Ame­ri­kan­ke po­ka­zu­ju svo­jim ko­le­ga­ma ka­ko se igra no­go­met

Vecernji list - Hrvatska - - Tv & Vodič - (E. Džin­do) (dbr)

Ame­ri­kan­ke su de­set od 13 go­lo­va pos­ti­gle u dru­gom po­lu­vre­me­nu, a pet ih je utr­pa­la Alex Mor­gan (na sli­ci u za­gr­lja­ju sa su­igra­či­com Me­gan Ra­pi­noe ko­ja no­si broj 15) Način na ko­ji su no­go­me­ta­ši­ce SAD-a, ina­če glav­ne fa­vo­rit­ki­nje tur­ni­ra, za­vr­ši­le pr­vo ko­lo Svjet­skog pr­vens­tva u Fran­cu­skoj ne­će bi­ti za­bo­rav­ljen još du­go u no­go­met­noj po­vi­jes­ti. Bra­ni­te­lji­ce nas­lo­va la­ko su “pro­tut­nja­le” kroz utak­mi­cu s Taj­lan­đan­ka­ma te po­bje­dom 13:0 nad­ma­ši­le tri­jumf Nje­mač­ke nad Ar­gen­ti­nom 2007. go­di­ne (11:0). Ni­su Ame­ri­kan­ke sru­ši­le re­kord sa­mo za SP-e no­go­me­ta­ši­ca, već i op­će­ni­to, bu­du­ći da je pri­je utak­mi­ce igra­ne u uto­rak 12 go­lo­va u lu­doj 7:5 po­bje­di igra­ča Aus­tri­je nad su­sjed­nom Švi­car­skom na SP-u no­go­me­ta­ša 1954. dr­ža­lo re­kord pu­nih 65 go­di­na. Ta utak­mi­ca do­ni­je­la je još re­kor­da. Pri­mje­ri­ce, Alex Mor­gan je sa svo­jih pet po­go­da­ka u toj utak­mi­ci pos­ta­la tek dru­ga Ame­ri­kan­ka ko­joj je to poš­lo za ru­kom, od­nos­no čak 27 go­di­na i 199 da­na na­kon što je Mic­hel­le Akers utr­pa­la “pe­tar­du” Taj­van­ka­ma. Akers i Mor­gan ujed­no dr­že re­kord za naj­vi­še po­go­da­ka na jed­noj utak­mi­ci SP-a, a kad ura­ču­na­mo i mu­šku kon­ku­ren­ci­ju, on­da im se pri­dru­žu­je Oleg Sa­len­ko ko­ji je 1994. Ka­me­ru­nu pri­uštio noć­nu mo­ru. Uz to, sa­mo su u dru­gom po­lu­vre­me­nu Ame­ri­kan­ke za­bi­le de­set go­lo­va, naj­vi­še u po­vi­jes­ti na­tje­ca­nja ti­je­kom jed­nog po­lu­vre­me­na. U Hr­vat­skoj još ni­je to­li­ko po­pu­la­ran, no u svi­je­tu žen­ski no­go­met blis­ta sve vi­še iz go­di­ne u go­di­nu. Ue­fi­na kam­pa­nja pro­tiv dis­kri­mi­na­ci­je u no­go­me­tu uro­di­la je plo­dom ba­rem po pi­ta­nju no­go­me­ta­ši­ca, što je od­lič­no za sport. Za raz­li­ku od SP-a u Šved­skoj 1995. na ko­jem je pro­sječ­na po­sje­će­nost sta­di­ona bi­la ma­lo vi­še od če­ti­ri ti­su­će, po­s­ljed­nja če­ti­ri pr­vens­tva ima­ju kom­bi­ni­ra­ni pro­sjek od 30 ti­su­ća gle­da­te­lja po utak­mi­ci. Pro­sjek je to ko­ji ne­ma ni špa­njol­ska • Pri­me­ra. Pro­sje­čan čovjek u hra­ni i pi­ću ko­je kon­zu­mi­ra da­nas uno­si oko pet gra­ma plas­ti­ke sva­ki tje­dan što je ek­vi­va­lent jed­ne kre­dit­ne kar­ti­ce. Is­tra­ži­va­nje ko­je je ra­đe­no u Aus­tra­li­ji obja­vio je Svjet­ski fond za oko­liš (WWF). Sva­ke go­di­ne ljudi uno­se pre­ko sto ti­su­ća ko­ma­da plas­ti­ke ma­njih od jed­nog milimetra što go­diš­nje iz­no­si oko 250 gra­ma, a pre­ko 90 pos­to to­ga do­la­zi iz vo­de. Dru­gi su iz­vo­ri školj­ke, sol i pi­vo. – Plas­ti­ka za­ga­đu­je naš pla­net i naj­dub­lja oce­an­ska dna, ali zna­mo da za­ga­đu­je i na­ša ti­je­la pre­ko hra­ne ko­ju je­de­mo i vo­de ko­ju pi­je­mo – re­kao je Alec Taylor iz WWF-a. Ne­dav­no je plas­ti­ka pro­na­đe­na i u Ma­ri­jan­skoj braz­di, naj­dub­ljem mor­skom • dnu na Zem­lji.

ko­lo

Svjet­sko pr­vens­tv­no u Fran­cu­skoj

BINGO/23.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.