“Ro­bo­ti ni­ka­da ne­će mo­ći pot­pu­no za­mi­je­ni­ti lju­de”

UTAKMICA RADNIKA I STROJEVA Me­đu­na­rod­na or­ga­ni­za­ci­ja ra­da (ILO), agen­ci­ja UN-a ko­ja pro­mo­vi­ra stan­dar­de ra­da u svi­je­tu, obi­lje­ža­va sto­ti­nu go­di­na

Vecernji list - Hrvatska - - Svijet - Di­no Bru­mec

Sto go­di­na obi­lje­ža­va Me­đu­na­rod­na or­ga­ni­za­ci­ja ra­da (ILO), UN-ova agen­ci­ja ko­ja pro­mo­vi­ra stan­dar­de ra­da u svi­je­tu. Ju­čer su kao gos­ti na ju­bi­lar­nu kon­fe­ren­ci­ju u Ge­ne­vi, ko­ja se odr­ža­va do 21. lip­nja, sti­gli nje­mač­ka kan­ce­lar­ka An­ge­la Mer­kel, fran­cu­ski pred­sjed­nik Em­ma­nu­el Ma­cron te ru­ski pre­mi­jer Dmi­trij Me­dve­dev. Svi oni mo­ra­ju raz­miš­lja­ti o pro­mje­na­ma rad­nih mjes­ta u svo­jim zem­lja­ma.

Mer­kel je ju­čer na kon­fe­ren­ci­ji ILO-a u Že­ne­vi rek­la da je ta agen­ci­ja jed­na­ko re­le­vant­na kao i pri­je sto go­di­na.

– Da­nas mo­ra­mo do­dat­no una­pri­je­di­ti uvje­te ra­da. Eko­nom­ski rast mo­ra se pre­tvo­ri­ti u druš­tve­ni na­pre­dak. Mul­ti­la­te­ral­na nas ak­ci­ja gu­ra na­pri­jed i svi ovi­si­mo o njoj – rek­la je ju­čer Mer­kel u Že­ne­vi.

Prog­no­ze Ama­zo­na

U 21. sto­lje­ću jedno je od ključ­nih pi­ta­nja za po­lo­žaj radnika u ra­zvi­je­nom svi­je­tu ro­bo­ti­za­ci­ja. Odjek­nu­la je za­to tvrd­nja še­fa ro­bot­ske teh­no­lo­gi­je Ama­zo­na Tyea Bradyja, ko­ji je re­kao pri­je ko­ji dan BBC-u da ne vje­ru­je da će ro­bo­ti ika­da u pot­pu­nos­ti za­mi­je­ni­ti rad­ni­ke unu­tar tvrt­ke.

Ama­zon, onli­ne tr­go­vac i jed­na od naj­ve­ćih glo­bal­nih tvrt­ki, u svo­ja je skla­di­šta već pos­ta­vi­la 200 ti­su­ća ro­bo­ta na 50 lo­ka­ci­ja di­ljem svi­je­ta. No, Brady i ne po­miš­lja da će se jed­nog da­na ci­je­li po­sao auto­ma­ti­zi­ra­ti.

– Ni­jed­na kost mog ti­je­la to mi ne go­vo­ri. Ja na to gle­dam kao na sim­fo­ni­ju lju­di i strojeva ko­ji ra­de za­jed­no. Iz­a­zov pred na­ma jest ka­ko pa­met­no di­zaj­ni­ra­ti stro­je­ve da po­ve­ća­ju ljud­ske spo­sob­nos­ti – ka­že Brady.

On je naj­po­zva­ni­ja oso­ba za ko­men­ti­ra­nje ovih tren­do­va u svom po­du­ze­ću ko­je nje­gu­je vr­lo us­pje­šan pos­lov­ni mo­del ko­ji je ra­zvio njen vlas­nik i naj­bo­ga­ti­ji čo­vjek na svi­je­tu Jeff Be­zos.

– Pre­dvi­đa­nje da će ro­bo­ti i umjet­na in­te­li­gen­ci­ja za­mi­je­ni­ti lju­de jest mit. Ra­di se o re­de­fi­ni­ci­ji ve­za sa stro­je­vi­ma. Po­ve­ća­te ljud­ske spo­sob­nos­ti pa ima­te mo­guć­nost stvo­ri­ti pos­lo­ve ko­ji su bi­li ne­za­mis­li­vi pri­je sa­mo pet go­di­na – re­kao je Brady.

No, s dru­ge su stra­ne ne­ki sin­di­ka­ti kri­ti­zi­ra­li rad u Ama­zo­no­vim skla­di­šti­ma. Proš­log je stu­de­nog sin­di­kat GMB u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji re­kao da u tim skla­di­šti­ma rad­ni­ci lo­me kos­ti, pa­da­ju u ne­svi­jest te ih odvo­ze u bol­ni­ce.

– Doš­li smo se po­bu­ni­ti i re­ći da je bi­lo dosta, to su lju­di ko­ji za­ra­đu­ju Ama­zo­nu no­vac. To su lju­di s dje­com, do­mo­vi­ma, ra­ču­ni­ma, nisu ro­bo­ti – re­kao je ta­da glav­ni taj­nik tog sin­di­ka­ta Tim Ro­ac­he. Ama­zon je od­ba­cio te op­tuž­be, a tvrt­ka je ne­dav­no uve­la i po­ve­ća­la mi­ni­mal­nu pla­ću svo­jih za­pos­le­ni­ka na 15 do­la­ra.

Bri­tan­ski tjed­nik The Eco­no­mist pri­je ko­ji tje­dan obja­vio je ve­li­ku pri­ču ko­ja upu­ću­je na su­pro­tan trend od skep­ti­ka pre­ma ro­bo­ti­za­ci­ji – rast bro­ja do­bro pla­će­nih rad­nih mjes­ta. “Ka­pi­ta­li­zam po­bolj­ša­va ži­vo­te rad­ni­ke mno­go bo­lje ne­go po­s­ljed­njih go­di­na jer im tr­ži­šte ra­da s ma­lo ne­za­pos­le­nih da­je ve­li­ku pre­go­va­rač­ku moć”, pi­šu te no­vi­ne.

No­be­lo­va na­gra­da rad­ni­ci­ma

U SAD-u je naj­ma­nji broj ne­za­pos­le­nih u po­la sto­lje­ća. U Ja­pa­nu 77 pos­to lju­di ra­di, a Bri­tan­ci, Ka­na­đa­ni, Ni­jem­ci i još 23 zem­lje OECD-a, gru­pe naj­ra­zvi­je­ni­jih dr­ža­va svi­je­ta, ima­le su proš­le go­di­ne naj­ve­ću sto­pu za­pos­le­nos­ti u svo­joj po­vi­jes­ti. Dr­ža­ve OECD-a pri­do­da­le su 43 mi­li­ju­na rad­nih mjes­ta u po­s­ljed­njih pet go­di­na. Is­te su no­vi­ne upo­zo­ri­le na još je­dan pro­blem ko­ji bi mo­gao stvo­ri­ti ve­će pro­ble­me za tr­ži­šte ra­da od ubr­za­va­nja ro­bo­ti­za­ci­je – sta­re­nje sta­nov­niš­tva. U 1980ima če­t­vr­ti­na po­pu­la­ci­je naj­ra­zvi­je­ni­jih ze­ma­lja bi­la je u do­bi iz­me­đu 15 i 24 go­di­ne. Da­nas je tog mla­dog sta­nov­niš­tva tek 17,5 pos­to. Me­đu­na­rod­na or­ga­ni­za­ci­ja ra­da ILO ima iza se­be za­nim­lji­vu po­vi­jest. Us­pos­tav­lje­na je 1919. go­di­ne i je­di­na je agen­ci­ja ko­ja je pre­ži­vje­la ne­učin­ko­vi­tu Li­gu na­ci­ja, pret­hod­ni­cu UN-a, ko­ja je pos­to­ja­la iz­me­đu dva svjet­ska ra­ta. Nastala je u vri­je­me ka­da su rad­nič­ke stran­ke bi­le snaž­ne u Eu­ro­pi, a za­po­čeo je i rast dr­ža­ve bla­gos­ta­nja. Za 50. go­diš­nji­cu os­nut­ka ILO je 1969. do­bio No­be­lo­vu na­gra­du za mir. Ove go­di­ne pred­la­že ko­nven­ci­ju za za­šti­tu že­na od sek­su­al­nog uz­ne­mi­ra­va­nja

• na rad­nom mjes­tu.

ME­DI­CIN­SKA ROBOTICA Ro­bo­ti mo­gu po­ve­ća­ti ljud­ske spo­sob­nos­ti što bi mo­glo i stvo­ri­ti no­va rad­na mjes­ta, re­kao je šef ro­bot­ske teh­no­lo­gi­je Ama­zo­na Tye Brady. Di­ljem svi­je­ta mo­že se vi­dje­ti rad­ni­ke i ro­bo­te u is­tim pos­tro­je­nji­ma ka­ko za­jed­no ra­de u pro­izvod­nji, ali i u bol­ni­ca­ma i dru­gim us­ta­no­va­ma

RAST ZA­POŠ­LJA­VA­NJA Za rad­ni­ke je naj­bo­lje ako mo­gu po­ve­ća­ti svo­ju pre­go­va­rač­ku moć ka­da je ma­lo lju­di na bur­zi ra­da, a u po­s­ljed­njih pet go­di­na zem­lje OECD-a stvo­ri­le su 43 mi­li­ju­na rad­nih mjes­ta

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.