U 10 sa­ti u bu­su 109 iz­mje­ri­li smo 38,4 cel­zi­je­va­ca, ZET ka­že: Ma ima kli­me

Vecernji list - Hrvatska - - Zagreb - Ma­te­ja Šo­bak, Je­le­na Pi­šo­nić Ba­bić

Otvo­ri­la se vra­ta, a val to­plog zra­ka za­pah­nuo nas je kao ša­mar. Ni­smo sle­tje­li na Mal­di­ve ili Ha­va­je, a vra­ta ko­ja spo­mi­nje­mo ni­su ona zra­ko­plo­va – kli­ma­ti­zi­ra­nog – ko­ji smo ne­tom na­pus­ti­li, već je ri­ječ o oni­ma ko­ja vo­de u ZET-ovu “sto­de­vet­ku”.

Ne­mam ka­ko pa tr­pim

Sta­ri­joj gos­po­đi is­pred nas vru­ći je udar na krat­ko iz­bio i dah, ali od­mah se snaš­la i, ne­ko­li­ko pu­ta za­mah­nuv­ši le­pe­zom, olak­ša­la si ži­vot. U dru­goj ru­ci sprem­no je dr­ža­la i li­tru vo­de, baš kao i os­ta­tak put­ni­ka ko­ji su for­mi­ra­li red ne bi li od vo­za­ča ku­pi­li kar­te za bus.

– Ko­li­ko još do po­la­ska – is­pi­ti­va­li su vo­za­ča na Čr­no­mer­cu ra­ču­na­ju­ći da i ne­ko­li­ko mi­nu­ta či­ni raz­li­ku jer u vo­zi­lo ne tre­ba ula­zi­ti pri­je ne­go je “zi­her” da će od­mah kre­nu­ti. Ko­li­ko još ima­ju vre­me­na pro­ves­ti na “fri­škom” zra­ku, gdje su, us­put bu­di re­če­no, ta­ko­đer bi­la 32 stup­nja Cel­zi­je­va, go­vo­rio im je vo­zač, i sam oro­še­na če­la jer on je već po­lo­vi­cu svo­je smje­ne u sa­uni na ko­ta­či­ma odra­dio. A kad su ko­nač­no svi uš­li u bus, u ko­jem su go­to­vo svi pro­zo­ri bi­li otvo­re­ni, ka­os je po­čeo.

– Ma k’o znoj­ne sr­de­li­ce, gle’jte nas. A pla­ća­mo, sve pla­ća­mo. Ne sa­mo kar­tu svo­ju, neg’ i pri­rez i po­rez. Sve to ide Gra­du i ZET-u. Sam kaj se gos­po­da ne vo­ze u jav­nom pri­je­vo­zu pa ne zna­ju kak’ je to. Ali sva­ko lje­to is­ta pri­ča – rek­la je umirovljen­ica Ani­ca Pa­lje­tak, is­ta ona ko­ja se za vož­nju “na­oru­ža­la” le­pe­zom i vo­dom. Ni­je, me­đu­tim, sa­mo ona po­ni­je­la “rek­vi­zi­te”. Ma­ha­lo se le­ci­ma i knji­ga­ma, a da si olak­ša­ju, ne­ki su si put­ni­ci bo­ce s vo­da­ma pris­la­nja­li čas na če­lo, čas na vrat. Ide­alan je to tre­nu­tak, po­mis­li­li smo, da se iz­mje­ri tem­pe­ra­tu­ra u auto­bu­su. Ži­va se za­us­ta­vi­la na 38,4 cel­zi­je­va­ca, za­ma­lo šest i pol stup­nje­va vi­še ne­go je u 10 sa­ti bi­lo va­ni na sun­cu.

– Tro­pi, što dru­go da vam ka­žem. Sva­ki dan pro­mi­je­nim tri li­ni­je, a na kli­ma­ti­zi­ra­ni auto­bus još ni­sam na­iš­la. Naj­go­re je u broju 109 ko­ja s Čr­no­mer­ca vo­zi do Du­ga­va te na li­ni­ji 268, ko­jom idem u smje­ru Ve­li­ke Go­ri­ce. Kao da je gri­ja­nje upa­lje­no, po­že­liš is­ko­či­ti iz ko­že – ka­za­la je Snje­ža­na Mr­ko­ci, a iz­ner­vi­ra­na “ugod­nim” pu­to­va­njem bi­la je i Mir­ja­na Ra­di­če­vić. Ka­ko nam je objas­ni­la, naj­go­re su vož­nje na du­gim li­ni­ja­ma jer pu­to­va­nje ta­da pos­ta­je test iz­dr­ž­lji­vos­ti.

– Sta­ri su ovo au­to­bu­si i imam osje­ćaj da će se sva­kog tre­nut­ka ras­pas­ti, nor­mal­no da ne­ma kli­me. Do­du­še, pri­mi­je­ti­la sam da u nekima vo­za­či us­pi­ju ra­s­hla­di­ti svo­ju ka­bi­nu, a na­ma sa­mo pre­os­ta­je otvo­ri­ti pro­zor. Us­pi­je­mo udah­nu­ti ba­rem ma­lo zra­ka, ali čes­to ni to baš ne po­ma­že kad je va­ni 35 stup­nje­va – govori Ma­ri­ja­na Ra­di­če­vić. Ka­da god mo­že, ka­že, umjes­to auto­bu­sa, ko­ris­ti se tra­mva­jem jer je, “ba­rem u onim no­vi­ma, si­tu­aci­ja pu­no bo­lja”. Da ima al­ter­na­ti­vu za to, me­đu­tim, sa­ma priz­na­je, jav­ni pri­je­voz ne bi uop­će ko­ris­ti­la. A mnogi se vo­ze upra­vo nji­me jer za dru­go jed­nos­tav­no ne­ma­ju.

– Idem bu­som ili tra­mva­jem jer su mi bes­plat­ni zbog ma­le pen­zi­je. Ra­dim če­ti­ri sa­ta dnev­no da spo­jim kraj s kra­jem, a ne­ka­ko mo­ram do­ći na po­sao. Ka­da bih iš­la autom, ra­di­la bih sa­mo za ben­zin, za­to šu­tim i tr­pim – objaš­nja­va nam Du­brav­ka Vr­hov­nik. Ni­je pro­blem, do­da­ju put­ni­ci, tek vru­ći­na, već i po­prat­ni mi­ri­si ko­ji su u tak­vim si­tu­aci­ja­ma ne­iz­bjež­ni.

– Ka­da je bus kr­cat, jed­nos­tav­no se ne da iz­dr­ža­ti. Ali ne mo­že­te kri­vi­ti lju­de, vru­će je za po­lu­dje­ti, a ne mo­že­te se ohla­di­ti – ka­že nam Mir­ta Ren­du­lić, či­ji su su­put­ni­ci s Čr­no­mer­ca ra­zvi­li već i broj­ne kre­ativ­ne ide­je za ko­je ka­žu da ne bi bi­lo lo­še upu­ti­ti ih gra­do­na­čel­ni­ku Mi­la­nu Ban­di­ću. Svi­ma bes­plat­na vož­nja s ob­zi­rom na to da je u ne­hu­ma­nim uvje­ti­ma, sa­mo je je­dan od pri­jed­lo­ga.

– Ili ne­ka nam gra­do­na­čel­nik na ter­mi­na­li­ma sa­gra­di fon­ta­ne da se fi­no mo­že­mo os­vje­ži­ti na­kon pu­to­va­nja auto­bu­si­ma. Nje­mu je to li­je­po, a na­ma bi bi­lo ko­ris­no – govori nam Ves­na Je­lu­šić.

Ljudi su lju­ti­ti, ali ne­moć­ni smo

Da je sta­nje alar­mant­no, upo­zo­ri­li su i ZET-ovi sindikalis­ti, ko­ji su do­pi­som di­rek­to­ri­cu Lju­bu Žge­lu upo­zo­ri­li da je “sti­glo lje­to”.

– Is­to smo go­vo­ri­li la­ni, a i go­di­nu pri­je i go­di­nu pri­je. Dvi­je tre­ći­ne bu­se­va kli­mu uop­će ne­ma ili je ona ne­is­prav­na. To je go­to­vo 70 pos­to vo­zi­la. Pro­blem je u to­me što za kli­me ne­ma di­je­lo­va, a ne­ma ni ljudi ko­ji bi ih servisiral­i – objas­nio nam je pred­sjed­nik Sin­di­ka­ta Zagrebačko­g hol­din­ga-ZET Za­greb Dra­žen Jo­vić. Ka­ko je re­kao, Za­grep­ča­ni im se jav­lja­ju non-stop da ih upo­zo­re na straš­ne uvje­te u bu­se­vi­ma, ali oni su ne­moć­ni.

– Lju­de mi ra­zu­mi­je­mo, ali jed­nos­tav­no ni­je na na­ma. Na­rav­no da bi vo­za­či ra­do uklju­či­li hla­đe­nje, pa oni sje­de u tim bu­se­vi­ma po se­dam sa­ti – is­ti­če Jo­vić. Iz odje­la za od­no­se s jav­noš­ću ZET-a, pak, sti­že dru­ga­či­ji od­go­vor. On­dje ta­ko­đer go­vo­re o dvi­je tre­ći­ne voz­nog par­ka, ali tvr­de da ih je to­li­ko oprem­lje­no kli­ma­ti­za­cij­skim ure­đa­ji­ma. Ka­žu i ka­ko je moguće da do­đe do po­te­ško­ća u ra­du sus­ta­va za hla­đe­nje, ali ser­vis­ne služ­be od­mah re­agi­ra­ju. Pro­tu­ma­či­li su nam i za­što je u bu­su vru­će, ka­zav­ši ka­ko je “u ope­ra­tiv­noj prak­si iz­ra­zi­to te­ško ra­s­hla­di­ti put­nič­ki pros­tor s ob­zi­rom na to da se u krat­kom vre­men­skom in­ter­va­lu otva­ra­ju vra­ta na sta­ja­li­šti­ma pri če­mu do­la­zi do pro­to­ka vanj­skog, to­plog zra­ka u vo­zi­la”.

U BU­SU ZNA BI­TI VRU­ĆE, KA­ŽU U ZET-u, JER SE VRA­TA STAL­NO OTVA­RA­JU PA ULA­ZI TOPLI ZRAK SINDIKALIS­TI KA­ŽU DA DI­JE­LO­VA ZA KLI­ME NE­MA, A NI LJUDI KO­JI BI IH SERVISIRAL­I

SNJE­ŽA­NA MR­KO­CI

Sva­ki dan na pu­tu do pos­la pro­mi­je­nim tri auto­bu­sa, a kli­mi ni tra­ga. Ne znam je­su li ni­su pos­tav­lje­ne ili ih jed­nos­tav­no ne upa­le. Ni­je mi jas­no za­što, ali po­ne­kad imam osje­ćaj da je čak upa­lje­no gri­ja­nje.

BARBARA KLAUŽER

Sva­ki se dan vo­zim auto­bu­som, a kli­ma je upa­lje­na vr­lo ri­jet­ko. To je “za kre­pa­ti”. Otvo­ri­mo mi pro­zo­re, ali ne po­ma­že baš. Te­ško se ta­ko vo­zi­ti, ali ljudi uglav­nom ne­ma­ju iz­bo­ra jer ne­ma­mo svi auto­mo­bi­le.

MIR­JA­NA RA­DI­ČE­VIĆ

Naj­češ­će pu­tu­jem li­ni­jom 109. Au­to­bu­si su kr­ca­ti u sva­ko do­ba da­na, a osim to­ga, sta­ri su pa či­nje­ni­ca da ne­ma kli­me či­ni si­tu­aci­ju go­to­vo ne­iz­dr­ži­vom. Kad god mo­gu, umjes­to bu­som, vo­zim se tra­mva­jem.

ŽARKO JU­RIĆ

Vru­će va­ni, vru­će unu­tra. Shva­ćam da ne­kim ljudima kli­ma sme­ta, ali ovo je ne­iz­dr­ži­vo. Pa tre­bao bih re­zerv­nu odje­ću sa so­bom no­si­ti jer se za sve­ga ne­ko­li­ko sta­ni­ca vož­nje prez­no­jim.

JO­SIP DRAŠKOVIĆ

Ova je vru­ći­na ka­tas­tro­fa! Ne znam za­što ne upa­le kli­mu. Ka­da do­đu još vi­še tem­pe­ra­tu­re, pa tko će to iz­dr­ža­ti? Ja sam star čovjek, a taj pa­kao u jav­nom pri­je­vo­zu je­di­na mi je op­ci­ja.

Put­ni­ci ula­ze u auto­bu­se u zad­nji čas ka­ko bi što ma­nje vre­me­na pro­ve­li u “sa­una­ma” u ko­ji­ma je go­to­vo 40 stup­nje­va Ka­tas­tro­fal­no je sta­nje i na “zlo­glas­noj li­ni­ji” 268 ko­ja vo­zi do Ve­li­ke Go­ri­ce Ro­đe­ni KBC Sestre mi­lo­srd­ni­ce:

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.