Sr­p­ski su­ko­bi uoči Olu­je Mar­tić i Ka­ra­džić sum­nja­li su u Mi­ke­li­ća jer je pre­go­va­rao sa Za­gre­bom, Še­šelj ni­je vje­ro­vao Mi­lo­še­vi­ću, vožd je mak­nuo Mi­la­na Ba­bi­ća...

Večernji list - Hrvatska - - Vecernji List - Dr. sc. Ni­ki­ca Ba­rić

Već ti­je­kom 1993. Mi­lo­še­vić je po­ku­šao na­go­vo­ri­ti vod­stvo Re­pu­bli­ke Sr­p­ske da pri­hva­ti mi­rov­ni plan me­đu­na­rod­nih po­sred­ni­ka Cyru­sa Van­cea i Da­vi­da Owe­na za Bos­nu i Her­ce­go­vi­nu. No vod­stvo Re­pu­bli­ke Sr­p­ske, s Ra­do­va­nom Ka­ra­dži­ćem na če­lu, od­bi­lo je spo­me­nu­ti plan.

Su­kob Mi­lo­še­vi­ća i Ka­ra­dži­ća

Ti­je­kom 1994. me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca pri­pre­mi­la je no­vi mi­rov­ni plan za Bos­nu i Her­ce­go­vi­nu. Bio je to plan me­đu­na­rod­ne Kon­tak­t­ne sku­pi­ne, po ko­jem bi Sr­bi­ma pri­pa­lo 49 pos­to te­ri­to­ri­ja BiH. Ka­ra­džić je od­bio plan ne že­le­ći se odre­ći po­dru­čja ko­ja su Sr­bi za­uze­li na po­čet­ku ra­ta. To ga je do­ve­lo u su­kob s Mi­lo­še­vi­ćem, ko­ji je sma­trao da je tim pla­nom osi­gu­ra­no pos­to­ja­nje Re­pu­bli­ke Sr­p­ske, a pri­hva­ća­njem to­ga pla­na bi­le bi uki­nu­te sank­ci­je SR Ju­gos­la­vi­ji. Za­to je Be­ograd u ko­lo­vo­zu 1994. pre­ki­nuo ve­ze s Re­pu­bli­kom Sr­p­skom. Be­ograd­ska blo­ka­da Re­pu­bli­ke Sr­p­ske ima­la je za Mi­lo­še­vi­ća us­pje­ha, jer je me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca sma­tra­la da to po­ma­že okon­ča­nju ra­ta u BiH, pa je me­đu­na­rod­na iz­o­la­ci­ja SR Ju­gos­la­vi­je ubla­že­na. Su­kob Mi­lo­še­vi­ća i Ka­ra­dži­ća odra­zit će se i na Knin, od­nos­no RSK. Na pred­sjed­nič­kim i skup­štin­skim iz­bo­ri­ma ko­ji su u RSK odr­ža­ni kra­jem 1993., od­nos­no po­čet­kom 1994., za pred­sjed­ni­ka RSK iz­a­bran je Mi­lan Mar­tić, do ta­da ministar unu­traš­njih pos­lo­va. Za pred­sjed­ni­ka vla­de RSK iz­a­bran je, za­pra­vo na­met­nut od Mi­lo­še­vi­ća, Bo­ris­lav Mi­ke­lić, pre­drat­ni di­rek­tor pe­trinj­skog „Ga­vri­lo­vi­ća“, ko­ji je u me­đu­vre­me­nu bo­ra­vio u Be­ogra­du. Ta­ko je Mi­lo­še­vić iz­bje­gao da pred­sjed­nik kra­jin­ske vla­de pos­ta­ne Mi­lan Ba­bić, ko­ji se s Mi­lo­še­vi­ćem su­ko­bio još kra­jem 1991. i po­čet­kom 1992. zbog pri­hva­ća­nja mi­rov­nog pla­na UN-a za Hr­vat­sku. Ba­bić je pos­tao ministar vanj­skih pos­lo­va u Mi­ke­li­će­vu ka­bi­ne­tu.

Sve se to po­du­da­ra­lo sa skla­pa­njem Za­gre­bač­kog spo­ra­zu­ma o pri­mir­ju iz­me­đu Za­gre­ba i Kni­na, ko­ji je sklop­ljen kra­jem ožuj­ka 1994., či­me su obus­tav­lje­na ne­pri­ja­telj­stva, ko­ja su ob­nov­lje­na na­kon što je Hr­vat­ska po­čet­kom 1993. os­lo­bo­di­la dio za­dar­skog za­le­đa. No, mno­ge kra­jin­ske Sr­be po­seb­no je za­bri­nja­va­lo to što su Za­greb i Be­ograd u si­ječ­nju is­te go­di­ne u Že­ne­vi pot­pi­sa­li dek­la­ra­ci­ju ko­ja je, me­đu os­ta­lim, pre­dvi­đa­la otva­ra­nje ure­da hr­vat­ske vla­de u Be­ogra­du i ju­gos­la­ven­ske vla­de u Za­gre­bu. Kra­jin­ski Sr­bi bo­ja­li su se da bi to mo­gao bi­ti znak da ih je Be­ograd pre­pus­tio Za­gre­bu.

Ta­ko­đer je ubr­zo pos­ta­lo oči­to da Mi­ke­lić, kao pred­sjed­nik vla­de RSK, po­dr­ža­va po­li­ti­ku Be­ogra­da u od­no­su na Re­pu­bli­ku Sr­p­sku. Mi­ke­lić je u lje­to 1994. is­ho­dio da Skup­šti­na RSK ne pru­ži pot­po­ru Re­pu­bli­ci Sr­p­skoj u nje­zi­nu od­bi­ja­nju pla­na Kon­tak­t­ne sku­pi­ne. Osim to­ga, Mi­ke­lić je nas­ta­vio pre­go­va­ra­ti sa Za­gre­bom, te su kra­jem 1994. Za­greb i Knin pot­pi­sa­li Gos­po­dar­ski spo­ra­zum u sklo­pu ko­je­ga je tre­ba­lo us­pos­ta­vi­ti pro­met­ne i in­fras­truk­tur­ne ve­ze. Pri­mje­ri­ce, ubr­zo je otvo­re­na auto­ces­ta kroz dio za­pad­ne Sla­vo­ni­je ko­ja je bi­la pod sr­p­skim nad­zo­rom.

Na­kon sve­ga na­ve­de­nog, naj­ve­ći Mi­lan Ba­bić po­tis­nut je s vo­de­ćih po­lo­ža­ja jer se pro­ti­vio mi­rov­noj ope­ra­ci­ji UN-a. Kad je na­po­kon pos­tao pred­sjed­nik vla­de RSK, bi­la je to Pi­ro­va po­bje­da – ne­ko­li­ko da­na pos­li­je po­če­la je Olu­ja

Mar­tić je za Še­še­lja bio is­tin­ski do­mo­ljub

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.