Đ

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Pi­še: DAR­KO PA­VI­ČIĆ Sni­mio: TO­MIS­LAV MI­LE­TIĆ/PIXSELL

ako­nat je u pr­vim sto­lje­ći­ma kr­š­ćans­tva imao ve­li­ku ulo­gu u Cr­k­vi i iz nje­ga su pro­izaš­li i mno­gi pa­pe i ve­li­ki sve­ci, a naj­ve­ći je pro­cvat imao od 3. do 5. sto­lje­ća – za­po­či­nje pri­ču o tom spe­ci­fič­nom po­zi­vu u Ka­to­lič­koj cr­k­vi, ko­ji je tik do sve­će­nič­kog i ko­ji mo­gu obav­lja­ti i la­ici, dr. Mar­tin Vla­ho, li­ječ­nik i je­dan od pr­vih hr­vat­skih đa­ko­na ko­ji je pri­je 23 go­di­ne za­re­đen u Nje­mač­koj. – Ci­vi­li po­put me­ne u svo­je slo­bod­no vri­je­me ra­de ko­li­ko mo­gu. Cilj je da pre­mos­ti­mo sa­kral­na po­dru­čja zva­njem i rad­nim mjes­tom – ka­že on i na­vo­di da je u svo­joj li­ječ­nič­koj če­ka­oni­ci uz no­vi­ne iz­lo­žio i te­olo­šku li­te­ra­tu­ru, s ko­jom se mo­gu upoz­na­ti pa­ci­jen­ti dok če­ka­ju pre­gled. Đa­kon, po­put sve­će­ni­ka, mo­že kr­sti­ti, vjen­ča­va­ti, vo­di­ti spro­vo­de, euha­ris­tij­sko kla­nja­nje, pro­po­vi­je­da­ti… Ne mo­že, bez sve­će­nič­kog re­da, da­ka­ko, slu­ži­ti mi­su i is­po­vi­je­da­ti. – Ni­sam vo­dio sta­tis­ti­ku, ali vjen­ča­vao sam, kr­stio, vo­dio spro­vo­de. Go­diš­nje sam imao če­ti­ri-pet kr­šte­nja – ka­že Vla­ho, ko­ji je proš­li mje­sec obja­vio knji­gu „Đa­ko­nat u Ka­to­lič­koj cr­k­vi“, u ko­joj u jed­nom nje­zi­nu di­je­lu go­vo­ri i o đa­ko­ni­ca­ma (đa­ko­ni­sa­ma), ko­je su se u jav­nost pro­bi­le pri­je dvi­je go­di­ne, ka­da je pa­pa Fra­njo spo­me­nuo mo­guć­nost za­re­đi­va­nja že­na za ci­vil­ne đa­ko­ni­ce i for­mi­rao ko­mi­si­ju ko­ja is­tra­žu­je nji­ho­vo dje­lo­va­nje u po­vi­jes­ti. Na pi­ta­nje ko­li­ko su re­al­ne đa­ko­ni­se, dr. Vla­ho nam je re­kao da su u Nje­mač­koj, ali i Švi­car­skoj i Aus­tri­ji, pro­ve­de­ne an­ke­te me­đu đa­ko­ni­ma te da po­ka­zu­ju ve­li­ko za­ni­ma­nje za to da se uve­de žen­ski đa­ko­nat. – Raz­go­va­rao sam s mno­gim že­na­ma i nit­ko ne­ma ni­šta pro­tiv, da­pa­če, svi su odu­šev­lje­ni tom ide­jom. Poz­na­ti kar­di­nal Mar­ti­ni, ko­ji je bio pro­tu­kan­di­dat Rat­zin­ge­ru, ka­že da je ne­dvoj­be­no pos­to­jao žen­ski đa­ko­nat u pr­voj Cr­k­vi i da bi ga tre­ba­lo ob­no­vi­ti. Mis­lim da je to vox po­pu­li ili znak vre­me­na, lju­di da­nas ka­žu da že­ne mo­ra­ju do­ći do ne­ke dru­ge ulo­ge u Cr­k­vi, a ovo je šan­sa. Jer že­ne već ime­nu­ju upra­vi­te­lji­ca­ma u ge­ne­ral­nim vi­ka­ri­ja­ti­ma, zak­la­da­ma, itd. Svi oče­ku­ju da se že­ne pro­mak­ne u đa­ko­ni­ce jer bi to bio vr­lo va­žan ko­rak za su­vre­me­nu Cr­k­vu, da že­ne do­đu do svo­je­ga dos­to­jans­tva i ulo­ge u Cr­k­vi – objaš­nja­va dr. Vla­ho.

Pos­to­jao je žen­ski đa­ko­nat

On to u svo­joj knji­zi pot­krep­lju­je pri­mje­rom sv. Fe­be, za ko­ju se dr­ži da je bi­la đa­ko­ni­ca, a spo­mi­nje ju sv. Pa­vao u Pos­la­ni­ci Rim­lja­ni­ma, ka­da im „pre­po­ru­ču­je Fe­bu, ses­tru na­šu, pos­lu­ži­te­lji­cu Cr­k­ve u Ken­hre­ji“. – U hr­vat­skom pri­je­vo­du No­vog za­vje­ta ri­ječ đa­kon pre­vo­di se kao pos­lu­ži­te­lji­ca, a ta­ko i u Lut­he­ro­voj Bi­bli­ji. Ri­ječ je oči­to o že­ni ko­ja ula­že svoj po­sjed i an­ga­ži­ra se ka­ri­ta­tiv­no u kr­š­ćan­skoj za­jed­ni­ci. Upa­da u oči da sv. Pa­vao ov­dje upo­treb­lja­va ri­ječ mu­škog ro­da, đa­kon ili di­ako­nos, a is­pred ri­je­či stav­lja žen­ski pre­fiks, ona – he, kao znak da je ri­ječ o že­ni, ali ne žen­ski su­fiks, ko­ji bi se mo­gao pre­ves­ti kao đa­ko­ni­ca ili di­ako­na (he di­ako­nos). Iz to­ga po­ne­ki za­klju­ču­ju da je Fe­ba ima­la po­seb­nu služ­bu u Ken­hre­ji, slič­nu onoj mu­ških đa­ko­na, da je bi­la u toj za­jed­ni­ci priz­na­ta i sta­ja­la pod vodstvom apos­to­la Pav­la“, objaš­nja­va dr. Vla­ho na­vo­de­ći da cr­k­ve­ni spi­si već u 3. sto­lje­ću pos­li­je Kris­ta „Di­das­ca­lia apos­to­lo­rum“(Na­uk apos­to­la) oz­na­ča­va­ju da na če­lu ne­ke cr­k­ve­ne za­jed­ni­ce sto­ji bi­skup ko­ji njo­me uprav­lja, pri če­mu mu po­ma­žu đa­ko­ni i đa­ko­ni­ce. Dr. Vla­ho ka­že da ne­dvoj­be­no iz znans­tve­nih is­tra­ži­va­nja i tumačenja sta­rih cr­k­ve­nih spi­sa pro­iz­la­zi da je u pr­vim sto­lje­ći­ma kr­š­ćans­tva pos­to­jao i žen­ski đa­ko­nat, i to i u Za­pad­noj i u Is­toč­noj Cr­k­vi. – Po­sve­ći­vao ih je bi­skup po­la­ga­njem ru­ku kao i mu­ške đa­ko­ne. Ipak, ni­su ima­le is­ti op­seg dje­lat­nos­ti kao mu­ški đa­ko­ni, ra­di če­ga je os­ta­lo mno­go otvo­re­nih pi­ta­nja, na ko­ja po­seb­na struč­na ko­mi­si­ja ko­ju je ofor­mio pa­pa Fra­njo sa­da tra­ži za­do­vo­lja­va­ju­će od­go­vo­re. U sred­njem vi­je­ku nes­ta­le su đa­ko­ni­ce i đa­ko­ni u Ka­to­lič­koj cr­k­vi kao sa­mos­tal­ni sta­lež, a u Is­toč­noj Cr­k­vi pos­to­ja­li su đa­ko­ni i da­lje sve do na­ših da­na, dok se đa­ko­ni­ce ti­je­kom sred­njeg vi­je­ka i on­dje vi­še ne spo­mi­nju. Je­di­no je u Apos­tol­sko-ar­men­skoj cr­k­vi bi­lo đa­ko­ni­ca sve do u na­še vri­je­me – objaš­nja­va dr. Vla­ho na­vo­de­ći ri­je­či

Svi oče­ku­ju da se že­ne pro­mak­ne u đa­ko­ni­ce jer bi to bio vr­lo va­žan ko­rak, da že­ne do­đu do svo­je­ga dos­to­jans­tva i ulo­ge u Cr­k­vi

U svo­je slo­bod­no vri­je­me ra­dim u Cr­k­vi i vi­dim da je na bo­gos­luž­ju pu­no vi­še že­na od mu­ška­ra­ca

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.