Felj­ton Igo­ra Ru­da­na

Taj­nu ljud­ske svi­jes­ti i na­či­na na ko­ji se ona ga­si kri­je mo­žda­no de­blo

Večernji list - Hrvatska - - Naslovna Strana -

NE­DAV­NO SU PRO­NA­ĐE­NI DIVOVSKI NEUTRONI OMOTANI OKO MOZGA KAO ‘KRUNA OD TRNJA’

To što smo na­ku­pi­na sta­ni­ca u pros­to­ru, toč­no odre­đe­na obli­ka, kao i funk­ci­je sva­ke sta­ni­ce, još uvi­jek ne zna­či da bi ta na­ku­pi­na tre­ba­la bi­ti i svjes­na sa­me se­be. Do­is­ta, ako smo na­ku­pi­na pri­je sve­ga tu­đih, bak­te­rij­skih sta­ni­ca, te još tri­li­ju­na na­ših vlas­ti­tih, tj. ne­ka vrsta vre­će mje­šo­vi­ta sa­dr­ža­ja ko­ju na oku­pu, već opi­sa­nim me­ha­niz­mi­ma, dr­ži naš imu­no­lo­ški sus­tav, za­što on­da o se­bi raz­miš­lja­mo kao o jed­nom je­dins­tve­nom bi­ću? Oči­to, da­na nam je svi­jest o vlas­ti­tu pos­to­ja­nju kao je­din­ke, kao i mo­guć­nost pam­će­nja sve­ga što nam se do­go­di­lo u vre­me­nu. Sve je to sa­dr­ža­no u sta­ni­ca­ma na­šeg živ­ča­nog sus­ta­va, a mo­zak, sre­di­šte tog sus­ta­va, upi­ja ne­pre­kid­no in­for­ma­ci­je ko­je mu sti­žu iz sva­kog dje­li­ća ti­je­la, do ko­jeg se živ­ci i nji­ho­vi ta­naš­ni ogran­ci pros­ti­ru.

Mo­že­mo bez mno­gih di­je­lo­va ti­je­la

Ko­li­ka je važ­nost mozga za naš po­jam o se­bi go­vo­ri slje­de­ći pri­mjer. Lju­di u raz­nim ne­sret­nim okol­nos­ti­ma mo­gu os­ta­ti bez ek­s­tre­mi­te­ta, a zbog tra­uma ili bo­les­ti mo­gu im bi­ti uk­lo­nje­ni i sle­ze­na, bu­breg, pluć­no kri­lo, pre­mo­šten do­bar dio cri­je­va, ili pre­sa­đi­va­njem za­mi­je­nje­ni sr­ce, je­tra, bu­bre­zi ili dru­gi or­ga­ni. Zna­či, mo­že­mo os­ta­ja­ti bez mno­gih di­je­lo­va ti­je­la, uklju­ču­ju­ći i mi­li­jar­de sta­ni­ca u tim di­je­lo­vi­ma, a pri­tom i da­lje za­dr­ža­ti svi­jest o se­bi kao je­dins­tve­nom bi­ću. Je­di­no bez če­ga ne mo­že­mo je mo­zak, a nje­go­vo ošte­će­nje, kao i leđ­ne mo­ždi­ne ili ži­va­ca, još uvi­jek ne zna­mo na­do­mjes­ti­ti. No, dok nam je za os­ta­le or­ga­ne u na­šem ti­je­lu na­čin funk­ci­oni­ra­nja sa­da već pri­lič­no ja­san te smo im svi­ma us­pje­li objas­ni­ti funk­ci­ju na pri­lič­no me­ha­ni­cis­tič­ki na­čin, jer sve što se u nji­ma zbi­va na­lik je vr­lo ele­gant­no osmiš­lje­nom bi­olo­škom stro­ju, ono što os­ta­je ne­jas­no su pri­ro­da mis­li i svi­jes­ti te nji­ho­va ma­te­ri­jal­na pod­lo­ga.

U svom re­mek-dje­lu “2001: Odi­se­ja u sve­mi­ru” iz 1968. go­di­ne Sta­nley Ku­brick vi­zi­onar­ski je uka­zao na pro­blem ko­ji bi se mo­gao po­ja­vi­ti ako čo­vje­čans­tvo nas­ta­vi ra­zvi­ja­ti sve kom­plek­s­ni­je teh­no­lo­gi­je, ne ra­zu­mjev­ši pri­tom što je svi­jest i ka­ko ona nas­ta­je. Ku­brick i Ar­t­hur C. Clar­ke, vo­de­ći autor znans­tve­ne fan­tas­ti­ke to­ga do­ba, na­pi­sa­li su sce­na­rij u ko­jem su, pe­de­set go­di­na pri­je vre­me­na, pre­dvi­dje­li pro­blem ko­ji da­nas za­okup­lja mno­ge znans­tve­ni­ke: smi­je­mo li nas­ta­vi­ti ra­zvi­ja­ti ra­ču­na­la i umjet­nu in­te­li­gen­ci­ju, ne­ma­ju­ći pri­tom dos­tat­no razumijeva­nje ma­te­ri­jal­ne pod­lo­ge svi­jes­ti? U Ku­bric­ko­vu kul­t­nom fil­mu, sve­mir­ski brod kon­tro­li­ra ra­ču­na­lo Hal 9000. Hal je tre­bao bi­ti ne­po­gre­šiv, no ti­je­kom pu­to­va­nja po­čeo je po­ka­zi­va­ti zna­ko­ve vlas­ti­te svi­jes­ti. Ubr­zo se pres­tao sla­ga­ti s na­red­ba­ma lju­di. U nad­mu­dri­va­nju čla­na po­sa­de i Ha­la, gu­be­ći bit­ku kom­pju­tor je po­čeo po­ka­zi­va­ti i emo­ci­je, po­put stra­ha da će bi­ti is­klju­čen. Ta za­nim­lji­va pri­ča, ko­ja se 1968. go­di­ne či­ni­la znans­tve­nom fan­tas­ti­kom, pos­ta­la je re­al­nom bo­jaz­ni mno­gih znans­tve­ni­ka da­naš­nji­ce. Ne­dav­no pre­mi­nu­li fi­zi­čar Step­hen Hawking, ino­va­tor Elon Musk, di­rek­tor is­tra­ži­va­nja u Go­ogleu Pe­ter Nor­vig, kao i os­ni­va­či kom­pa­ni­ja ute­me­lje­nih na umjet­noj in­te­li­gen­ci­ji – De­epMind i Vi­ca­ri­ous – pot­pi­sa­li su u si­ječ­nju 2015. otvo­re­no pi­smo sa još oko 150 znans­tve­ni­ka. Ti­me su, iz­me­đu os­ta­lo­ga, za­jed­nič­ki upo­zo­ri­li druš­tvo na opas­nost od ra­zvo­ja ne­če­ga nad či­me bismo mo­gli iz­gu­bi­ti kon­tro­lu. Te­melj stra­ha od umjetne inteligenc­ije jest baš u to­me što da­naš­nja zna­nost još ne ra­zu­mi­je što je svi­jest, ka­ko ona nas­ta­je, i ka­ko bismo je uop­će mo­gli is­tra­ži­va­ti. U pri­ro­di su poz­na­ti tzv. “emer­gent­ni fe­no­me­ni”, ko­ji se spon­ta­no po­jav­lju­ju kad ne­što u nji­ho­voj pod­lo­zi pos­ta­ne do­volj­no kom­pli­ci­ra­no. Ta­ko se u ve­li­kom žit­nom po­lju, za­hva­lju­ju­ći broj­nos­ti kla­sja, poč­nu ocr­ta­va­ti va­lo­vi vje­tra, dok do­volj­no ve­li­ka ja­ta pti­ca stva­ra­ju pre­kras­ne va­lo­vi­te fi­gu­re u zra­ku. Bo­ja­zan mno­gih znans­tve­ni­ka da­naš­nji­ce je ka­ko je svi­jest mo­žda ta­ko­đer emer­gent­ni fe­no­men, te po­s­lje­di­ca broj­nos­ti na­ših ne­uro­na, nji­ho­vih me­đu­sob­nih veza i elek­trič­nih im­pul­sa u moz­gu. Ako je to toč­no, ta­da bi sve kom­plek­s­ni­ja mo­der­na ra­ču­na­la ko­ja po­dr­ža­va­ju umjet­nu in­te­li­gen­ci­ju mo­gla u ne­kom tre­nut­ku ta­ko­đer ste­ći svi­jest i ot­ka­za­ti nam pos­luš­nost. Umjet­na in­te­li­gen­ci­ja se već sa­da po­ka­zu­je su­pe­ri­or­nom ljud­skoj u mno­gim po­dru­čji­ma, pa bi ta­kav ra­zvoj do­ga­đa­ja mo­gao bi­ti ka­tas­tro­fa­lan za čo­vje­čans­tvo. Sto­ga je od ve­li­kog in­te­re­sa mo­der­ne zna­nos­ti što pri­je pro­nik­nu­ti u ma­te­ri­jal­nu pod­lo­gu svi­jes­ti. Pro­tek­lih go­di­na objav­lje­no je ne­ko­li­ko za­nim­lji­vih is­tra­ži­va­nja s tom na­mje­rom. Ne­ka is­tra­žu­ju pacijente s oz­lje­da­ma tzv. mo­žda­nog de­bla, dijela živ­ča­nog sus­ta­va ko­ji po­ve­zu­je mo­zak s leđ­nom mo­ždi­nom, za ko­je se pret­pos­tav­lja da kri­je taj­nu po­dra­že­nos­ti or­ga­niz­ma, tj. sta­nja bud­nos­ti. Ne­ki pa­ci­jen­ti s oz­lje­dom mo­žda­nog de­bla sa­svim su bez svi­jes­ti, u du­bo­koj ko­mi, a dru­gi us­pi­je­va­ju sa­ču­va­ti svi­jest us­pr­kos oz­lje­da­ma. Du­bin­skim snim­ka­ma nji­ho­vih oz­lje­da znans­tve­ni­ci po­ve­zu­ju oču­va­nost funk­ci­je di­je­lo­va mo­žda­nog de­bla sa za­dr­ža­va­njem svi­jes­ti, a oz­li­je­đe­nos­ti s ko­mom, nas­to­je­ći ot­kri­ti “gdje” je svi­jest u živ­ča­nom sus­ta­vu.

Svi­jest i do­jam o pos­to­ja­nju

No, svi­jest ni­je la­ko de­fi­ni­ra­ti, ia­ko svi in­tu­itiv­no zna­mo što ona zna­či. Ona, na­ime, ni­je sa­mo sta­nje bud­nos­ti i po­dra­že­nos­ti, već uklju­ču­je i do­jam o vlas­ti­tom pos­to­ja­nju. Odak­le taj do­jam do­la­zi? Os­ta­je i pi­ta­nje ka­ko se i za­što svi­jest “pa­li” i “ga­si” pri bu­đe­nju i spa­va­nju, te ka­ko je moguće či­tav mo­zak uju­tro sta­vi­ti u funk­ci­ju iz pu­nog sna u dje­li­ću vre­me­na, s ob­zi­rom na sve nje­go­ve kom­plek­s­ne di­je­lo­ve? Je­dan mo­guć od­go­vor je u ne­dav­nom pro­na­la­že­nju di­vov­skih ne­uro­na ko­ji kre­ću iz tzv. “kla­us­tru­ma”, po­dru­čja mozga u ko­jem je kon­cen­tra­ci­ja raz­li­či­tih pu­te­va i veza naj­ve­ća, te se sma­tra mo­žda i naj­važ­ni­jim in­te­gra­to­rom sig­na­la u moz­gu. Ti su divovski ne­uro­ni omotani oko ci­je­log mozga kao “kruna od trnja” i u in­te­rak­ci­ji su sa svim vanj­skim po­vr­ši­na­ma mozga, tj. po­svu­da gdje se na­la­zi si­va tvar. Sto­ga bi ti ne­uro­ni mo­gli ci­je­li mo­zak na ne­ki na­čin “pa­li­ti” i “ga­si­ti”. Ali, za­što svi­jest uop­će tre­ba pa­li­ti i ga­si­ti, te kak­va je nje­zi­na ma­te­ri­jal­na, tj. bi­olo­ška, fi­zič­ka i ke­mij­ska pod­lo­ga, o to­me još zna­mo vr­lo ma­lo. Mo­že­mo se sa­mo na­da­ti da će se razumijeva­nje tog pi­ta­nja znat­no po­ve­ća­ti idu­ćih go­di­na ka­ko bismo spri­je­či­li, ili ba­rem na­uči­li kon­tro­li­ra­ti, ra­zvoj svi­jes­ti u sve kom­plek­s­ni­jim ra­ču­na­li­ma ko­ja ra­zvi­ja­mo. Do ta­da, mo­že­mo na ovom mjes­tu sa­mo pod­sje­ti­ti na sve do­sa­daš­nje zna­čaj­ne uvi­de i pro­do­re uči­nje­ne u po­dru­čju is­tra­ži­va­nja živ­ča­nog sus­ta­va.

ODI­SE­JA U SVE­MI­RU 2001. Ku­brick je još 1968. vi­zi­onar­ski uka­zao na pro­ble­me umjetne inteligenc­ije

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.