Ka­ko je Ku­brick od­bio že­lju Be­atle­sa da glu­me ho­bi­te

I Be­atle­si su htje­li glu­mi­ti ho­bi­te, mo­li­li su Sta­nleya Ku­bric­ka da sni­mi film na te­me­lju Tol­ki­eno­vih knji­ga

Večernji list - Hrvatska - - Naslovna Strana - Mi­le­na Za­jo­vić

Na­kon žes­to­kog nad­me­ta­nja s Net­flixom, Ama­zon je us­pio osi­gu­ra­ti pra­va na TV ekra­ni­za­ci­je knji­ga J.R.R. Tol­ki­ena, za ko­je je is­ke­ši­rao ne­vje­ro­jat­nih 250 mi­li­ju­na do­la­ra. Po­sao, me­đu­tim, ni­je sklop­ljen bez pre­pre­ka: Tol­ki­eno­vi na­s­ljed­ni­ci Ama­zo­nu su jas­no da­li do zna­nja da mu us­tu­pa­ju pra­va sa­mo za ekra­ni­za­ci­ju Dru­gog do­ba iz Tol­ki­eno­va pse­udo­po­vi­jes­nog pri­ka­za Me­đu­zem­lja, na­gla­siv­ši da ne smi­ju ni tak­nu­ti Tre­će do­ba, epo­hu u ko­joj se odvi­ja­ju gle­da­te­lji­ma poz­na­ti do­ga­đa­ji iz do­sa­daš­njih ekra­ni­za­ci­ja, ko­je uklju­ču­ju i či­tav se­ri­jal “Gospodar prstenova” u re­ži­ji Pe­te­ra Jac­k­so­na!

To zna­či da će­mo (na­vod­no u ne­ko­li­ko pa­ra­lel­nih se­ri­ja) u Ama­zo­no­voj pro­duk­ci­ji gle­da­ti do­ga­đa­je ko­ji su pret­ho­di­li sve­mu što smo pri­je mo­gli vi­dje­ti u kin u i na te­le­vi­zi­ji: iz­me­đu os­ta­lo­ga, to su bi­le go­di­ne u ko­ji­ma je Sa­uro­no­va moć pr­vi put ras­la, lju­di su bi­li po­tla­če­ni, a vi­le­nja­ci vr­lo moć­ni. Upra­vo u Dru­gom do­bu Ga­la­dri­el je os­no­va­la Lo­ri­en, a Tran­du­il Mr­ku Šu­mu, te su uda­re­ni te­me­lji mno­gim mjes­ti­ma na ko­ji­ma se odvi­ja­la svi­ma poz­na­ta rad­nja “Gos­po­da­ra prstenova”.

Mno­gi fa­no­vi bi­li su ra­zo­ča­ra­ni tak­vim ra­zvo­jem do­ga­đa­ja, ali mno­go je vi­še onih ko­ji su uz­bu­đe­ni što Ama­zon po­či­nje ot­kri­va­ti ši­roj jav­nos­ti sla­bi­je poz­na­ta pros­trans­tva Tol­ki­eno­vih svje­to­va ma­šte, u ko­ji­ma su ne­ki de­ta­lji sa­mo naz­na­če­ni, pa će struč­nja­ci za nje­gov opus ima­ti od­go­vo­ran i po­ma­lo ne­za­hva­lan za­da­tak da do­pi­šu i do­ra­de ono što sam maj­stor ni­je sti­gao na­pra­vi­ti.

Tol­ki­en je pre­zi­rao rock

No­va se­ri­ja “Gospodar prstenova” po­čet će se sni­ma­ti do­go­di­ne, što zna­či da još ba­rem go­di­nu da­na ne­će­mo zna­ti što su nam pri­pre­mi­li Ama­zo­no­vi kre­ativ­ci. To je i vi­še ne­go do­volj­no da se po­no­vi gra­di­vo i po­sve­ti do­sa­daš­njim ekra­ni­za­ci­ja­ma i dru­gim adap­ta­ci­ja­ma Tol­ki­eno­va opu­sa, uz ko­je se ve­žu i broj­ne tri­vi­je.

Ma­lo je, re­ci­mo, poz­na­to da su me­đu pr­vim fa­no­vi­ma “Gos­po­da­ra prstenova” bi­li čla­no­vi ul­tra­po­pu­lar­nih Be­atle­sa, ko­ji­ma je sre­di­nom šez­de­se­tih pa­lo na pa­met ka­ko bi bi­lo sjaj­no da se sni­mi psi­ho­de­lič­na adap­ta­ci­ja Tol­ki­eno­ve tri­lo­gi­je u ko­joj bi oni igra­li glav­ne ulo­ge i za ko­ju bi skla­da­li glaz­bu. U nji­ho­voj vi­zi­ji, Pa­ul McCart­ney tre­bao je igra­ti Fro­da Bag­gin­sa, Rin­go Starr bio bi nje­gov vjer­ni pra­ti­telj Sam Gam­gee, Ge­or­ge Har­ri­son igrao bi mu­drog ča­rob­nja­ka Gan­dal­fa, a John Len­non ne­sret­nog, iz­o­bli­če­nog Gol­lu­ma. S tom ide­jom priš­li su Sta­nleyu Ku­bric­ku, ko­ji ih je ot­pi­lio re­kav­ši da je Tol­ki­enov opus pre­vi­še kom­pli­ci­ran da bi pos­lu­žio kao pred­lo­žak za su­vis­lu adap­ta­ci­ju. Umjes­to da se su­rad­njom s Be­atle­si­ma na je­dan sa­svim druk­či­ji na­čin upi­še u film­sku po­vi­jest, Ku­brick se ra­di­je upus­tio u sni­ma­nje SF spek­tak­la “2001: Odi­se­ja u sve­mi­ru”,

ko­ji je postao je­dan od naj­važ­ni­jih fil­mo­va do­sad snim­lje­nih.

Ra­zo­ča­ra­ni glaz­be­ni­ci po­tom su otiš­li iz­rav­no Tol­ki­enu i za­mo­li­li ga da im pro­da pra­va na film­sku adap­ta­ci­ju tri­lo­gi­je “Gospodar prstenova”. Od­bio ih je bez raz­miš­lja­nja. Kas­ni­je će se saz­na­ti da je pi­sac bio po­pri­li­čan tra­di­ci­ona­list i da je pre­zi­rao glaz­bu Be­atle­sa čes­to se ža­le­ći da se ra­di o nes­nos­noj bu­ci, a si­ro­ti čla­no­vi ben­da re­do­vi­to su is­ti­ca­li da su upra­vo nje­go­ve knji­ge utje­ca­le na nji­ho­vo po­ima­nje svi­je­ta!

Pot­kraj šez­de­se­tih Tol­ki­en je po­pus­tio pod pri­ti­skom. Pra­va na ekra­ni­za­ci­ju pro­dao je kor­po­ra­ci­ji Uni­ted Ar­tis­ts za skrom­nih sto ti­su­ća fun­ti, ko­li­ko mu je bi­lo po­treb­no da po­kri­je po­rez­ni dug u ko­ji se neo­prez­no uva­lio. Kas­ni­je će se is­ti­ca­ti das je upra­vo to du­go­va­nje bi­lo pre­sud­no u nje­go­voj od­lu­ci da unov­či pra­va na “Gos­po­da­ra prstenova”.

Jef­ti­ni fil­mo­vi za klin­ce

Pr­vu adap­ta­ci­ju tre­bao je re­ži­ra­ti John Bo­or­man, a sce­na­rij je tre­bao uklju­či­va­ti broj­ne no­vos­ti, iz­me­đu os­ta­lih i sce­nu sek­sa Fro­da i Ga­la­dri­el. Pro­jekt se, me­đu­tim, po­ka­zao su­vi­še sku­pim i kom­pli­ci­ra­nim, pa se Bo­or­man po­vu­kao i po­sve­tio sni­ma­nju šo­kant­nog tri­le­ra “Os­lo­ba­đa­nje” ko­jim je 1972. osvojio tri no­mi­na­ci­je za Os­car.

Na­kon odus­ta­ja­nja ve­li­kih re­da­telj­skih ime­na, ra­ne adap­ta­ci­je Tol­ki­eno­vih dje­la sve­le su se na ni­sko­bu­džet­ne bi­zar­nos­ti iz Šved­ske, Ru­si­je i kas­ni­je Fin­ske, u ko­ji­ma su li­ko­vi u lo­šim odi­je­li­ma kre­ve­lje­ći se po­ku­ša­va­li na­smi­ja­ti ma­hom dje­čju pu­bli­ku.

Ani­mi­ra­ne adap­ta­ci­je bi­le su mno­go za­nim­lji­vi­je: pre­te­ča kul­t­nog ja­pan­skog stu­di­ja Ghi­bli iz­ba­ci­la je 1977. am­bi­ci­oz­nog ani­mi­ra­nog “Ho­bi­ta” u ame­rič­ko-ja­pan­skoj ko­pro­duk­ci­ji, a go­di­nu kas­ni­je po­ja­vi­la se i da­nas kul­t­na ani­mi­ra­na adap­ta­ci­ja “Gos­po­da­ra prstenova”u re­ži­ji Ralp­ha Bak­shi­ja, poz­na­tog i po kon­tro­verz­nom “Mač­ku Frit­zu”, pr­vom du­go­me­traž­nom ani­mi­ra­nom fil­mu u po­vi­jes­ti SAD-a ko­ji je bio za­bra­njen za mla­đe od 18!

Tol­ki­eno­va dje­la do­ži­vje­la su no­vu po­pu­lar­nost sre­di­nom osam­de­se­tih, u ra­nim ko­pju­tor­skim igra­ma te­me­lje­nim na tek­s­tu, a pra­vu po­pla­vu iga­ra smje­šte­nih u Me­đu­zem­lje do­ži­vje­li smo dvi­je­ti­su­ći­tih, na­kon ogrom­nih us­pje­ha fil­mo­va Pe­te­ra Jac­k­so­na. Nje­go­va tri­lo­gi­ja “Gospodar prstenova” i tri fil­ma “Ho­bit” ukup­no su upri­ho­di­li 5,9 mi­li­jar­di do­la­ra, otvo­riv­ši put no­vom va­lu in­te­re­sa za dje­la J.R.R. Tol­ki­ena, ko­ji je sa­da za­ja­hao i ve­li­ki Ama­zon.

NAJPOZNATI­JE EKRA­NI­ZA­CI­JE Pe­ter Jac­k­son sni­mio je ukup­no šest fil­mo­va te­me­lje­nih na ve­li­koj tri­lo­gi­ji “Gospodar prstenova” i ma­loj knji­zi “Ho­bit”

BI­LI SU NAJ­VE­ĆI FA­NO­VI Pa­ul McCart­ney na­mje­ra­vao je igra­ti Fro­da Bag­gin­sa, Rin­go Starr bio bi vjer­ni Sam Gam­gee, Ge­or­ge Har­ri­son igrao bi ča­rob­nja­ka Gan­dal­fa, a John Len­non ne­sret­nog Gol­lu­ma!

PO­VRA­TAK KRA­LJA (1980.) Ani­mi­ra­ni mju­zikl u re­ži­ji Ju­le­sa Ba­ssa i Ar­t­hu­ra Ran­ki­na pri­ka­zu­je do­ga­đa­je iz tre­će knji­ge “Gos­po­da­ra prstenova”

PO­PLA­VA VIDEOIGARA Pr­ve kom­pju­tor­ske igre in­s­pi­ri­ra­ne Tol­ki­enom iz­la­zi­le su još 1980-ih, a po­pla­vu no­vih nas­lo­va do­ži­vje­li smo dvi­je­ti­su­ći­tih

LOTR (1978.) Kul­t­na fan­ta­zi­ja re­da­te­lja Ralp­ha Bak­shi­ja ko­ris­ti­la je ro­to­skop­sku ani­ma­ci­ju ep­skih igra­nih pri­zo­ra

HO­BIT (1977.) Pr­vu du­go­me­traž­nu adap­ta­ci­ju u ja­pan­sko-ame­rič­koj ko­pro­duk­ci­ji sni­mi­li su os­ni­va­či stu­di­ja Ghi­bli

PR­VA ŠVED­SKA ADAP­TA­CI­JA (1971.) Stvar­ni glum­ci igra­li su pred cr­ta­nim ku­li­sa­ma

FINSKA TV SE­RI­JA (1993.) Jed­na od broj­nih ma­nje poz­na­tih ekra­ni­za­ci­ja Tol­ki­eno­vih dje­la ko­je da­nas dje­lu­ju vr­lo bi­zar­no

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.