Z. Pa­mić: Sa­mo ne­ka se spri­je­če tra­ge­di­je kao što je bi­la Ale­no­va

Hr­vat­ska pr­va u svi­je­tu, u bol­ni­ci Sve­ta Ka­ta­ri­na, uvo­di di­jag­nos­tič­ku me­to­du u svr­hu pre­ven­ci­je iz­ne­nad­ne sr­ča­ne smr­ti u spor­ta­ša

Vecernji list - Hrvatska - - Sport - Tomislav Da­so­vić

Ka­pe­tan Fi­oren­ti­ne umro je 4. ožuj­ka 2018., i to u snu, a ob­duk­ci­ja je po­ka­za­la da mu je sr­ce us­po­ri­lo s ra­dom, a po­tom sta­lo sa­mo od se­be

Brat Osi­je­ko­va no­go­me­ta­ša Ga­bri­je­la Bo­ba­na, ta­da no­go­me­taš Mar­so­ni­je, pre­mi­nuo je od zas­to­ja sr­ca u ožuj­ku 2018.

Bivši no­go­me­taš Ri­je­ke, Kar­lov­ca... pre­mi­nuo je od sr­ča­nog uda­ra za vri­je­me utak­mi­ce na ma­lo­no­go­met­nom tur­ni­ru

Hr­vat­ska pr­va u svi­je­tu uvo­di spe­ci­jal­nu di­jag­nos­tič­ku me­to­du u svr­hu pre­ven­ci­je iz­ne­nad­ne sr­ča­ne smr­ti u spor­ta­ša. Taj po­kus­ni pro­jekt pred­stav­ljen je ju­čer u Ku­ći no­go­me­ta, uz na­zoč­nost pred­sjed­ni­ka HNS-a Da­vo­ra Šu­ke­ra, pred­sjed­ni­ka Zdrav­s­tve­ne ko­mi­si­je HNS-a dr. Dra­ga­na Pri­mor­ca i poz­na­tog nje­mač­kog kar­di­olo­ga dr. Jo­han­ne­sa Brac­h­ma­na iz kli­ni­ke u Co­bur­gu.

Ci­lja­na sku­pi­na u pro­jek­tu ko­ji je bri­ljant­no pred­sta­vio dr. Pri­mo­rac spor­ta­ši su iz ri­zič­nih sku­pi­na, me­đu ko­ji­ma su spor­ta­ši s osob­nom ili obi­telj­skom anam­ne­zom kar­di­ova­sku­lar­nih obo­lje­nja, spor­ta­ši sa spe­ci­fič­nim kar­di­ova­sku­lar­nim na­la­zom na­kon kli­nič­kog pre­gle­da, spor­ta­ši s ra­ni­jim epi­zo­da­ma sla­bos­ti ili pre­tje­ra­nog umo­ra ko­ji ni­je u skla­du s na­po­rom, spor­ta­ši s ne­ra­zjaš­nje­nim gu­bit­kom svi­jes­ti i bo­lo­vi­ma u pr­si­ma pri na­po­ru...

Opas­nost od ‘ti­hih’ bo­les­ti

Hr­vat­ski no­go­met­ni sa­vez sto­ga je pos­lao do­pis svim klu­bo­vi­ma Pr­ve, Dru­ge i Tre­će no­go­met­ne li­ge (mu­škar­ci i že­ne) ka­ko bi igra­či iz na­ve­de­nih ri­zič­nih sku­pi­na, bez ob­zi­ra na dob, bi­li pra­vo­dob­no po­zva­ni na pre­gled te ka­ko bi se kod njih na­pra­vio cje­lo­vi­ti kar­di­olo­ški pre­gled uklju­ču­ju­ći i 12-ka­nal­ni elek­tro­kar­di­ogram, a ako pos­to­ji sum­nja na bo­lest sr­ca, i ul­tra­zvuk sr­ca, er­go­me­tri­ja te 24-sat­ni hol­ter.

Na­kon to­ga, kod se­lek­ti­ra­nih spor­ta­ša će se do­dat­no ana­li­zi­ra­ti 292 ge­na za­jed­no s pri­pa­da­ju­ćim mu­ta­ci­ja­ma ko­ji se u me­di­cin­skoj li­te­ra­tu­ri po­ve­zu­ju sa sta­nji­ma ko­ja mo­gu do­ves­ti do iz­ne­nad­ne sr­ča­ne smr­ti spor­ta­ša. U na­ve­de­na sta­nja iz­me­đu os­ta­log ubra­ja­ju se i raz­ni po­re­me­ća­ji elek­trič­ne ak­tiv­nos­ti sr­ca, me­đu ko­ji­ma zna­čaj­no mjesto za­uzi­ma­ju na­s­ljed­ni po­re­me­ća­ji ion­skih ka­na­la sr­ca ili strukturne pro­mje­ne sr­ca, po­put kar­di­omi­opa­ti­je.

Kad je ri­ječ o kar­di­omi­opa­ti­ja­ma, na ža­lost iz­ne­nad­na sr­ča­na smrt se čes­to do­ga­đa pri­je po­ja­ve bi­lo kak­vih pret­hod­nih simp­to­ma i sva­ki di­jag­nos­tič­ki po­da­tak ko­ji mo­že sma­nji­ti učes­ta­lost ovak­vih sta­nja je dra­go­cjen, ka­že dr. Pri­mo­rac.

Sis­te­mat­ski pre­gle­di spor­ta­ša ko­ji uklju­ču­ju kom­plet­nu kar­di­olo­šku obra­du (elek­tro­kar­di­ogram, er­go­me­tri­ju, ul­tra­zvuk sr­ca, hol­ter EKG), zna­čaj­no po­ve­ća­va­ju osjet­lji­vost pre­ven­tiv­nog pre­gle­da. Iz tog raz­lo­ga dvi­je naj­u­tje­caj­ni­je svjet­ske kar­di­olo­ške or­ga­ni­za­ci­je, Ame­ri­can He­art Asso­ci­ta­ti­on i Eu­ro­pe­an So­ci­ety of Car­di­ology, snaž­no po­dr­ža­va­ju uvo­đe­nje pre­ven­tiv­nih pre­gle­da spor­ta­ša kao stra­te­gi­je za ra­no ot­kri­va­nje “ti­hih” sr­ča­nih bo­les­ti.

Ci­lja­ni ge­ne­tič­ki tes­to­vi

Iz­nim­no in­ten­ziv­na tje­les­na ak­tiv­nost mo­že pri­vre­me­no po­ve­ća­ti ri­zik od iz­ne­nad­ne sr­ča­ne smr­ti u pre­dis­po­ni­ra­nih spor­ta­ša. Me­di­cin­ska li­te­ra­tu­ra na­vo­di da zbog po­ve­ća­nih tje­les­nih ak­tiv­nos­ti spor­ta­ši ima­ju 2,8 pu­ta ve­ći ri­zik od iz­ne­nad­ne sr­ča­ne smr­ti u us­po­red­bi s po­pu­la­ci­jom ko­ja ne prak­ti­ci­ra sport­ske ak­tiv­nos­ti. Po­seb­no je zna­čaj­no da do ova­ko dra­ma­tič­nog sta­nja mo­gu do­ves­ti bo­les­ti ko­je ima­ju ge­net­sku pod­lo­gu.

Zbog to­ga, me­di­cin­ska stru­ka osim uvo­đe­nja de­talj­nih kli­nič­kih pre­gle­da spor­ta­ša, od­ne­dav­no pre­po­ru­ču­je i uvo­đe­nje ci­lja­nih ge­ne­tič­kih tes­to­va, za­to što mo­gu pra­vo­dob­no kod po­je­din­ca uka­za­ti na pos­to­je­ću ge­net­sku pre­dis­po­zi­ci­ju.

Me­đu pr­vi­ma ko­ji će bi­ti pod­vrg­nut no­voj di­jag­nos­tič­koj me­to­di pre­gle­da sr­ca je 28-go­diš­nji Zvon­ko Pa­mić, bivši igrač Di­na­ma i brat pre­mi­nu­lo­ga no­go­me­ta­ša Ale­na Pa­mi­ća.

- Dra­go mi je da se ne­što po­kre­nu­lo oko pre­ven­ci­je sr­ča­ne smr­ti spor­ta­ša. Na ža­lost, svi zna­ju za mo­ga bra­ta i dru­ge ko­le­ge-spor­ta­še ko­ji su iz­ne­nad­no pre­mi­nu­li. Mo­gu se sa­mo za­hva­li­ti dr. Pri­mor­cu i HNS-u da se ne­što po­kre­će i na­dam se da će to po­mo­ći da bu­de što ma­nje tak­vih tra­ge­di­ja - ka­zao nam je Pa­mić.

Jes­te li na­kon bra­to­ve smr­ti bi­li pod­vrg­nu­ti pre­tra­ga­ma sr­ca?

- Išao sam na nor­mal­ne, sport­ske pre­tra­ge i, hva­la Bo­gu, zdrav

• sam - do­dao je Zvon­ko.

DAVIDE ASTORI

BRUNO BOBAN

ALEN PA­MIĆ

DR. DRAGAN PRI­MO­RAC Pred­sjed­nik Zdrav­s­tve­ne ko­mi­si­je HNS-a pre­zen­ti­rao je u Ku­ći no­go­me­ta ovaj re­vo­lu­ci­onar­ni pro­jekt na po­lju sport­ske me­di­ci­ne

ZVON­KO PA­MIĆ Brat pre­mi­nu­lo­ga no­go­me­ta­ša Ale­na bit će me­đu pr­vi­ma pod­vrg­nut no­voj di­jag­nos­tič­koj me­to­di pre­gle­da sr­ca

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.