ANA­LI­ZA

Ak­tu­al­no NA­SIL­NI UČE­NI­CI SVJES­NI SU TO­GA DA IM NAS­TAV­NI­CI NE MO­GU NI­ŠTA

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno -

Uod­no­su iz­me­đu nas­tav­ni­ka i uče­ni­ka, ba­rem pre­ma svim od­goj­nim de­fi­ni­ci­ja­ma, ali i pri­hva­će­nim i po­želj­nim obli­ci­ma po­na­ša­nja, nas­tav­nik ni­ka­da ne bi tre­bao iz­gu­bi­ti kon­tro­lu. Još ma­nje bi se ika­da tre­bao za­te­ći u si­tu­aci­ji da se fi­zič­ki obra­ču­na­va s uče­ni­kom. Osu­đu­ju­će je i po­ni­ža­va­ju­će za nas­tav­ni­ka – jer nas­tav­nik kao odras­la oso­ba ko­ja je bi­ra­la zva­nje ko­je se is­klju­či­vo ba­zi­ra na ra­du s dje­com, mo­ra poz­na­va­ti i pri­je sve­ga pri­mi­je­ni­ti sve dru­ge me­to­de osim fi­zič­kih. No što ako se is­ti taj nas­tav­nik na­đe u si­tu­aci­ji da ga uče­nik ga­đa kre­dom? I što ako se toj si­tu­aci­ji do­da i či­nje­ni­ca da je uče­nik, ko­ji ga je ga­đao kre­dom pred svim os­ta­lim ko­le­ga­ma u raz­re­du, svjes­tan či­nje­ni­ce da ga nas­tav­nik ne smi­je fi­zič­ki do­tak­nu­ti, već evi­den­ti­ran u ško­li kao uče­nik pro­ble­ma­tič­na po­na­ša­nja? Tko je on­da kriv? Je­di­ni pra­vi od­go­vor tre­bao bi bi­ti – svi! I ravnatelj i nas­tav­nik i uče­nik i uče­ni­ko­vi ro­di­te­lji. Oni su ti ko­ji su pri­je sve­ga od­go­vor­ni za od­goj­nu kom­po­nen­tu svo­je dje­ce.Nit­ko dru­gi. Pa bi svi u li­ni­ji kriv­nje, u ne­koj ide­al­noj si­tu­aci­ji, bi­li kaž­nje­ni. Hr­vat­ska je da­le­ko od ide­al­ne si­tu­aci­je. Jer sus­tav i za­kon­ski ok­vi­ri ko­ji se od­no­se na os­nov­ne i sred­nje ško­le ne šti­te ni pro­fe­so­re od na­sil­nih uče­ni­ka, ne šti­te ti pro­pi­si ni uče­ni­ka u obr­nu­toj si­tu­aci­ji ka­da se do­is­ta su­sret­ne s pro­ble­ma­tič­nim pro­fe­so­rom, a ne šti­te pro­pi­si ni uče­ni­ke jed­ne pred dru­gi­ma – ka­da se za­tek­nu u si­tu­aci­ja­ma vrš­njač­kog na­si­lja. Što ka­že Pra­vil­nik o na­či­nu pos­tu­pa­nja od­goj­no-obra­zov­nih rad­ni­ka u po­du­zi­ma­nju mje­ra za­šti­te pra­va uče­ni­ka te pri­ja­ve sva­kog kr­še­nja tih pra­va nad­lež­nim ti­je­li­ma? Ukrat­ko, u slu­ča­ju na­sil­nog pos­tu­pa­nja od­goj­no-obra­zov­nih rad­ni­ka ili dru­gih rad­ni­ka škol­ske us­ta­no­ve ili dru­gih odras­lih oso­ba pre­ma uče­ni­ku ili uče­ni­ka pre­ma odras­loj oso­bi sva­ki uče­nik ili rad­nik škol­ske us­ta­no­ve obve­zan je o to­me od­mah iz­vi­jes­ti­ti rav­na­te­lja ili struč­no­ga su­rad­ni­ka škol­ske us­ta­no­ve ko­ji će po­du­ze­ti sve mje­re da se za­us­ta­vi na­sil­no pos­tu­pa­nje pre­ma uče­ni­ku te od­mah po­zva­ti po­li­ci­ju. I to je sve. Do­bro, na to još Mi­nis­tar­stvo po­ša­lje in­s­pek­ci­ju da ut­vr­di stvar­no sta­nje. Prak­sa je po­ka­za­la da pedagoške mje­re u ško­la­ma ni­su do­ni­je­le ni­kak­vu ko­rist. Prak­sa ocr­ta­va i po­ra­ža­va­ju­ću či­nje­ni­cu da se i pro­ble­ma­tič­ni nas­tav­ni­ci za­poš­lja­va­ju u ško­la­ma bez sil­nih pro­vje­ra ko­je pro­la­ze svi os­ta­li za­pos­le­ni­ci svih os­ta­lih pro­fe­si­ja. Prak­sa je po­ka­za­la i da se na­kon iz­la­ska in­s­pek­ci­je mno­go ne pro­mi­je­ni. I što sad?! Ne­ki jas­ni­ji, čvr­š­ći i si­gur­ni­ji pro­pi­si za sve? To ni­ko­me ni­je pa­lo na pa­met kad su i ove go­di­ne mi­je­nja­li hr­pu za­kon­skih pro­pi­sa ko­ji se od­no­se na ško­le. Pa­la im je na pa­met sa­mo te­ori­ja sat­ka­na u re­če­ni­ci: “Nas­tav­ni­ci tre­ba­ju do­bi­ti na važ­nos­ti.” Tu je re­če­ni­cu uče­nik “kri­tič­ki” po­greš­no pro­tu­ma­čio!

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.