DA­RO­VE?

Vecernji list - Hrvatska - - Panorama -

je pi­ta­nje tko će no­si­ti pok­lo­ne?

Ta­da je na sce­nu sti­gao – sve­ti Ni­ko­la. Ri­ječ je o kr­š­ća­ni­nu ro­đe­nom u gra­du Pa­ta­ri u Ma­loj Azi­ji, a ži­vio je u Myri gdje je bio bi­skup. Ti­je­kom ži­vo­ta či­nio je ču­da te da­ri­vao po­tre­bi­te zbog če­ga je pos­tao sve­tac “za­du­žen” za da­ri­va­nje po­vo­dom Bo­ži­ća. Naj­poz­na­ti­ja pri­ča je ona ka­da je pok­lo­nio po vre­ću zlat­ni­ka tri­ma mla­dim dje­voj­ka­ma ka­ko ne bi mo­ra­le pro­da­va­ti svo­je ti­je­lo. Pri­tom je dvi­je vre­će uba­cio kroz pro­zor, a tre­ću, da ga ne bi pri­mi­je­ti­li, kroz dim­njak u og­nji­šte. Do­bri bi­skup Ni­ko­la sto­lje­ći­ma je bio da­ro­va­telj dje­ce, pa ka­ko mu je on­da tu ulo­gu pre­oteo Bo­žić­njak, odnosno Mraz, tko su njih dvo­ji­ca i je­su li uop­će dvi­je oso­be?

Za to se po­treb­no vra­ti­ti u 16. sto­lje­će, u do­ba re­for­ma­ci­je, odnosno odva­ja­nja pro­tes­ta­na­ta od ka­to­li­ka. Dok se u kon­ti­nen­tal­noj Eu­ro­pi Bo­žić sla­vio bez pre­ki­da i ima sto­ljet­nu tra­di­ci­ju, pro­tes­tan­ti su osu­di­li to slav­lje uz objaš­nje­nje da ni­je is­tin­ski po­sve­će­no Isu­su, a en­gle­ski su ga pu­ri­tan­ci u 17. sto­lje­ću čak i za­bra­ni­li.

Što se po­tom do­ga­đa­lo u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji i SAD-u mo­žda ne bi bi­lo ni važ­no da za­pad s vre­me­nom ni­je os­tva­rio to­li­ki utje­caj i iz ko­ri­je­na pro­mi­je­nio na­še obi­ča­je. En­gle­zi i Ame­ri­kan­ci na­krat­ko su, dak­le, pre­kri­ži­li Bo­žić, no oži­vio ga je – ka­pi­ta­li­zam. SAD kao ko­li­jev­ka kon­zu­me­riz­ma ni­je mo­gao gle­da­ti da sa­mo Eu­ro­pa sla­vi blag­dan ko­ji uklju­ču­je da­ri­va­nje i kup­nju. I ta­ko je po­čeo ne­mi­lo­srd­ni pro­ces se­ku­la­ri­za­ci­je sve­tog Ni­ko­le te nje­go­va tran­sfor­ma­ci­ja u ko­mer­ci­jal­ni lik San­ta Cla­us. To je ime ame­ri­ka­ni­zi­ra­na ver­zi­ja ni­zo­zem­skog naziva za sve­tog Ni­ko­lu – “Sin­ter­k­la­as”, a San­ta Cla­us je ukrao i čiz­mi­cu ko­ja se s pro­zo­ra pre­se­li­la iz­nad ka­mi­na.

San­ta Cla­us je is­pr­va za­miš­ljen kao lik ši­ljas­tih uši­ju ne baš ljud­skog li­ca, no ka­da taj svo­je­vr­s­ni vi­le­njak ni­je pri­hva­ćen u jav­nos­ti, ilus­tra­tor Tho­mas Nast na­cr­tao ga je ona­ko ka­ko ga da­nas poz­na­je­mo i zvi­jez­da je ro­đe­na! Ve­se­li, de­be­lju­škas­ti dje­di­ca imao je bi­je­lu bra­du, no­sio ka­pu s bo­ži­ko­vi­nom te je dr­žao igrač­ke i lu­lu. No­vu ver­zi­ju sve­tog Ni­ko­le po­pu­la­ri­zi­ra­li su ame­rič­ki no­vi­na­ri u 19. sto­lje­ću, a ko­nač­ni je pe­čat iz­gle­du San­ta Cla­usa dao Co­ca-Co­lin ilus­tra­tor Had­don Sun­d­blom 1931. go­di­ne. Op­će­poz­na­ta je či­nje­ni­ca da je da­naš­nji cr­ve­no-bi­je­li dje­di­ca za­pra­vo Co­ca-Co­lin pro­izvod i to mu mno­gi za­mje­ra­ju, no una­toč to­me po­ko­rio je svjet­ska tr­ži­šta. U jed­noj va­ri­jan­ti ži­vi s Ba­kom Mraz u La­po­ni­ji, što je ta­ko­đer bio mar­ke­tin­ški trik za pro­boj na europ­sko tr­ži­šte, a pre­ma ame­rič­kom vje­ro­va­nju, u SAD-u ima dvi­je re­zi­den­ci­je, u Con­nec­ti­cu­tu i New Yor­ku. Ne­ki mis­le da ži­vi na Sje­ver­nom po­lu, a u Aus­tra­li­ji on sva­ke go­di­ne sur­fa.

Ko­mu­ni­zam vs. ka­pi­ta­li­zam

Pi­ta­nje je ko­li­ko San­ta Cla­us još ima ve­ze s Isu­som? De­fi­ni­tiv­no ma­nje od ori­gi­nal­nog sve­tog Ni­ko­le ko­ji je na za­pa­du “una­ka­žen”, a ni­je baš imao sre­će ni u Eu­ro­pi, po­se­bi­ce na is­to­ku. Na­kon do­la­ska ko­mu­nis­ta na vlast u Ru­si­ji, ni­šta ve­za­no uz Isu­sa i Bo­žić vi­še ni­je bi­lo do­bro­doš­lo. Za­to je Ru­si­ma kao na­ru­čen do­šao San­ta Cla­us ko­ji se svi­je­tom, za­jed­no s ame­rič­kim voj­ni­ci­ma i Co­ca-Co­lom, pro­ši­rio u vri­je­me Dru­gog svjet­skog ra­ta.

Ia­ko Ru­si­ja ni­kad ne bi priz­na­la da je pre­uze­la San­ta Cla­usa, či­ni se da se to do­go­di­lo upra­vo za­to što ni­je imao pu­no ve­ze s re­li­gi­jom te zbog cr­ve­ne bo­je. Tre­ba­lo mu je sa­mo osmis­li­ti dru­go ime te pri­ču da ne bi bi­lo oči­to da do­la­zi iz SAD-a. I ta­ko je umjes­to “San­ta”, jer “svet” ni­je bio po­že­ljan pri­djev, pos­tao Djed, a umjes­to Cla­us - Mraz. Na­vod­no je on lik iz sta­re ru­ske baj­ke ve­za­ne za zi­mu, ko­ji za raz­li­ku od ame­rič­kog “bra­ta bli­zan­ca” pok­lo­ne ne di­je­li sa­oni­ca­ma, a po­moć­ni­ci mu ni­su vi­le­nja­ci i so­bo­vi, ne­go dje­voj­ka Snje­gu­roč­ka. Ta­ko­đer, on ne no­si pok­lo­ne na Bo­žić, ne­go za No­vu godinu.

I ta­ko se i Is­tok ri­je­šio sve­tog Ni­ko­le, ko­ji ni­je us­pio oži­vje­ti ni na­kon pa­da re­ži­ma, ba­rem ne u pot­pu­nos­ti. Lju­di su se s ras­pa­dom dr­ža­va br­že-bo­lje, na­ime, htje­li ri­je­ši­ti Mra­za, no kao iz­raz slo­bo­de i mo­guć­nos­ti da opet sla­ve Bo­žić ni­su ponovno pri­gr­li­li sve­tog Ni­ko­lu, ne­go su dje­di­ci da­li no­vo ime – Bo­žić­njak. On je pak pri­gr­lio ka­rak­te­ris­ti­ke za­pad­njač­kog San­ta Cla­usa te je na otvo­re­nom tr­ži­štu ku­pio sa­oni­ce i Co­ca-Co­li­no odi­je­lo sa­mo da ne bi pod­sje­ćao na ko­mu­ni­zam.

Da ne bi pao u za­bo­rav, sve­ti Ni­ko­la je pak u ne­kim zem­lja­ma, me­đu ko­ji­ma je i Hr­vat­ska, do­bio svoj blag­dan ko­ji ne­ma ve­ze s Bo­ži­ćem. U dru­gi­ma je sa­mo pos­tao no­vi lik sta­rog ime­na. No u Hrvatskoj mno­gi da­nas ni­su za­do­volj­ni ni jed­nim ni dru­gim ime­nom te sma­tra­ju da je Bo­žić iz­gu­bio pra­vi smi­sao. Jed­ni u Dje­du Mra­zu vi­de ko­mu­nis­tič­ku pri­jet­nju iz proš­los­ti, a dru­gi u Dje­du Bo­žić­nja­ku ka­pi­ta­lis­tič­ko ču­do­vi­šte sa za­pa­da. No ni tak­vo pre­pu­ca­va­nje ni­je baš u du­hu blag­da­na, zar ne? Va­žan je pred­bo­žić­ni obi­čaj sad­nja pše­ni­ce na Sve­tu Lu­ci­ju 13. pro­sin­ca. Na dan ko­je sve­ti­ce se to ne­kad ra­di­lo?

a) sve­te Kla­re b) sve­te Ka­te c) sve­te Bar­ba­re

U Hrvatskoj je tra­di­ci­onal­ni obi­čaj da se na Bad­njak u ku­ću une­se:

a) sla­ma b) ov­ca c) ve­li­ka dr­ve­na ko­li­jev­ka

Jed­na od naj­po­pu­lar­ni­jih hr­vat­skih bo­žić­nih sklad­bi je “U to vri­me go­di­šta“. Ko­li­ko ki­ti­ca ori­gi­nal­no ima?

a) 4 b) 15 c) 30

Što su ne­ka­da dje­voj­ke do­bi­va­le na pok­lon od mla­di­ća ko­jem su se svi­đa­le na pol­noć­ki?

a) na­ran­ču b) ja­bu­ku c) ba­na­nu

Dan na­kon Bo­ži­ća sla­vi se blag­dan sve­tog Stje­pa­na, ko­ji je i za­štit­nik ko­nja te ma­ga­ra­ca. Ko­ji je sta­ri obi­čaj ve­zan uz taj dan?

a) ja­ha­nje i utr­ki­va­nje b) pra­nje i češ­lja­nje ko­nja c) čiš­će­nje sta­ja

Sve je po­pu­lar­ni­je do­bi­ti po­lju­bac is­pod ime­le. Iz ko­je dr­ža­ve taj obi­čaj do­la­zi?

a) SAD-a b) Ve­li­ke Bri­ta­ni­je c) Fran­cu­ske

U Aus­tra­li­ji se u vri­je­me bla­gos­ta­nja za Bo­žić tra­di­ci­onal­no pri­pre­mao pu­ding od šlji­va u ko­ji se stav­lja­lo neo­bič­no iz­ne­na­đe­nje. Ko­je?

a) bi­ser školj­ke b) gru­men zla­ta c) di­ja­mant

Što kr­š­ća­ni u In­di­ji ukra­ša­va­ju umjes­to je­le?

a) ukras­ne gr­mo­ve b) dr­vo ba­na­na ili man­ga c) gra­nu bilj­ke Ne­em

Ko­jim do­ga­đa­jem na Ha­va­ji­ma po­či­nje bo­žić­no raz­dob­lje:

a) ma­sov­nim ple­som na pla­ži b) pa­lje­njem ve­li­kog kri­je­sa c) do­la­skom te­ret­nog bro­da pu­nog bo­žić­nih dr­va­ca

Ta­li­ja­ni vje­ru­ju da dje­ci pok­lo­ne do­no­si ruž­na vje­šti­ca La Be­fa­na na dr­šku svo­je me­tle. Ona je, pre­ma le­gen­di:

a) tre­ba­la po­sje­ti­ti no­vo­ro­đe­nog Isu­sa, no za­kas­ni­la je i od ta­da lu­ta os­tav­lja­ju­ći dje­ci da­ro­ve b) ukra­la Isu­su pok­lon za ro­đe­nje, pa je kaž­nje­na ovim pos­lom do kra­ja ži­vo­ta c) do­bra po­moć­ni­ca sve­ta tri kra­lja ko­ji su joj po­vje­ri­li taj va­žan za­da­tak

Fran­cu­zi, osim pra­ve je­le, za Bad­njak ima­ju i “La Buc­he de No­el“. Što je to?

a) ko­lač u obli­ku de­bla b) svi­je­ću s mi­ri­som bo­ra c) no­vo­po­sa­đe­ni cvi­jet

Ia­ko ve­ći­na je­le ukra­ša­va ukra­si­ma i lam­pi­ca­ma, u Ukra­ji­ni to či­ne:

a) ko­la­či­ma i ko­ba­si­ca­ma b) laž­nim pa­uci­ma i mre­ža­ma c) igrač­ka­ma u obli­ku kos­tu­ra

idu: U Venezueli vjer­ni­ci u bo­žić­no vri­je­me u cr­k­vu

a) bi­cik­li­ma b) ro­mo­bi­li­ma c) na ro­la­ma

Bo­žić­na pše­ni­ca si­je se na Sve­tu Lu­ci­ju 13. pro­sin­ca Pri­pre­mi­la: Ste­la Lec­h­pam­mer

GETTYIMAGES

Bo­žić­na je­la ukra­ša­va se ukra­si­ma i lam­pi­ca­ma, ali u po­je­di­nim di­je­lo­vi­ma svi­je­ta i taj se obi­čaj raz­li­ku­je

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.