Ne­za­pam­će­ni bje­go­vi

KA­OS U JEMENU, VENEZUELI, MJANMARU

Vecernji list - Hrvatska - - Svijet - Zo­ran Vi­tas, Ha­ssan Ha­idar Di­ab

Sve su oči upr­te pre­ma Sre­do­zem­lju s ko­je­ga pre­ma zem­lja­ma Eu­rop­ske uni­je hr­le de­se­ci ti­su­ća mi­gra­na­ta. No, bez ob­zi­ra na oz­bilj­nost si­tu­aci­je, u svi­je­tu ima i ja­čih mi­grant­skih ža­ri­šta ko­je su zbog po­zor­nos­ti ko­ja je po­sve­će­na Eu­ro­pi os­ta­le u dru­gom pla­nu. Tri su zem­lje o či­jim se mi­grant­skim kri­za­ma ne go­vo­ri do­volj­no Ve­ne­zu­ela, Je­men i Mjan­mar.

Idu i na mjes­ta gdje je rat

Si­tu­aci­ja je u Venezueli vr­lo te­ška. Ot­ka­ko je umro Hu­go Cha­vez, si­tu­aci­ja se, po­go­to­vo na­kon 2015. go­di­ne, po­če­la ra­pid­no po­gor­ša­va­ti. Me­đu­na­rod­ni mo­ne­tar­ni fond iz­nio je po­da­tak ka­ko bi ove go­di­ne in­fla­ci­ja u toj juž­no­ame­rič­koj zem­lji mo­gla pri­je­ći čak mi­li­jun pos­to. Pre­ma po­da­ci­ma Me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je za mi­gra­ci­je, ga­lo­pi­ra­ju­ća je ekonomska kriza u po­s­ljed­nje tri go­di­ne iz te zem­lje istjerala go­to­vo dva mi­li­ju­na nje­zi­nih stanovnika. Sa­da oko se­dam pos­to Ve­ne­zu­ela­na­ca ži­vi iz­van svo­je zem­lje, ma­hom u dru­gim zem­lja­ma Juž­ne Ame­ri­ke. To je pro­izve­lo efekt ka­kav ni­je ne­poz­nat ni Eu­rop­lja­ni­ma. Od 2012. go­di­ne pad je vri­jed­nos­ti nov­ca otje­rao s pet naj­ve­ćih sve­uči­li­šta 1600 pro­fe­so­ra, sa­mo s Uni­ver­si­dad Me­tro­po­li­ta­na u Ca­ra­ca­su otiš­lo je de­set pos­to nas­tav­nog osob­lja. Ve­ne­zu­el­ci su se po­naj­vi­še smjes­ti­li u Ko­lum­bi­ji, gdje ih je sa­da 870.903, no 45.000 bez vi­ze ili do­zvo­le bo­rav­ka. U bra­zil­skom pak gra­du Boa Vis­ti su­na­rod­nja­ci sa­daš­njeg pred­sjed­ni­ka Venezuele Ni­co­la­sa Ma­du­ra sa­da či­ne de­set pos­to stanovnika. Jed­na je od des­ti­na­ci­ja sva­ka­ko i Eu­ro­pa, naj­vi­še Špa­njol­ska, gdje da­nas ži­vi 208.333 Ve­ne­zu­el­ca.

U po­tra­zi za bo­ljim ži­vo­tom mi­gran­ti iz Afri­ke pri­si­lje­ni su pro­la­zi­ti kroz naj­ve­će rat­no ža­ri­šte u ovom tre­nut­ku, kroz Je­men, zem­lju ko­ju je, pre­ma iz­vje­šta­ju UN-a, po­go­di­la jed­na od naj­ve­ćih hu­ma­ni­tar­nih ka­tas­tro­fa u po­s­ljed­njih sto go­di­na. Osim ve­li­kog bro­ja žr­ta­va kao po­s­lje­di­ca su­ko­ba iz­me­đu arap­ske ko­ali­ci­je pre­dvo­đe­ne Sa­udij­skom Ara­bi­jom i ši­jit­ske mi­li­ci­je, Hu­ti­ja, zem­ljom ha­ra ko­le­ra i glad, a vi­še od 10 mi­li­ju­na lju­di u stal­nom je po­kre­tu. Mi­gran­ti su pri­si­lje­ni pro­la­zi­ti pod čes­tim gra­na­ti­ra­nje i zrač­nim uda­ri­ma pre­ko min­skih po­lja i raz­mje­ne va­tre. Pre­ma iz­vje­šta­ju agen­ci­je za mi­gra­ci­je UN-a, broj mi­gra­na­ta ko­ji do­la­ze u Je­men po­ras­tao je 50 pos­to ove go­di­ne u us­po­red­bi s 2017., pri če­mu ih go­to­vo 150.000 ri­ski­ra sve na pu­tu iz Afri­ke pre­ma Arap­skom za­lje­vu. Mi­gran­ti ko­ji do­la­ze do Je­me­na pu­tu­ju naj­pri­je kop­nom, po­naj­pri­je kroz Dži­bu­ti, i na kra­ju se pod­vr­ga­va­ju opas­nim pu­to­va­nji­ma bro­dom di­ljem Aden­skog za­lje­va do Je­me­na, što je sa­da je­dan od naj­pro­met­ni­jih po­mor­skih mi­gra­cij­skih pu­to­va na svi­je­tu.

Pro­cje­nju­je se da su 92 pos­to mi­gra­na­ta Eti­op­lja­ni, a os­ta­li So­mal­ci. Mi­gran­ti ko­ji pro­la­ze pra­vu kal­va­ri­ju do Je­me­na ve­ći­nom su iz po­dru­čja po­go­đe­nog su­šom i ra­tom. Je­men vi­de kao naj­bo­lju des­ti­na­ci­ju iz ko­je im je otvo­ren put pre­ma bo­ga­tim arap­skim za­ljev­skim zem­lja­ma kao što je Sa­udij­ska Ara­bi­ja, UAE, Ba­hre­in ko­je slo­ve kao zem­lja s vr­lo vi­so­kim pla­ća­ma. Glas­no­go­vor­nik Me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je za mi­gra­ci­je (IOM) Jo­el Mil­l­man ka­zao je da je na pu­tu vi­še mi­gra­na­ta od 107.000 lju­di ko­ji su ove go­di­ne sti­gli u Eu­ro­pu iz sje­ver­ne Afri­ke pre­ko Me­di­te­ra­na te ka­ko je za­bi­lje­že­no vi­še od 700 smrt­nih slu­ča­je­va u Aden­skom za­lje­vu, kao i 156 uta­pa­nja ove go­di­ne. Kri­jum­ča­ri su, ka­ko bi što vi­še za­ra­di­li, ko­ris­ti­li rat u Jemenu tvr­de­ći da su vlas­ti pre­vi­še za­okup­lje­ne pra­će­njem gra­ni­ca Je­me­na kroz ko­je se, bez po­mo­ći kri­jum­ča­ra, ne mo­že pro­ći. Ko­li­ko je iz afrič­kih ze­ma­lja mi­gra­na­ta uš­lo u arap­ske zem­lje Za­lje­va, do­ka­zu­je i či­nje­ni­ca da je Sa­udij­ska Ara­bi­ja u sr­p­nju ove go­di­ne de­por­ti­ra­la vi­še od 10 ti­su­ća ile­gal­nih mi­gra­na­ta.

Sa­udij­ci ih de­por­ti­ra­li

Uz to, zbog pos­tu­pa­nja mjan­mar­skih voj­nih sna­ga u mi­grant­sku je sku­pi­nu pre­tvo­ren prak­tič­no ci­je­li mus­li­man­ski na­rod Ro­hin­dža. Pro­ci­je­nje­no je ka­ko je ri­ječ o naj­br­že ras­tu­ćoj mi­grant­skoj kri­zi u svi­je­tu, go­to­vo je 700.000 Ro­hin­dža po­bje­glo od pro­go­na u sje­ver­noj pro­vin­ci­ji Mjan­ma­ra Rak­hi­neu pre­ma Ban­gla­de­šu. Uje­di­nje­ni su na­ro­di opi­sa­li taj eg­zo­dus kao ti­pi­čan pri­mjer et­nič­kog čiš­će­nja. U sa­mo mje­sec da­na od po­čet­ka ope­ra­ci­je vla­di­nih sna­ga u ko­lo­vo­zu 2017. go­di­ne pa do ruj­na is­te go­di­ne spa­lje­no je ve­ćim di­je­lom ili pot­pu­no 288 na­se­lja Ro­hin­dža. Te­ško se pos­tup­ci dr­ža­ve ko­joj pred­sje­da­va no­be­lov­ka Aung San Suu Kyi mo­gu oprav­da­ti na­vod­nim ko­or­di­ni­ra­nim na­pa­dom mi­li­ta­na­ta Ro­hin­dža Ar­sa na po­li­cij­ske pos­ta­je. Jer i pri­je no­vog iz­bje­glič­kog va­la po lo­go­ri­ma u Ban­gla­de­šu već je bi­lo raz­mje­šte­no 307.500 Ro­hin­dža. No­be­lov je od­bor dao pri­op­će­nje ka­ko se na­gra­da za mir Aung San Suu Kyi ne mo­že odu­ze­ti.

Ia­ko je ve­ći­na po­zor­nos­ti svjet­ske jav­nos­ti us­mje­re­na na europ­sku mi­grant­sku kri­zu ili na imi­gran­te u SAD-u, ni­ka­ko ne tre­ba smet­nu­ti s uma da su ovi pro­ble­mi glo­bal­ne pri­ro­de.

EKONOMSKA KRIZA IZ VENEZUELE JE ISTJERALA DVA MI­LI­JU­NA STANOVNIKA U ZADNJE TRI GO­DI­NE

Pat­nje na­ro­da Ro­hin­dža, mus­li­ma­na ko­ji su u ve­li­kom bro­ju pro­tje­ra­ni iz Mjan­ma­ra, jed­na su od ve­li­kih hu­ma­ni­tar­nih ka­tas­tro­fa Azi­je, ali u Eu­ro­pu o to­me do­la­zi re­la­tiv­no ma­lo vi­jes­ti

FOKUS GLO­BAL­NE JAV­NOS­TI NA EU­RO­PI I SAD-u Eu­ro­pa je (do­lje pri­zor iz Špa­njol­ske) “sa­kri­la” sli­ke iz­bje­gli­ca iz Venezuele (li­je­vo) ili Je­me­na (go­re)

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.