Ho­eneß je od­bio kup­ce. Re­kao je: Re­al ima Ro­nal­da, Bar­ca Lea, a mi te­be!

SVE SAM RA­DIO SA­MO DA BIH SVO­JOJ DJE­CI OMOGUĆIO ONO ŠTO JA NI­SAM IMAO - PRAZNIKE I DO­BRE TENISICE, KA­ZAO JE FRANK RIBERY U OPROŠTAJNO­M IN­TER­V­JUU FRANCK RIBERY PRISJETIO SE SVOG DOLASKA U BAYERN, SKAN­DA­LA...

Vecernji list - Hrvatska - - Sport - Mla­den Mi­le­tić

Ni­ko Ko­vač do­bio je na po­čet­ku man­da­ta u Bayer­nu ne­ugo­dan za­da­tak: da is­pra­ti le­gen­dar­ni dvo­jac Rob­ben – Ribéry u zas­lu­že­nu mi­ro­vi­nu, bar što se Bayer­na ti­ča. Za dvo­ji­cu igra­ča ko­ji su bi­li no­si­te­lji igre Bayer­na go­to­vo pu­no de­set­lje­će i še­fo­vi svla­či­oni­ce ipak je to bio uda­rac s ko­jim se nisu la­ko mi­ri­li, ko­li­ko god su go­di­ne su­ge­ri­ra­le da se kraj pri­bli­ža­va. U po­s­ljed­njoj utak­mi­ci ko­ja je od­lu­či­va­la o nas­lo­vu pr­va­ka obo­ji­ca su pro­tiv Ein­trac­h­ta (5:1) za­bi­la go­lo­ve i ta­ko iz­a­zva­li fe­štu i opro­štaj­ne su­ze. U po­vo­du od­la­ska Ribéry se u raz­go­vo­ru za Sport Bild prisjetio dolaska u Mün­c­hen i sni­ma­nja u kos­ti­mu ba­var­skog kra­lja Lu­dvi­ga Dru­gog. U cen­tru gra­da obje­šen je ogrom­ni pla­kat s nat­pi­som “Ba­var­ska opet ima kra­lja”...

Ribéry (36): Da, bi­lo je to 2007., ubr­zo na­kon mog dolaska u Bayern. Mis­lim da sam bio on­dje tek mje­sec ili dva kad se po­ja­vio taj ve­li­ki pla­kat. Ja sam pri­je to­ga igrao za Fran­cu­sku na Svjet­skom pr­vens­tvu 2006. i čak nas­tu­pio u fi­na­lu, ali ni­sam imao sta­tus su­per­zvi­jez­de. Ipak, ni­sam osje­ćao pri­ti­sak. Od po­čet­ka sam htio po­ka­za­ti tko sam: Franck Ribéry, spon­ta­ni i emo­ci­onal­ni čo­vjek, no­go­me­taš ko­ji lju­di­ma že­li pok­lo­ni­ti uži­tak na tra­vi.

Sti­gli ste iz Olym­pique Mar­se­il­lea u tran­sfe­ru od 25 mi­li­ju­na eura. Ali iz Fran­cu­ske vas je pra­tio i sa­svim druk­či­ji imidž. Go­vo­ri­lo se da nis­te jed­nos­ta­van tip, već pro­ble­ma­ti­čan igrač.

– Ni­sam te­žak čo­vjek. Mno­gi su me i ta­da i ci­je­lu mo­ju ka­ri­je­ru osu­đi­va­li ia­ko me nisu ni poz­na­va­li. Us­to su me pra­ti­li i pro­ble­mi s fran­cu­skim no­vi­na­ri­ma. U Mün­c­he­nu su lju­di od pr­vog da­na pri­mi­je­ti­li da sam otvo­ren i ve­seo čo­vjek, a ne ego­ist.

Opi­ši­te svo­je pr­ve da­ne u Bayer­nu.

– Od po­čet­ka sam imao do­bar osje­ćaj. Do­bro sam kre­nuo na tre­nin­zi­ma. Na pr­vom gos­to­va­nju u Bun­des­li­gi po­bi­je­di­li smo s 4:0 u Bre­me­nu, za­bio sam je­dan gol i iz­veo fin­tu ko­ja se od­mah svi­dje­la na­vi­ja­či­ma (Ribéry je ba­lan­si­rao lop­tom na zglo­bu te je za­tim ele­gant­no pre­ba­cio pre­ko no­ge wer­de­rov­ca Chris­ti­ana Sc­hul­za u kli­ze­ćem star­tu). Ali nisu mi sa­mo igre na te­re­nu po­mo­gle na po­čet­ku.

Ne­go i što još?

– U to smo vri­je­me pri­je utakmica kod ku­će spa­va­li u ho­te­lu Lim­mer­hof. Sva­ki put kad bi­smo u pe­tak pos­li­je­pod­ne sti­gli u ho­tel, tre­ner Hit­zfeld iz­dvo­jio bi 20-30 mi­nu­ta za me­ne. Ni­sam go­vo­rio njemački, s na­ma bi sje­dio pre­vo­di­telj. Mis­lio sam na po­čet­ku da će mi objaš­nja­va­ti tak­ti­ku za su­tra. Ali ne: Herr Hit­zfeld htio je zna­ti ka­ko mi ide, što tre­bam, osje­ća li se mo­ja obi­telj ugod­no. To bi ra­dio pri­je sva­ke utak­mi­ce, uvi­jek u mo­joj so­bi.

Če­ga se još sje­ća­te?

– Uli­ja Ho­eneßa na na­šoj klu­pi! Dok ni­je pos­tao pred­sjed­nik, uvi­jek je uz nas na pu­tu, od­mah uz tim. Čes­to bih na­kon utakmica, kad bih još jed­nom na TV-u gle­dao “hig­hlig­h­t­se”, pri­mi­je­tio da se po­seb­no ja­ko ve­se­li mo­jim ak­ci­ja­ma i go­lo­vi­ma: u oči­ma bi mu ta­da bi­lo odu­šev­lje­nje kao u ma­log dje­te­ta.

Izvan­red­na je ta po­ve­za­nost iz­me­đu vas i pred­sjed­ni­ka. Ko­ji je bio vaš naj­e­mo­tiv­ni­ji raz­go­vor?

– Da, kad sam po­sje­tio Uli­ja u za­tvo­ru. To je bi­lo ta­ko tuž­no, bo­lje­lo me kad sam ga vi­dio on­dje. Be­zu­vjet­no sam ga htio po­sje­ti­ti u za­tvo­ru, jer je si­tu­aci­ja bi­la te­ška: za Ho­eneßa, za ci­je­lu nje­go­vu obi­telj. Ali u tre­nu­ci­ma po­put tak­vog po­ka­za­lo bi se ko­li­ko je Uli jak. U za­tvo­ru je bio sam, ži­vot mu se u tre­nu okre­nuo na­opač­ke. Raz­go­va­ra­li smo dva-tri sa­ta, obo­ji­ci nam je to bi­lo važ­no. Do­šao sam ga ra­zve­se­li­ti, obo­dri­ti, a on ni­je do­pus­tio da išta pri­mi­je­tim. Kad sam iz­a­šao iz za­tvo­ra, osje­ćao sam se kao po­ra­žen. Za­is­ta je bo­lje­lo vi­dje­ti ga iza za­tvor­skih vra­ta.

Ko­li­ko ste čes­to u ovih 12 go­di­na iš­li kod Ho­eneßa na Te­ger­n­see?

– Ja­ko čes­to. Uli Ho­eneß že­li da se nje­go­vi igra­či do­bro osjećaju. Po­ne­kad bih se za­dr­žao sa­mo sat vre­me­na, ne­što bi­smo po­je­li i to je to. Ali po­ne­kad bih os­tao i sa­ti­ma.

I pri­vat­no ste ima­li vr­lo te­ških fa­za, po­s­ljed­nja tak­va do­go­di­la se u si­ječ­nju kad ste se po­hva­li­li sli­kom ka­ko je­de­te zlat­nim lis­ti­ći­ma pre­kri­ve­ni odre­zak. Pso­va­lo vas se na Ins­ta­gra­mu. Ka­ko da­nas gle­da­te na to?

– Ja ni­sam čo­vjek ko­ji se raz­me­će ili na­me­će. Na taj sam ru­čak bio po­zvan. Mo­žda ne­kad po­že­lim po­jes­ti tjesteninu s ja­ji­ma, i da­nas to je­dem kao i on­da kad sam mo­gao jes­ti sa­mo to. Re­ak­ci­je su bi­le žes­to­ke.

Jes­te li ima­li go­rih skan­da­la od to­ga?

– Da, la­ni kad sam na­kon poraza u Dortmundu (3:2 za Bo­ru­ssi­ju, op. a.) za­po­čeo tuč­nja­vu s fran­cu­skim no­vi­na­rom. To je bi­la pogreška. I ja sam mu se zbog to­ga ispričao. Si­gur­no sam u svom ži­vo­tu po­či­nio neke po­gre­ške, kao i sva­ki čo­vjek. Ali važ­no je da pos­to­ji me­đu­sob­no po­što­va­nje. Zna­lo se do­go­di­ti da s ne­ki­ma vi­še ne raz­go­va­ram, da se po­sva­đam. Ali uvi­jek sam po­šti­vao nji­hov pri­vat­ni ži­vot.

Za­hval­ni ste Bayer­nu što je kao klub uvi­jek sta­jao iza vas?

– Me­ni je po­moć klu­ba uvi­jek bi­la važ­na. Na­rav­no da me Bayern i pri­vat­no po­dr­ža­vao, ali po­seb­no mi je u pam­će­nju os­ta­la jed­na si­tu­aci­ja u ko­joj sam bio bes­po­mo­ćan i pot­pu­no ovi­san o klu­bu. U ožuj­ku 2015. imao sam pro­ble­ma sa skoč­nim zglo­bom. Ni­smo toč­no zna­li što je, ni­ti ko­li­ko će du­go to tra­ja­ti. Pr­vo sam mis­lio da će mi tre­ba­ti dva–tri tjed­na za opo­ra­vak – a na kra­ju je trajalo osam mjeseci! Bi­lo je to lo­še raz­dob­lje, po­miš­ljao sam i na kraj ka­ri­je­re. Čes­to sam bio kod li­ječ­ni­ka, stal­no išao na mag­net­ske re­zo­nan­ce, go­to­vo sam po­lu­dio.

Ra­ni­je ste u ži­vo­tu ima­li druk­či­jih bri­ga. U Tur­skoj ste pri­je pre­la­ska u Mar­se­il­le du­go ima­li nov­ča­nih pro­ble­ma...

– Wa­hi­ba i ja je­dva smo iz­la­zi­li na kraj s nov­cem. Pri­je dolaska u Metz s 21 go­di­nom ni­sam imao go­to­vo ni­šta! U Met­zu mi se ži­vot po­pra­vio: imao sam mje­seč­no vi­še nov­ca na ras­po­la­ga­nju – i ko­nač­no sam se sa su­pru­gom mo­gao pre­se­li­ti u ljep­ši stan, mo­gao sam po­di­ći kre­dit za na­mje­štaj. Za me­ne je ta­da po­čeo no­vi ži­vot.

Ka­ko je bi­lo pri­je?

– Imao sam pu­no ma­nje, ni­sam imao ugo­vor, go­to­vo ni­šta. Dok sam igrao u 3. li­gi za Ales, imao sam 1800 eura mje­seč­no. Jeo sam sa­mo re­zan­ce s pr­že­nim ja­ji­ma. Ali moj men­ta­li­tet ni­je se mi­je­njao. Htio sam sa­mo svo­joj dje­ci omo­gu­ći­ti li­je­pe praznike, ku­pi­ti im su­per tenisice. Sve ono što kao kli­nac ni­sam imao.

Vje­ro­jat­no ste je­di­ni igrač Bayer­na ko­ji je imao iz­laz­nu kla­uzu­lu u ugo­vo­ru. Sad mo­že­te i o to­me go­vo­ri­ti...

– Ne sje­ćam se te kla­uzu­le, ta­ko ne­što zna sa­mo moj agent. Ali ne sje­ćam se baš do­bro ci­je­le te te­me oko tran­sfe­ra. Bi­lo je to 2009. i 2010., Bayern me ni u ko­jem slu­ča­ju ni­je htio pus­ti­ti. Zna­te li što mi je re­kao Uli Ho­eneß? “Bar­ce­lo­na ima Me­ssi­ja. Re­al ima Ro­nal­da. A mi imamo te­be.”

Ko­li­ko ste ta­da bi­li bli­zu tran­sfe­ru?

– To je bi­lo lu­do! Htje­lo me do­ves­ti se­dam vr­hun­skih klu­bo­va. Ju­ven­tus, In­ter, Mi­lan, Chel­sea, Re­al, Bar­ce­lo­na i Man­c­hes­ter Uni­ted – svi su pos­la­li upi­te. Pu­no mi se to­ga mo­ta­lo po gla­vi, ni­je to bi­lo la­ko raz­dob­lje.

Ka­žu da je Chel­sea 2009. po­nu­dio čak 80 mi­li­ju­na – plus José Bo­sin­gwa ko­ji je u to vri­je­me bio por­tu­gal­ski re­pre­zen­ta­ti­vac. Je li to bi­la naj­pri­mam­lji­vi­ja po­nu­da?

– To je bi­lo bli­zu re­ali­za­ci­je, jed­na­ko kao i s Re­alom is­te go­di­ne. Re­al je htio pla­ti­ti 65,7 mi­li­ju­na eura od­šte­te. Dvo­jio sam os­ta­ti ili oti­ći. Ali, s od­ma­kom mo­ram sa­svim jas­no re­ći: os­ta­nak u Bayer­nu bi­la je jed­na od naj­bo­ljih od­lu­ka u mom ži­vo­tu. Ono što je us­li­je­di­lo ni­sam si mo­gao bo­lje na­cr­ta­ti. Mo­ram još jed­nom sto­ga re­ći hva­la Uli­ju Ho­eneßu i mom me­na­dže­ru Ala­inu Mi­gli­ac­ci­ju, sve je bi­lo sa­vr­še­no.

Ka­ko da­nas gle­da­te na od­nos s tre­ne­rom Van Ga­alom?

– Tre­nin­zi s njim bi­li su naj­bo­lji ko­je sam imao u ži­vo­tu. Ali Van Ga­al je, za me­ne, kao čo­vjek bio iz­u­zet­no te­žak.

Tko vam je bio naj­bo­lji su­igrač u Bayer­nu?

– Dvi­je go­di­ne igrao sam na is­toj stra­ni s Phi­lip­pom Lah­mom i to je bi­lo iz­van­red­no, uži­tak. Na pa­met mi pa­da i Zé Ro­ber­to: bio je ma­lo sta­ri­ji, ali ta­ko do­bar.

Ko­ja vam je bi­la naj­bo­lja, a ko­ja naj­lo­ši­ja lu­do­ri­ja ko­ju ste iz­ve­li?

– Jed­nom sam na­šem biv­šem kon­di­cij­skom tre­ne­ru Zvonku Komesu u tjesteninu usuo ci­je­lu žlicu papra dok ni­je gle­dao. Od to­li­ke lju­ti­ne iz­gu­bio je osje­ćaj u us­ti­ma pa je po­pio vo­de – ali on­da je bi­lo još go­re! Zvonku je gla­va po­cr­ve­nje­la, pre­pao sam se da će­mo mo­ra­ti zva­ti li­ječ­ni­ka. Ni­sam se usudio pos­li­je to­ga mu re­ći da sam to bio ja, ha­ha­ha!

A u Du­ba­iju ste 2009. sje­li za uprav­ljač mom­čad­skog auto­bu­sa i iz­a­zva­li ne­sre­ću!

– Ušao sam u auto­bus, a vo­za­ča ni­je bi­lo za uprav­lja­čem. Da, za­is­ta sam to na­pra­vio. Naš fi­zi­ote­ra­pe­ut Ger­ry Hof­f­mann i re­ha­bi­li­ta­cij­ski tre­ner Tho­mas Wil­hel­mi rek­li su mi da su se ja­ko pre­pa­li. Mark van Bom­mel pla­kao je od smi­je­ha. Ni­sam mis­lio da je ta­ko te­ško vo­zi­ti bus.

Je­dan od po­s­ljed­njih po­go­da­ka pro­tiv Han­no­ve­ra je­dva da ste sla­vi­li. Za­što?

– Is­to mi je i su­pru­ga rek­la. Pro­blem je ta­da bio taj što sam za­pra­vo pri­mi­je­tio da je usko­ro sve go­to­vo. Da na­vi­ja­či na sta­di­onu u Mün­c­he­nu usko­ro vi­še ne­će sla­vi­ti sa mnom. Htio sam sla­vi­ti, ali me bo­lje­lo. Ni­sam htio ni go­vo­ri­ti pos­li­je utak­mi­ce jer mi je fa­li­lo pra­vih ri­je­či.

Ka­kav je bio raz­go­vor sa še­fo­vi­ma kad ste se odlučili da je do­šao kraj?

– Raz­go­vor se do­go­dio ne­ko­li­ko da­na pri­je te utak­mi­ce s Han­no­ve­rom. Bio je to ljud­ski raz­go­vor ko­ji ni­ko­me ni­je la­ko pao. Ali mo­ram pri­hva­ti­ti tu od­lu­ku, po­šti­va­ti je, sve ono što smo klub i ja za­jed­no pos­ti­gli. Uli Ho­eneß re­kao mi je: “Do­šao si 2007. kad ni­smo ni igra­li Li­gu pr­va­ka. Klub je ras­tao za­jed­no s to­bom.” Ali pri­mi­je­tio sam da je i Ho­eneßu i Karl-He­in­zu Rum­me­nig­geu te­ško pa­lo pro­na­ći pra­ve ri­je­či.

Jes­te li za­vid­ni po­ne­kad Cla­udi­ju Pi­zar­ru ko­ji s 40 go­di­na još igra u Bun­des­li­gi?

– Za­vi­dan? Uop­će ne. To je su­per, ču­do. Ve­se­lim se zbog Cla­udi­ja, on je su­per tip. Že­lim mu da i da­lje nas­ta­vi ta­ko.

Na kra­ju se­zo­ne ras­ta­je­te se i od Rob­be­na. U me­đu­vre­me­nu ste se po­mi­ri­li, no 2012. ste se u po­lu­fi­na­lu LP-a pro­tiv Re­ala po­sva­đa­li, a u svla­či­oni­ci ste ga i udarili. Je li vas bi­lo strah da vas ne iz­ba­ce iz klu­ba?

– Ni­je to bi­la tuč­nja­va u svla­či­oni­ci, ne­go po­s­lje­di­ca ras­pra­ve, žes­to­ko sam re­agi­rao. Bi­lo je emo­ti­van po­lu­fi­na­le. Ali ni­sam mis­lio da ću zbog to­ga od­le­tje­ti. Ne­ko­li­ko da­na pos­li­je raz­go­va­ra­li smo o to­me i ra­zjas­ni­li sve. Da­nas bi­smo se na tu te­mu čak i za­jed­no smi­ja­li.

Na što mis­li­te kad ba­ci­te po­gled una­trag na eru “Rob­bery” u Bayer­nu?

– Na put ko­ji smo za­jed­no proš­li. Ni­je uvi­jek bi­lo la­ko, ali na kra­ju je bi­lo ja­ko us­pješ­no. Pos­ta­li smo pra­vi pri­ja­te­lji ko­ji su s Bayer­nom osvo­ji­li sve što se mo­že osvo­ji­ti. Proš­li smo za­jed­no pre­div­nu pri­ču. I zbog to­ga sam straš­no

• za­hva­lan.

ZVONKU KOMESU U TJESTENINU SAM USUO ŽLICU PAPRA DOK NI­JE GLE­DAO, NI­SAM SE USUDIO RE­ĆI DA SAM TO JA NA­PRA­VIO

OPROŠTAJ Frank Ribery od Bayer­na i nje­go­vih na­vi­ja­ča opros­tio se osva­ja­njem još jed­nog nas­lo­va pr­va­ka

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.