21. sto­lje­će do­ni­je­lo pro­cvat us­luž­ne eko­no­mi­je i vi­še pri­li­ka za zapošljava­nje že­na

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Lju­bi­ca Ga­ta­rić

Tri od če­ti­ri pos­to­je­ća rad­na mjes­ta u Eu­rop­skoj uni­ji na­la­ze se u sek­to­ru us­lu­ga. Pre­la­zak na us­luž­nu eko­no­mi­ju du­go­roč­ni je trend ko­ji se pri­mje­ću­je od dru­ge po­lo­vi­ce 20. sto­lje­ća, a do­dat­no je iz­ra­žen po­s­ljed­njih osam­na­est go­di­na. U 2018. go­di­ni za­pos­le­nost u us­lu­ga­ma či­ni­la je 74% ukup­ne za­pos­le­nos­ti u EU u us­po­red­bi sa 66% u 2000., dok se za­pos­le­nost u in­dus­tri­ji u tom raz­dob­lju sma­nji­la s 26% na 22%, a po­ljo­pri­vre­da pre­po­lo­vi­la s 8% na 4%, na­vo­di Eu­ros­tat u pre­gle­du zbi­va­nja na eu­rop­skom tr­ži­štu ra­da.

Us­lu­ge do­da­ju 70%

Što se ti­če do­da­ne vri­jed­nos­ti i BDP-a s pro­izvod­ne stra­ne, us­lu­ge su la­ni os­tva­ri­le 73% ukup­ne do­da­ne vri­jed­nos­ti, in­dus­tri­ja 25%, a po­ljo­pri­vre­da je pa­la na sa­mo 2%. Hr­vat­ska sli­je­di eu­rop­ske tren­do­ve, pa se ta­ko kod nas tre­nu­tač­no dva od tri rad­na mjes­ta smje­šta­ju u us­luž­nu eko­no­mi­ju dok je na pri­je­la­zu sto­lje­ća u us­lu­ga­ma ra­di­lo 54 od 100 za­pos­le­nih. Us­lu­ge u Hr­vat­skoj da­nas os­tva­ru­ju 70 pos­to do­da­ne vri­jed­nos­ti (2000. go­di­ne 64%) pre­ma pro­izvod­noj me­to­di, in­dus­tri­ja če­t­vr­ti­nu kao i u EU, a po­ljo­pri­vre­da je od po­čet­ka sto­lje­ća pa­la sa 6 na 3,6 pos­to. – Dva su raz­lo­ga što ras­te zna­čaj us­lu­ga. Je­dan je jer smo tu­ris­tič­ka zemlja, a dru­gi što cje­lo­ku­pan ra­zvoj, obra­zov­ni pro­ce­si i ja­ča­nje di­gi­tal­nih us­lu­ga idu pre­ma ra­zvo­ju us­luž­nog sek­to­ra – ko­men­ti­ra Ma­ri­na Tka­lec, ana­li­ti­čar­ka Eko­nom­skog ins­ti­tu­ta. Me­đu čla­ni­ca­ma EU, udio za­pos­le­nos­ti u po­ljo­pri­vre­di u 2018. bio je naj­ve­ći u Ru­munj­skoj (23% ukup­ne za­pos­le­nos­ti), Bu­gar­skoj (18%), Grč­koj (11%) i Polj­skoj (10%). Hr­vat­ska po­ljo­pri­vre­da na se­be ve­že 7 pos­to za­pos­le­nih, upo­la ma­nje ne­go što je ve­za­la na početku sto­lje­ća. Če­ška (37%), Slo­vač­ka (32%) i Polj­ska (31%) Hr­vat­ska je re­kor­der po vi­so­kom udje­lu pri­vre­me­no za­pos­le­nih radnika ko­ji ti­je­kom tu­ris­tič­ke se­zo­ne do­se­že 25 pos­to

europ­ski su li­de­ri po udje­lu za­pos­le­nih u in­dus­tri­ji, a snaž­na in­dus­trij­ska no­ta omo­gu­ći­la je i br­zi rast nji­ho­vih eko­no­mi­ja. Ru­munj­ska i Slo­ve­ni­ja ta­ko­đer su iz­nad pro­sje­ka s 30 in­dus­trij­skih radnika na sva­kih 100 za­pos­le­nih, dok je u Hr­vat­skoj taj udio pao s 31 iz 2000. go­di­ne na da­naš­njih 26 pos­to. Us­luž­ne ak­tiv­nos­ti či­ni­le su 80 pos­to pa i vi­še ukup­ne za­pos­le­nos­ti u Nizozemsko­j, Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji, Bel­gi­ji, Mal­ti, Fran­cu­skoj, Luk­sem­bur­gu i Dan­skoj. Po­s­ljed­nja dva de­set­lje­ća europ­sko je tr­ži­šte ra­da bi­lo u zna­ku že­na, či­ja se sto­pa za­pos­le­nos­ti po­ve­ća­la s 58% na 67%, dok je kod mu­ška­ra­ca doš­lo do nez­nat­nog po­ma­ka. U 2018. naj­vi­ša sto­pa za­pos­le­nos­ti že­na pro­na­đe­na je u

Šved­skoj (80%), Li­tvi (77%), Nje­mač­koj i Es­to­ni­ji (obje 76%). Za­pos­le­nost že­na u Hr­vat­skoj je na sa­mo 60%, a mu­ška­ra­ca 70 pos­to. Naj­vi­še mu­ških ra­di u u Če­škoj (87%), Mal­ti (86%) i Šved­skoj (85%). Hr­vat­ska je re­kor­der po vi­so­kom udje­lu pri­vre­me­no za­pos­le­nih radnika ko­ji ti­je­kom ljet­nih mje­se­ci, zbog tu­ris­tič­ke se­zo­ne, do­se­že 25%.

Bo­ga­ti­ji rade kra­će

Eu­ros­tat na­vo­di da je dru­ga važ­na pro­mje­na rad­nih uvje­ta na pri­je­la­zu sto­lje­ća ja­ča­nje ra­da s nepunim radnim vre­me­nom. U EU se udio onih ko­ji rade skra­će­no rad­no vri­je­me po­ve­ćao s 15% u 2002. na 19% u 2018. Za­pos­le­nost na ne­pu­no rad­no vri­je­me u 2018. bi­la je mno­go češ­ća me­đu že­na­ma (31%) ne­go me­đu mu­škar­ci­ma (8%). Naj­vi­še radnika ko­ji su za­pos­le­ni na ne­pu­no rad­no vri­je­me na­la­zi se u Nizozemsko­j (47%), Aus­tri­ji (28%), Nje­mač­koj (27%), Bel­gi­ji (24%) i V. Bri­ta­ni­ji (23%).), a naj­ma­nje u Bu­gar­skoj (2%), Ma­đar­skoj (4%) te Hr­vat­skoj

• i Slo­vač­koj (oba 5%).

VAŽ­NA PRO­MJE­NA JE I JA­ČA­NJE RA­DA S NEPUNIM RADNIM VRE­ME­NOM, U NIZOZEMSKO­J TA­KO RA­DI 47% RADNIKA

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.