Ru­ža To­ma­šić upra­vo se svr­sta­la me­đu naj­kon­tro­verz­ni­je zas­tup­ni­ke u no­vom EP-u

To je taj tri­ba­li­zam, jer Ru­ža To­ma­šić oči­to vje­ru­je da bi onom mo­ru bi­ra­ča u ko­je ona ba­ca svo­ju mre­žu bit­ni­je bi­lo to što je kri­ti­zi­ra tjed­nik sr­p­ske ma­nji­ne ne­go to što je ona re­ci­ti­ra­la ka­ko će do­ži­vot­no os­ta­ti vjer­na zlo­čin­cu Pa­ve­li­ću

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari & Analize -

Sa­vez­na po­li­ci­ja u Aus­tra­li­ji proš­lo­ga je tjed­na upa­la s na­lo­gom za pre­tres u re­dak­ci­ju javne te­le­vi­zi­je ABC, pro­češ­lja­la oko 10 ti­su­ća do­ku­me­na­ta u elek­tro­nič­koj po­šti no­vi­na­ra, i od­še­ta­la sa za­pli­je­nje­nim do­ku­men­ti­ma na USB di­sku. Tra­ži­li su do­ka­ze po­ve­za­ne s obja­vom kla­si­fi­ci­ra­nih voj­nih do­ku­me­na­ta o zlo­či­ni­ma ko­je su pri­pad­ni­ci spe­ci­jal­ne pos­troj­be aus­tral­ske voj­ske po­či­ni­li u Af­ga­nis­ta­nu, gdje su me­đu os­ta­lim ubi­li i ne­na­oru­ža­nu dje­cu. Pri­je te ra­ci­je na jav­noj te­le­vi­zi­ji, po­li­caj­ci su u raz­ma­ku od par da­na pre­tres­li i dom no­vi­nar­ke ko­ja je ot­kri­la taj­ne pla­no­ve o pris­lu­ški­va­nju gra­đa­na ko­je pro­vo­di aus­tral­ska taj­na služ­ba, i po­ve­li is­tra­gu o no­vi­na­ru ko­ji je pi­sao o bro­do­vi­ma s tra­ži­te­lji­ma azi­la ko­ji se po­ku­ša­va­ju do­mo­ći Aus­tra­li­je. Tri ek­la­tant­na pri­mje­ra re­pre­siv­nog apa­ra­ta de­mo­krat­ske dr­ža­ve u na­sr­ta­ju na no­vi­nar­ske slo­bo­de i pra­vo jav­nos­ti da zna. Us­li­je­di­le su, na­rav­no, oš­tre re­ak­ci­je, ne sa­mo u Aus­tra­li­ji ne­go di­ljem svi­je­ta. Ali, za­nim­lji­vo, nisu us­li­je­di­li ra­di­kal­ni za­ključ­ci da je Aus­tra­li­ja pro­pa­la dr­ža­va. Us­po­re­di­te to s Hr­vat­skom, gdje mal­te­ne pos­ta­je pra­vi­lo da sva­ki skan­dal od­mah iz­a­zi­va po­vi­ke da je to do­kaz da je Hr­vat­ska pro­pa­la

kao dr­ža­va i druš­tvo, da nam pre­os­ta­je ili da is­e­li­mo ili sa­mi leg­ne­mo u grob i u de­pre­si­ji če­ka­mo da umre­mo, i vi­djet će­te raz­li­ku. Ili dru­gi pri­mjer. Es­to­ni­ja. Bal­tič­ka čla­ni­ca Eu­rop­ske unije ko­ja je ovih da­na i u Hr­vat­skoj spo­mi­nja­na kao pri­mjer ma­le, ali us­pješ­ne dr­ža­ve. Us­pješ­ne i po to­me što je iz­gra­di­la do­bar imidž o se­bi kroz pri­ču o di­gi­ta­li­za­ci­ji druš­tva. No, Es­to­ni­ja od trav­nja ove go­di­ne ima vla­du u ko­joj sje­di kraj­nje des­na, otvo­re­no ra­sis­tič­ka i kse­no­fob­na stran­ka EKRE, što neke ko­men­ta­to­re, po­put es­ton­skog no­vi­na­ra Ah­to Lo­bja­kas, na­vo­di na za­klju­čak da je Es­to­ni­ja proš­la put od pr­ve di­gi­tal­ne na­ci­je na svi­je­tu do pr­ve alt-rig­ht, neo­na­cis­tič­ke dr­ža­ve. Es­ton­ci se or­ga­ni­zi­ra­ju u pro­s­vje­de, upo­zo­ra­va­ju da EKRE ni­je nji­ho­va Es­to­ni­ja, ali, opet druk­či­je od hr­vat­skog is­kus­tva, ne ču­je­te po­vi­ke da je Es­to­ni­ja zbog to­ga sad pro­pa­la dr­ža­va i ne do­vo­di se u pi­ta­nje sa­ma ob­no­va nje­zi­ne dr­žav­nos­ti na­kon gor­kog is­kus­tva u ra­lja­ma SSSR-a.

Sve dr­ža­ve svi­je­ta ima­ju svo­je kri­ze, pro­ble­me, skan­da­le i ap­sur­de. Sa­mo što se u ve­ći­ni tih dru­gih dr­ža­va ne do­vo­di od­mah u pi­ta­nje smi­sao pos­to­ja­nja či­ta­ve dr­ža­ve kao što se to sve češ­će či­ni u Hr­vat­skoj. To opet ne zna­či da pro­ble­me ko­je Hr­vat­ska ima tre­ba gu­ra­ti pod te­pih, ig­no­ri­ra­ti ih ili uma­nji­va­ti nji­hov zna­čaj. Ali to zna­či da Hr­vat­ska da­nas ima pro­blem sa sa­mo­po­uz­da­njem, vje­rom u se­be, jer ni­je sva­ki skan­dal raz­log za pro­gla­ša­va­nje Hr­vat­ske “pro­pa­lim pro­jek­tom”, “Ap­sur­dis­ta­nom” ili ne­kim slič­nim epi­te­tom. I, dru­go, Hr­vat­ska ima pro­blem da je je­dan dio druš­tva pot­pu­no gluh na sve što ima za re­ći dru­gi dio druš­tva; i obr­nu­to.

Sve je vi­še ple­men­ske po­li­ti­ke (opet, ni po to­me Hr­vat­ska ni­je spe­ci­fič­na i je­dins­tve­na u svi­je­tu). Tri­ba­li­zam tje­ra lju­de u eho-ko­mo­re, u ko­ji­ma ču­ju sa­mo svo­je sta­vo­ve i u ko­ji­ma su po­šte­đe­ni iz­la­ga­nja druk­či­jim sta­vo­vi­ma. A kad tak­vim druk­či­jim sta­vo­vi­ma i bu­du iz­lo­že­ni, ma­kar i slu­čaj­no, ma­kar i gre­škom, ne ču­ju za­pra­vo što taj dru­gi stav sa­dr­ži, ne­go hr­le u kom­for svo­je eho-ko­mo­re, gdje će nji­ho­vi sta­vo­vi bi­ti po­t­vr­đe­ni, čes­to još čvr­š­ći baš za­to što oni dru­gi (obič­no, omra­že­ni) ima­ju druk­či­je sta­vo­ve. Niz je pri­mje­ra, ali je­dan od po­s­ljed­njih ti­če se Europ­skog par­la­men­ta.

To je pri­mjer Ru­že To­ma­šić, ko­ja na­kon ot­kri­ća tjed­ni­ka No­vos­ti da je pri­je 30-40 go­di­na u Ka­na­di objav­lji­va­la i re­ci­ti­ra­la sra­mot­ne pje­sme u sla­vu An­te Pa­ve­li­ća, i to odje­ve­na u us­ta­šku uni­for­mu, non­ša­lant­no ko­men­ti­ra ka­ko je šte­ta što No­vos­ti nisu taj tekst obja­vi­le pri­je iz­bo­ra za Europ­ski parlament jer bi do­bi­la tri­put vi­še gla­so­va. To je taj tri­ba­li­zam, jer To­ma­šić oči­to vje­ru­je da bi onom mo­ru bi­ra­ča u ko­je ona ba­ca svo­ju mre­žu bit­ni­je bi­lo to što je kri­ti­zi­ra tjed­nik sr­p­ske ma­nji­ne ne­go to što je Ru­ža re­ci­ti­ra­la ka­ko će do­ži­vot­no os­ta­ti vjer­na zlo­čin­cu Pa­ve­li­ću.

To ot­kri­će iz nje­zi­ne proš­los­ti i taj ko­men­tar, i os­ta­tak ko­men­ta­ra u ko­ji­ma za­pra­vo re­la­ti­vi­zi­ra stra­vič­ne zlo­či­ne us­ta­škog po­kre­ta i re­vi­di­ra po­vi­jest, či­ne Ru­žu To­ma­šić jed­nom od naj­kon­tro­verz­ni­jih zas­tup­ni­ka op­će­ni­to u no­vom sa­zi­vu Europ­skog par­la­men­ta. Kao što ta, i dru­ge slič­ne pri­če, či­ne tjed­nik No­vos­ti no­vi­na­ma ko­je obav­lja­ju vri­je­dan po­sao u in­te­re­su jav­nos­ti. Ma ko­li­ko vi šu­tje­li o to­me.

Što opet ne zna­či da je Hr­vat­ska pro­pa­la dr­ža­va. Smi­sao ot­kri­va­nja skan­da­la i pro­pus­ta u druš­tvu ni­je u to­me da se druš­tvo po­ko­pa, ne­go da se druš­tvo iz­gra­di bo­ljim. Da se na­uče neke lek­ci­je i iz­bjeg­ne po­nav­lja­nje gre­ša­ka. Za taj pro­ces po­treb­no je sta­vi­ti stva­ri u pra­vu per­s­pek­ti­vu. Za po­če­tak, slu­ša­ti i ču­ti stva­ri iz­van svo­je

• eho-ko­mo­re.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.