KU­ĆA SU­SRE­TA TABOR KAO VID­LJI­VI ZNAK U VRE­ME­NU

Večernji list - Hrvatska - - Komentari & Analize - Dar­ko Pa­vi­čić

Ka­da se pri­je toč­no šest lje­ta raz­ma­ha­la bo­lest fra Zvjez­da­nu Li­ni­ću i ka­da je na­oči­gled kop­nio i gu­bio sna­gu, a na­po­se dar go­vo­ra, svi ko­ji su ga po­sje­ći­va­li za ovak­vih vru­ćih ljet­nih da­na ni­su mo­gli a da ne mis­le o to­me ka­ko bi ra­zag­na­li tmur­ne obla­ke za­bri­nu­tos­ti ka­ko će i što će bi­ti s Ta­bo­rom ka­da opa­ka bo­lest još vi­še uzme ma­ha, od­nos­no ka­da pa­ter na­po­s­ljet­ku ode. Pa­ter Zvjez­dan je bio si­no­nim za Tabor, a Tabor za nje­ga. Du­še mno­gih ko­je je Bog on­dje do­tak­nuo upra­vo su to svje­do­či­le, pa je nji­ho­va zeb­nja za budućnost Ta­bo­ra bi­la ra­zum­lji­va. No upra­vo tih da­na fra Zvjez­da­no­va bo­lo­va­nja i ti­hog od­la­ska, tik uz nje­ga, dos­lov­ce po­put sje­ne, bio je fra Ivan Ma­tić ko­ji ga je kas­ni­je i nas­li­je­dio, da bi sa­da, toč­ni­je za ob­ljet­ni­cu Ku­će su­sre­ta Tabor 6. ko­lo­vo­za, otvo­rio no­vu i ve­li­ku dvo­ra­nu Ta­bo­ra ka­ko bi ona­mo sta­li svi ko­ji­ma je to po­treb­no. Dak­le, Tabor ne sa­mo da se ni­je uga­sio, ne­go je upra­vo na ža­ru fra Zvjez­da­no­ve evan­ge­li­za­ci­je i na za­sa­da­ma ko­je je on os­ta­vio u na­s­lje­đe nas­ta­vio ra­di­ti „pu­nom pa­rom“, is­pu­nja­va­ju­ći po­tre­be ti­su­ća i ti­su­ća lju­di ko­ji nji­me pro­la­ze. A u ovih 22 go­di­ne nje­go­va pos­to­ja­nja bi­lo ih je vi­še od 450.000.

No­va dvo­ra­na Ta­bo­ra ta­ko je vid­ljiv znak po­tre­be nje­go­va pos­to­ja­nja i u da­naš­nje vri­je­me. Ka­da je fra Zvjez­dan do­šao u Sa­mo­bor 1997., tu je zgra­du nas­li­je­dio na­kon što su je koristili prog­na­ni bo­gos­lo­vi i sje­me­ni­štar­ci iz BiH. Bi­la je pus­ta, praz­na i hlad­na. Ne sa­mo me­ta­fo­rič­ki, ne­go i stvar­no. U vri­je­me so­ci­ja­liz­ma gra­đe­na je skrom­no, čak i skro­vi­to, da ne upa­da su­vi­še u oči u sa­mos­tan­skom dvo­ri­štu. Zi­do­vi su bi­li od naj­ta­njeg be­to­na pa je lje­ti bi­lo nes­nos­no vru­će, a zi­mi se ni­je mo­gla ku­ća ugri­ja­ti i va­lja­lo je pos­ta­vi­ti iz­o­la­ci­ju i no­vu fa­sa­du, pro­mi­je­ni­ti vra­ta i pro­zo­re… Po­ma­ga­li su mno­gi u to­me, jer su osje­ća­li da ta­ko mo­gu vra­ti­ti ba­rem dio ono­ga što im je Tabor dao. A pru­žio je, ka­ko je rekao fra Ivan Ma­tić proš­lo­ga tjed­na, pro­mje­ne u mno­gim ži­vo­ti­ma. „Tabor je pro­mi­je­nio mno­ge ži­vo­te, mno­ga ljud­ska sr­ca, mno­gi su ov­dje do­ži­vje­li onaj is­tin­ski su­sret s Isu­som i on­da kre­nu­li u svoj sva­kod­nev­ni ži­vot. Tabor je sve­to mjes­to, mjes­to su­sre­ta na ko­jem živi Gos­po­din os­tav­lja svoj trag kroz mno­ga oz­drav­lje­nja i os­lo­bo­đe­nja i od te­ških bo­les­ti tje­les­nih i du­hov­nih, što po­t­vr­đu­ju svje­do­čans­ta­va mno­go­broj­nih lju­di ko­ji su oz­dra­vi­li na­kon pri­mit­ka sa­kra­men­ta bo­les­nič­kog po­ma­za­nja, lju­di ko­ji su se pot­pu­no os­lo­bo­di­li od te­ških ovis­nos­ti, po­ro­ka, do­ži­vje­li du­hov­na os­lo­bo­đe­nja. Ov­dje su ot­kri­li da ih Bog lju­bi te za­po­če­li pot­pu­no no­vi ži­vot is­pu­njen Bož­jom mi­loš­ću. Mno­gi od njih vra­ća­ju se da bi za­hva­li­li za prim­lje­ne mi­los­ti i ku­ću su­sre­ta Tabor do­živ­lja­va­ju kao svoj dru­gi dom u ko­jem su do­ži­vje­li svo­ju nu­tar­nju pre­obraz­bu“, rekao je fra Ivan, pod či­jim vod­stvom Tabor već šest go­di­na su­ve­re­no kro­či svo­jim ot­po­čet­ka za­cr­ta­nim putem. Sa­da vid­lji­vim u ovoj no­voj i li­je­poj dvo­ra­ni i, da­ka­ko, u du­ša­ma onih 450.000 lju­di ko­ji su pod nje­go­vim krovom bo­ra­vi­li.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.