­ti roboti.

– U opas­nos­ti su prav­ni­ci, li­ječ­ni­ci, pre­vo­di­te­lji... Za­ni­ma­nja u ko­ji­ma je po­treb­no obra­di­ti pu­no po­da­ta­ka. Stro­je­vi već ra­de ne­ke ope­ra­ci­je, jer su pre­ciz­ni­ji od čo­vje­ka. Cr­na stra­na tog pro­ce­sa je si­tu­aci­ja u ko­joj čo­vjek do­bi­va pu­no slo­bod­nog vre­me­na. U Eu­ro­pi već pos­to­je noć­ni gra­do­na­čel­ni­ci ko­ji osmiš­lja­va­ju što će lju­di ra­di­ti po no­ći, kak­vu će glaz­bu slu­ša­ti, ka­mo će ići. Ne­što slič­no se do­ga­đa i s na­šim adven­tom. Ukrat­ko, sve se svo­di na to ka­ko čo­vje­ka po­tak­nu­ti da po­tro­ši što vi­še nov­ca. No ti noć­ni gra­do­na­čel­ni­ci ba­ve se i mrač­ni­jim pi­ta­nji­ma po­put dro­ge, pros­ti­tu­ci­je, po­li­cij­skih in­ter­ven­ci­ja... Usko­ro će­mo u Za­greb do­ves­ti noć­nog gra­do­na­čel­ni­ka Am­s­ter­da­ma – naj­a­vi­la je Iva­na Po­po­vić Ni­ko­lić, re­kav­ši da se pro­ti­vi de­fi­ni­ci­ji umjet­nos­ti po ko­joj je to in­dus­tri­ja za­ba­ve.

– Ti­me se umjetnost svo­di na fi­nan­cij­sku funk­ci­ju i ka­pi­tal. A tre­ba ci­je­ni­ti umjetnost ko­ja pomiče gra­ni­ce. Umjetnost na či­je će pri­red­be do­ći sa­mo dva­de­se­tak lju­di. Umjetnost ko­ja mi­je­nja percepciju čo­vje­ka mo­ra­mo podržavati – is­tak­nu­la je za­la­žu­ći se i za otvo­re­ni­je i umjet­nič­ko škol­s­tvo ko­je bi tre­ba­lo os­lo­ba­đa­ti lju­de, a ne pre­tva­ra­ti ih u ro­bo­te.

Si­ni­ša Bog­da­no­vić misli da će uz po­moć umjet­ne in­te­li­gen­ci­je i čo­vjek pos­ta­ti in­te­li­gent­ni­ji, te da je pi­ta­nje tko će u bu­duć­nos­ti kon­tro­li­ra­ti umjetnost i umjet­ni­ke, ali i ro­bo­te ko­ji si­gur­no do­la­ze.

– Umjetnost u bu­duć­nos­ti mo­ra do­ći u pr­vi plan ka­ko bi čo­vjek za­dr­žao ljud­skost – misli Bog­da­no­vić ko­ji pre­dvi­đa bum umjet­nos­ti u Azi­ji jer su ta­mo shva­ti­li da se u nju mo­ra vi­še ula­ga­ti.

Alek­san­dar Bat­tis­ta Ilić pod­sje­tio je na pri­mjer fa­ve­la po naj­si­ro­maš­ni­jim gra­do­vi­ma Juž­ne Ame­ri­ke u ko­je nji­ho­vi sta­nov­ni­ci ne pu­šta­ju po­li­caj­ce, no­vi­na­re ni po­li­ti­ča­re ili so­ci­jal­ne rad­ni­ke, ali pu­šta­ju umjet­ni­ke.

– Umjetnost nas uči em­pa­ti­ji – ve­li Bat­tis­ta Ilić ko­ji misli da ko­li­či­na nov­ca i ni­je naj­bit­ni­ja za umjet­ni­ke, ali da je za bu­duć­nost iz­nim­no važ­no kva­li­tet­no i kre­ativ­no obra­zo­va­nje.

– Kad bi na svi­je­tu bi­lo de­set ili pet­na­est pos­to umjet­ni­ka, svi­jet bi bio spa­šen – misli Iva­na Ni­ko­lić Po­po­vić. Bat­tis­ta Ilić misli da nam je škol­s­tvo na dnu, pa je ci­ti­rao ri­je­či nor­ve­ške mi­nis­tri­ce obra­ne da je kul­tu­ra je­di­na ko­ju vri­je­di bra­ni­ti.

Le­onard Ja­ko­vi­na hr­vat­sku šan­su vi­di u bo­ljem obra­zo­va­nju te se na­da da će Hr­vat­ska sli­je­di­ti prak­su Nje­mač­ke ko­ja ne za­tva­ra ka­za­li­šta, a ne Ita­li­je ko­ja ih za­tva­ra. I Si­ni­ša Bog­da­no­vić je op­ti­mist ko­ji iz is­kus­tva sa stu­den­ti­ma misli da se lju­di vra­ća­ju pravim vri­jed­nos­ti­ma i to obra­zo­va­nju i umjet­nos­ti.

Pa­ne­li u sklo­pu mul­ti­me­dij­skog pro­jek­ta Ve­čer­njeg lis­ta za­vr­ši­li su ras­pra­vom na te­mu bu­duć­nos­ti umjet­nos­ti, jer ti­me je za­tvo­ren krug: svi go­vo­re o umjet­noj in­te­li­gen­ci­ji, a sa­mo nas umjetnost od nje ču­va

Važ­nost obra­zo­va­nja Ra­zvoj obra­zo­va­nja u ti­jes­noj je ve­zi s ra­zvo­jem umjet­nos­ti, po­seb­no u na­šoj zem­lji

Stu­den­ti Al­ge­bre za­in­te­re­si­ra­no su pra­ti­li ri­je­či go­vor­ni­ka o dobu ko­jem će i sa­mi svje­do­či­ti

Dražen Kla­rić, glav­ni ured­nik Ve­čer­njeg lis­ta, is­tak­nuo je da pri­ča o bu­duć­nos­ti umjet­nos­ti za­tva­ra pa­ne­le ve­za­ne uz pro­jekt 2068.

Si­ni­ša Bog­da­no­vić, vo­di­telj Stu­di­ja kre­ativ­nog uprav­lja­nja di­zaj­nom i ko­mu­ni­ka­ci­ja­ma

Alek­san­dar Ba­ti­is­ta Ilić, de­kan ALU

Iva­na Ni­ko­lić Po­po­vić, pred­sjed­ni­ca HKKKKI-ja

Le­onard Ja­ko­vi­na, rav­na­telj Ba­le­ta HNK Za­greb

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.