Slo­ve­ni­ja od Hr­vat­ske tra­ži 428 mi­li­ju­na eura jer su slu­ča­je­vi pro­tiv Ljub­ljan­ske ban­ke po­li­ti­zi­ra­ni

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - San­dra Velj­ko­vić

Pred Europ­skim su­dom za ljud­ska pra­va u Stra­sbo­ur­gu da­nas će se na­ći slo­ven­ska tuž­ba pro­tiv Hr­vat­ske ko­jom Ljub­lja­na od Zagreba po­tra­žu­je čak 429 mi­li­ju­na eura. Iz­nos je to ko­ji je slo­ven­ska stra­na iz­ra­ču­na­la da joj pri­pa­da zbog zaj­mo­va i jam­s­ta­va ko­je je Ljub­ljan­ska ban­ka (LB) da­va­la hr­vat­skim poduzećima na­kon 1980. Ovo je dru­gi put da Slo­ve­ni­ja na is­tom su­du tu­ži Hr­vat­sku po is­tom pred­me­tu – raz­li­či­to je sa­mo što je pr­vi put, 2007., tu­ži­telj bi­la Ljub­ljan­ska ban­ka. Pr­vi put se sud pro­gla­sio ne­nad­lež­nim za spor, što Hr­vat­ska i da­lje tvr­di. Ta­ko će da­nas na­kon sas­lu­ša­nja sud pr­vo od­lu­či­va­ti ho­će li se ba­vi­ti tom te­mom, ia­ko je pos­to­ja­la op­ci­ja da is­to­dob­no ras­prav­lja i o nad­lež­nos­ti i me­ri­tu­mu stva­ri. Ina­če, iz­nim­no je ri­jet­ko da jed­na dr­ža­va tu­ži dru­gu na tom su­du – ovo je tek 20. slu­čaj u nje­go­voj po­vi­jes­ti. Pre­ma slo­ven­skoj tuž­bi, iz­me­đu 1991. i 1996. Ljub­ljan­ska je ban­ka po­kre­nu­la sud­ske pos­tup­ke pro­tiv hr­vat­skih po­du­ze­ća tra­že­ći na­pla­tu du­go­va iz do­ba biv­še dr­ža­ve. U tuž­bi je po­bro­je­no 48 tak­vih slu­ča­je­va – ne­ki još tra­ju, u ne­ki­ma je pre­su­đe­no pro­tiv Ljub­ljan­ske ban­ke, a u ne­ki­ma u nje­zi­nu ko­rist. Naj­ve­ća po­tra­ži­va­nja LB je ima­la od Ine, a tu su i IPK Osi­jek, Chro­mos te PBZ. Slo­ven­ska vla­da u tuž­bi tvr­di da Hr­vat­ska kr­ši pra­vo na po­šte­no su­đe­nje te da je LB žr­tva svo­je­volj­nih in­ter­pre­ta­ci­ja za­ko­na te da joj se kr­ši pra­vo na prav­nu si­gur­nost, jed­na­kost pred za­ko­nom, a apos­tro­fi­ra­ju i ne­ra­zum­nu du­lji­nu su­đe­nja. Ta­ko­đer, tvr­de da se hr­vat­ske iz­vr­š­ne vlas­ti uple­ću u sud­ske pos­tup­ke. Hr­vat­ska stra­na, ko­ju na su­du zas­tu­pa Šte­fi­ca Straž­nik, go­vo­ri da Hr­vat­ska ni­je do­no­si­la pro­pi­se ko­ji bi one­mo­gu­ća­va­li sud­ske pro­ce­se te da su ne­ki du­go­vi i na­pla­će­ni – neke hr­vat­ske tvrt­ke nas­ta­vi­le su pla­ća­ti, neke su pak ovr­še­ne. Za Hr­vat­sku je to pr­vens­tve­no od­nos ban­ke i po­du­ze­ća, bankarske po­li­ti­ke te uvje­ta pod ko­ji­ma je ban­ka plasirala zajmove. No ono što za­pra­vo pred­sto­ji pra­vi su raz­go­vo­ri o po­tra­ži­va­nju od Slo­ve­ni­je nov­ca od pre­ne­se­ne šted­nje. Na­ime, hr­vat­skim je šte­di­ša­ma ko­ji su se odlučili za is­pla­tu od­mah a nisu tu­ži­li Ljub­ljan­sku ban­ku no­vac is­pla­ti­la Hr­vat­ska te je is­pla­te pre­uze­la u jav­ni dug, a po­tom ov­las­ti­la Za­gre­bač­ku ban­ku i PBZ da u svo­je ime, ali na ra­čun Hr­vat­ske, u sud­skim pos­tup­ci­ma tra­že taj no­vac od No­ve i Sta­re LB. Pre­ma po­da­ci­ma Hr­vat­ske na­rod­ne ban­ke, pre­ne­se­na de­viz­na šted­nja gra­đa­na iz­no­si oko 545

• mi­li­ju­na ta­daš­njih DEM.

HR­VAT­SKA SMA­TRA DA JE SUD NENADLEŽAN TE DA JE TO PR­VENS­TVE­NO OD­NOS BAN­KE I PO­DU­ZE­ĆA, BANKARSKE PO­LI­TI­KE TE UVJE­TA POD KO­JI­MA JE BAN­KA PLASIRALA ZAJMOVE PODUZEĆIMA U HR­VAT­SKOJ

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.