Pe­ri­ska je ugro­že­na, ali još ne iz­u­mi­re

SVAT­KO OD NAS MO­RA PRO­MI­JE­NI­TI OD­NOS PRE­MA PRI­RO­DI, NI­JE SA­MO DR­ŽA­VA KRIVA

Vecernji list - Hrvatska - - Panorama - Zo­ran Vi­tas

Knji­ge o mo­ru, po­go­to­vo one do­ma­ćih auto­ra ko­je bi se još i ba­vi­le Ja­dran­skim mo­rem, sve su rje­đe. Ia­ko je Ja­dran ne­što či­me se vo­li­mo mo­žda i pre­vi­še hva­li­ti. Ta­ko naj­k­va­li­tet­ni­ja šti­va o mo­ru, pa i ona za naj­mla­đe, do­la­ze iz pe­ra stra­nih auto­ra i sre­ćom su to re­do­vi­to kvalitetni ura­ci do­pu­nja­va­ni i obra­đi­va­ni od stra­ne do­ma­ćih struč­nja­ka. Ta­ko je i s knji­gom “Mo­re” auto­ri­ce Mi­ran­de Kres­tov­ni­koff, a ko­ju je ilus­tri­ra­la Jill Cal­der. Pre­kras­no oprem­lje­na knjiga, na­mi­je­nje­na u pr­vom re­du mla­doj či­ta­lač­koj pu­bli­ci, ka­ko sto­ji u naj­a­vi knji­ge, vo­di na pu­to­va­nje kroz raz­no­li­ka mor­ska sta­ni­šta nu­de­ći obi­lje za­nim­lji­vih po­je­di­nos­ti o bilj­ka­ma i ži­vo­ti­nja­ma ko­je ta­mo ži­ve. Hr­vat­ska re­cen­zen­ti­ca knji­ge je dr. sc. Ma­ja No­vo­sel, struč­na sa­vjet­ni­ca na Bi­olo­škom od­sje­ku Pri­ro­dos­lov­no-ma­te­ma­tič­kog fa­kul­te­ta Sve­uči­li­šta u Za­gre­bu, s ko­jom smo raz­go­va­ra­li u po­vo­du iz­la­ska knji­ge “Mo­re” u hr­vat­skom pri­je­vo­du.

Ko­li­ko vi­dim, čes­to dr­ži­te pre­da­va­nja za dje­cu o mo­ru. Ko­li­ko dje­ca za­pra­vo zna­ju o mo­ru, ima­ju li in­te­re­sa da na­uče ne­što vi­še od pu­ke či­nje­ni­ce da se u mo­ru ku­pa?

Dje­ca zna­ju o mo­ru ono­li­ko ko­li­ko ih net­ko na­uči i za­in­te­re­si­ra. Na­rav­no, dje­ca ko­ja ži­ve uz mo­re zna­ju pu­no, pu­no vi­še od svo­jih vrš­nja­ka u kon­ti­nen­tal­nom di­je­lu Hr­vat­ske. Na ža­lost, sve je vi­še dje­ce u Hr­vat­skoj ko­ja NI­KA­DA ni­su bi­la na mo­ru i to je, sma­tram, pot­pu­no ne­pri­hvat­lji­vo. Čak 50% te­ri­to­ri­ja na­še zem­lje či­ni mo­re, a mi mo­re do­živ­lja­va­mo kao ka­du za ku­pa­nje i od­lič­nu ka­na­li­za­ci­ju iz ko­je ni­šta ne smr­di i ni­šta se vi­še ne vi­di. Je­di­no rje­še­nje ko­je ja vi­dim jest obra­zo­va­nje dje­ce. Vi­še ma­te­ri­ja­la o mo­ru u ško­la­ma, ško­la u pri­ro­di na mo­ru, ra­di­oni­ce, na­tje­ca­nja i slič­no. Dje­ca će za­tim pre­ni­je­ti svoja zna­nja na ro­di­te­lje, ali na­rav­no i na svo­ju dje­cu u bu­duć­nos­ti.

Raz­log za­što raz­go­va­ra­mo knjiga je “Mo­re”, ko­ju su na­pi­sa­le i ilus­tri­ra­le dvi­je stra­ne auto­ri­ce. Ia­ko smo po­mor­ska zemlja, ne vi­dim tak­vih knjiga u nas. Ka­ko to da mo­ra­mo “uvo­zi­ti” ta­kav sa­dr­žaj, a ne stvaramo ga vi­še sa­mi?

Knjiga “Mo­re” je za­is­ta po­seb­na. Ima pre­kras­ne ilus­tra­ci­je i di­van tekst ko­ji na jed­nos­ta­van način pri­ča o svim mo­ri­ma i oce­ani­ma, raz­li­či­tim sta­ni­šti­ma ko­ja u mo­ri­ma pos­to­je, o ka­riz­mat­skim vrstama ko­je ljudi vo­le kao npr. mor­skim vi­dra­ma, ki­to­vi­ma i du­pi­ni­ma, ali i o ma­nje poz­na­ti­ma no vr­lo bit­nim, si­ćuš­nim or­ga­niz­mi­ma. Knjiga “Mo­re” po­pu­la­ri­zi­ra bi­olo­gi­ju mo­ra, po­ti­če na že­lju za is­tra­ži­va­njem, ali i upo­zo­ra­va na sve ve­ću pri­jet­nju za nje­go­vo (pa ta­ko i na­še) zdrav­lje zbog enor­m­nih ko­li­či­na sme­ća ko­je u mo­re ba­ca­mo. Čak je i zad­nje po­glav­lje na­zva­no “Plas­tič­ni oce­an”. Ima­mo i mi do­brih i vri­jed­nih knjiga o mo­ru, ali sva­ka­ko bi ih tre­ba­lo bi­ti vi­še.

Da­nas se ri­ječ ‘mo­re’ ma­hom po­ve­zu­je s tu­riz­mom. Me­đu­tim, čes­to se ču­ju pri­če o ugro­že­nos­ti di­je­lo­va po­dvod­nog svi­je­ta na ovom ili onom mjes­tu na Ja­dra­nu. Je li se Ja­dran­sko mo­re, od­nos­no na­ša oba­la pro­mi­je­ni­la na ne­ki dra­ma­ti­čan način u po­s­ljed­njih tri­de­se­tak go­di­na?

Na­ša se oba­la do­is­ta dra­ma­tič­no mi­je­nja. Apart­ma­ni­za­ci­ja, be­to­ni­ra­nje, na­si­pa­va­nje pla­ža, ne­kon­tro­li­ra­no is­pu­šta­nje ot­pad­nih vo­da, sve to iz­ra­zi­to ne­ga­tiv­no utje­če na ži­vi svi­jet Ja­dra­na. Po­s­lje­di­ce to­ga su du­go­traj­ne ili ne­po­vrat­ne.

Vo­di­mo li kao dr­ža­va do­volj­no bri­ge o na­šem mo­ru, oto­ci­ma i oba­li u kon­tek­s­tu sve ve­ćih zah­tje­va za pro­fit u tu­riz­mu?

Ap­so­lut­no ne. Mi kao na­ci­ja uop­će ne­ma­mo ra­zvi­je­nu svi­jest o to­me da smo po­mor­ska zemlja. Krat­ko­traj­ni je pro­fit iz­nad sve­ga, a po­s­lje­di­ce će bi­ti du­go­traj­ne. Ali ni­je pro­blem sa­mo u dr­ža­vi ne­go i u na­ma sa­mi­ma. Ne mo­že­mo uvi­jek oče­ki­va­ti da net­ko dru­gi ri­je­ši pro­ble­me – mi sa­mi, svat­ko od nas, mo­ra­mo pre­uze­ti od­go­vor­nost, re­agi­ra­ti i pro­mi­je­ni­ti svoj od­nos pre­ma pri­ro­di. Sva­ko­ga da­na.

Vi­dio sam ne­ka znans­tve­na is­tra­ži­va­nja ko­ja go­vo­re o ugro­že­nos­ti ne­kih uobi­ča­je­nih ja­dran­skih vr­sta. Mo­že li se za neke od njih do­is­ta re­ći da su ugro­že­ne do mje­re da im pri­je­ti iz­u­mi­ra­nje?

Ne mo­že­mo tvr­di­ti da ne­kim ugro­že­nim vrstama u Ja­dra­nu za­is­ta pri­je­ti iz­u­mi­ra­nje. Me­đu­tim, znans­tve­ni­ci ko­ji is­tra­žu­ju najveću vr­stu ja­dran­skog školj­ka­ša – pe­ri­sku ili los­tu­ru, ko­ja je ujed­no i stro­go za­šti­će­na vr­sta, pa­ž­lji­vo pra­te nje­no sta­nje u Ja­dra­nu. Na­ime, pe­ri­ska je u Me­di­te­ra­nu u po­s­ljed­njih ne­ko­li­ko go­di­na oz­bilj­no ugro­že­na, a po­neg­dje se do­go­dio po­mor či­ta­vih populacija. Uz­rok to­me su pra­ži­vo­ti­nje tru­skov­ci i po­rast tem­pe­ra­tu­re mo­ra. Na­ime, pe­ri­ske su pod stre­som zbog po­vi­še­ne tem­pe­ra­tu­re mo­ra i ne mo­gu se no­si­ti s tom bo­les­ti. Smrt­nost kod za­ra­že­nih je­din­ki je 100 pos­to. Sre­ćom, u Ja­dra­nu još ni­je za­bi­lje­žen po­mor, ali pos­to­ji mo­guć­nost da će do nje­ga do­ći.

Što je s lo­ka­ci­ja­ma? S vre­me­na na vri­je­me ču­je se ka­ko je u ovom ili onom ak­va­to­ri­ju doš­lo do oz­bilj­ni­jeg na­ru­ša­va­nja eko­sus­ta­va ko­je je čak i ne­po­vrat­no. Jes­te li do­is­ta na­ila­zi­li na tak­ve slu­ča­je­ve?

Pro­blem je u to­me što, ka­ko na kop­nu ta­ko i u mo­ru, nes­ta­ju či­ta­va sta­ni­šta – li­va­de mor­skih

Ne­ma­mo ra­zvi­je­nu svi­jest o to­me da smo po­mor­ska zemlja, iz­nad sve­ga nam je krat­ko­traj­ni pro­fit, a po­s­lje­di­ce će bi­ti du­go­traj­ne

Ja­dran­sko mo­re sve vi­še se za­gri­ja­va pa do­la­ze vr­ste ko­je pri­je ov­dje ni­su mo­gle pre­ži­vje­ti i raz­m­no­ža­va­ti se. Neke od njih ši­re se i ugro­ža­va­ju do­ma­će vr­ste

cvjet­ni­ca, pje­sko­vi­ta, stje­no­vi­ta i mu­lje­vi­ta dna. Sla­ne mo­čva­re i es­tu­ari­ji is­u­šu­ju se ili se re­gu­li­ra­ju to­ko­vi ri­je­ka. A upra­vo tak­va uništenja naj­češ­će su nepovratna.

Ba­vi­li ste se u svo­jem ra­du i uz­go­jem tu­ne. Što mis­li­te o tak­vom po­du­zet­niš­tvu, je li do­is­ta ri­ječ o po­zi­tiv­noj po­ja­vi ili tu pos­to­ji i dru­ga strana?

Da­nas u ko­mer­ci­jal­nom smis­lu ni­je moguće uz­ga­ja­ti tu­ne. Tu­ne se ne uz­ga­ja­ju ne­go to­ve. Mlade div­lje je­din­ke se lo­ve, stav­lja­ju u ka­ve­ze i to­ve do ve­li­či­ne do­volj­ne za pro­da­ju. Div­lje tu­ne u Me­di­te­ra­nu je pre­os­ta­lo vr­lo ma­lo ta­ko da taj po­sao i ne­ma ne­ku bu­duć­nost. Pro­blem je i u lo­ka­ci­ja­ma na ko­je se pos­tav­lja­ju ka­ve­zi za tov tu­na, jer ako su pre­plit­ko i pre­bli­zu oba­li mo­gu uz­ro­ko­va­ti traj­na one­čiš­će­nja i po­mor or­ga­ni­za­ma na dnu, ali i one­čiš­će­nja obale i pla­ža.

Ko­li­ko su kli­mat­ske pro­mje­ne utje­ca­le na bi­oraz­no­li­kost u Ja­dra­nu?

Tu i ta­mo po­ja­vi se in­for­ma­ci­ja o po­ja­vi neke vr­ste ko­ja je ne­uobi­ča­je­na za Ja­dran­sko mo­re. Ja­dran­sko mo­re se sve vi­še za­gri­ja­va, a to omo­gu­ću­je do­la­zak vr­sta ko­je ov­dje do pri­je de­se­tak go­di­na ni­su mo­gle pre­ži­vje­ti i raz­m­no­ža­va­ti se. Ma­nji dio tak­vih vr­sta po­či­nje se ubr­za­no raz­m­no­ža­va­ti i ši­ri­ti ugro­ža­va­ju­ći pri tom do­ma­će vr­ste. Tak­ve vr­ste na­zi­va­mo inva­ziv­nim, a pri­mjer su trop­ske ze­le­ne al­ge iz ro­da Ca­uler­pa.

Je li iz­lov ri­be u Ja­dran­skom mo­ru do­is­ta pre­tje­ran ili je ipak vi­še ri­ječ o po­tre­bi dnev­ne po­li­ti­ke da tak­ve stva­ri ar­ti­ku­li­ra? Ko­li­ko bi za­is­ta do­pri­nio za­šti­će­ni eko­lo­ški ri­bo­lov­ni po­jas da smo ga svo­je­dob­no us­pje­li us­pos­ta­vi­ti?

Riba u Ja­dra­nu je za­is­ta pre­lov­lje­na i ima je sve ma­nje. Ne mo­že­mo zna­ti ko­li­ko bi us­pos­ta­va za­šti­će­nog ri­bo­lov­nog po­ja­sa po­mo­gla jer ga ni­smo pro­gla­si­li. In­te­re­san­tan je taj od­nos ljudi pre­ma mo­ru i iz­lo­vu div­ljih vr­sta u nje­mu. I to će se mo­ra­ti u ne­kom tre­nut­ku po­če­ti mi­je­nja­ti. Ta­ko je bi­lo i na kop­nu, ali dav­no. Za­mis­li­te da, ka­da oglad­ni­te, jed­nos­tav­no ode­te u obliž­nju šu­mu i ulo­vi­te vje­ve­ri­cu za ve­če­ru. Ili na li­va­du po ze­ca, iza su­sje­do­ve ku­će. Ili po tri div­lje svi­nje ka­ko bis­te ih pro­da­li u obliž­nji res­to­ran. To je da­nas pos­ta­lo ne­za­mis­li­vo. Jed­na­ko bi tre­ba­lo bi­ti i s mo­rem.

Ko­ja je po va­šem miš­lje­nju vr­sta u Ja­dran­skom mo­ru naj­im­pre­siv­ni­ja, ko­ja vas je naj­vi­še fas­ci­ni­ra­la?

Ja­dran­sko mo­re ni­je mo­re gdje čes­to mo­že­te vidjeti ve­li­ke im­pre­siv­ne vr­ste po­put man­ti, ki­to­va ili du­pi­na. Po me­ni, u Ja­dra­nu su im­pre­siv­ni mi­ni­ja­tur­ni or­ga­niz­mi po­put, pri­mje­ri­ce, si­ćuš­nih ali pre­div­nih go­lih pu­že­va, ma­hov­nja­ka i ko­ra­lja. Još me jed­na vr­sta fas­ci­ni­ra, a to je mor­ska cvjet­ni­ca po­si­do­ni­ja. Ona je ne­koć ži­vje­la na kop­nu, a za­tim se „pre­se­li­la“pod mo­re. I pod mo­rem cva­te, ima plo­do­ve i u je­sen od­ba­cu­je liš­će. Pod mo­rem stva­ra gus­te li­va­de ko­je slu­že kao „dje­čji vrtići“go­to­vo svim na­ma ljudima važnim vrstama riba i rakova. Pre­kras­no je roniti kroz li­va­de po­si­do­ni­je i otkrivati nje­zi­ne taj­ne.

PRE­KRAS­NO JE RONITI KROZ LI­VA­DE MOR­SKE CVJETNICE I OTKRIVATI NJE­ZI­NE TAJ­NE, ONE SU DJE­ČJI VRTIĆI GO­TO­VO SVIM NA­MA VAŽNIM VRSTAMA RIBA I RAKOVA

Dr. sc. Ma­ja No­vo­sel re­cen­zen­ti­ca je pre­kras­no oprem­lje­ne knji­ge “Mo­re” ko­ja je na­mi­je­nje­na u pr­vom re­du mla­doj či­ta­lač­koj pu­bli­ci. Au­to­ri­ca knji­ge je Miranda Kres­tov­ni­koff, a ilus­tri­ra­la ju je Jill Cal­der

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.