U In­do­ne­zi­ji ću pro­da­va­ti će­vap­či­će i plje­ska­vi­ce

Po­du­zet­ni Za­grep­ča­nin već je ra­zvio i vlas­ti­ti sport­ski brend Fit For­ce ko­ji se sas­to­ji od te­re­ta­na, mo­bil­ne apli­ka­ci­je i li­ni­je sport­ske odje­će

Vecernji list - Hrvatska - - Scena - Ana Ten­že­ra

Pri­je de­set go­di­na, s ne­pu­nih de­vet­na­est go­di­na, Bru­no Ore­ško­vić pos­tao je Mis­ter Hr­vat­ske. De­set go­di­na kas­ni­je ovaj mla­di čo­vjek vo­di us­pje­šan po­sao na Ba­li­ju i dvi­je je go­di­ne u bra­ku sa su­pru­gom Pa­tri­ci­jom ko­ju je upoz­nao u Ja­kar­ti. – U In­do­ne­zi­ju sam pr­vi put do­šao u po­sjet svo­joj biv­šoj cu­ri, tre­ba­lo je to bi­ti samo go­diš­nji od­mor, ali za­lju­bio sam se u otok i od­lu­čio os­ta­ti. Naj­te­že mi je bi­lo os­ta­vi­ti obi­telj i pri­ja­te­lje. Uvi­jek sam vo­lio pu­to­va­nja i avan­tu­re ta­ko da sam znao da ne­ću os­ta­ti u Hr­vat­skoj za­uvi­jek, a u Azi­ji sam već osam go­di­na. Pr­vih šest ži­vio sam sva­ke go­di­ne oko po­la go­di­ne na Ba­li­ju, a os­ta­lih šest mje­se­ci ži­vio bih u Ki­ni, Ko­re­ji, Sin­ga­pu­ru, Hong Kon­gu, Ma­le­zi­ji, Taj­lan­du... – skrom­no go­vo­ri ovaj ne­ti­pič­ni mis­ter ko­ji je u tom raz­dob­lju bio vr­lo tra­žen mo­del na azij­skom tr­ži­štu te se zbog to­ga to­li­ko i se­lio. – De­fi­ni­tiv­no je sve pu­no pro­fe­si­onal­ni­je i oz­bilj­ni­je ne­go u Hr­vat­skoj. I mo­že se li­je­po za­ra­di­ti i ži­vje­ti od to­ga, samo što ja ni­kad ni­sam vi­dio se­be du­go­roč­no u tom pos­lu, a i go­di­ne dik­ti­ra­ju ko­li­ko se du­go mo­žeš ba­vi­ti ti­me. Naj­vi­še sam sni­mao TV rek­la­me i ka­ta­lo­ge, ali bi­lo je i dos­ta re­vi­ja i ča­so­pi­sa – objaš­nja­va. Imao je i ne­mo­ral­nih po­nu­da na ko­je je, ka­že, od­go­va­rao smi­je­hom. Ra­dio je i kao kon­zul­tant za hra­nu i pi­ća: – Kad bi net­ko otva­rao, pri­mje­ri­ce, bar, ja bi po­mo­gao oko me­ni­ja i svih stva­ri po­treb­nih da se bar ili res­to­ran “pos­ta­vi na no­ge” – objaš­nja­va Bru­no. – Na­kon tog sam se od­lu­čio smjes­ti­ti u Ja­kar­ti i po­kre­nu­ti svoj biz­nis, jer sam bio sve sta­ri­ji i umor­ni­ji od no­mad­skog ži­vo­ta (smi­jeh). Kre­nuo sam sa svo­jim sport­skim bren­dom Fit For­ce – ka­že Ore­ško­vić. Nje­go­vo is­kle­sa­no tijelo najveća je reklama bran­du – u te­re­ta­ni je 6-8 pu­ta tjed­no te pa­zi na pre­hra­nu. Oz­bilj­no se po­čeo ba­vi­ti fit­ne­ssom tek na­kon pre­se­lje­nja jer je, kroz smi­jeh ka­že, lje­to u In­do­ne­zi­ji ti­je­kom ci­je­le go­di­ne pa tre­ba do­bro iz­gle­da­ti.

Ne pla­ni­ra povratak

– Kom­bi­ni­ram fit­ness , cro­s­sfit i kik-boks. Pu­no pro­te­ina, vo­ća i po­vr­ća te oko šest li­ta­ra vo­de. A me­đu naj­važ­ni­jim stva­ri­ma su do­bar od­mor i san te što ma­nje stre­sa. Fit For­ce bio je moj du­go­roč­ni san za ko­ji je tre­ba­lo ot­pri­li­ke dvi­je go­di­ne da se os­tva­ri – ve­li Ore­ško­vić. Svoj ži­vot opi­sao bi kao po­zi­tiv­ni ka­os is­pu­njen ra­dom i avan­tu­rom te je ve­ći­nom sre­tan iako ima dana kad je te­ško. Tre­nu­tač­no je u pro­ce­su otva­ra­nja hr­vat­skog res­to­ra­na u bli­zi­ni te­re­ta­ne, a zvat će se Bal­kans. Hra­na će bi­ti jed­nos­tav­na, od će­va­pa do plje­ska­vi­ca, a ra­dit će je Ivan iz Za­gre­ba, je­dan od nje­go­vih naj­bo­ljih prijatelja. No Bru­no ne sta­je samo na to­me. – Pla­no­vi za bu­duć­nost su mi po­ve­zi­va­nje biz­ni­sa iz­me­đu Hr­vat­ske i Azi­je i ši­re­nje svog bren­da Fit For­ce. – Iako već du­go ni­sam u Hr­vat­skoj i ne pla­ni­ram se vra­ća­ti ta­ko sko­ro, uvi­jek je li­je­po bi­ti po­ve­zan s do­mo­vi­nom. S ob­zi­rom na to da sam pro­pu­to­vao po­la svi­je­ta, još uvi­jek sma­tram da je Hr­vat­ska naj­ljep­ša zem­lja na svi­je­tu i na­ši lju­di ni­su ni svjes­ni što ima­mo, po­čev­ši od kli­me, hra­ne pa do pri­ro­de, lju­di i gra­do­va – ka­že biv­ši mis­ter. Su­pru­gu Pa­tri­ci­ju upoz­nao je u Ja­kar­ti.

Do­bar stan­dard

Od nje­ga je sta­ri­ja dvi­je go­di­ne, ba­vi se pje­va­njem, ujed­no je i DJi­ca po klu­bo­vi­ma, a osim azijskih, vu­če i ta­li­jan­ske ko­ri­je­ne. Bi­la je to lju­bav na pr­vi po­gled, slo­žit će se obo­je. Vjen­ča­li su se u Gor­skom ko­ta­ru, u pla­nin­skom cen­tru Bru­ni­nih ro­di­te­lja Pe­te­ho­vac. Ka­ko ži­vi već go­to­vo ci­je­lu de­ka­du na dru­gom kra­ju svi­je­ta, na­vi­kao se na obi­ča­je, ali još ga ne­ke stva­ri mu­če. – Na hra­nu se te­ško bi­lo pri­vik­nu­ti s ob­zi­rom na to da oni je­du pu­no lju­tog, ali na svu sre­ću ima dos­ta europ­skih res­to­ra­na, no ni­šta što se mo­že mje­ri­ti s hr­vat­skom ku­hi­njom. De­fi­ni­tiv­no se naj­te­že pri­vik­nu­ti na gu­žve na ces­ti i kli­mu – objaš­nja­va Ore­ško­vić i nas­tav­lja: – Raz­li­ka u ži­vo­tu u Hr­vat­skoj i Azi­ji je velika, što se ti­če pos­la, na­či­na ži­vo­ta hra­ne i sve­ga os­ta­log. S ob­zi­rom na po­pu­la­ci­ju i fi­nan­cij­sku si­tu­aci­ju, de­fi­ni­tiv­no je vi­še pri­li­ka i mo­guć­nos­ti u Azi­ji i rad se vi­še ci­je­ni i po­šte­no pla­ti. Ži­vot je pu­no ko­mot­ni­ji ov­dje, sva­ka pro­sječ­na obi­telj mo­že si pri­ušti­ti si vo­za­ča, pos­lu­gu, masere... – ka­že Bru­no.

OV­DJE SI SVA­KA PRO­SJEČ­NA OBI­TELJ MO­ŽE PRI­UŠTI­TI VO­ZA­ČA, POS­LU­GU, MASERE, KA­ŽE BRU­NO

Do­bru li­ni­ju za­hva­lju­je pre­hra­ni ko­ja obi­lu­je pro­te­ini­ma, vo­ćem i po­vr­ćem Su­pru­gu Pa­tri­ci­ju upoz­nao je u Ja­kar­ti, od nje­ga je sta­ri­ja dvi­je go­di­ne, a vjen­ča­li su se u Gor­skom ko­ta­ru

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.