Že­nu ko­ju je bivši su­prug za­ma­lo ubio so­ci­jal­na služ­ba nad­zi­re, ali joj ne po­ma­že

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Ro­ma­na Ko­va­če­vić Ba­ri­šić

Ko­li­ko je sus­tav ap­sur­dan i krut pre­ma žr­tvi na­si­lja, po­ka­za­lo se u slu­ča­ju 25-go­diš­nje Mi­ha­ele I., ko­ju je bivši su­prug 31. si­ječ­nja za­ma­lo ubio pred nji­ho­vom ma­lom dje­com. Od smr­ti pod udar­ci­ma ute­ga u prt­ljaž­ni­ku auto­mo­bi­la, ka­mo ju je na si­lu uvu­kao, mla­du su že­nu spa­si­li pro­laz­ni­ci. Za­vr­ši­la je u bol­ni­ci sa smr­ska­nom des­nom ru­kom i vi­šes­tru­kim frak­tu­ra­ma lu­ba­nje. Da je gla­va pri­mi­la sve udar­ce ko­je je ru­kom za­us­tav­lja­la, us­mr­ti­li bi je, ka­za­li su joj li­ječ­ni­ci. Je­dan joj je prst os­tao ne­funk­ci­ona­lan, užas­ne gla­vo­bo­lje imat će ci­je­li ži­vot, no li­ječ­ni­ci su je za­li­je­či­li. A on­da ju je pre­uze­la bi­ro­kra­ci­ja.

Bi­ro­kra­ci­ja na dje­lu

Cen­tar za so­ci­jal­nu skrb upu­tio ju je u si­gur­nu ku­ću, ali nisu rek­li u ko­jem je žr­tva sta­nju. Sa šip­ka­ma u ru­ci Mi­ha­ela ni­je mo­gla ni pre­mo­ta­ti di­je­te, a Ku­ća ima smje­štaj i struč­nu po­moć, ali ne i nje­gu. U bol­ni­ci su joj rek­li da obri­ja­nu gla­vu ot­kri­je da se ra­ne su­še, a to ni­je ve­seo pri­zor za os­ta­le tra­uma­ti­zi­ra­ne že­ne i, po­go­to­vo, za dje­cu. S dje­com se pr­vo pre­se­li­la k pri­ja­te­lji­ci, pa u unajm­lje­ni stan. Na bo­lo­va­nju, uz ra­zu­mi­je­va­nje pos­lo­dav­ca kod ko­jeg je na struč­nom os­po­sob­lja­va­nju, sa­ma je za­tra­ži­la jed­no­krat­nu nov­ča­nu po­moć, nisu to u Cen­tru uči­ni­li. Po­mo­gli su joj i iz Zak­la­de So­li­dar­na. Ka­ko naj­am sta­na is­tje­če 1. srpnja, očaj­nič­ki je pi­sa­la pred­sjed­ni­ci Re­pu­bli­ke, mi­nis­tri­ci so­ci­ja­le, pre­mi­je­ru, Mi­la­nu Ban­di­ću... – Svi su pros­li­je­di­li moj do­pis da­lje, a ia­ko sam ro­đe­na Za­grep­čan­ka, zbog pri­vre­me­nog se­lje­nja ne­mam de­se­to­go­diš­nji kon­ti­nu­itet živ­lje­nja u Za­gre­bu i za­to ne is­pu­nja­vam uvje­te za grad­ski stan. For­mal­no, ni­sam ni žr­tva na­si­lja jer ne­mam tak­vu pra­vo­moć­nu pre­su­du – go­vo­ri Mi­ha­ela. Bru­tal­ni na­pad so­ci­jal­na “Ne mo­gu sjes­ti i pi­sa­ti čo­vje­ku ko­ji me htio ubi­ti. A ka­žu da mo­ram ili bi me mo­gli kaz­ne­no pri­ja­vi­ti”

je služ­ba za­bi­lje­ži­la kao pr­vi in­ci­dent, prem­da je ona i pret­hod­no pri­jav­lji­va­la da je bivši su­prug pra­ti te da ju je već jed­nom i uda­rio. “Pr­vi je ot­kad sam ja pre­uze­la slu­čaj”, gla­si­lo je obraz­lo­že­nje so­ci­jal­ne rad­ni­ce iz no­vog struč­nog ti­ma. Na­ime, na­kon što se s jed­nim ti­mom uho­da­la i oni su te­me­lji­to upoz­na­li nju i sve okol­nos­ti slu­ča­ja, do­di­je­ljen joj je no­vi tim. Ko­li­ko se oz­bilj­no tre­ti­ra­ju pri­ja­ve na­si­lja u obi­te­lji, po­ka­zu­je i to što je pr­vu nje­zi­nu pri­ja­vu od 24. ruj­na proš­le go­di­ne, kad ju je bivši su­prug pr­vi put uda­rio, po­li­ci­ja pos­la­la pre­kr­šaj­nom su­du tek 4. ve­lja­če, na­kon dru­gog, ubi­lač­kog na­pa­da ute­zi­ma.

– Dan na­kon na­pa­da, na­zva­la me so­ci­jal­na rad­ni­ca i rek­la mi da sud­ski po­kre­nem zah­tjev za za­bra­nu vi­đa­nja To­mis­la­va s dje­com. Mo­ja od­vjet­ni­ca, me­đu­tim, rek­la mi je da bi to cen­tar tre­bao na­pra­vi­ti, jer sva­kim pos­tup­kom ko­ji po­kre­ne­mo, nav­la­či­mo još ve­ću To­mis­la­vo­vu mrž­nju i jed­nog da­na kad iz­a­đe iz za­tvo­ra, opet će se oko­mi­ti na nas. Cen­tar je, me­đu­tim, da­ni­ma ra­dio pri­ti­sak da to uči­nim sa svo­jom od­vjet­ni­com, dok mi od­vjet­ni­ca ni­je ot­ka­za­la pu­no­moć – pri­ča Mi­ha­ela. Tek nak­nad­no cen­tar je pris­tao po­kre­nu­ti taj zah­tjev i 6. ve­lja­če sud su oba­vi­jes­ti­li da mi­je­nja­ju svo­je miš­lje­nje i tra­že za­bra­nu vi­đa­nja.

“Ma pre­ži­vjet će­te”

Naj­no­vi­ji uda­rac Mi­ha­ela je do­ži­vje­la proš­li tje­dan.

– Na­zva­la me so­ci­jal­na rad­ni­ca i ka­za­la da im je Tomislav iz pri­tvo­ra pos­lao du­go pi­smo u ko­jem tra­ži in­for­ma­ci­je o dje­ci. Rek­la mi je da će mu od­go­vo­ri­ti ka­ko oni nisu duž­ni da­va­ti mu te in­for­ma­ci­je, ali je to obve­za ro­di­te­lja ko­ji sta­nu­je s dje­com. Kad sam rek­la da ni­sam sprem­na obra­ti­ti se čo­vje­ku ko­ji me htio ubi­ti i da ću se sa­vje­to­va­ti s od­vjet­ni­com, rek­la je ne­ka mu na­pi­šem bar tri re­če­ni­ce. Od­vjet­ni­ca mi je ka­za­la da ro­di­telj ima tu obve­zu kad je ri­ječ o ci­vi­li­zi­ra­nom ra­zvo­du, ali ne i kad je ri­ječ o po­ku­ša­ju uboj­stva i to pred dje­te­tom, ko­je i da­nas zbog to­ga od­la­zi psi­ho­lo­gu. Nad­zor­ni­ca mi je čak rek­la da bih, ne pi­šem li mu, mo­gla za­ra­di­ti kaz­ne­nu pri­ja­vu. Kad sam joj rek­la da ne mo­gu sjes­ti i pi­sa­ti mu, rek­la mi je: “Ma sve ste pre­ži­vje­li pa mo­že­te još i to!” – u ne­vje­ri­ci pri­ča. Mi­ha­ela se vra­ti­la na po­sao, upi­sa­la do­dat­no obra­zo­va­nje ka­ko bi svo­joj dje­ci osi­gu­ra­la bo­lju bu­duć­nost. – Igra­mo se, ide­mo na vjež­be, nas­to­jim na sve na­či­ne uljep­ša­ti im ži­vot na­kon tra­ume ko­ju su pro­ži­vje­la i ko­je se sta­ri­je di­je­te sje­ća. U vri­je­me ra­zvo­da, zbog me­đu­sob­nih op­tu­ži­va­nja To­mis­la­va i me­ne, uve­li su mje­ru nad­zo­ra nad obi­te­lji. Sre­di­nom svib­nja tu su mje­ru pro­du­lji­li, uz obraz­lo­že­nje da je to u svr­hu os­na­ži­va­nja ro­di­telj­skih kom­pe­ten­ci­ja maj­ke i pru­ža­nja po­mo­ći i pot­po­re. Pi­ta­la sam ih zna­či li to da će mi po­mo­ći na­ći stan i za­šti­ti­ti me ka­da on iz­a­đe iz za­tvo­ra. Rek­li su da ne­će – opi­sa­la je ova mla­da že­na, ko­joj oči­to ne po­ma­žu pu­no ni Is­tan­bul­ska

• ko­nven­ci­ja ni no­vi pro­to­ko­li.

BIVŠI SU­PRUG Mi­ha­ele I., ko­ji je bivši kan­di­dat za sve­će­ni­ka, 31. si­ječ­nja ugu­rao ju je u prt­ljaž­nik auto­mo­bi­la i uda­rao ute­zi­ma, dok su dje­ca u vo­zi­lu slu­ša­la maj­či­ne kri­ko­ve. Spa­si­li su je pro­laz­ni­ci

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.