For­mu­la us­pje­ha? Kva­li­te­ta, sa­dr­ža­ji i fer ci­je­na. Ma­ri­ne ne mo­gu bi­ti sa­mo pri­ve­zi­šte

To­ni An­ti­šin, di­rek­tor Oli­ve Is­land ma­ri­ne:

Večernji list - Hrvatska - - Biznis - Rad­mi­la Ko­va­če­vić

Ka­da je 2015. po­du­zet­ni­ca iz Če­ške Ha­na Der­mo­ta, u su­gla­sju sa su­pru­gom Aus­tri­jan­cem, pre­pus­ti­la di­rek­tor­sku po­zi­ci­ju u no­vo­ure­đe­noj bo­utique ma­ri­ni na Ug­lja­nu, Oli­ve Is­land Ma­ri­ni, mla­di­ću od 23 go­di­ne, To­ni An­ti­šin bio je naj­mla­đi di­rek­tor u ja­dran­skom na­utič­kom tu­riz­mu. Tu ti­tu­lu mla­di di­rek­tor vje­ro­jat­no no­si i da­nas, na­kon pet se­zo­na u ko­ji­ma su se ni­za­le na­gra­de za naj­bo­lju ma­lu marinu na Ja­dra­nu, i još jed­ne us­pješ­ne pos­lov­ne go­di­ne u ni­zu. Za raz­li­ku, hr­vat­ski na­utič­ki tu­ri­zam u cje­li­ni za­sad se su­oča­va sa za­ma­lo če­ti­ri pos­to ma­nje gos­ti­ju i no­će­nja ne­go za lanj­skih se­dam mje­se­ci. – U sr­p­nju smo i mi imali ru­pu. I to od 15 pos­to. Bi­lo je de­se­tak hlad­nih, vje­tro­vi­tih da­na, na­uti­ča­ri ni­su is­plov­lja­va­li i taj mi­nus za­pra­vo ot­pa­da na pri­ve­zi­šta i tran­zit­ne gos­te. Šes­ti mje­sec bio je od­li­čan, pe­ti is­to s lo­ši­jem vre­me­nom ne­što sla­bi­ji ne­go la­ni, če­t­vr­ti do­bar... Ne­ka­ko se to iz­ni­ve­li­ra­lo i kad sve zbro­ji­mo, ne­ma­mo mi­nus u od­no­su na 2018.

Što to zna­či u kon­kret­nim broj­ka­ma?

Ma­ri­na je od pre­ure­đe­nja 2014. do 2016. ima­la uz­laz­nu pu­ta­nju. Od te go­di­ne ra­di­mo pu­nim ka­pa­ci­te­tom, svih dvjes­to ve­zo­va za­uze­to je svih 365 da­na. Dnev­ne gos­te pri­ma­mo sa­mo kad ne­ki od na­ših stal­nih gos­ti­ju is­plo­vi, a sve sku­pa na ra­zi­ni go­di­ne to zna­či da ima­mo oko 1700 uplov­lje­nja bro­do­va i oko 3000 no­će­nja. Tak­ve brojke oče­ku­je­mo i do kra­ja te­ku­će go­di­ne.

Za­što to ne us­pi­je­va na­utič­kom tu­riz­mu u cje­li­ni?

Ne­za­hval­no je go­vo­ri­ti o dru­gi­ma, ne­mam ni do­volj­no in­for­ma­ci­ja, ali dio čar­ter-gos­ti­ju je vje­ro­jat­no oti­šao u po­tra­zi za jef­ti­ni­jim des­ti­na­ci­ja­ma, a ne­ki u Grč­ku i Tur­sku. Te dvi­je zem­lje su se opoAp­so­lut­no. ra­vi­le i vra­ti­le na sta­re tu­ris­tič­ke sta­ze. Go­di­ne u ko­ji­ma smo mi mo­gli bi­ti re­la­tiv­no bez­briž­ni, 2016. 2017. i 2018. sad su proš­lost... No, i ne mo­že se sva­ke go­di­ne iz­no­va ja­ko ras­ti, a u cje­li­ni smo i dos­ti­gli so­lid­ne re­zul­ta­te.

Je­su li se na­uti­ča­ri pro­ri­je­di­li zbog ko­rek­ci­je iz­no­sa bo­ra­viš­ne pris­toj­be?

Dio na­uti­ča­ra za­si­gur­no us­po­re­đu­je i gle­da ko­ja je zem­lja cje­nov­no kon­ku­rent­ni­ja. Bo­ra­viš­na pris­toj­ba jest bi­la šok u pr­vi mah. Ali, na­sre­ću, pos­li­je se omo­gu­ći­lo gos­ti­ma da bo­ra­viš­nu pla­ća­ju za sa­mo ono­li­ko da­na ko­li­ko uis­ti­nu i bo­ra­ve na bro­du, pa se ne­za­do­volj­stvo smi­ri­lo. Ne bih rekao da se to u ve­ćoj mje­ri ne odra­ža­va na re­zul­tat na­utič­ke se­zo­ne. Ina­če, ve­ći­na gos­ti­ju na bro­do­vi­ma os­ta­je oko mje­sec i za njih to ni­je pre­ve­li­ko po­skup­lje­nje. Ne­što ga vi­še osje­ća­ju oni ko­ji na bro­du bo­ra­ve mje­se­ci­ma. Ka­ko god, mi zbog to­ga ni­smo imali pro­ble­ma, ni­ti je­dan brod ni­je oti­šao iz na­še ma­ri­ne, ali od ko­le­ga sam čuo da su ne­ki gos­ti zbog po­skup­lje­nja bo­ra­viš­ne na­pus­ti­li Hr­vat­sku.

Ko­je je va­še rje­še­nje za no­vo­nas­ta­le tr­žiš­ne okol­nos­ti?

De­fi­ni­tiv­no, fo­kus na kva­li­te­tu i sa­dr­ža­je u ma­ri­ni, ko­je vi­še ne mo­gu bi­ti sa­mo obič­no pri­ve­zi­šte. Mi smo, kad smo do­bi­li kon­ce­si­ju i 2014. preuzeli marinu, sve renovirali, ali dodali ba­zen, dje­čje igra­li­šte, pu­no ulo­ži­li u bo­ga­tu hortikultu­ru, di­gli kva­li­te­tu res­to­ra­na... i, mo­gu vam re­ći, rezultati su ite­ka­ko vid­lji­vi. Kad spo­ji­te kva­li­te­tu, sa­dr­ža­je i fer ci­je­ne, ne­ma stra­ha za gos­te.

Ni­ži PDV za ugos­ti­te­lje u 2020. će bi­ti do­bar po­ti­caj?

O, da. To je ite­ka­ko po­zi­tiv­no i za nas.

U sklo­pu ma­ri­ne pla­ni­ra­te grad­nju smje­štaj­nih ka­pa­ci­te­ta, je­su li oni ta­ko­đer dio tih da­nas nuž­nih sa­dr­ža­ja?

Na­uti­ča­ri ra­do po­zi­va­ju pri­ja­te­lje, vo­le da im do­la­ze gos­ti, a brod ili ni­je uvi­jek do­volj­no ve­lik za sve ili se jed­nos­tav­no ne že­le in­ko­mo­di­ra­ti. Ne­ki bi na­uti­ča­ri, ka­ko nam ka­žu, htje­li za­ku­pi­ti sa se­be smje­štaj na kop­nu ka­ko ne bi morali bi­ti stal­no na bro­du i ka­ko bi imali ve­ći kom­for. U sva­kom slu­ča­ju, još ni­smo si­gur­ni ho­će li to bi­ti bun­ga­lo­vi ili apar­t­ho­tel, ali, da, pla­ni­ra­mo grad­nju smje­štaj­nih ka­pa­ci­te­ta. Bu­de li sve po pla­nu, taj dio tre­bao bi bi­ti spre­man za se­zo­nu 2022.

Odak­le su vam pre­te­ži­to gos­ti?

Ve­li­ka ve­ći­na su Aus­tri­jan­ci, po­tom Ni­jem­ci i Švi­car­ci, te Slo­ven­ci, Če­si i Slo­va­ci. Do­ma­ćih prak­tič­ki i ne­ma, oni pre­fe­ri­ra­ju dos­tup­ni­je ma­ri­ne, uz oba­lu.

Oli­ve Is­land Ma­ri­na poz­na­ta je i po od­lič­noj su­rad­nji vlas­ni­ka i lo­kal­ne za­jed­ni­ce. Za­što je to gos­po­đi Der­mo­ta i nje­zi­nu su­pru­gu to­li­ko važ­no?

Jed­nos­tav­no ima­ju slu­ha za lo­kal­nu sre­di­nu, tak­vi su lju­di. Sta­lo im je da se u Su­to­miš­ći­ci do­bro osje­ća­ju ka­ko gos­ti ta­ko i do­ma­ći lju­di. Že­le da se ma­ri­na po­ve­že s mjes­tom, da se Su­to­miš­ći­ca ra­zvi­ja kao tu­ris­tič­ka des­ti­na­ci­ja, a ne sa­mo ma­ri­na kao je­dan pos­lov­ni su­bjekt. Za­to nam je, re­ci­mo, bi­lo to­li­ko bit­no no­vo­ure­đe­no še­ta­li­šte, u če­mu smo dos­ta po­mo­gli. Po­ve­zu­je marinu i cen­tar mjes­ta, na­uti­ča­ri sad mo­gu pro­še­ta­ti, osje­ti­ti puls ži­vo­ta na oto­ku, a u ko­nač­ni­ci je i svi­ma ljep­še. Ina­če, ta mre­ža šet­ni­ca ši­ri se i po­ve­zu­je s ne­kim pos­to­je­ći­ma sta­za­ma... Su­to­miš­ći­ca ima ne­što apart­ma­na, sad već i ne­ko­li­ko ku­ća s ba­ze­nom za odmor i tu­ris­tič­ka po­nu­da se, na op­će za­do­volj­stvo, po­ma­lo obo­ga­ću­je i za­okru­žu­je...

Vlas­ni­ci su is­kus­ni na­uti­ča­ri, proš­li su mno­ge ma­ri­ne na Me­di­te­ra­nu, za­što su iz­a­bra­li baš hr­vat­ski Ja­dran? Ni­su ra­zo­ča­ra­ni?

Naš Ja­dran od­lič­no poz­na­ju, pri­je jed­nog de­set­lje­ća ku­pi­li su i ku­ću u Za­dru. Hr­vat­ska im je pre­li­je­pa, od­go­va­ra im kli­ma, mo­re obo­ža­va­ju, a za­vo­lje­li su i na­še lju­de, stek­li pri­ja­te­lje... Uos­ta­lom, ne ide je­dan ova­kav pro­jekt bez emo­ci­ja. A gos­po­đa Ha­na htje­la je ne­što baš po svom gu­štu, po­seb­no, in­tim­ni­je, s pu­no do­ma­ćeg ras­li­nja. I, ne, ni­su po­ža­li­li. Ka­ko su za­mis­li­li, ma­ri­na tak­va i jest, do­bro funk­ci­oni­ra, a gos­ti su za­do­volj­ni. Mo­žda je na­ša pred­nost i to što ni­smo ve­li­ki. Dio ča­ri te in­ti­me za­si­gur­no je i u to­me što mno­gi stal­ni gos­ti već poz­na­ju vlas­ni­ke, sre­ću ih lje­ti, po­raz­go­va­ra­ju... Po­vrh sve­ga, bu­di­mo is­kre­ni, vje­ro­jat­no je i ne­što lak­še na­pu­ni­ti marinu s dvjes­to ne­go s ti­su­ću ve­zo­va.

KAD SMO PREUZELI MARINU, SVE SMO RENOVIRALI, ALI I DODALI BA­ZEN, IGRA­LI­ŠTE, PU­NO ULO­ŽI­LI U HORTIKULTU­RU, DI­GLI KVA­LI­TE­TU RES­TO­RA­NA... I REZULTATI SU TU

SU­RAD­NJA OD SA­MOG PO­ČET­KA Mla­di di­rek­tor ma­ri­ne To­ni An­ti­šin s vlas­ni­com iz Če­ške Ha­nom Der­mo­tom

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.