KA­KO SU SIMPAKATOL­ICI NAJURILI KATOLIBANE

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari & Analize - Dar­ko Pa­vi­čić

Sim­pa­tič­ni ovi ka­to­li­ci, ha? Pri­je mje­sec da­na ras­ple­sa­lo ih se i ras­pje­va­lo oko 18.000 u Are­ni na “Pro­gle­daj sr­cem”, ne­ko­li­ko tje­da­na na­kon to­ga u Mak­si­mir, na­kon ne­uobi­ča­je­nih svi­banj­skih ki­ša, iz­le­tje­li fit-ka­to­li­ci i osim tje­lo­vjež­be pred­sta­vi­li i va­žan du­hov­ni sa­dr­žaj. A po­ja­vi­le su se i ka­to­lič­ke in­flu­en­ce­ri­ce, po­put Emi­ne i Ma­ri­je­te, ko­je mi­li­ju­ne slje­di­te­lja na druš­tve­nim mre­ža­ma ne priv­la­če go­li­ša­vim fo­to­gra­fi­ja­ma, ne­go ci­ta­ti­ma iz Evan­đe­lja. Pre­ko no­ći su, za­pra­vo, nes­ta­li “ka­to­li­ba­ni”, a na svje­tlo da­na doš­li ne­ki sim­pa-ka­to­li­ci. Baš do­bro. Za­pra­vo, ti sim­pa-ka­to­li­ci pos­to­je već go­di­na­ma me­đu na­ma i nisu se ro­di­li ju­čer. To su ma­hom mla­di lju­di u pu­noj sna­zi, na stu­di­ji­ma ili sa za­vr­še­nim fa­kul­te­ti­ma, za­pos­le­ni, u ve­za­ma ili vlas­ti­tim obi­te­lji­ma. Do jav­nos­ti su te­ško do­la­zi­li zbog ne­ko­li­ko raz­lo­ga. S jed­ne stra­ne, ni­je iz za­ni­ma­la ovo­ze­malj­ska krat­ko­traj­na i pro­laz­na po­pu­lar­nost, a s dru­ge bi­li su oprez­ni i nisu htje­li na se­be nav­la­či­ti bi­jes ra­zu­la­re­nih bez­um­ni­ka i nji­ho­vo eti­ke­ti­ra­nje i plju­va­nje po por­ta­li­ma i druš­tve­nim mre­ža­ma. Na­pros­to su če­ka­li svoj tre­nu­tak i sa svo­jim mla­dim du­hov­ni­ci­ma (po­put npr. Bo­ri­sa Jo­zi­ća i ci­je­le nje­go­ve yu­otu­bov­ske eki­pe “Pod smok­vom”) ra­di­li na se­bi, iz­gra­đu­ju­ći me­đu­sob­no snaž­ne ve­ze, baš ona­ko kr­š­ćan­ski. Sim­pa-ka­to­li­ci izravan su od­go­vor na po­ziv no­ve evan­ge­li­za­ci­je, tj. ono­ga što pa­pa Fra­njo na­zi­va od­la­skom na mar­gi­ne, na ru­bo­ve ži­vo­ta. Ti ru­bo­vi nisu nuž­no hu­ma­ni­tar­ne ak­ci­je i po­sje­ti si­ro­maš­nim obi­te­lji­ma, skup­lja­nje ka­ri­ta­tiv­ne po­mo­ći uoči ve­li­kih blag­da­na i tra­že­nje si­ro­ma­ha po uli­ca­ma ka­ko bi­smo mu tut­nu­li u ru­ke ne­ku smi­ješ­nu ku­nu. To, čes­to, iona­ko slu­ži sa­mo vlas­ti­tom egu ono­ga ko­ji da­ru­je. Od­la­zak “na mar­gi­ne” mo­že bi­ti upra­vo ovo što je pre­zen­ti­ra­no u pro­jek­tu “Fit-ka­to­lik”, a to je ne­iz­rav­no su­prot­stav­lja­nje mo­der­nom kul­tu ti­je­la i li­je­pog iz­gle­da zbog nje­ga sa­ma, tj. pu­ke vanj­šti­ne. Na­bil­da­va­ti se i tr­ča­ti do be­svi­jes­ti, ga­nja­ti bi­cik­le i ro­le po gra­du ne­ma ni­kak­va smis­la ako iza to­ga ne sto­ji čvr­sta i struk­tu­ri­ra­na du­hov­nost. Jer ti­je­lo je, po Evan­đe­lju, hram Du­ha Sve­to­ga, pa ga tre­ba ču­va­ti i pa­zi­ti, bri­nu­ti o nje­mu i nje­go­va­ti ga. Ali ne stva­ra­ti kult od nje­go­ve mi­ši­ća­vos­ti ili za­teg­nu­tos­ti bo­ra.

Sim­pa-ka­to­li­ci po­ka­zu­ju nam ka­ko mo­že­mo na su­vre­men na­čin oti­ći na mar­gi­ne svo­ga ži­vo­ta i gle­da­ju­ći se u zr­ca­lo vlas­ti­te stvar­nos­ti sa­mi u se­bi pro­na­ći ta rub­na po­dru­čja i pe­ri­fe­ri­je svo­jih osob­nos­ti na ko­ji­ma ite­ka­ko imamo što ra­di­ti. Oni su od­go­vor i oni­ma skru­pu­loz­ni­ma u sa­moj Cr­k­vi, ko­ji od vlas­ti­te “po­bož­nos­ti” vi­še ni u bliž­nje­mu ni u sa­mi­ma se­bi ne vi­de sli­ku Bož­ju, pa sve oko se­be me­lju svo­jim na­opa­kim i ri­gid­nim na­ukom. I naj­češ­će s pro­tiv­nič­ke stra­ne pro­na­la­ze is­te tak­ve du­še, ko­je is­tom ri­gid­noš­ću i bez­um­noš­ću li­je­pe is­klju­ču­ju­će eti­ke­te dru­ga­či­ji­ma oko se­be. Sim­pa-ka­to­li­ci, ka­ko se vi­di, to­me su zna­li do­sko­či­ti. Jed­nos­tav­nim svje­do­če­njem ži­vo­ta onak­vim ka­kav on jest. Is­prav­noš­ću i uvje­re­noš­ću o ono što vje­ru­ju, svi­ma us­pr­kos i una­toč.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.