Ne­pod­noš­lji­va la­ko­ća ba­ca­nja bla­ta na vo­za­ča ka­mi­ona

Sa­mo je na ro­di­te­lji­ma dje­voj­či­ca ho­će li Fi­li­po­vi­ću ika­da opros­ti­ti, a na na­ma je da se tra­ge­di­ja kod Nov­ske ni­ka­da ne za­bo­ra­vi

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari & Analize - Re­na­ta Ra­šo­vić

Usr­p­nju 2017., ka­da je tra­ge­di­ja u fran­cu­skom tu­ris­tič­kom gra­du Ni­ci zgro­zi­la i ras­pla­ka­la ci­je­li svijet, pos­ta­lo je jas­no ka­ko pro­pa­gan­di mons­tru­oz­ne tzv. Is­lam­ske dr­ža­ve nisu do­volj­ne snim­ke bar­bar­skih od­si­je­ca­nja gla­va, gu­ra­nja ne­pri­ja­telj­skih voj­ni­ka pod ten­ko­ve ili ba­ca­nja žr­ta­va sa zgra­da. Bio je potreban sna­žan uda­rac kr­š­ćans­tvu u sa­mom sr­cu europ­skog kon­ti­nen­ta, a to su bi­le bru­tal­ne sce­ne ga­že­nja ka­mi­onom ne­vi­nih lju­di na šet­ni­ci Azur­ne oba­le, s ci­ljem tran­sfe­ri­ra­nja ne­dvo­smis­le­ne po­ru­ke da vi­še nit­ko i nig­dje ni­je si­gu­ran. Ne­što kao: “Sti­gli smo i u va­še dvo­ri­šte”. Dvi­je go­di­ne kas­ni­je, hr­vat­ska javnost do sr­ži je po­tre­se­na sce­na­ma ko­je su pu­tem me­di­ja sti­gle u sva­ki dom, onim s od­mo­ri­šta po­kraj Nov­ske gdje su u na­le­tu

ka­mi­ona bez kon­tro­le smrt­no stra­da­le dvi­je dje­voj­či­ce, dok su dvi­je dje­voj­ke te­ško oz­li­je­đe­ne. Prem­da pa­ra­le­la iz­me­đu fran­cu­skog i hr­vat­skog slu­ča­ja su­štin­ski ne pos­to­ji - jer ih ipak ve­žu be­ži­vot­na ti­je­la ra­za­su­ta po asfal­tu - vo­zač ka­mi­ona Ivan Fi­li­po­vić (60) otr­pio je, i još uvi­jek tr­pi, jav­ni linč jed­na­kog in­ten­zi­te­ta kao mah­ni­ti ma­sov­ni ubo­ji­ca iz Ni­ce, Tu­ni­ža­nin Mo­ha­med La­ho­uaiej Bo­uhlel. Tre­ba i to ra­zu­mje­ti: dva mla­da ži­vo­ta na pu­tu na mo­re skon­ča­la su u cr­noj zem­lji svo­je rod­ne Sla­vo­ni­je, dok se tre­ća žr­tva još uvi­jek bo­ri za ži­vot. Umjes­to svo­je­ga oca ko­ji to ne mo­že, javnost je za oprost za­mo­li­la Iva­na Fi­li­po­vić, kći uzor­na oca, ka­ko je na­pi­sa­la u otvo­re­nom pi­smu, ko­ji je s ka­mi­onom go­di­na­ma pre­la­zio mi­li­ju­ne ki­lo­me­ta­ra da bi pre­hra­nio nji­ho­vu obi­telj, ško­lo­vao nju i ses­tru, bez ijed­ne nez­go­de. Vo­za­če­va kći još pu­no to­ga ne zna, ali si­gur­no zna, rek­la je, da to ne bi uči­nio na­mjer­no. U vi­še na­vra­ta u pi­smu iz­ra­zi­la je naj­is­kre­ni­ju su­ćut obi­te­lji­ma dje­voj­či­ca, do­da­ju­ći ka­ko nje­zi­na obi­telj mo­li za oz­drav­lje­nje dvi­ju te­ško nas­tra­da­lih dje­vo­ja­ka. Ubr­zo se doz­na­lo i to da je Fi­li­po­vić, vo­zač pred mi­ro­vi­nom s 40 go­di­na is­kus­tva na ces­ta­ma di­ljem Eu­ro­pe, na svo­jem po­s­ljed­njem pu­to­va­nju tr­pio nes­nos­ne bo­lo­ve u kra­ljež­ni­ci zbog če­ga se pret­hod­no ja­vio u Hit­nu po­moć, što je ujed­no i bru­tal­no sku­pa lek­ci­ja za sve one ko­ji mis­le da se bez po­s­lje­di­ca mo­že iz­dr­ža­ti ra­di­ti do 67. go­di­ne ži­vo­ta. Pa ipak, bi­jes ko­jim je Fi­li­po­vić ot­pra­ćen iza re­še­ta­ka us­po­re­div je sa­mo s onim što je iz­a­zvao mons­trum s Pa­ga ko­ji je svo­ju dje­cu po­ba­cao kroz pro­zor. Ne­opi­si­va je ta la­ko­ća ba­ca­nja bla­ta na vo­za­ča, ko­je po nje­mu pr­šti sa svih in­ter­net­skih plat­for­mi, dok u ano­nim­nos­ti svo­je­ga do­ma sje­da­mo na fo­ru­me i druš­tve­ne mre­že i su­di­mo, sve dok ta­ko jed­no­ga da­na ne bu­de su­đe­no i na­ma. Na Fi­li­po­vi­će­vim je le­đi­ma te­žak križ ko­ji će no­si­ti sve dok je živ, te­ret kri­ža ubo­ji­ce ko­ji to ni­je že­lio bi­ti, ko­ji će osje­ti­ti, kao što već osjećaju, i nje­go­va dje­ca ko­ja su na mno­go na­či­na os­ta­la bez oca. No, sa­mo je na ro­di­te­lji­ma dje­vo­ja­ka ho­će li mu ika­da opros­ti­ti za ono što je uči­nio, a na svi­ma na­ma je da se tra­ge­di­ja kod Nov­ske i dvi­je ne­duž­ne dje­čje du­še ni­ka­da ne za­bo­ra­ve. Pa ni to da sva­ki ki­lo­me­tar ces­te sva­ko­ga da­na po­ten­ci­jal­no vo­di u za­tvor ili na grob­lje te da svat­ko od nas u trep­taj oka mo­že bi­ti Iva ili Re­na­ta,

• ali i Ivan Fi­li­po­vić.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.