Po­treb­no je sre­za­ti jav­nu upra­vu, a oni­ma ko­ji rade po­ve­ća­ti pla­će!

Gor­da­na De­ra­nja, pred­sjed­ni­ca Hr­vat­ske udru­ge pos­lo­da­va­ca, u in­ter­v­juu za Ve­čer­nji list po­zi­va Vla­du da ras­te­re­ti gos­po­dar­stvo ka­ko bi rast ubr­zao na vi­še od če­ti­ri pos­to

Vecernji list - Hrvatska - - Biznis - Ma­ri­na Šu­njer­ga

Hr­vat­ska udru­ga pos­lo­da­va­ca go­di­na­ma upo­zo­ra­va da bez re­for­mi ne­ma ubr­za­nja ras­ta eko­no­mi­je, a sa­da ape­li­ra­ju da se od re­for­mi ne odus­ta­je zbog sko­raš­njih iz­bo­ra. Pred­sjed­ni­ca udru­ge ko­ja okup­lja ve­lik dio gos­po­dar­stve­ni­ka, Gor­da­na De­ra­nja nu­di Vla­di jed­nos­tav­na i kon­kret­na rje­še­nja te ih po­zi­va da se “os­ta­ve obe­ća­nja i pri­me pos­la”.

U pr­vom smo kvar­ta­lu pos­ti­gli rast BDP-a od 3,9 pos­to na jav­nim inves­ti­ci­ja­ma i po­troš­nji gra­đa­na. Mo­že li se ta ra­zi­na ras­ta odr­ža­ti kroz ci­je­lu go­di­nu?

Ja­če is­ko­ri­šta­va­nje EU fon­do­va te po­rez­na re­for­ma ko­ja je ras­te­re­ti­la nas po­du­zet­ni­ke i gra­đa­ne, da­la je re­zul­ta­te. Za­do­volj­ni smo s ras­tom, ali nas bri­ne či­nje­ni­ca da po kon­ku­rent­nos­ti za­os­ta­je­mo što se vi­di iz HUP Sko­ra. Ka­da bi dr­ža­va tro­ši­la ma­nje te se uk­lo­ni­le ba­ri­je­re za pos­lo­va­nje i inves­ti­ci­je i sma­nji­la op­te­re­će­nost gos­po­dar­stva ima­li bi rast BDP-a ve­ći od 4 pos­to.

Iz­ra­ču­na­li ste da bi i 10 mi­li­jar­di ku­na ras­te­re­će­nja bi­lo do­volj­no da se po­kre­nu inves­ti­ci­je i u pri­vat­nom sek­to­ru...

Uz to­li­ko ras­te­re­će­nje vratili bi­smo se na ra­zi­ne iz 2008. ka­da je dr­ža­va funk­ci­oni­ra­la sa svim služ­ba­ma. Bi­ro­krat­ski apa­rat mo­ra se sma­nji­ti i po­ve­za­ti. Di­gi­ta­li­za­ci­ja se pred­stav­lja kao re­for­ma, ali to u 21. sto­lje­ću ni­je re­for­ma već po­sao ko­ji mo­ra­ju oba­vi­ti kao što smo i mi u pri­vat­nom sek­to­ru na­pra­vi­li. Mi u po­du­zet­niš­tvu pos­lu­je­mo sa svi­je­tom i vi­di­mo iz pr­ve ru­ke ko­li­ko su pro­ce­du­re u ve­ći­ni ze­ma­lja jed­nos­tav­ni­je, od­nos­no ko­li­ko je kod nas sve kom­pli­ci­ra­ni­je.

Tre­ba li re­za­ti broj za­pos­le­ni­ka u jav­nom sek­to­ru i ta­ko ras­te­re­ti­ti gos­po­dar­stvo?

Sva­koj dr­ža­vi tre­ba jav­na upra­va, ali ona se mo­ra sves­ti na op­ti­ma­lan broj ljudi. Si­gur­na sam da dr­ža­vi za odre­đe­na po­dru­čja ne­dos­ta­ju struč­nja­ci, ali smo ne­dav­no na te­le­vi­zi­ji gle­da­li čo­vje­ka ko­ji je do­la­zio i od­la­zio s pos­la, ni­je ra­dio po svo­jem svje­do­če­nju ni­šta, a ni­je mo­gao do­bi­ti ot­kaz. Bi­lo bi neo­z­bilj­no go­vo­ri­ti da tre­ba po­di­je­li­ti 10 ti­su­ća ot­ka­za, ali je jas­no da se sus­tav mo­ra sves­ti na ok­vi­re mo­guć­nos­ti gos­po­dar­stva. Po­sred­no ili ne­po­sred­no 60 pos­to svih za­pos­le­ni­ka u Hr­vat­skoj ovi­si o dr­ža­vi, a jav­ni sek­tor je ti­je­kom kri­ze pro­šao neo­krz­nut. Je­dan od pro­ble­ma je i či­nje­ni­ca da Za­kon o ra­du vri­je­di za pri­vat­ni je pot­pu­no os­lo­bo­di­la naj­ni­že pla­će i tu je pos­tig­nut mak­si­mum

sek­tor, dok se na dr­žav­ne služ­be­ni­ke pri­mje­nju­ju po­seb­ni pro­pi­si ko­ji te za­pos­le­ni­ke s jed­ne stra­ne šti­ti od ot­ka­za, ali im sp­rje­ča­va i na­gra­đi­va­nje, una­p­rje­đe­nja i po­zi­tiv­ne rad­ne uvje­te ko­ji bi se ogle­da­li u to­me da se pla­ća odre­đu­je po kvaliteti ra­da, a ne po­zi­ci­ji. Ljudi ko­ji vu­ku po­sao u dr­žav­nim služ­ba­ma za­to su ne­za­do­volj­ni i to s pra­vom.

Mo­že li se dio pro­ble­ma s ne­dos­tat­kom rad­ne sna­ge ri­je­ši­ti iz­mje­na­ma Za­ko­na o ra­du?

Za­kon o ra­du mo­ra bi­ti flek­si­bil­ni­ji, a ad­mi­nis­tra­ci­ja nas mo­ra bo­lje pra­ti­ti i re­agi­ra­ti na uvje­te na terenu. Za­la­že­mo se za jed­na­kost že­na, a pos­tav­lja­mo ta­ko

strik­t­ne zah­tje­ve za rad od ku­će da pos­lo­da­vac una­pri­jed odus­ta­je od te mo­guć­nos­ti. Usko­ro će­mo otvo­ri­ti i te­mu ko­ri­šte­nja bo­lo­va­nja, ali i sta­tis­ti­ke rad­nih sa­ti jer se po sa­daš­njim kri­te­ri­ji­ma pa­uza od 30 mi­nu­ta ura­ču­na­va u rad­no vri­je­me pa is­pa­da da Hr­va­ti rade naj­du­lje, ali uz ja­ko ni­sku pro­duk­tiv­nost. I sa­da vo­di­mo raz­go­vo­re s Mi­nis­tar­stvom fi­nan­ci­ja oko priz­na­va­nja pri­je­vo­za, smje­šta­ja i to­plog obro­ka kao po­rez­no priz­na­tog tro­ška. To je sa­da nuž­no jer ima­mo sve vi­še stranaca ko­ji rade na tr­ži­štu. Pri­mje­ri­ce, tvrt­ke ICT sek­to­ra, ko­je su per­ja­ni­ce na­šeg gos­po­dar­stva i stra­ho­vi­to vu­ku na­pri­jed, uva­ža­va­ju rad­nu sna­gu i bri­nu se o

SMJE­ŠTAJ ZA RAD­NI­KE TRE­TI­RA SE KAO TU­RIS­TIČ­KA DJE­LAT­NOST. TO JE PRI­MJER NELOGIČNE AD­MI­NIS­TRA­CI­JE, ILUSTRIRA DE­RA­NJA

UMJES­TO DA PRIČAMO O TO­ME HO­ĆE­MO LI RA­DI­TI DO 67. VA­LJA RA­DI­TI NA IZDVAJANJU POVLAŠTENI­H MIROVINA

HDZ obe­ća­va re­za­nje op­će sto­pe PDV-a na 24 pos­to, a SDP kao al­ter­na­ti­vu nu­di po­di­za­nje osob­nog od­bit­ka na 5000 ku­na. Što mis­li­te o to­me? Osjet­ni­ji pad PDV-a po­ve­ćao bi lik­vid­nost, ali to bi se osje­ti­lo ka­da bi se op­ća sto­pa PDV-a spus­ti­la iz­me­đu 20 i 22 pos­to. Od ovog ma­log sni­ža­va­nja ne­ma ko­ris­ti. Pu­no bi bo­lje bi­lo no­vac ko­ji dr­ža­va gu­bi us­mje­ri­ti na priz­na­va­nje to­plog obro­ka, smje­šta­ja radnika te unu­tar­njeg pri­je­vo­za kao po­rez­no priz­na­tog tro­ška. Efekt bi bio pu­no ja­či, a dr­ža­va

nji­ma pa su im sa­gra­di­li i sta­no­ve za smje­štaj. Na­ša dr­ža­va pak taj smje­štaj tre­ti­ra kao tu­ri­zam pa tvrt­ke za rad­ni­ke mo­ra­ju pla­ća­ti i bo­ra­viš­nu pris­toj­bu. Nje­mač­koj u ovom tre­nut­ku ne­dos­ta­je radnika za 200 ti­su­ća rad­nih mjes­ta, na­ma za oko 30 ti­su­ća rad­nih mjes­ta, ali mi se s nje­mač­kim pla­ća­ma ne mo­že­mo bo­ri­ti. Za­to mo­ra­mo stvo­ri­ti i dru­ge uvje­te da ljudi os­ta­ju i do­la­ze u Hr­vat­sku. Ne tre­ba­mo se odu­pi­ra­ti stran­ci­ma, pa i mi smo stran­ci u Ir­skoj i Nje­mač­koj. Već smo zbog tak­vog ot­po­ra pro­pus­ti­li šan­su jer su dru­gi su is­praz­ni­li ba­zen radnika u po­dru­čji­ma ko­ja su gra­vi­ti­ra­la na­ma. Na­ša ad­mi­nis­tra­ci­ja u tim stva­ri­ma mo­ra bi­ti dva ko­ra­ka is­pred nas kao što je i u dru­gim zem­lja­ma, a ne nas kons­tant­no ko­či­ti.

Pod pri­ti­skom re­fe­ren­dum­ske ini­ci­ja­ti­vu “67 je pre­vi­še” re­te­ri­ra se od mi­ro­vin­ske re­for­me...

Žao mi je da su sin­di­ka­ti ova­ko pos­tu­pi­li jer je bi­lo prostora za di­ja­log. HUP je us­pio sa­ču­va­ti dru­gi stup, a omo­gu­će­no je i da se umi­rov­lje­ni­ci mo­gu vratiti na tr­ži­šte ra­da. Ipak, ne­lo­gič­no je omo­gu­ći­ti umi­rov­lje­ni­ci­ma rad ka­ko bi po­deb­lja­li svoja pri­ma­nja, a pri­tom ne us­kla­di­ti po­rez­ne pro­pi­se u tom smje­ru pa je re­zul­tat da umi­rov­lje­ni­ci zbog do­dat­nog ra­da pri­ma­ju ni­že mi­ro­vi­ne. Taj pro­gram tre­bao je bi­ti pri­li­ka za umi­rov­lje­ni­ke da se od­mak­nu se od gra­ni­ce si­ro­maš­tva, a ne šan­sa za nove na­me­te. U sklo­pu mi­ro­vin­ske re­for­me mo­ra se otvo­ri­ti i te­ma raz­dva­ja­nja rad­nič­kih mirovina, od onih ko­je su odo­bre­ne po po­seb­nim uvje­ti­ma. Te se mi­ro­vi­ne mo­ra­ju mak­nu­ti iz mi­ro­vin­skog fon­da. Za­što rad­nik ko­ji je odra­dio 40 go­di­na mo­ra bi­ti so­ci­ja­lan bi­ti pre­ma oni­ma ko­ji ima­ju bi iz­gu­bi­la ma­nje pri­ho­da ne­go sma­nje­njem PDV-a na 24 pos­to. Što se ti­če SDP-ova pri­jed­lo­ga tre­ba zna­ti da 900 ti­su­ća gra­đa­na uop­će ne pla­ća po­rez na do­ho­dak. Po­rez­na re­for­ma je pot­pu­no os­lo­bo­di­la naj­ni­že pla­će i tu je pos­tig­nut mak­si­mum. Pro­ved­bom SDPo­ve ide­je iš­lo bi se na ru­ku oni­ma s ve­ćim pri­ma­nji­ma, a ni­šta se ne bi pos­ti­glo za naj­u­gro­že­ni­je. Ras­te­re­će­nje ra­da je je­di­ni način da se naj­ni­že pla­će osjet­ni­je po­dig­nu kroz za­maš­njak gos­po­dar­skih ak­tiv­nos­ti.

pov­la­šte­ne mi­ro­vi­ne? Dr­ža­va je pro­pi­sa­la te mi­ro­vi­ne pa ne­ka ih is­pla­ti, ali mi­ro­vin­ski fond u pr­vom stu­pu mo­ra bi­ti za­se­ban, “rad­nič­ki” i tran­s­pa­rent­no se pu­ni­ti ka­ko bi se mi­ro­vi­ne on­da mo­gle i po­ve­ća­va­ti. To su te­me za raz­go­vo­re, a ne ho­će­mo li ra­di­ti do 65. ili 67. go­di­ne ži­vo­ta.

Re­sor­no mi­nis­tar­stvo je de­tek­ti­ra­lo čak 3076 pro­pi­sa ko­ja se ti­ču gos­po­dar­stva, a pa­ra­fi­skal­ni na­me­tu no­se oko 12 mi­li­jar­di ku­na tro­ško­va. Do­kud se doš­lo s re­za­njem tih na­me­ta?

Uki­nut je dio pro­ce­du­ra, ali pa­ra­fi­skal­ni na­me­ti ni­su doš­li na red. Ad­mi­nis­tra­ci­ja pu­no na­me­ta ko­je mi do­živ­lja­va­mo kao pa­ra­fi­skal­ne ta­ko i ne tre­ti­ra pa je iz­nos od 12 mi­li­jar­di ku­na sa­mo dio tro­ška ko­jeg pla­ća­mo. Dr­ža­va je kroz po­rez­nu re­for­mu ras­te­re­ti­la po­du­zet­ni­ke, ali je lo­kal­na sa­mo­upra­va is­to­vre­me­no po­ni­šta­va­la taj efekt kroz dizanje ko­mu­nal­ne nak­na­de i ci­je­ne odvo­za sme­ća. Če­mu ko­mu­nal­ni do­pri­nos? Po­du­zet­nik pla­ća pri­re­ze, po­re­ze, a pri grad­nji objek­ta pla­tio je i pris­tup­ne ces­te i sve pri­ključ­ke te ko­mu­nal­ne do­pri­no­se. Ako tu­ri­zam su­dje­lu­je s 20 pos­to u BDP-u za­što bi on­da gos­po­dar­stvo mo­ra­lo fi­nan­ci­ra­ti Hr­vat­sku tu­ris­tič­ku za­jed­ni­cu? Naj­ma­nji se dio ra­ču­na za vo­du od­no­si na po­tro­še­nu vo­du, a os­ta­lo su sil­ne nak­na­de za funk­ci­oni­ra­nje sus­ta­va ko­je sa­mo ras­tu. HEP je u pr­vih pet tvrt­ki po os­tva­re­noj do­bi­ti, a na­ma su ra­ču­ni za stru­ju sve ve­ći i ve­ći. Kad bi se sve što se na­ka­le­mi­lo na gos­po­dar­stvo sma­nji­lo, pri­vat­ni sek­tor bi pro­di­sao. Ti nas na­me­ti op­te­re­ću­ju, a mi od njih ne­ma­mo ni­šta. Mi 50 pos­to ono­ga što za­ra­di­mo mo­ra­mo da­ti dr­ža­vi i za­to ne­ma mo­ti­va­ci­je za ši­re­nje pos­la, a on­da ni

• za dizanje pla­ća.

PO­REZ­NA RE­FOR­MA

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.