U oz­bilj­noj zem­lji vo­di­lo bi se ra­ču­na o gra­đa­ni­ma

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari & analize - Igor Pa­sec­ky či­ta­telj iz Jas­tre­bar­skog

Pri­bli­ža­va se kraj go­di­ne pa je vri­je­me za inven­tu­ru uči­nje­no­ga. Ka­da slu­ša­mo vla­da­ju­će re­zul­ta­ti su ja­ko do­bri, pro­mje­ne ko­je se do­ga­đa­ju u zem­lji su ve­li­ke i naj­ve­ćim di­je­lom re­zul­tat ra­da ove vla­de. No ako se okre­ne­mo oko se­be i ne vi­de se baš tak­vi re­zul­ta­ti. Go­vo­ri se o struk­tur­nim pro­mje­na­ma o ve­li­kim is­ko­ra­ci­ma. Po­ma­ci se do­ga­đa­ju, ali da li je to ne­što što stva­ra ve­li­ke pro­mje­ne u druš­tvu i druš­tvo ve­li­kim ko­ra­ci­ma tje­ra na­pri­jed? Ako po­gle­da­mo zem­lje EU u na­šem okru­že­nju on­da vi­di­mo da će je­di­no Hr­vat­ska ima­ti rast BDP-a ma­nji od 3%. Os­ta­le zem­lje s ko­ji­ma se obič­no us­po­re­đu­je­mo imat će ga iz­me­đu 4 i 4,7% (Ma­đar­ska, Slo­vač­ka, Polj­ska, Ru­munj­ska i Slo­ve­ni­ja) je­di­no će Bu­ga­ri ras­ti is­pod 4% i to 3,8%. Mo­že­mo po­ku­ša­va­ti iz ovo­ga iz­vla­či­ti raz­li­či­te za­ključ­ke, ali oči­to je da i od ovih ze­ma­lja zna­tan dio pre­šao nas je po kva­li­te­ti ži­vo­ta, a ovi dru­gi nas sus­ti­žu i raz­li­ke sma­nju­ju. Go­vo­ri li nam to da dru­gi ra­de bo­lje, ra­zvi­ja­ju se br­že i pro­mi­je­ne ra­de br­že i bo­lje od nas? Na­šim po­li­ti­ča­ri­ma pu­na su us­ta struk­tur­nih pro­mje­na, ali da bi se one za­is­ta do­go­di­le dr­žav­ni apa­rat na svim ra­zi­na­ma vlas­ti mo­ra bi­ti ra­ci­onal­ni­ji, efi­kas­ni­ji i što je naj­važ­ni­je mo­ra bi­ti u funk­ci­ji gra­đa­na i prav­nih su­bje­ka­ta. Ko­li­ko pro­ra­ču­na se tro­ši na funk­ci­oni­ra­nje ovak­vog apa­ra­ta ko­ji ni­je funk­ci­ona­lan? U če­mu dr­žav­ni duž­nos­ni­ci po­ka­zu­ju svo­ju ra­ci­onal­nost i šted­lji­vost? Za odre­đe­na rje­še­nja na ko­li­ko mjes­ta se mo­ra­ju skup­lja­ti raz­no­raz­ne po­t­vr­de, ko­li­ko se vre­me­na gu­bi na to? Za­što gra­đa­ni za ono na što os­tva­ru­ju pra­vo mo­ra­ju pod­na­ša­ti zah­tje­ve umjes­to da to auto­ma­tiz­mom do­bi­ju ka­ko i je u sre­đe­nim zem­lja­ma? Ov­dje sva­ko ma­lo do­no­se se no­vi za­ko­ni kao da je pro­blem u za­ko­ni­ma. Ne gos­po­do dra­ga ni­je pro­blem ni u pos­to­je­ćim za­ko­ni­ma. Pro­blem je u nji­ho­voj ne pri­mje­ni, kon­tro­li is­tih i in­zis­ti­ra­nju na nji­ho­voj pro­ved­bi. Te­ško je oče­ki­va­ti da oz­bilj­no na­pri­jed ide zem­lja ko­ja ni­je u sta­nju ri­je­ši­ti pro­blem hu­li­ga­na na sport­skim te­re­ni­ma, a ni­je. Te­me par­ti­za­na i us­ta­ša slu­že sa­mo da po­li­ti­ča­ri nji­ma pri­kri­ju svo­ju ne­kom­pe­tent­nost za rje­ša­va­nje stvar­nih pro­ble­ma. U ko­joj oz­bilj­noj zem­lji bi se pos­lo­dav­ce po­ti­ca­lo da is­pla­ću­ju mi­ni­mal­ne pla­će? U oz­bilj­noj zem­lji net­ko bi vo­dio ra­ču­na o to­me ko­li­ko oso­ba ima pri­hod, a ko­li­ko tro­ši. U oz­bilj­noj zem­lji vo­di­lo bi se ra­ču­na tko os­tva­ru­je pra­vo na so­ci­jal­nu po­moć i ima­li kak­vu imo­vi­nu. U zem­lji ko­ja skr­bi o svo­jim gra­đa­ni­ma vo­di­lo bi se ra­ču­na da auto­mo­bi­lom obi­jes­nom vož­njom ne mo­žeš ubi­ti čo­vje­ka, a da se to ne tre­ti­ra kao uboj­stvo. U oz­bilj­noj zem­lji su­bven­ci­ja ne bi u stva­ri bi­la dio so­ci­jal­ne po­li­ti­ke već po­ti­caj ra­zvi­ja­nju oz­bilj­nog gos­po­dar­stva. Vi­di­te gdje smo, a ka­da slu­ša­te po­li­ti­ča­re, raz­no raz­ne ana­li­ti­ča­re i ko­men­ta­to­re te­me su iz­bje­gli­ce, glo­ba­li­za­ci­ja, des­ni­ča­ri, “ma­ra­ke­ška dek­la­ra­ci­ja”. Sla­žem se da su to te­me, ali sa­mo spo­red­ne. To ni­su te­me ko­je će po­mo­ći na­šem bo­ljem ži­vo­tu, ali je­su te­me ko­je će po­mo­ći na­šim po­li­ti­ča­ri­ma da paž­nju skre­nu s glav­nih te­ma o ko­ji­ma ma­lo zna­ju i mo­žda im po­mog­nu da “za­ra­de” ili iz­gu­be ka­kav po­en kod me­đu­na­rod­nih spon­zo­ra.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.