Par­ker: Uvi­jek ću se ra­do sje­ća­ti Za­dra i pr­ve me­da­lje

Od­la­zak ve­li­ka­na Naj­ve­ći fran­cu­ski ko­šar­kaš svih vre­me­na na­kon 18 NBA se­zo­na i če­ti­ri nas­lo­va pr­va­ka za­vr­ša­va igrač­ku ka­ri­je­ru

Vecernji list - Hrvatska - - Sport - Dra­žen Braj­dić

Po­put Pla­vog An­đe­la, sim­bo­la nje­mač­ke ko­šar­ke Dir­ka Nowit­zkog, od lop­ta­nja iz­me­đu obru­ča opros­tio se i naj­ve­ći igrač u po­vi­jes­ti fran­cu­ske ko­šar­ke. Tony Par­ker, svo­je­dob­no naj­o­kret­ni­ji bek u NBA li­gi, ta­ko­đer je do­šao do toč­ke na­kon ko­je vi­še ne­ma smis­la ras­pro­da­va­ti ugled.

- Ako ne mo­gu vi­še bi­ti Tony Par­ker, ako se ne mo­gu bo­ri­ti za nas­lov, on­da ko­šar­ku vi­še ne­ću igra­ti.

Ta­ko je objas­nio svo­ju od­lu­ku na­kon 17 go­di­na pro­ve­de­nih u San An­to­ni­ju i jed­ne u Char­lot­ti.

Za raz­li­ku od Nowit­zkog (213 cm) i Pa­ua Ga­so­la (213 cm), europ­skog ve­li­ka­na ko­ji je slje­de­ći na re­du u če­ka­oni­ci za umi­rov­lje­nje, Par­ke­ra maj­ka pri­ro­da ni­je na­gra­di­la tak­vim pre­dis­po­zi­ci­ja­ma već sa, da­nas već pro­sječ­nih, 188 cm, ali mu je da­la br­zi­nu kre­ta­nja i spo­sob­nost br­ze men­tal­ne re­ak­ci­je. I to je Par­ke­ra i uči­ni­lo jed­nim od bo­ljih NBA ra­zi­gra­va­ča svo­ga vre­me­na u ko­jem je taj sim­pa­tič­ni Fran­cuz osvo­jio če­ti­ri nas­lo­va NBA pr­va­ka (2003., 2005., 2007. i 2014.).

Na­kon To­ni­ja Ku­ko­ča, fran­cu­ski Tony pos­tao je pr­vi Eu­rop­lja­nin ko­ji je imao zna­čaj­nu ulo­gu u osva­ja­nju nas­lo­va NBA pr­va­ka i pr­vi ne­ame­rič­ki ko­šar­kaš ko­ji je iz­a­bran za naj­bo­ljeg igra­ča NBA fi­na­la (2007.).

Po­po­vi­ća znam od 16. go­di­ne

Po­put Nowit­zkog i Pa­ua Ga­so­la, i Par­ker je bio vr­lo sta­lo­žen ko­šar­ka­ški su­per­star, sjaj­na osob­nost. Ka­da smo ga za vri­je­me Eu­ro­ba­ske­ta 2015. za­us­ta­vi­li u miks-zo­ni, obra­tio nam se sa “How are you, my fri­end”. Da­ka­ko, ni­smo mi ni­kak­vi pri­ja­te­lji, vje­ro­jat­no nam je za­pam­tio sa­mo li­ce iz ne­kih dru­gih pri­li­ka, ali je ta­kav čo­vjek da dru­go­me vo­li da­ti na zna­ča­ju.

U tim po­vre­me­nim raz­go­vo­ri­ma, naj­češ­će na NBA All-Star We­eken­di­ma, Par­ker je uvi­jek sa za­do­volj­stvom iz­no­sio svo­ja sjećanja na svo­ju pr­vu me­da­lju osvo­je­nu u Za­dru 2000. go­di­ne. U ti­jes­noj fi­nal­noj po­bje­di, iz­bo­re­noj u pro­du­žet­ku nad Hr­vat­skom (65:64), za ko­ju su ta­da igra­li Marko Po­po­vić (17 ko­še­va) i Zo­ran Pla­ni­nić (23 ko­ša), Tony Par­ker bio je naj­bo­lji stri­je­lac svo­je mom­ča­di (17 ko­še­va).

- Ka­ko se ne bih sje­ćao svo­je pr­ve me­da­lje, tim vi­še što je osvo­je­na u ta­ko li­je­pom gra­du. Bio je to i moj pr­vi MVP tro­fej pa mi je i je­dan od naj­dra­žih. Ta sjećanja su ne­vje­ro­jat­na, za­uvi­jek u mo­jem sr­cu. Mar­ka Po­po­vi­ća znam od 16. go­di­ne. Ka­da igra­te ta­ko du­go je­dan pro­tiv dru­go­ga, pos­ta­ne­te pri­ja­te­lji.

Ta sjećanja po­tak­nu­la su ga de­set go­di­na kas­ni­je da dio od­mo­ra pro­ve­de na Jadranu, za­jed­no sa svo­jom ta­daš­njom su­pru­gom, ame­rič­kom glu­mi­com Evom Lon­go­ri­jom. O to­me je pri­je šest go­di­na ova­ko go­vo­rio:

- Zna­ju­ći ko­li­ko mi je bi­lo do­bro u Za­dru te 2000., ni­sam od­bio ide­ju da dio od­mo­ra pro­ve­dem na va­šem mo­ru. Do­is­ta je bi­lo do­bro i po­zi­va na još.

Sa­da će, kao sport­ski umi­rov­lje­nik, mo­ći lak­še or­ga­ni­zi­ra­ti lje­ta sa su­pru­gom i dvo­ji­com si­no­va. A uz fran­cu­sku no­vi­nar­ku Axel­le, da­nas gos­po­đu Par­ker, Tony je oči­to pri­mi­rio svoj avan­tu­ris­tič­ki duh ka­da su da­me u pi­ta­nju ko­ji ga je sta­jao pr­vog bra­ka, o če­mu je svo­je­dob­no za Pa­ris Mat­ch ka­zao:

- Evu sam upoz­nao s 22 go­di­ne, s 25 smo se ože­ni­li, a 28 sam imao ka­da smo se ras­ta­li. Bi­la je to pogreška. Raz­dvo­jen ži­vot uči­nio je svo­je. Ona u Los An­ge­le­su zbog svo­ga glu­mač­kog po­zi­va, a ja u San An­to­ni­ju i čes­to na pu­tu.

Sni­mio je rap-al­bum

Ina­če, ma­lo je lje­ta u ko­ji­ma je Par­ker bio slo­bo­dan. Svih tih go­di­na nje­go­ve igrač­ke mo­ći, u re­pre­zen­ta­ci­ji Fran­cu­ske ni­je ga bi­lo sa­mo na dva svjet­ska pr­vens­tva (2006. i 2010.), no za­to je igrao na čak osam europ­skih pr­vens­ta­va i pri to­me osvo­jio jedno zla­to (2013.), jedno sre­bro (2011.) te dvi­je bron­ce (2005. i 2015.).

Tony Par­ker ro­đen je u Bel­gi­ji (1982.), od oca Tonyja, ame­rič­kog ko­šar­ka­ša, i maj­ke Pa­me­le, ina­če ni­zo­zem­ske ma­ne­ken­ke. Brat od maj­či­ne maj­ke Hen­ri Jan Wi­ene­se bio je olim­pij­ski po­bjed­nik u ves­la­nju, 1968. osvo­jio je zla­to u ski­fu. Je­di­no za Ni­zo­zem­sku u toj dis­ci­pli­ni.

Ina­če, na­kon što je 2009. ku­pio 20 pos­to di­oni­ca tog fran­cu­skog klu­ba, Par­ker jer 2014. pos­tao ve­ćin­ski vlas­nik Asve­la, no­vog euro­li­ga­ša pri­dru­že­nog elit­nim europ­skim klu­bo­vi­ma u pro­ši­re­nju Eu­ro­li­ge sa 16 na 18 klu­bo­va. Ina­če, za taj klub, i to vr­lo do­bro, igra hr­vat­ski cen­tar Mi­ro Bi­lan ko­jem je Par­ker, za­pra­vo, pos­lo­da­vac.

Imat će Tony sa­da vi­še vre­me­na i za sni­ma­nje rap-glaz­be što je već i či­nio iz­dav­ši je­dan al­bum (“TP”) i dva sin­gla. Svo­je­dob­no je ka­zao da je umi­rov­lje­ni glaz­be­nik, no ka­ko je sa­da umi­rov­lje­ni spor­taš, mo­gla bi mu glaz­ba bi­ti

• po­no­vo glav­na “za­ni­ma­ci­ja”.

ZBOG LIJEPIH SJEĆANJA NA ZA­DAR 2000., JED­NE GO­DI­NE SAM I LJETOVAO NA JADRANU

VI­ŠES­TRU­KI NBA PRVAK U ma­ji­ci Spur­sa Par­ker je osvo­jio če­ti­ri pr­ste­na (2003., 2005., 2007. i 2014.)

TONY PAR­KER s no­vi­na­rom Ve­čer­njeg lis­ta Dra­že­nom Braj­di­ćem ti­je­kom jed­nog od in­ter­v­jua

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.